A k t u e l n e. . t e m e

 

08.04.2019.

Energetski tokovi

„Rat tankertima“- zbog gasovoda

Dok Amerikanci insistiraju na gradnji novih terminala za isporuku njihovog tečnog priridno gasa(LNG-a) dobijenog iz škriljaca  - zemljama Evropske unije, kako bi neutralisali ruski uticaj i eliminisali njihov gas, koji stiže gasovodima - Rusi povlače neočekivan potez. Počeli su da ulažu ogromna sredstva u postrojenja za pretvaranja prirodnog gasa u tečno stanje (LNG) i gradnju tankera za njegovo transportovanje i to najviše u evropske zemlje koje su upravo Amerikanci nameračili. Imaće Rusi tog gasa i za izvoz u azijske i južnoameričke zemlje. Sve liči na to da su rešili da „gasni rat“ sa SAD dobiju upravo „američkim oružjem“. A, presudnu ulogu u ovom trebalo bi da odigra gas sa ležišta „Jamal“, koji bi se tankerima ledolomcima dopremao do odredišta ili do običnih gasnih tankera, pretakao u njih i nastavljala plovidba do kupaca. Ruska gasna kompanija „Jamal LNG“ nedavno je obavila i  prvo prekrcavanje tečnog prirodnog gasa s jednoga na drugi tanker - u Norveškoj.
Valjalo bi ovde najpre početi od letošnjih insistiranja američkog predsednika Donalda Trampa da se obustavi gradnja gasovoda „Serni tok 2“ prema Evropi, odnosno Nemačkoj i da se pređe na uvoz američkog prirodnog gasa. Otvoreno je zapretio sankcijama evropskim kompanijama koje učestviju u gradnji „Severnog toka 2“.
Prilikom boravka u to vreme u Vašingtonu i predsednik Evropaske komisije Žan Klog Junker je obećao Trampu da će EU povećati uvoz američkog prirodnog gasa. Obraćajući se 6. avgusta novinarima u Beloj kući, američki predsednik je rekao da „već razgovara sa EU o gradnji „o trošku EU“ -  devet do 11 LNG terminala za prihvat tečnog prirodno gasa u raznim delovima Evrope, do kojih bi se dopremao američki LNG.
Kako pokazuju podaci iz izveštaja firme King & Spalding u Evropi trenutno postoji 28 velikih LNG uvoznih terminala, od kojih 24 na području EU, sa ukupnim kapacitetima regasifikacije (vraćanje LNG-a u gasovito stanje) od 227 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To pokriva 40 odsto godišnjih  potreba Evrope.

SAD traže dodatne terminale a gas ne stiže

 Iz Evropske komisije je napomenuto da je prošle godine prosečna iskorišćenost evropskih LNG uvoznih terminala iznosila samo 26 odsto . Portal OilPrice.com već u naslovu, bez znaka pitanja, konstatuje da „LNG dogovor između SAD i EU neće da funkcioniše“. Obećanje predsednika Evropske Komisije Junkera da će Evropa da izgradi dodatne uvozne terminale u sklopu najave većih kupovina američkog LNG-a, obesmišljeno je činjenicom da nema tržišta, odnosno kupaca ni za postojeće kapacitete, od kojih je sada  čak tri četvrtine neiskorišćeno!
Važno je istaći da je tržišna privreda EU i SAD zasnovana na liberalnom ekonomskom modelu, pa konstatuje ovaj portal, jednostavno nema logike da akteri na strani ponude i potražnje prihvate i prate ovaj „politički“ dogovor. Evropska unija i kompanije unutar bloka imaju pravo da odlučuju o energetskoj politici nezavisno od "trećih strana", rekao je Dieter Kemf, šef Federacije nemačkih industrija(BDI). 
- Imam veliki problem kada se treća država meša u naše snabdevanje energijom - izjavio je Kemf nemačkom dnevniku Suddeutsche Zeitung. - Nemačkoj industriji je potreban gasovod „Severni tok 2“ kako bi se poboljšala sigurnost snabdevanja energijom. Američki tečni prirodni gas, koji Vašington nudi kao alternativu ruskom izvozu gasovodima, trenutno nije konkurentan na nemačkom tržištu i koštao bi previše.
Uprkos geopolitičkih tenzija oko Ukrajine i Sirije, koji su zaoštrili odnose Rusije i Zapada, Moskva i Brisel jačaju energetsku saradnju, isključivo rukovođeni tržišnim interesima. Ruski prirodni gas se u Evropi prodaje daleko ispod cena sa alternativnih tržišta i LNG isporuka. Ben Beurden direktor Royal Dutch Shell-a ističe: „Hoće li američki LNG stići u Evropu? Da, ali samo ako takav izbor bude imao (ekonomskog) smisla”.
Dok ponašanje SAD deluje prilično konfuzno, arogantno, pa u izvesnom smislu i očajnički,  usledila je najava velike ekspanzije ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG-a) i to mahom na evropske gasne terminale na koje računaju Amerikanci! Ruski LNG već sada u sve većim količinama stiže na Stari kontinent, jer američki LNG nije preplavio Eropu, kako se najavljivalo. Naprotiv, 2018. godine isporuke su bile manje nego 2017. godine. I sada je sve više ruskog LNG-a na evropskom tržištu. Naročito posle puštanja u rad drugog dela projekta “Jamal LNG”, Rusija je, prema podacima međunarodne konsultantske agencije ICIS, u novembru 2018. godine imala učešće u isporukama LNG-a u Evropi od 17 odsto.
Od 1. do 26. novembra 2018. Rusija je bila drugi po količini izvor snabdevanja tečnim prirodnim gasom u Evropi. Katar je ostao na prvom mestu; njihov LNG pokrivao je 25 odsto ukupnog evropskog uvoza ovog energenta. Alžir sa 15 i Nigerija s 11 odsto učešća, pali su na treće i četvrto mesto. Sjedinjene Američke Države, koje su obećale da će zagospodariti tržištem LNG-a u EU, bile su na samom dnu ove lestvice. Njihovo učešće u uvozu evropskih zemalja u novembru je iznosilo svega  osam odsto. Tokom maja, juna i jula, 2018. godine, američki LNG uopšte nije isporučivan Evropi?!
Konkretno, isporuke američkog LNG-a u EU za devet meseci 2018. godine iznosile su ukupno 1,3 milijarde kubnih metara gasa. Poređenja radi,  2017. godine, isporuke američkog tečnog prirodnog gasa Starom kontinentu bile su više nego dvostruko  veće - iznosile su 2,65 milijardi kubnih metara. Pad je,  dakle, očigledan, kao i nemogućnost američkih isporučilaca da konkretno ispune ono što govore.

