N a š i .. r a z g o vo r i
 

11. 5. 2016.

Kiril Kravčenko za Bilten NNKS: Uspešni uprkos krizi

Intervju generalnog direktora NIS-a Kirila Kravčenka  za bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.

 

Imate dugogodišnje iskustvo na rukovodećim položajima u naftno-gasnom biznisu. Kakvi se trendovi mogu očekivati – dalji pad ili rast cena nafte na svetskom tržištu?  – U složenim makroekonomskim okolnostima i pri sadašnjim geopolitičkim kretanjima, vrlo je nezahvalno davati bilo kakve prognoze. Ipak, mislim da je postepeni oporavak cena nafte, uz povremena kolebanja, dosta realan scenario u koji, u ovom trenutku, veruje i većina analitičara. U prilog tome ide nekoliko faktora. Prvo, kompanije koje su najveći svetski proizvođači nafte nemaju mnogo ni mogućnosti ni interesa da u ovim okolnostima nastave da povećavaju proizvodnju, dakle trebalo bi da se uspostavlja balans između ponude i potražnje. Drugo, vodeći proizvođači nisu u mogućnosti da ulažu velika sredstva u istraživanja novih naftnih polja. Treće, rast potražnje za naftom u svetu je povezan sa globalnim ekonomskim rastom, a poslednjih meseci prognoze tog rasta dodatno su snižene. Tako bi svetski ekonomski rast trebalo da ostane na dosadašnjem nivou ili se blago poveća u narednoj godini.Istovremeno, očekuje se da će u tekućoj godini globalna potražnja za naftom biti veća. Sve to bi trebalo da dovede do prognoziranog postepenog oporavka cena nafte. Ali, treba imati u vidu da to neće biti lak i brz proces i da će biti kolebanja na tržištu, kao i da su moguća određena geopolitička kretanja i promene u energetskom sektoru koji mogu da oblikuju cenu nafte mimo očekivanja.Kako je NIS poslovao u uslovima krize na svetskom tržištu u 2015. godini?– Najvažnije je da je NIS u 2015. uspeo da očuva profitabilnost uprkos izuzetno složenim uslovima poslovanja. Ostvarili smo neto dobit od 14,6 milijardi dinara, dok je pokazatelj EBITDA iznosio 46,5 milijardi dinara. To je ostvareno i uz negativni uticaj kursnih razlika od 8,1 milijardu dinara.Dva su recepta zahvaljujući kojima smo ostali uspešna kompanija i u vreme krize. Najpre, konstantno povećavamo operativnu efikasnosti u svim pravcima poslovanja. Efekat mera operativne efikasnosti i na EBITDA i na novčani tok u prošloj godini je bio 13,3 milijarde dinara. Osim toga, nastavljamo da razvijamo našu kompaniju kako bismo ostali konkurentni tako da smo u 2015. godini uložili 30,3 milijarde dinara. Poređenja radi, reč je o iznosu dvostruko većem od neto dobiti kompanije.Usled mera štednje brojne kompanije smanjile su investicije, dok je NIS u razvoj kompanije uložio dvostruko više od neto dobiti kompanije za 2015. godinu.  Da li se očekuje nastavak takvog trenda i u narednoj godini i na koji način je NIS štedeo u uslovima krize?– NIS ne odustaje od ključnih investicija ni u ovim teškim vremenima u kojima su se našle naftne kompanije. Pre svega ćemo ulagati u povećanje naftno-gasnih rezervi i duboku preradu. Pored toga, prioriteti će biti širenje u oblasti elektro energetike i modernizacija maloprodajne mreže. Dakle, od toga ne planiramo da odustanemo ni pored činjenice da nas očekuje još jedna teška poslovna godina.Kada je reč o štednji, sproveden program za povećanje operativne efikasnosti je doneo značajne rezultate. Takođe, bilo je promena i na ostalim nivoima. Na primer, u rafineriji u Pančevu je uvećan nivo premijalnih proizvoda i bilo je ulaganja u različite delove tog postrojenja. Novina je bilo i u prometu gde je, na primer, uvedeno novo brendirano stooktansko gorivo G drive. Pored toga, izmenjen je i način motivacije za zaposlene jer je uvećan nivo fleksibilne zarade u odnosu na zagarantovana primanja, naravno uzimajući u obzir rezultate. Takođe, smanjeni su i benefiti za menadžere, ali i broj zaposlenih iz inostranstva u korist domaćih stručnjaka. Umanjeni su i troškovi koji se tiču saradnje sa partnerima. Na kraju, veliku ulogu u uštedama imali su i sami zaposleni u NIS-u koji su u protekloj godini izneli više od 800 predloga za povećanje unutrašnje efikasnosti.Naravno, svesni smo da će uslovi poslovanja i u 2016. godini ostati veoma kompleksni, zbog čega ostajemo i dalje fokusirani na sprovođenju programa operativne efikasnosti kako bi NIS ostao uspešna kompanija.Važno je napomenuti da dosta ulažemo u razvoj HSE-a, tj. brigu o zdravlju ljudi, bezbednosti i zaštiti životne sredine. Iskustvo je pokazalo da konstantno unapređivanje na ovom polju je sinonim za uspešno poslovanje. Pokazatelji HSE-a i rezultati poslovanja su tesno povezani. Primena strogih procedura i svesna implementacija ovog sistema dovodi do unapređenja praktično svih oblasti poslovanja, do rasta kako finansijskih, tako i proizvodnih pokazatelja. Jedino je proizvodnja bez gubitaka –  uspešna proizvodnja.

28. 3. 2016.

Poplave

Intervju Dr Mirko Melentijević

O poplavama je možda trebalo raspravljati u vreme vanredne situacije, ali je verovatno bolje  ozbiljno i stručno razgovarati u mirnijoj atmosferi  dok se saniraju posledice i procenjuju štete. Malo ljudi zna, čak i u stručnim krugovima,  da je medju cenjenim  vrhunskim  ekspertima sveta za regulisanje voda jedan Srbin. Dr Mirko Melentijević stekao je titulu na američkom Kolumbija univerzitetu,  gotovo ceo radni vek proveo u Energoprojektu kao projektant, a i posle penzionisanja  ostao vrlo aktivan. Upravo zato smo ga zamolili za razgovor, ne samo zbog znanja i iskustva, nego i zbog pasioniranog izučavanja i praćenja svega što je povezano sa vodom. I pre nego što su ljudi počeli beležiti podatke o padavinama, poplavama i posledicama slutili su i uočavali promene, a Melentijević je za Srbiju nalazio zapise po manastirima i u usmenim predanjima. 
U Bibliji se pominju  „debele“ i „mršave“ krave, što je, zapravo, smenjivanje kišnih i sušnih razdoblja na Eufratu  svakih sedam godina. Slivovi svih velikih reka imaju različite cikluse tih smena: na Nilu je 11 godina, na Dunavu 17, na Zambeziju 30...Naravno, kaže Melentijević,  to ne znači da će u kišnom periodu sve godine imati obilje vode, a u sušnom ekstremne suše - u svakom periodu  može biti izuzetaka.
A povezano je, kaže, sve, nema uspešne i napredne zemlje koja nije regilisala vode. Ko god je putovao Holandijom, Belgijom, Francuskom, Nemačkom... mogao se uveriti da su ispresecane kanalima, da poseduju akumulacije (Španija čak hiljadu) bedeme i nasipe i ostale vodoprivredne objekte.  U  Srbiji ekstremne poplave  zabeležene su u slivovima Zapadne Morave i Lima, na području uz planinski venac Starog Vlaha. Najveća poplava dogodila se u noći 10 i 11 novembra 1896.godine, kada nije bilo reči o „klimatskim promenama“.  Ivo Andrić u romanu „Na Drini ćuprija“ opisao je tu poplavu, koja je razrušila gradić Rudo, prelila most u Višegradu i deo grada uništila. Austrijski inženjeri – tada je Bosna pripadala Austrougarskoj- nisu popravljali  Rudo, nego su na višoj koti, na drugoj strani reke izgradili novo.
U isto vreme „sa druge strane planina“  bio je poplavljen Čačak, Zapadna Morava je napravila velike štete. Bedemi koji su izgradjen da bi štitili grad i okolinu izdržali su do poplave 13 maja 1965, kada je usledila nova velika poplava narastanjem Dunava i ugrožavanjem većeg dela Srema. Ta poplava je uzbudila stručnu javnost pa su uz pomoć tadašnjih državnih funkcionera pripremili i 1969. godine održali  Prvi kongres o vodama Jugoslavije u Beogradu.  Na kongresu je sagledana problematika voda i ukazano na puteve i načine rešavanja. Naš sagovornik je aktivno učestvovao u radu kongresa, a takodje i u projektovanju brana, akumulacija, regulisanju vodotokova... jednom rečju zaštiti od poplava. Svi ti objekti bi zapravo doneli višestruke koristi: obezbedili vodosnabdevanje, navodnjavanje, ugradnju hidroelektrana, razvoju turizma, ribarstvu itd.