Rusi „pod svoje“ uzimaju i LNG

Već kod prvih naznaka krize zbog zapadnih sankcija, u novembru 2014. godine ruska vlada je odlučila da projekt kompanije „Novatek“ o pretvaranju prirodnog gasa u tečno stanje i izvoz LNG-a  subvencioniše sa 150 milijardi rubalja. Za samo tri godine je kompleks bio dovršen i prvi LNG teret je iz “Jamala LNG” isplovio je 8. novembra 2017. godine. Naručeno je 2014. godine 15 LNG tankera ledolomaca, od kojih je od marta 2018. godine već šest tankera plovilo.  Od tada Evropi je već isporučeno 7,4 miliona tona LNG-a, odnosno 10,2 milijarde kubnih metara gasa. Uzgred rečeno toliki je i ceo godišnji projektovani kapacitet budućeg gasovoda TAP, koji se forsira za jugoistočni deo EU. Ta količina gasa može da podmiri potošnju energije za oko sedam miliona domaćinstava u Evropi! Kompanija „Novatek“, koja je pretežno u ruskom vlasništvu (50,1 odsto akcija) i nemački industrijski div „Simens“ potpisali su nedavno sporazum o strateškom partnerstvu na LNG projektima, što uključuje gradnju malih, srednjih i velikih postrojenja za pretvaranje ruskog prirodnog gasa u tečno stanje.
Kako je saopšteno iz kompanije „Novatek“, nedavno je  “Jamal LNG” poslao i stotu pošiljku tankera. To je omogućilo značajno povećanje snabdevanja tečnim prirodnim gasom kupaca na evropskom tržištu. Čak i kod isporuke LNG-a, Rusija može da snizi cene i ostvari profit, a ruski LNG će da bude još jevtiniji posle zaživljavanja projekta “Arktik LNG 2”.
Planira se da “Jamal LNG” godišnje izveze 16,5 miliona tona LNG-a, što je oko 23 milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Španska kompanija “Gas Natural Fenosa” već je sklopili ugovor sa „Novatekom“ o kupovini  2,5 miliona tona LNG-a godišnje.
Dakle, sasvim je izvesno da će na terminale za prijem LNG-a u Evropi, na koje Amerikanci sada ozbiljno računaju, uveliko stizati i ruski tankeri. Evropa aktivno širi i modernizuje LNG terminale, ali izvesno je da to ne radi za američki, već za ruski LNG.


Dragan Obradović (List EPS Energija)

15.03.2019.

Energetski tokovi

Energetska efikasnost sve značajnija

U Evropskoj uniji nisu bili zadovoljni dosadašnjim rezultatima borbe protiv klimatskih promena i jasno je da moraju da se ulože dodatni napori na svim poljima. S tim u vezi stalo se na stanovište da i poboljšanju energetske efikasnosti mora da se posveti mnogo veća pažnja, nego do sada i da težište ove borbe mora da se pomera ka toj oblasti. I već se pristupilo konkretnim potezima.
Evropski parlament nedavno je usvojio veoma ambiciozan projekat, odnosno tri pravna akta: Uredbu o upravljanju Energetskom unijom, Direktivu o energetskoj efikasnosti i Direktivu o promociji obnovljivih izvora energije. Ovaj paket postavlja nove zahtevne ciljeve pred države članice EU, a to se najviše odnosi na energetsku efinaksnost. Sada je direktivom nametnuta jasna obaveza dostizanja uštede energije od najmanje 32,5 odsto, do 2030. godine, po osnovu značajnog povećanja energetske efikasnosti na nivou Evropske unije.
Da bi se taj cilj ostvario, države članice moraju da postignu nove - dodatne uštede od 1. januara 2021. do 31. decembra 2030. godine i to od 0,8 odsto godišnje krajnje potrošnje energije prema proseku za poslednje tri godine pre 1. januara 2019. godine.
Pored navedenog, Direktivom o promovisanju obnovljive energije zadat je cilj dostizanja 32 odsto učešća obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije do 2030. godine. Uredbom se pojačava regionalna saradnja kroz Energetsku zajednicu i osigurava se praćenje napretka postignutih rezultata na nivou država članica prema zajedničkom ostvarenju obavezujućih ciljeva EU za obnovljive izvore energije i za energetsku efikasnost.
EU se obavezala da do 2020. potrošnju primarne energije svede na najviše 1.483 miliona tona ekvivalenta nafte (Mtoe). Međutim, 2016. godine potrošnja primarne energije u EU bila je za četiri odsto iznad tog cilja ili 1.543 Mtoe. Najniži nivo potrošnje energije zabeležen je 2014. godine(1.063 Mtoe ili 2,1odsto iznad cilja), ali se sada ponovo beleži porast. Potrošnja energije u poslednjoj deceniji najviše je opala uglavnom u zemljama u krizi; na primer u Grčkoj (-23,6 odsto), na Malti (-22,5 odsto) i u Rumuniji (-20,2 odsto), što, razume se, nije rezultat sprovođenja energetske efikasnsti, već pada privrednih aktivnosti.

Dvostruko veće iskorišćenje ekonomske vrednosti energije

Kako je navedeno u novoj analizi Međunarodne agencije za energiju „Energy Efficiency 2018“, povećanjem energetske efikasnosti u svetu, uz primenu propisane  politike za energetsku efikasnost, do 2040. godine, moglo bi dvostruko više da se iskoristi ekonomska vrednost energije, u poređenju s današnjim stanjem. Time bi se smanjila potrošnja energije u vrednosti od oko 500 milijardi američkih dolara godišnje. Smanjio bi se uvoz energije i zagađenje vazduha. U analizi se prikazuje i vizija za 2040. godinu sa 60 odsto više građevinskog prostora i 20 odsto više ljudi, uz dvostruki rast globalnog bruto društvenog proizvoda, korišćenjem samo malo više energije nego danas. Uz to, u odnosu na sadašnju, bila bi za 12 odsto manja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Da bi se to ostvarilo neophodno je da se nastavi povećanje energetske efikasnosti  automobila, kamiona i klima uređaja (koji mogu da budu dvostruko efikasniji nego što su danas). Globalna investicija u energetsku efikasnost moraće znatno da poraste, ali će se vratiti trostruko kroz smanjenu potrošnju energije. Prema tome, mora da se  poveća energetska efikasnst, posebno kada je reč o zagrevanju zgrada i industriji, kao i u vazduhoplovstvu i brodarstvu, gde sada ima puno prostora za povećanje energetske efikasnosti.
U Evropskom parlamentu nedavno je usvojen Predlog o izmeni Direktive 2010/31/EU o energetskim karakteristikama zgrada. Tom izmenom se propisuje smanjenje toplotne emisija iz zgrada( gubitka toplote) za 80 do 95 odsto - do 2050. godine. Građevinski sektor je najveći pojedinačni potrošač energije u Evropi, koji apsorbuje 40 odsto finalne energije, a oko 75 odsto zgrada je sada energetski neefikasno. Nova direktiva EU zahteva od država članica uspostavljanje dugoročne nacionalne strategije za podršku obnovi stambenih i nestambenih zgrada, u cilju smanjivanja toplotnih emisija i to za navedenih 80 do 95 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.
Takođe, podstiče se korišćenje novih pametnih tehnologija za smanjenje energetske potrošnje i  zahteva se uvođenje punjača za električna vozila u novim zgradama koje imaju više od 10 parking mesta. Države članice moraće u roku od godinu dana da prenesu nova pravila iz Direktive u njihova nacionalna zakonodavstva.
Nedavno je završen i evropski projekt„Labelpack A+“ koji je za cilj imao uvođenje oznake energetske efikasnosti  na proizvodima koji funkcionušu u sistemima grejenja, zagrevanjima vode i kombinovanim sistemima. Projekt je finansirala EU i sprovodilo ga je 11 partnera iz šest zemalja članica evropske porodice. Njime je osiguran celovit skup informacija za oznake (nalepnice) energetske efikasnosti  za  sisteme grejanja i pripreme potrošne tople vode, za proizvođače, trgovce, instalatere i krajnje korisnike.