Prilikom gradnje hidroelektrane Djerdap, a da bi se sprečilo zasipanje novog jezera na Dunavu, projektovano je podizanje 17 akumulacija u slivu Morave. Izgradjene su samo dve.  Iako su obezbedjene pare za te akumulacije sve je utrošeno u druge svrhe. Melentijević je ubedjen da su za vodoprivredu nastala teška vremena donošenjem novog ustava 1974. Opštine su tada postale prave gazde, jače od države, nadležne za odlučivanje u ovoj oblasti.  Uz velike muke, izuzetnim zalaganjem, stručnjaci su se izborili i od 1975-1995. godine izgradili brane: Bovan na Moravici iznad Aleksinca, Ćelije na Rasini iznad Kruševca, Vrutci na Djetini iznad Užica, Barje na Veternici iznad Leskovca.  Započeta je  gradnja  brane Prvonek, na Banjskoj reci iznad Vranjske banje, sada je dovršena, Rovni na Jablanici iznad Valjeva, nedavno dovršena, i Selova na Toplici iznad Kuršumlije, medju prvima početa, do danas nije završena, niti se išta radi. Pre svih njih trebalo je izgraditi branu Roge na reci Rzav u opštini Arilje, što bi  rasteretilo korito Zapadne Morave i sprečilo poplave iz 2014 i ove iz 2o16. godine. Ni predsednici iz tih opština, ni političari iz tih krajeva ništa nisu preduzeli da zaštite ove krajeve.
Melentijević  posebno ističe paradoks: najveća poplava iz 1896. godine nanela je manje štete nego  1965, a poplave iz 2014 i 2o16, iako manje od prethodnih nanose mnogo veće štete. Treba pogledati ko daje dozvole za gradnju u plavnim područjima, kao i ko dozvoljava legalizaciju bespravno podignutih objekata u zaštićenim zonama akumulacija. Pa to rade i ministri.

Preostalo je da pitamo šta hitno treba raditi u Srbiji da bi se sprečilo učestalo plavljenje i nanošenje šteta, odnosno  koliko su ove pojave plod klimatskih promena i hiljadugodišnjih voda, kako se u javnosti često tumače. Pod hitno treba nastaviti gradnju akumulacije Selova, kao i akumulaciju Svračkovo na Rzavu, takodje akumulacije Rokci na Moravici kod Ivanjice i Preprano na Studenici.  Takodje je hitno uredjenje sliva Kolubare, a svakih pet godina Srbija mora podići bar dva nova akumulaciona jezera. O hiljadugodišnjim vodama i klimatskim promenama Melentijević neće da govori, a na pitanje kako je aktuelna vlast za dve godine podigla 29 vodoprivrednih objekata, kako reče predsednik Vlade pre neki dan kaže da je on ozbiljan čovek, koji ne učestvuje u predizbornoj kampanji. Dodaje, ipak, da nije reč o klimatskim promenama nego o prirodnim vremenskim oscilacijama koje moćnici vešto koriste.       