Promene navika

Promena navika ljudi može da bude i ključ poboljšanja energetske efikasnosti. Cilj je, dakle, podizanje svesti i motivisanje kupaca da promene ponašanje prema racionalnoj potrošnji energije, pogotovo u građevinarstvu gde je najveća potrošnja energije. U Zagrebu je nedavno održana tribina na temu „Ušteda energije kao pravi odabir“.Iva Fakin, iz  Agencija za pravni promet i posredovanje nekretninama,osvrnula se, ovom prilikom, na značajne rezultate koji mogu da se postignu isključivanjem samo tri uređaja (printer, aparat za kafu i vodu) u samo jednoj kancelariji  preko vikenda, što može da smanji potrošnju energije i donese uštedu od čak oko 1.100 evra godišnje. Ona je istakla i važnost uvođenja energetskog menadžera, kao i energetskih savetnika i saradnika za sve zgrade državnih institucija. Korišćenjem ISGE sistema i promenom ponašanja smanjila se potrošnja energije u tim zgradama za približno 300 miliona kilovat-časova godišnje i uštedelo se oko 25 miliona evra.
Takođe utvrđeno je da je korišćenje štedljivih sijalica u državnim institucijama, povećalo uštede električne energije za oko 20 odsto. Rasveta zasnovana na korišćenju LED dioda, svuda iskazuje sasvim opipljivu uštedu električne energije. S tim u vezi Evropska komisija je započela izmenu niza propisa u vezi sa označavanjem i korišćenjem svetlosnih uređaja. Predloženim izmenama regulative od juna 2020. godine u Evropskoj uniji biće zabranjeno stavljanje u promet i korišćenje izvora svetla sa užarenim vlaknom  (odnosno klasičnih volframovih sijalica) čak i u kulturnim ustanovama i organizacijama,  koje su sadašnjom regulativom izuzete. Takva bi zabrana značila da sva pozorišta ali i mnoge druge ustanove i organizacije u kulturi,  filmska i tv studija do juna 2020. godine moraju da nabave sasvim novu rasvetu, a postojeću da otpišu. Rasvetna tela sa užarenim vlaknom koja se sada koriste, moraju da budu zamenjena LED svetlosnim izvorima.
Dakle, nameće se zaključak da se težište borbe protiv klimatskih promena sve ozbiljnije pomera ka energetskoj efikasnost.

Odlazak halogenih sijalica

Od 1. juna 2018. godine zabranjena je proizvodnja halogenih sijalica u EU. Jedino je trgovcima i proizvođačima dopušteno je da u narednom periodu prodaju sve halogene sijalice koje su im ostale u skladištima.
Ove sijalice troše znatno više energije i imaju znatno kraći vek trajanja. Ako se halogene sijalice koriste prosečno tri sata dnevno, mogu da traju oko dve godine, dok bi LED sijalice, u proseku, trebalo da traju između deset i 30 godina. EU tako želi svoje potrošače da preusmeri sa sijalica sa užarenim vlaknom i halogenih sijalica na energetski znatno efikasniju LED rasvetu.
Ipak, halogene sijalice će moći i dalje da se koristite u rernama šporeta, kuhinjskim aspiratorima (napama) i sličnim električnim uređajima, zato što osetno bolje podnose toplotu termičkih uređaja od LED sijalica.

 

                                                                        Dragan Obradović(List EPS Energija)

 

 

 

15.11.2017.

Energetski tokovi


„Prekrajanje“ energetskih razreda
Dosadašnji standardi energetske efikasnosti raznih električnih uređaja uskoro će pretrpeti značajne promene i nosiće nove oznake. Umesto dosadašnjih, koje kod uređaja, koji se koriste u domaćinstvu  uključuju  zbunjujuće dodatke "+", nove oznake kretaće se u rasponu od A do G , pri čemu A znači najmanju, a G najvišu potrošnju energije, a plusevi kojih je uz oznaku A moglo biti i do tri, biće ukinuti. 
Sredinom juna ove godine Evropski parlament prihvatio je Predlog uredbe za označivanje energetske efikasnosti, koja vraća energetske oznake na skalu od A do G , kako bi se potrošačima omogućilo jednostavnije odlučivanje i izbor efikasnijih uređaja za domaćinstvo, odnosno bele tehnike, s kojima će smanjiti potrošnju energije i račune za utrošenu struju.
Proizvođači se ovim izmenama upućuju na uvođenje što većeg broja inovacija i ulaganje u povećanje energetske efikasnosti svojih proizvoda. Prve nove oznake efikasnosti kupci bi u prodavnicama mogli da vide najranije krajem 2019. godine.
Svaka buduća ponovna klasifikacija energetske efikasnosti, prema ovoj uredbi, pokrenuće se kada 30 odsto proizvoda koji se prodaju na tržištu EU budu pripadali najvišoj klasi energetske efgikasnosti A, ili kada 50 posto tih proizvoda bude pripadalo prvim dvema klasama energetske efikasnosti (A i B).
Potrošači će na više načina biti informisani o ovim promenama – u štampanom obliku, ali će da bude dostupna i onlajn verzija informacija o proizvodu.
Novo označavanje, kako je navedeno, trebalo bi kupcima da omogući značajne uštede na godišnjem nivou. Postojeće energetske oznake koje su uključivale i A+ do A+++ razrede, kako je ocenjeno, zbunjuju potrošače. Naime, gotovo svi proizvodi na tržištu su bili u nekom od A razreda. Povratkom na jednostavniju skalu omogućiće se veća ušteda energije.
Evropska komisija je izračunala da će svako domaćinstvo novim merama energetske efikasnosti, kada je reč o članicama EU, u proseku, uštedeti oko 480 evra godišnje! Uvešće se i registar proizvoda po energetskoj efikasnosti kako bi se ostvarila bolja kontrola takvih proizvoda, a isto tako i registar energetskih oznaka. Procenjuje se da oko 15 odsto proizvoda na tržištu, kada je reč o energetskoj efikasnosti, sada nije tačno obeleženo.
EK je, predočila i računicu da će, ovim merama pojačane energetske efikasnosti, na godišnjem nivou u EU da se uštedi oko 200 milijardi kilovat-časova električne energije što je, na primer, jednako ukupnoj godišnjoj potrošnji: Letonije Litvanije i Estonije. Cilj EU je da poveća energetsku efikasnost za 27 odsto do 2030.godina.
Revidiranom oznakom energetske efikasnosti, kako se procenjuje, proizvođači i evropski trgovci na malo povisiće svoje prihode za više od 10 milijardi evra godišnje.
Novi sistem označavanja biće definisan nizom akata, pa će tako,na primer, za belu tehniku i televizore energetske nalepnice početi da se koristiti u trgovinama početkom 2020. godine, a energetske oznake, na primer, za usisivače i sušilice rublja, krajem 2024. godine. Istraživanja su pokazala da 85 posto kupaca uvažava energetsku oznaku prilikom kupovine električnih uređaja. U planu je i formiranje javne baze podataka kako bi kupci mogli da upoređuju energetsku efikasnost raznih uređaja.
Doduše i ranije su traženi načini da se kupci obaveste o efikasnosti odnosno godišnjem trošku rada pojedinih električnih uređaja, u zavisnosti od energetske oznake. Naime, naveden je energetski razred određenog električnog uređaja, ali kupci ne znaju koliko on električne energije godišnje troši i da li se isplati kupiti možda neku drugu marku uređaja u istom cenovnom ili energetskom razredu. S tom dilemom godinama se susreću kupci bele tehnike, jer energetska oznaka pomaže, ali saznanje koliko se zaista novca može uštedeti u odabiru uređaja svakako je egzaktniji podatak. Sa aktualnim informacijama iz energetske oznake potrošač može samo da proceni godišnje troškove množenjem potrošnje energije na energetskoj oznaci s jediničnom cenom električne energije pa i vode kod mašina za pranje rublja ili posuđa, a te cene jedva da su poznate među potrošačima. Uključivanje godišnjih troškova na energetsku oznaku nije moguće zbog toga što cene električne energije variraju širom EU, a oznaka se primenjuje u celoj EU.
Tih nedostataka su, još ranije bili svesni u Evropskoj komisiji i ona je još pre nekoliko godina inicirala projekat YAECI,  odnosno "Godišnji indikator troška energije uređaja", koji je sproveden u 10 evropskih zemalja među kojima je tada bila obuhvaćena i Hrvatska, gde su kupci dobili informaciju koliko novca zaista troši bela tehnika shodno energetskim oznakama.
Partner u ovom projektu bio je Energetski institut „Hrvoje Požar“, a bio je obuhvaćen kompletan asortiman u kategorijama mašina za pranje rublja, posuđa i sušenje veša, televizora, frižidera, zamrzivača i kombinacija frižidera i zamrzivača, kao i klima uređaja. Institut je napravio baze podataka godišnjih troškova rada uređaja i dostavio te informacije određenim prodavnicama, a postavio ih je i na iternetu. Na izložbenim primercima opreme u prodavnicama našla se posebna markica s iznosom godišnje potrošnje energije uređaja. Za YAECI  projekat su uzete tehničke karakteristike i prosečni načini korišćenja prema energetskoj oznaci, kao i prosečne cene struje i vode, prema statistici. Ako se upoređuju troškovi uređaja koji čine prosek prodaje na tržištu u Republici Hrvatskoj (a to su većinom uređaji A i A+ energetskog razreda) i energetski najefikasniji uređaji (A++ i A+++ energetski razredi) godišnje uštede kreću se između šest  i  49 evra, zavisno od vrste uređaja. Najniža godišnja smanjenja troškova se odnose na veš mašine i frižidere, dok se najveće novčane uštede ostvaruju kod frižidera sa zamrzivačem i mašina za sušenje veša. Kada se uzme u obzir višegodišnje korišćenje ovih uređaja, može značajno da se uštedi i to samo u navedenim najvišim energetskim razredima ( A sa plusevima), a ako se priključe i ostali razredi (do G ), uštede su još vidnije izražene. Većina kupaca je smatrala da na ovaj način dobija informaciju pomoću koje mogu da donesu valjanu odluku prilikom kupovine električnih uređaja za domaćinstvo.
U Hrvatskoj se već izvesno vreme stimuliše kupovina energetski najefikasnijih uređaja. U Fondu za zaštitu životne sredine i energtsku efikasnost bilo je 2016. godine obezbeđeno osam miliona kuna ( oko milion i sto hiljada evra) za kupovinu 10.000 uređaja energetske oznake  A+++ i podsticaji su po uređaju iznosili u proseku 800 kuna (110 evra). Ti podsticaji potrošeni su u prvih devet dana primene zbog izuzetno velikog interesovanja kupaca. U akciju je bilo uključeno 690 prodajnih mesta sa 392 uređaja različitih modela... Usledili su i dalji ovakvi podsticaji, koji su doveli do očekivano zadovoljavajućih ušteda električne energije i smanjenja emisija ugljen-dioksida.
Dakle, uvažavanje oznaka energetskih razreda, svakome je donelo koristi. Razume se u zemljama koje imaju višu cenu eletrične energije i novčane uštede su bile veće. Novi energetski razredi će svakako još više doprineti uštedama.