Razgovarao Dragan Nedeljković 

 

21.09.2015.

Intervju Kirila Kravčenka za ruski dnevni list „Izvestija“

Za sedam godina rada u Srbiji zavisno društvo Gasprom njeft-a, Naftna industrija Srbije (NIS) uspelo je da prevlada posledice višegodišnjeg neefikasnog upravljanja od strane državnih činovnika i da postane jedan od regionalnih lidera na tržištu. O perspektivama kompanije na Balkanu, odnosima sa vlastima i uticaju niske cene nafte – za Izvestija govori generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.

Godine 2008. Gasprom njeft kupuje kontrolni paket najveće srpske naftne kompanije «Naftne industrija Srbije» i to postaje najveća ruska investicija na Balkanu. Uzimajući u obzir tadašnje stanje NIS-a, novac se mogao efikasnije uložiti u proizvodnju nafte na teritoriji Rusije. Zašto jeGasprom njeft ušao u kupovinu ovog aktiva?
— U tom momentu u kompaniji je doneta strategija, koja je predviđala ekspanziju biznisa u inostranstvu, odnosno da najmanje 10% proizvodnje i oko 30% maloprodaje moraju biti van granica Rusije. Tada smo uradili analizu različitih aktiva, i ovaj nam se učinio interesantan — NIS se sastoji od različitih komponenti sa velikim potencijalom rasta, mada je dugo godina njime upravljala država, što je doprinelo akumuliranju većeg broja problema.
Koji su bili najaktuelniji?
— Po ugovoru koji je zaključen sa državom, osim plaćanja kontrolnog paketa, imali smo dve glavne obaveze: da investiramo 500 miliona dolara u modernizaciju rafinerija i da u kratkom roku pređemo na proizvodnju goriva Evro-5 kvaliteta. Morali smo da rešavamo pitanje velikih dugovanja koja su napravljena pre našeg dolaska, kao i problem velikih tekućih gubitaka. Zato je glavni zadatak bio da kompanija počne da posluje bez gubitaka. Kada je poslovanje krenulo uzlaznom linijom, usvojena je nova strategija razvoja NIS-a kao vertikalno integrisane naftne kompanije, sa kompletnim ciklusom od proizvodnje nafte, pa do prodaje gotovih proizvoda potrošaču. Rezultat je bio transformacija NIS-a u regionalnog lidera na tržištu Balkana. Napomenuću da je do danas u kompaniju investirano 2,5 milijarde dolara.
I to ne računajući sredstva koja su utrošena na samu kupovinu kompanije? Prvobitno je bilo rečeno da je kupovina 51% akcija kompanije koštala 400 miliona evra, ali vi ste dokupili još 6,15%. Koliko je to na kraju?
— Posle kupovine kontrolnog paketa, oko 40—50 miliona evra je utrošeno na dodatnu kupovinu akcija na tržištu. Na kraju, paket akcija koji danas posedujemo nas je koštao oko 450 miliona evra. U momentu kupovine na tržištu deo akcija je bio podeljen svim građanima Srbije — i to je jedinstven slučaj u Evropi — bilo je to više od 2,5 miliona manjinskih akcionara, i mi smo bili dužni da im ponudimo uslove za kupovinu tih akcija.
Da li je bila organizovana specijalna kampanja otkupa?
— Upravo tako, putem štampanih medija smo uputili otvoreni poziv i ponudili kanale prodaje, preko pošte je, na primer, bilo otkupljeno 5% akcija, preostalih 15% je ostalo kod svojih vlasnika, tako da na kraju imamo 2,3 miliona manjinskih akcionara. Akcije su, reći ću i to, kupovali i investicioni fondovi iz Amerike i Evrope, ali oni su vlasnici manje od 1% akcija. Od 2011. godine, kada smo povećali naš udeo, cena akcije je porasla za više od 50%. To samo za sebe govori kako drugi vide napredak u upravljanju kompanijom i pokazatelje biznisa.