                                                                                    Dragan Obradović (List EPS Energija)

 

10.7.2017.

Energetski tokovi
Sve teži uslovi za rad TE na Ugalj
„Evropske unija će do 2031. godine morati da zatvori sve termoelektrane na ugalj, koje su sada u pogonu kako bi se ostvarili ciljevi dogovoreni na klimatskom samitu u Parizu“!
Ova konstatacija izneta je u prvom planu napuštanja uglja u proizvodnji električne energije, koji je načinjen otkako postoji EU. Studiju su izradili stručnjaci istraživačke klimatske organizacije Climate Analytics's, pod naslovom „Stres test za ugalj u Evropi u okviru Pariskog sporazuma“. Polazna osnova je bila zadržavanje maksimalne granice zagrevanja zemljine atmosfere od 1,5 stepeni Celzijusa do kraja ovog veka.
Koliko je složen ovaj cilj pokazuje podatak da je neophodno ne samo da se globalna emisija ugljen-dioksida svede na nulu do 2050. godine, već će on morati da se uklanja iz atmosfere, uključujući tu i masovno pošumljavanje naše planete. Kako je navela Paola Jangas, jedna od koautora studije, najefektniji način da se smanjenje emisije ugljen-dioksida sprovede u EU, svakako je postepeno izbacivanje uglja iz elektroenergetskog sektora, korišćenjem energetske efikasnosti i proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije.
Gotovo tri četvrtine električne energije potrošene u EU u 2015. dobijeno je iz fosilnih goriva. Navedeni su i podaci Eurostata, da je „fosilno učešće“, zahvaljujući uvođenju tehnologija korišćenja obnovljive energije, smanjeno sa 83 odsto u 1990. samo na 73 odsto u 2015. godini!
Studija preporučuje da se do 2020. godine zatvori svaka četvrta TE na ugalj koja je trenutno u pogonu u EU, a do 2025. da se isključi čak 47 odsto takvih TE. Tri poslednje termoelektrane na ugalj u Evropi, koje sada rade, trebalo bi da se ugase u 2031. godini.

Prilagođavanje klimatskim ciljevima
Do te konstatacije se u ovoj studiji došlo na osnovu proračuna da „ekološki budžet“ EU za proizvodnje struje iz TE na ugalj iznosi 6,5 milijardi tona ugljen-dioksida i to je maksimalna količina, koja može da bude emitovana u atmosferu do 2030. godine, ako postoji namera da se ostvare navedeni klimatske ciljevi. Sada se spaljivanjem uglja u termoelektranama u EU emituje 0,8 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje. Ukoliko bi se ovaj ritam zagađivanja nastavio, kako je nevedeno u studiji, EU „budžet“ bi bio kompletno istrošen u narednih osam godina! Tako se došlo do gore navedenog tempa gašenja postojećih TE.
Razume se, svakako ostaje pitanje koliko je realno da se to sprovede u naznačenim rokovima? Konstatacija u studiji da bi ovaj ambiciozni plan bio najbolje ostvaren primenom savršenijeg sistema trgovanja dozvolama za emisiju ugljen-dioksida, povećanjem kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije i formiranjem stabilnog okruženja za nove investicije - ne deluje dovoljno ubedljivo. Naročito ako se zna da su samo tri evropske države sada na putu da ostvare ciljeve iz Pariskog sporazuma. U zajedničkoj studiji dve ekološke organizacije:  Transport i životna sredina (T&A) i Praćenje tržišta ugljen-dioksida, ispitan je napredak svake od zemalja EU u primeni Regulative o podeli napora među članicama da se dođe do ostvarivanja Pariskog sporazuma.
Na vrhu tabele je Švedska, sa planovima da ostvari mnogo veće smanjenje emisija ugljen-dioksida od 40 odsto do 2030. godine, koliko je predložila Evropska komisija. Slede Nemačka i Francuska, kao jedine druge dve zemlje koje idu u pravcu ispunjenja pariskih ciljeva. Ostale zemlje, za sada, zaostaju.
Međunarodna agencija za energiju(IEA) u nedavnoj analizi konstatovala je da je za ostvarenje ovog klimatskog cilja potrebna duboka promena u sektorima proizvodnje i potrošnje energije do 2050. godine. Fosilna goriva - najviše prirodni gas - biće i dalje potrebni i u 2050. godini i zadovoljavaće 40 odsto ukupnih potreba za energijom, što je polovina današnjeg nivoa.Skoro 95 odsto električne energije moralo bi da bude proizvedeno iz čistih, prvenstveno obnovljivih izvora energije, u odnosu na jednu trećinu koliko je danas.
S tim u vezi, nacionalne energetike kompanije iz zemalja Evropske unije (izuzev Poljske i Grčke) potpisale su inicijativu koja bi trebalo da izmeni budućnost proizvodnje električne energije. Udruženje Eurelectric, koje okuplja 3.500 kompanija iz ove oblasti, potvrdilo je početkom aprila, u ime svojih članova, obećanje da će ispuniti Sporazum o klimatskoj politici, usvojen na Pariskom samitu. Naime, 26 od 28 zemalja članica saopštilo je da neće investirati u nove TE na ugalj posle 2020. godine.