Na šta su bila utrošena sredstva koja su uložena u kompaniju?
— Najveći deo je uložen u proizvodnju nafte i povećanje rezervi – napomenuću da su one padale pre našeg dolaska. Sada rezerve rastu već šestu godinu zaredom, od momenta kupovine su porasle za 50%, proizvodnja se gotovo udvostručila (2014. godine je iznosila 1.596.000 uslovnih tona. — Izv.).
Portfolio Kompanije obuhvata ne samo proizvodne i prerađivačke kapacitete, nego i proizvodnju električne energije, što zapravo predstavlja redak primer i u Rusiji, i u Evropi.
— Da, tim biznisom smo počeli da se bavimo negde od 2011. godine, kada je doneta odluka o diversifikaciji u generisanje električne enegrije, i tada smo počeli realizaciju projekata kogeneracije (proizvodnja električne struje i toplotne energije iz gasa — Izv.) na malim poljima. Uz to, bavimo se i takozvanom generisanjem iz «zelenih» izvora, kroz korišćenje geotermalne i eolske energije. To je u skladu sa dominantnim trendovima u razvoju evropske energetike.
Zašto je naftnoj kompaniji potrebno da se bavi „zelenom energetikom“?
— Postoje dva razloga: prvi je čisto istorijski — geotermalne stanice su postojale u kompaniji i pre našeg dolaska. Drugi razlog je zakonodavstvo: u Evropi ste pred izborom – platite velike kazne za emisije SO2 ili pređite na ekološke načine proizvodnje. Analiza je pokazala da je za nas isplativije da napravimo jedan veliki vetropark. Srećom, prirodni uslovi u Srbiji to dozvoljavaju. Zato, nazvati nas danas naprosto kompanijom koja se bavi eksploatacijom ne bi bilo pravilno, mi više nismo naftna, sada smo energetska kompanija. Tekući problem je u tome što je došlo do krize cena nafte i mi pretpostavljamo da se relativno visoke cene neće vratiti u kratkoročnoj perspektivi;  zato je sada naš osnovni fokus na internoj proizvodnoj efikasnosti.
Kakva je vaša prognoza cena?
— Cene se često menjaju, mi smo sada snizili srednjoročnu prognozu za sledeće tri godine na 46 dolara za barel.
Ali, ulaganja u energetiku vi ćete ipak nastaviti? U junu je potpisan sporazum o osnivanju kompanije za izgradnju elektrane u Pančevu. Zašto se uključujete u ovaj projekat?
— Ovde u Srbiji mi eksploatišemo i gas, i za nas je pogodnije da ga monetizujemo kroz prodaju energije, a ne goriva. To je postalo faza u prelasku sa male generacije ka velikoj, tim pre što će potrošač biti ne samo naša rafinerija u Pančevu, nego i petrohemijski kompleks (NIS je manjinski akcionar petrohemijske kompanije «Petrohemija» — Izv.), koji se nalazi u tom gradu. To je ekonomska logika, a uz to, to nam daje dodatnu stabilnost biznisa u situaciji kada cene nafte tako brzo rastu. Ipak, mi taj sektor ne finansiramo sami, samo sa partnerima. Postoje i noviji projekti koji su u fazi pregovora. Na primer, za elektranu u Pančevu – mi investiramo 10% od ukupno 140 miliona evra njene vrednosti i dobijamo 49% udeo.
Da li su cene nafte jako uticale na kompaniju?
— Nisu. Najvažniji pokazatelj za nas je operativni profit, EBITDA, koja je prethodnih pola godine iznosila 200 miliona evra, što je nešto manje nego ranije, ali bolje od pokazatelja koje smo predvideli biznis-planom. Od početka godine investicije su iznosile više od 100 miliona evra, a na kraju godine se planira da se dostigne krizni scenario od 350 miliona evra. Prošle godine neto dobit kompanije je iznosila 260 miliona USD.