„Prepolovljeno interesovanje“ za TE na ugalj
Najnoviji, treći zajednički izveštaj „Grinpisa“, „Siera kluba“ i „CoalSwarma“ o stanju novih projekata termoelektrana na ugalj u svetu ističe da je realizacija tih projekata prošle godine gotovo prepolovljena. Konkretnije, prema tom izveštaju, beleži se 48-postotno opadanje aktivnosti koje prethode gradnji i 62-procentno opadanje gradnje novih TE na ugalj. Kao razlog za dramatično opadanje broja novih projekata, zeleni ističu promenu politike prema uglju u Aziji. U Kini i Indiji, kako piše u izveštaju, zamrznuta je gradnja novih TE na ugalj na više od 100 lokacija. Takođe, ukazuje se i na rekordan broj zatvaranja kapaciteta na ugalj; čak 64 hiljade megavata prestalo je da radi u poslednje dve godine, uglavnom u SAD i EU. To je, kako se navodi, ekvivalent 120 velikih termoelektrana.
Ali, na drugoj strani, ukazuje se na Japan, Južnu Koreju, Indoneziju, Vijetnam i Tursku kao zemlje koje nisu razvile svoj sektor korišćenja OIE i koje nastavljaju s izgradnjom termoenergetskih kapaciteta na ugalj.
Indija takođe neće zameniti ugalj: IEA procenjuje da će u toj zemlji da se nastavi rast ovakvih kapaciteta u narednih pet godina za po pet odsto godišnje. Ipak, svetska potražnja za ugljem će usporiti u sledećih pet godina, jer će obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost dobiti zamah. Kako je navedeno u izveštaju IEA, mnoge azijske zemlje će i dalje ostati privržene uglju, koji je i pored toga što zagađuje atmosferu, cenovno pristupačan i široko dostupan.
U 2015. godini, globalna potražnja za ugljem je opala prvi put u ovom veku. Predviđa se da će do 2021. godine učešće ovog energenta u svetskom miksu proizvodnje električne energije, opasti na 36 odsto u poređenju sa 41 odsto u 2014. godini.
Presudnu ulogu u korišćenju uglja odigraće Kina, koja u svetskoj potražnji za ovim energentom učestvuje sa oko 50 odsto i sa gotovo istim procentom u globalnoj proizvodnji uglja. Proizvodnja električne energije iz uglja u ovoj zemlji opada, kako navode u IEA,  zbog novih kapaciteta za proizvodnju struje iz OIE i nuklearnih postrojenja. Ipak, analitičari ističu da kineske „zakletve na čistiji vazduh“ ne isključuju ugalj, već naprotiv nagoveštavaju da će on ostati njihov glavni energent, uz upotrebu novih tehnologija.
Prema onome kako  se sada stvari odvijaju, EU je najpribližnija ostvarenju klimatskih ciljeva i zadataka, ali preostali deo sveta, u globalnom smislu, dosta slabije stoji. 

NoveTE na ugalj – balkanska enigma
Najnovija analiza Bankwatcha ukazuje na to da bi desetak novih TE na ugalj koje se trenutno grade ili čija gradnja se planira na Balkanu, mogle da se suoče s neplaniranim ekološkim troškovima, koji bi vidno uticali na isplativost tih projekata. Naglašava se da ovde nisu pravilno ukalkulisani troškovi emisije ugljen-doksida.
Čak i s cenom od pet evra po toni ugljen-dioksida najmanji projekt - TE Pljevlja 2 u Crnoj Gori - poskupeće godišnje za osam miliona evra, dok bi po ceni od 35 evra po toni, koja se očekuje 2030. godine taj trošak mogao godišnje da poraste na 55,6 miliona evra.
Za novu jedinicu od 600 megavata u TE Ugljevik 3 , ovi troškovi mogli bi da iznose između 21 i 146 miliona evra godišnje! U analizi se navodi da nisu jasni ni „ekološki troškovi“ TE Kostolac B3. Ni za TE Stanari, koja bi, prema podacima iz 2011. godine, trebalo da emituje 2,3 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, kako se navodi u ovoj analizi, nije objavljeno koliki su troškovi tih emisija ni kako će to da utiče na isplativost projekta.


Dragan Obradović (List EPS Energija)

 

25.1.2017.

Svetski energetski tokovi

Odbacivanje uglja na preispitivanju

Posle silnih zagovaranja i  pritisaka da se ugalj odbaci, ispostavlja se da takvi trendovi u ovom trenutku nisu realni. U poslednje vreme svedoci smo,  raznih promena u izjavama i potezima nekih čelnika Evropske komisije, što ukazje da se nešto menja u dosadašnjem tretmanu „crnog zlata“. U ponašanju Brisela, kada je reč o klimatskim promena, od nedavno se uočava naklonost prema uglju, a s tim u vezi, Evropska komisija priprema i izmene pravne regulative.
Tako, na primer, dok Evropska komisija tvrdi da je nastupila sa ambicioznim paketom mera u pravcu sprečavanja klimatskih promena na nedavno održanoj globalnoj klimatskoj konferenciji u Marakešu, njen novi predlog Regulative o tržištu električne energije, koji je dospeo do američkog portala „Politiko“, najavljuje mogućnost subvencionisanja novih termoelektrana na ugalj, uz otežavanje prilika za korisnike obnovljivih izvora energije.
Reč je o, za mnoge, spornom uvođenju mehanizama kapaciteta širom Evropske unije. Portal konstatuje da principi dizajna za mehanizme kapaciteta (korišćenje uglja za rezervne kapacitete u termoelektranama, kada vetroelektrane i solarne elektrane ne rade)  -  znači da on ima potencijal da se koristi za subvencionisanje novih termoelektrana na ugalj.
Prethovno je  usledila i optužba da Evropska komisija, takozvanim Junkerovim planom, podstiče upotrebu uglja, umesto da deluje obrnuto.
Grupa nevladinih organizacija objavila je analitički izvještaj kojim ukazuje da čak 15 odsto Junkerovog plana za podsticanje privatnih investicija, vrednog 21 milijarde evra, stimuliše upotrebu uglja, što je u suprotnosti s klimatskim ciljevima EU. Prema analizi, fosilna goriva u ukupnom volumenu finansiranja učestvuju sa 15 odsto.
A te su investicije, kako je navedeno, daleko od inovativnih projekata i projekata sa nultom karbonskom emisijom, koji bi trebalo da pomognu Evropi da postigne ciljeve iz „Pariskog klimatskog sporazuma“.

Suprotno od očekivanja

Evropski poslanik i portparol parlamentarne grupe Zelenih za pitanja energetske politike, Klod Turmes, objavio je ovih dana pregled kompletnog paketa novih energetskih mera Evropske komisije i postavio pitanje: „Da li su potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič i komesar za klimatsku politiku i energiju Arijas Kanjete zaista odani promovisanju nove energetske poilitike?“ Jer, kako je naveo, prvi od procurelih dokumenata Komisije, veoma zabrinjava, jer se uočava više tržišnih prepreka za obnovljive izvore energije. Sa druge strane nema ni jedne mere koja uklanja privilegije uglju i nuklearnoj energiji i mehanizmi rezervnih kapaciteta će, kako konstatuje Turmes, ohrabriti izgradnju novih termoelektrana na ugalj u Evropi.
Dakle, očigledne su promene u energetskoj orijentaciji u vrhu EK.
Kada je reč o svetskom tržištu tu su stvari već krenule drugim tokom. Uprkos predviđanjima o „izumiranju“ uglja, on je sada "vruća roba" na svetskom tržištu i očekuje se dalji rast tražnje. Porast kineskog uvoza „crnog zlata“, kojim se kompenzuje smanjene domaće proizvodnje, prouzrokovalo je porast cena ovog energenta u Evropi - do maksimuma u poslednjih 18 meseci. Trgovci predviđaju dalje poskupljenje uglja.
-To je roba koja je bila na klizavom terenu tokom prethodne četiri godine i sada beleži neverovatan oporavak -  rekao je Erik Stavset, analitičar u fimi Arctic Securities.
Nemačka je najavila da će posle zatvaranja nuklearki krenuti i sa zatvaranjem termoelektrana na ugalj, ali odnedavno je izvesno da se i tu nešto menja.
Nemački ministar privrede Sigmar Gabriel izjavio je kako Nemačka neće da odustane od lignita pre 2040. godine, jer vlada traži načina da osigura minimum gubitaka radnih mesta u pogođenim regijama sa ugljenokopima. Nedavno se nemačka vlada distancirala od početnih predloga kojima je trebao da se utvrdi plan za postepeni izlazak iz korišćenja uglja u proizvodnji električne energije, u skladu sa nacionalnim klimatskim planom. To je očigledan zaokret u nemačkoj energetskoj politici, jer je ovde ovladalo mišljenje da sve veće korišćenje obnovljivih izvora energje zahteva trajnu i sigurnu osnovu, koja ne zavisi od vremenskih prilika, iz koje će se proizvoditi električna i toplotna energija. Sada nemački stručnjaci tu osnovu vide u do sada dosta potcenjenom i zaboravljenom uglju!

 

„Zelena termoelektrana“

To je bio i povod da se nedavno predstavi novo postrojenje - Blok RDK 8, u vlasništvu "EnBwa", kao najefikasnija parna termoelektrana na ugalj u Evropi, sa do sada nedostižnih 47,5 odsto iskoristivosti uglja, koji je ovu elektranu uveo u Ginisovu knjigu rekorda. Ona je ekološki prihvatljivijija od svih postojećih elektrana ovoga tipa, jer ima  za 40 odsto manju emisiju ugljen dioksida. Pritom je godišnja potrošnja uglja smanjena za 275.000 tona! Većina stanovništva i organizacija u Nemačkoj smatra da je ugalj veliki zagađivač, ali da sa ovako modernom tehnologijom, to nije slučaj!
I Britanci su se, po svemu sudeći, vrlo brzo predomislili. Odluka da napuste Evropsku uniju, izvesno je, primorala ih je da dobro razmisle o odustajanju od već dogovorenog zatvaranja termoelektrana na ugalj do 2023. godine.To se vidi i po tome što će termoelektrane na ugalj ove  zime dobiti finansijsku podršku za rad!
Na drugoj strani francuski predsednik Fransoa Oland objavio je na nedavnom sastanku o klimatskim promenama u Marakešu da će njegova država do 2023. godine ugasiti sve preostale termoelektrane na ugalj na svojoj teritoriji i da će njegova zemlja za najdalje sedam godina biti država bez termoelektrana koje za proizvodnju električne energije koriste ugalj. Oland je tada iskoristio priliku da napadne predsednika SAD Donalda Trampa, koji je obećao da će ova zemlja istupiti iz Pariskog sporazuma i da će američku potrebu za energijom zadovoljti ugljem, odnosno sirovinom čiju su upotrebu potpisnice  navedenog sporazuma, pristale značajno da smanje.

Kineska kombinatorika

Kina je posebna priča u celom ovom vrzinom kolu sa „crnim zlatom“. Smanjuje proizvodnju energije iz uglja na svojoj teritoriji, a istovremeno masovno gradi termoelektrane na ugalj sa starom tehnologijom u drugim zemljama.
Kina planira ili već gradi TE na ugalj širom Indonezije, Pakistana, Turske i Balkana, kao i u Africi i Latinskoj Americi. To će sasvim sigurno povećati globalnu emisiju štetnih gasova, jer će se u narednim decenijama, te  zemlje u razvoju vezati za korišćenje fosilnih goriva. Kineske kompanije su trenutno uključene u najmanje 79 projekata gradnje TE na ugalj, ukupnog kapaciteta većeg od 52 hiljade megavata. U periodu između 2010. i 2014. Kina je uložila 38 milijardi dolara u TE na ugalj u trećim zemljama, a najavljeno je još 72 milijarde dolara investicija. 
Dakle, zbivanja sa korišćenjem uglja ni izbliza neće biti tako jednostavna kao što se mislilo u nekim razvijenim zemljama. Na starom kontinentu je zaustavljeno smanjenje  proizvodnje električne energije iz uglja, a van Evrope se ni ranije nisu mnogo upinjali da eliminišu ugalj, jer je jasno da je u svetu „crno zlato“ dominantan energent za proizvodnju električne energije. Na primer, Poljska čak i do 96 odsto električne energije dobija iz uglja, Kina 80 odsto, SAD 56 odsto... Svaka zamlja ima svoje specifičnosti i mora da nađe meru korišćenja obnovljivih i konvencionalnih izvora energije, koja omogućuje održivi ekonomski razvoj i čistu životnu sredinu. Izvesno je da to sa brzim proterivanjem uglja neće ići nimalo lako i prema novim procenama na globalnom nivou ne očekuje se smanjenje potrošnje uglja sve do 2050. godine. Neke projekcije ukazuju čak i na dalji rast potrošnje!


Dragan Obradović (list EPS Energija)

15. 12. 2016.

Svetski energetski tokovi

Nagli uspon električnih automobila

Potražnja za električnim automobiliima ali i drugim drumskim vozilima sa „strujnim pogonom“, uveliko raste. Na drugoj strani, naročito naftni lobiji, napominju da istiskivanje sa tržišta klasičnih vozila, sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, neće ići tako lako.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju(IEA) na kraju 2015. godine proizvedeno je ukupno 1,26 miliona električnih automobila. U prethodnoj 2014. godini, u svetu je postojalo upola manje ovakvih četvorotočkaša, a ako se osvrnemo još malo dalje unazad, na primer, u 2005. godinu - tada je sve bilo u povoju i nekoliko stotina komada proizveli su uglavnom pojedinci -entuzijasti. „Elektrika“ sada uzima maha i zahvata širok dijapazon vozila - od električnih bicikala, automobila, autobusa do teretnih i drugih vozila. Udruženje EVI, koje povezuje 16 najaktivnijih zemalja, na ovom polju, očekuje da će do 2020. godine biti proizvedeno 20 miliona raznih električnih vozila.
Iako se već godinama radi na tome da vozila sa klasičnim motorima ispuštaju što manje štetnih gasova i propisuju sve stroži standardi u tom pogledu, sada se uvode sve oštrije mere pa i „proteruju starija vozila iz centralnih gradskih zona. Na primer, Pariz je nedavno zabranio ulazak u centar grada vozilima čija prva registracija datira pre 1997. godine. Najavljeno je i stalno pooštravanje ove odluke.
Zamenik ministra privrede Nemačke Rajner Beke jenedavno rekao, kako prenosi Blumberg,  da će ceo novi vozni park u ovoj zemlji morati da ima nultu emisiju gasova do 2030. godine, kako bi se, do 2050. godine, ispunili opšti ciljevi smanjena ispuštanja ugljen dioksida za 80 do 95 odsto.
U Nemačkoj je registrovano oko 130 hiljada hibridnih i oko 25 hiljada električnih automobila, dok postiji oko 30 miliona vozila sa benzinskim i oko 14,5 miliona sa dizel motorima.