Da li postoje dugoročniji planovi za postizanje određenih ciljnih pokazatelja, bez obzira na „skokove“ cene barela?
— S aspekta najbližih planova, ako govorimo o strategiji do 2030. godine, u različite segmente biznisa prosečno će se godišnje investirati  oko 400 miliona evra sopstvenih sredstava, od čega je 60% planirano za upstream (proizvodnju — Izv.), 40% — za downstream (preradu —  Izv.).
A postrojenja za malu kogeneraciju – njih realizujete sopstvenim resursima?
— Isključivo sopstvenim, oni su naše investicije i naše vlasništvo.
Koji je u ovom momentu udeo vaše energetike na domaćem tržištu?
— Za sada ne tako veliki, manje od 5%, cilj je da imamo 20—25%. Zasada, mi smo jedan od dva proizvođača na tržištu, više od 90% pripada najvećoj državnoj kompaniji za proizvodnju električne energije, EPS-u. Doduše, oni su specijalizovani uglavnom za proizvodnju iz uglja, a mi radimo sa gasom.
Ali postoje ekološki zahtevi, vezani za smanjenje proizvodnje uglja na teritoriji zemalja-članica EU, kojoj Srbija teži da se priključi. 
— Da, u ovom trenutku proizvodnja električne energije iz uglja iznosi do 70%, ali pošto se na ovaj proizvodni segment vrše pritisak, očigledno je da će doći do njegovog smanjenja.
Da li očekujete da će to uticati na povećanje vašeg udela na tržištu?
— Planiramo da povećamo obim proizvodnje, bez obzira na pomenuti faktor. Mi ćemo iskoristiti dobru povezanost tržišta električne energije Srbije sa drugim zemljama, tako da će postojati potražnja za energijom iz novih izvora. Sada, npr., električnu energiju prodajemo Bugarskoj i Rumuniji.
Srpske vlasti su drugi najveći akcionar kompanije, koji poseduje 29,8% njenih akcija. Praksa pokazuje da se prilikom donošenja važnih odluka predstavnici države u odborima direktora preduzeća i državni činovnici često rukovode političkim, a ne ekonomskim interesima, usled čega trpi efikasnost i biznis kompanije. Kakve odnose vi imate sa aktuelnom vlašću koja ima svoje predstavnike u odboru direktora, budući da jedan deo političkih snaga u Srbiji nije blagonaklono gledao na dolazak Gasprom njeft-a u Srbiju.
— Naravno da dolazi do diskusija, ali uvek pronalazimo kompromisno rešenje. Za ovih 6 godina nijednom nije došlo do preglasavanja na sednicama skupštine akcionara. Našli smo modus za donošenje odluka koje bi bile optimalne za sve strane, uz maksimalno poštovanje državnih interesa Srbije.
Pa ipak, prošlog leta srpske vlasti su otpočele istragu u vezi sa privatizacijom NIS-a, što su kasnije objasnili time, da su nezadovoljni visinom doprinosa koje kompanija uplaćuje u državni budžet. 