Merkelova forsira električna vozila

Ovde se smatra da značajni rezultati mogu da se postignu uvođenjem u promet većeg broja električnih automobila, što bi doprinelo da se do 2020. godine emisija ugljen dioksida smanji za 40 dsto. Nemačka kancelarka Angela Merkel  priprema mere u oblasti smanjenja zagađenja vazduha kako bi proizvođači automobila u toj zemlji, do kraja iduće decenije, mogli da preusmere većinu svojih prodaja na električne automobile. „Planom zašitite klime, propisaće se smanjenje automobilskih emisija gasova iz fosilinih goriva već do 2030. za 45 odsto, odnosno 54 odsto iz kamionskih motora.
Folksvagen je ovih dana predstavio ambiciozan plan za budućnost pod imenom "Strategija 2025" prema kome će do 2025. predstaviti 30 modela električnih automobila. Cilj je da na kraju tog perioda prodaju između dva i tri miliona ovakvih vozila godišnje, što je oko četvrtina sadašnje proizvodnje.
Što se tiče procena brzine, kojom će električna vozila ovladavati na tržištima u Evropi i svetu, među stručnjacima postoje oprečna gledišta. U časopisu The Journal of Economic Perspectives, nedavno je objavljena studija o konkurentnosti električnih automobila, u kojoj je navedeno da čak i sa cenom nafte od 100 dolara za barel, cene akumulatora koji skladište energiju potrebnu za elektromobile moraju da budu smanjene na trećinu u odnosu na sadašnje. Studija je pokazala da je cenom akumulatora od 325 dolara po kilovat-času, jeftinije koristiti naftu kao pogonsko gorivo čak i da vrednost barela dostigne 350 dolara! A, poređenja radi, pri sadašnjim cenama nafte od oko 50 dolara za barel, vrednost baterije, za električni automobil morala bi da padne na oko 60 dolara po kilovat-času. Takođe,vreme punjenja automobilskih  baterija moralo bi da bude osetno skraćeno.
Nasuprot ovim tvrdnjama Toni Seba, predavač na Stanford univerzitetu iz oblasti preduzetništva i čiste energije, napominje da će u skorijoj budućnosti motori s unutrašnjim sagorevanjem da budu sve nepopularniji i neće moći da se takmiče u inovacijama sa električnim automobilima, čije će cene znatno opadati. Mada su poređenja načinjena prema američkim cenovnim aršinima, koji su, inače, prilično visoki u odnosu na evropske, a pogotovo za naš standard - poređenje može da bude validno.

Poređenje isplativnosti

Navode se podaci da će prosečna cena električnog automobila do 2020. godine iznositi oko 30.000 dolara, a do 2022. godine opašće na 22.000 dolara. Poređenja radi, prosečna cena novog automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem u SAD sada iznosi oko 33.000 dolara. Znači, kako navodi profesor Seba, električni automobili se neće kupovati samo zbog „zelene revolucije“, već zbog jasnih ekonomskih interesa.
Razlog za niže cene „strujnih automobila“ biće i isplativije održavanje. Automobil sa klasičnim motorom, kako se navodi,  u proseku ima 2.000 potrošnih delova i kvarovi su svakako učestaliji nego kod električnih automobila kod kojih se u proseku zabeleži tek 20-tak kvarova tokom eksploatacije. Na primer američki proizvođač najpopularnijih električnih automobila „Tesla Motors“ svojim kupcima nudi dugotrajnu garanciju. Ova kompanija očekuje veliki porast proizvodnje i prodaje do 2020. godine.
U drugom kvartalu ove godine primili su čak 67 odsto više novih  narudžbina u odnosu na isti period 2015. a u drugoj polovini 2016. planiraju da isporuče 50.000 modela S i X.
Na drugoj strani proizvodnja nafte globalno beleži pad.  Portal Seeking Alpha objavio je nedavno analizu čiji je zaključak da je proizvodnja nafte u svetu u padu i da će taj trend da se nastavi, a da se bum sa proizvodnjom američke nafte iz škriljaca, neće više ponoviti. Ipak, kako piše analitičar ovog portala, ekonomičnost alternativnih izvora energije kao konkurencije nafti, posebno u sektoru transporta, ne predstavlja ozbiljnu pretnju, jer na dugi rok živimo u svetu fosilnih goriva. Podaci iz  Pregleda kompanije BP pokazuju uvećanje rezervi nafte i odnosa rezervi prema proizvodnji, pa, kako se navodi, možda ne bi bilo pogrešno projektovati da svet neće biti lišen nafte još ceo naredni vek.

Pad dizelaša

Automobili s dizel motorima, trenutno pokrivaju 50 odsto evropskog tržišta, ali do 2030. godine, prema najnovijim procenama, to će opasti na samo devet odsto!
Na Starom kontinentu trenutno postoje 62 fabrike koje proizvode automobile sa dizel i benzinskim motorima, a, prema proceni evropskih energetskih stručnjaka do 2022. godine biće ih 55. Znači u sledećih šest godina ugasiće se sedam fabrika, koje proizvode benzince i dizelaše.
Sada 26 fabrika u Evropi proizvode električne automobile, a do 2022. godine, biće ih više od 40.

Pred električna vozila isprečio se odnedavno još jedan problem. Kako piše američki portal Green Car Reports, u američkim stručnim krugovima pojavljuju se dileme o ideji korištenja električne energije proizvedene u termoelektranama na ugalj za pogon električnih vozila. Naime, postavlja se pitanje u čemu je razlika ako se za pogon koristi direktno sagorevanje benzina, ili posredno, sagorevanje uglja za proizvodnju električne energije. Tim pre što je jedna naučna studija nedavno pokazala da je vožnja električnih vozila u američkim saveznim državama čija se proizvodnja električne energije uglavnom zasniva na uglju, ekološki štetnija od vožnje većine modernih vozila sa efkasnim benzinskim motorima. I obrnuto. U „zelenim“ državama SAD, kao što su Kalifornija, Vašingtom i Njujork u kojima se iz termoelektrana na ugalj proizvodi osetno manje električne energije i u kojima je ujedno registrirano najviše električnih vozila u SAD-u, takva su vozila svakako ekološki čistija od klasičnih.
Ipak, za razliku od gradske vožnje, električna vozila kada je reč o vožnji na „duže staze“, za sada imaju razna ograničenja, počev od „dometa“, preko mogućnosti i načina menjanja baterija ili brzine njihovog punjenja... Dok se tehnologija ne usavrši - do potpunog poraza dizelaša i benzinaca, izvesno je da će neka sredina, a to su hibridna vozila ( i na struju i na fosilna goriva), još dugo biti aktuelna.


Dragan Obradović (List EPS Energija)

 

7.12.2016.