— Bez obzira koliko uspešno posluje kompanija sa državnim učešćem, vlasti će uvek težiti da maksimalno od nje naplate dažbine. To je logično i ne zavisi od zemlje. Visina poreza koju mi uplaćujemo državi zasnovana je na stopi rudne rente koja je definisana međudržavnim sporazumom, što je uobičajena praksa. Kada je premijer rekao, da bi bilo sjajno da se taj iznos poveća, potrudili smo se da poboljšamo svoje operativno poslovanje, ali to je sve što mi možemo da uradimo. Trenutno popunjavamo 15% državnog budžeta Srbije, a 2009. godine, kada smo kupili kontrolni paket akcija, ta cifra je iznosila oko 7%. Ovde bi trebalo imati u vidu činjenicu da smo do sada više uložili u kompaniju, nego što smo dobili od nje. Naš stav je da na sva pitanja treba davati argumentovane odgovore, što omogućava da se svaki problem reši, ako strane polaze od ekonomskih interesa i ako se međusobno dogovaraju. Ali, sve nesuglasice među nama su rešene i trenutno nema gorućih problema.
Da li mislite da će pad cene nafte dovesti do pojave novog nezadovoljstva krajem godine?
— Vladu Srbije u Odboru direktora čine tri njena predstavnika koji su iz različitih političkih partija. Upoznati su sa svim detaljima i pokazateljima razvoja kompanije u današnjim složenim uslovima. Njima se dostavljaju sve potrebne informacije u cilju donošenja pravih odluka.
Kakvu saradnju imate sa ministrom energetike Srbije, gospodinom Aleksandrom Antićem?
— Napravili smo efikasnu saradnju, gotovo svake nedelje imam sastanke sa njim. A redovno se sastajem i sa premijerom i sa predsednikom Srbije.
Kakvo je mišljenje državnih lidera o partnerstvu sa Rusijom? Stiče se utisak da je njihov odnos prema nama dvojak: sa jedne strane, velika većina srpskog društva se pozitivno odnosi prema Rusiji, a sa druge strane – Srbija teži ka EU i neki predstavnici vlasti pokušavaju da odnose sa Rusijom žrtvuju zarad ovog procesa. Odluka o zatvaranju projekta „Turski tok“ samo je dolila ulja na vatru.
— Bez obzira na njenu želju da uđe u EU, Srbija nije uvela sankcije protiv Rusije. Naše države su već vekovima zajedno, što je važno. Bez svake sumnje, odnosi između Rusije i Srbije se kreću uzlaznom putanjom. Istovremeno država razvija saradnju i sa drugim državama – zemljama Azije i Bliskog Istoka. Po mom mišljenju predstojeće evropske integracije Srbije će samo koristiti našim odnosima. Najbolje rešenje u okviru ovog procesa je harmonizacija odnosa sa Rusijom i EU, uz izbegavanje krajnosti i zaštitu strateških interesa Srbije.
Kako se vi u suštini osećate – kao ruska ili srpska kompanija?
— Teško je reći, jer se uglavnom koriste dva jezika: engleski i srpski, sa tim da se trudimo da ruski jezik uvedemo na nivo top menadžmenta. Mnogo radimo na popularizaciji ruskog jezika, koji u poslednje vreme postaje sve popularniji.
Na kom jeziku razgovarate u kompaniji?
— Glavni jezik je srpski, ali se koristi i engleski, zato što poslujemo i u zemljama u okruženju. Naravno, tu je i ruski jezik, koji govori određeni broj srpskih saradnika. Imamo i strane državljane: na nivou menadžmenta imamo predstavnike oko 25 zemalja. Od 11.000 saradnika, koliki je njihov ukupan broj, 150 su strani državljani, od čega dve trećine čine ruski stručnjaci. U kompaniji se primenjuju strogi kriterijumi selekcije stranih kadrova. 90% njih ima iskustvo rada u međunarodnim kompanija. U toku prve godine angažovanja u kompaniji oni uče srpski jezik i upoznaju se sa srpskom kulturom, dok je znanje engleskog jezika obavezno.
Da li su razlike u mentalitetu prepreka u radu?
— Moj je osećaj da smo veoma bliski sa Srbima, svi smo usmereni na konkretne i kolektivne rezultate. Na Zapadu je drugačije – Amerikanci i Nemci su, recimo, više fokusirani na individualni uspeh. Srbi znaju i da dobro rade i da se odmaraju. To nas spaja.