Svetski energetski rokovi

Na ugalj povika a zamena tanka

Trenutno se 40 posto svetske električne energije proizvodi iz uglja.- U Dženeral Elektrik Globalu predviđaju da će se taj odnos samo blago smanjiti tokom naredne decenije - na 30 odsto.- Nepravedna podela „klimatskog tereta“

 

Oko 80 odsto ukupno proizvedene energije u svetu koristi 20 najrazvijenijih zemalja i one su svakakako najzaslužnije za sadašnje klimatske promene i nevolje koje su time stvorene. Naravno, na pamet im ne pada da planeti „nadoknade tu štetu“ srazmernim smanjenjem emisije štetnih gasova, već stalno pritiskaju siromašnije zemlje da one to urade umesto njih. Istini za volju, ima razvijenih zemalja koje se korektnije ponašaju. Siromašni najviše koriste ugalj, a upravo se oko tog energenta podiže „najveća prašina“ i na njegov račun ređaju optužbe za klimatsko urušavanje planete. A, nije baš tako. Ugalj je izgubio medijsku utakmicu uglavnom zato što su naftni lobiji daleko imućniji od osiromašenih ugljara i zato je „crno zlato“ najviše „ocrnjeno“ kada je ekologija u pitanju. Međutim, činjenica je da su potrebe za ugljem u svetu velike i da potrošnja čak i raste. Nemoguće ga je sasvim zameniti drugim izvorima energije.
Trenutno se 40 posto svetske električne energije proizvodi iz uglja i to je najzastupljeniji energent za dobijanje struje. U Dženeral Elektrik Globalu predviđaju da će se taj odnos samo blago smanjiti tokom naredne decenije - na 30 odsto. Sa gotovo 900 milijardi tona rezervi, ugalj ostaje samodovoljno i dostupno sredstvo za proizvodnju struje i pružanja sigurnosti snabdevanja električnom energijom. Pitanje je, samo, koliko će nove tehnologije očistiti „crno zlato“ od emisija štetnih gasova.
S tim u vezi, Kompanija Dženeral Elektrik Global organizirala je nedavno studijsku posetu grupe novinara iz zemalja jugoistočne Evrope najefikasnijoj termoelektrani na bituminozni ugalj u Nemačkoj, u gradu Karlsrueu, tačnije Bloku RDK 8 kompanije Energie Baden Wuerttemberg AG (AnBW). Kako je u svojoj prezentaciji naveo član Odbora direktora AnBW , Georg Stamatelopoulos, ovaj moderni blok, kapaciteta 912 megavata, najmodernijom tehnologijom dostigao je efikasnost iskorišćenja uglja do nivoa od 47odsto, a, zajedno sa proizvodnjom i toplotne energije, iskorišćenost dostiže 60 posto. Takođe, kompanija proda građevincima i 95 posto pepela koji nastaje sagorijevanjem uglja, a primenom najmodernije tehnologije, emisija gasova je smanjena na minimum.

Doslednost i interesi

Međutim, Nemačka je, pored nuklearki, počela da se odriče i termoelektrana na ugalj. Naime, Evropska komisija otvorila je put za milijarde evra subvencija namenjenih Nemačkoj i Španiji,  sa ciljem okončanja rada termoelektrana na ugalj u tim zemljama. Nedavno je odobrila gotovo četiri milijarde evra subvencija za zatvaranje neprofitabilnih španskih rudnika uglja i nemačkih termoelektrana na lignit.
Nemačka se, obavezala na subvencionisanje zatvaranja ukupno  osam elektrana na lignit do kraja 2019. godine, koje predstavljaju 13 odsto nemačkih termoelektrana na ugalj. Time bi se  godišnja emisija ugljen dioksida iz nemačkog energetskog sektora smanjila za oko 12 miliona tona.
Moglo bi da se konstatuje da je ovo konkretan primer doslednosti u sprovođenju određenih energetskih opredeljenja, slično kao što Nemačka radi sa zatvaranjem nuklearki. Međutim, u svetu ima dosta primera raznih nedoslednosti i protivurečnosti, na ovom polju. Tako, na primer, članovi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)  krajem godine postigli su dogovor o ograničenju finansiranja opreme za termoelektrane na čvrsto gorivo. Ta odluka znači da će se prekinuti finansiranje za 85 odsto projekata. Prema analizi World Reseource Institute iz Vašingtona globalno bi trebalo da se gradi oko 1.200 TE na ugalj, od toga  dve trećine u Indiji i Kini. Ovim će oko 850 projekata imati znatno veće troškove i znatno veće izglede da ne budu realizovani.Ta nova politika, trebalo bi da stupi na snagu do kraja ove godne i prema njoj biće dozvoljene subvencije samo za "ultrasuperkritične" TE na ugalj, koje se grade uz najstrožije ekološke standarde. Pravila OECD od 2019. godine  biće još strožija.
S druge strane  Svetska banka je spremna da podrži novu elektranu na ugalj na Kosovu koja će koristiti najprljavije fosilno gorivo - lignit i to po staroj tehnilogiji. U pitanju je nesumnjivo nametanje jedne američke kompanije, kao jedinog ponuđača, koja će realizovati ovaj projekat. Portal EurActiv je nedavno podsetio da je, početkom decembra 2015, za vreme globalnih pregovora o klimi u Parizu, američki državni sekretar Džon Keri ostavio svoj tim pregovarača i odleteo na Kosovo da podrži gradnju pomenute TE koju će da gradi američka firma a finansira Svetska banka. Keri se zatim vratio u Pariz da pomogne da se dođe do globalnog sporazuma koji za cilj ima borbu protiv promene klime kroz smanjenje i prestanak upotrebe fosilnog goriva. Toliko o principima i interesima SAD.

Jedno pričaju drugo rade

I druge razvijene zemlje na sličan način potkopavaju svoju zvanično proklamiranu klimatsku politiku. Kako je objavio britanski Overseas Development Institute and Oil Change International found, najpropulzivnije svetske ekonomije, okupljene u grupu zemalja G20 godišnje troše 452 milijarde dolara na subvencije industrije fosilnih goriva, usprkos štetnom delovanju na klimatske promene.
Podsticaji nafti, uglju i gasu, kako je pokazalo istraživanje, četiri puta su veći nego globalna podrška obnovljivim izvorima energije!
I generalni sekretar OECD-a, Anhel Guria, upozorio je da vlade zemalja u okviru OECD troše gotovo dvostruko više novca za subvencionisanje fosilnih goriva, od sredstava potrebnih za ispunjenje zahteva međunarodne zajednice o sprečavanju globalnih klimatskih promena.
Jedno pričaju drugo rade.  Globalne investicije u obnovljivu energiju opale su u svetu u prvom kvartalu 2015. godine za 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu.U Evropi su opale za 30 odsto, a u Kini za 24 odsto. Globalne investicije u solarnu energiju porasle su za sedam odsto dok su za  projekte vetroelektrana opale za čitavih 30 odsto.
Osnovni razlog pada investicija je činjenica da se tehnologije za korišćenje obnovljive energije nisu dovoljno brzo razvijale i ostale su nekonkurentne - zbog visokih državnih subvencija koje su davane za njenu proizvodnju.
Britanija, Nemačka, Italija, Japan i Francuska utrošile su više uglja u razdoblju od 2009 do 2013. godine, ali zahtevaju od siromašnih zemalja da smanje svoje karbonske emisije. Dakle, i u ovom pogledu nema pravedne podele odgovornosti za zagađenje planete.

Ugalj sve skuplji u Evropi

Više cene nafte i prekidi  isporuka uglja iz Indonezije, zbog kiša, uticali su na to da se od juna u Evropi ugalj prodaje po ceni koja je na najvišem nivou u proteklih deset meseci. Kako je naveo Tanjug, cena uglja za isporuke 2017. godine severozapadnoj Evropi u lukama u Amsterdamu, Roterdamu i Antverpenu - porasle su, od početka ove godine, za 32 odsto, dok su u prošloj godini opale za 39 odsto.

 

Sveukupno posmatrano, postrojenja na fosilna goriva će i dalje imati važnu ulogu u osiguranju energetske raznovrsnosti, jer ona omogućavaju neophodnu ravnotežu zbog jaza koji nastaje između zahteva za električnom energijom i fluktuirajućeg, odnosno nepouzdanog nivoa energije dobijene iz obnovljivih izvora. Tehnologije za proizvodnju obnovljive energije nisu dovoljno razvijene da zamene ugalj i gas.
A kada je u pitanju zaštita životne okoline, današnja tehnologija u priličnoj meri može da reši problem zagađenja, pa bi moglo i u narednom periodu da se očekuje „nadvlačenje konopca“ između zastupnika „čiste“ i „fosilne energije“. Globalno posmatrano, neće tu, bar za sada, biti velikih rezova.

                                                                                                            Dragan Obradović

 

 


 

vrh stranice