— Mnogo vremena provodite ovde, u Srbiji?
Više od  70% vremena sam ovde. Ovde živi i moja porodica. Do 20% provodim u zemljama u kojima poslujemo, a preostalo vreme – u Rusiji.
Koliko sredstava kompanija ulaže u socijalne projekte i dobrotvorne svrhe? 
— Postoje 4 strateška društvena pravca, u koje ulažemo. Investiramo u srpsku omladinu, aktivnije ih zapošljavamo. Prosečna starost ljudi u kompaniji se smanjila sa 49 na 37 godina. Drugi i treći program se realizuje u oblasti sporta. Podržavamo razvoj različitih vrsta sporta: npr., već sedam godina smo sponzori košarkaškog kluba „Partizan“ i fudbalskog kluba „Crvena Zvezda“, a pet poslednjih godina smo sponzori   Dušana Borkovića, evropskog prvaka u trkama na brdskim stazama, i Teniskog saveza Srbije. Deo sredstava ulažemo u kulturu i lokalne zajednice. Trenutno podržavamo realizaciju više od 600 projekata. Prošle godine smo izdvojili 1 milion dolara za realizaciju 164 projekta.
Da li i Gaspromnjeft realizuje socijalne projekte u Srbiji?
— Kao što sam već rekao, Gaspromnjeft je već nekoliko godina generalni sponzor fudbalskog kluba „Crvena Zvezda“. Naravno, pružamo podršku kursevima ruskog jezika za Srbe. Poslednjih godina kompanija zajedno sa Emirom Kusturicom organizuje predivni rusko-srpski festival  klasične muzike «Boljšoj» Mokroj Gori, u kome učestvuju kako priznata imena, tako i mladi muzičari iz naših zemalja. Posebno bih hteo da navedem primer inicijative zaposlenih Gaspromnjefta koji su iz ličnih sredstava pružili pomoć postradalim u poplavama u Srbiji 2014. godine. Važan momenat u očuvanju rusko-srpskog istorijskog nasleđa je bila rekonstrukcija «Ruskog nekropolja», gde su sahranjeni Rusi koji su morali da napuste Rusije posle 1917. godine i koji su ostali da žive u Srbiji, što je urađenom sredstvima Kompanije. U kompleks takođe spadaju Iverska kapela i  spomenik ruskim vojnicima poginulim u prvom svetskom ratu. Simbolično je da pored ruskog spomenika stoji i spomenik srpskim vojnicima poginulim u drugom svetskom ratu.
U Srbiji i susednim zemljama upravljate jednom od najvećih mreža benzinskih stanica pod brendom „GAZPROM“ u Evropi. Kako nameravate da ih dalje razvijate? Planirate li da povećate pokrivenost putem kupovine konkurenata?
— Ovim brendom upravljamo u četiri zemlje — Srbiji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj, u prve dve smo lideri prodaje po jednoj benzinskoj stanici. Ukupno imamo 410 benzinskih stanica, od toga je 80% u Srbiji i 20% u inostranstvu. Naravno, pokrivenost u ove četiri zemlje će se povećavati, razmatraće se i izlazak na tržišta drugih zemalja, ako bude potrebno razmotrićemo i kupovinu konkurenata. U suštini, ključna tržišta za nas su ona koja imaju logističke prednosti u odnosu na našu rafineriju u Pančevu.
Vaša kompanija u svom portfoliju osima brenda „GAZPROM“ ima i brend NIS Petrol. Kako odlučujete u kom brendu ćete otvoriti novu benzinsku stanicu?
— U trenutku kad smo mi došli da vodimo kompaniju imali smo celih osam brendova benzinskih stanica! NIS Petrol  je mas-segment za nas, GAZPROM — je premium brend. Ovo je česta pojava u Evropi kod sličnih kompanija. Postoji segment tržišta gde su ljudi spremni da plate više za dodatne usluge i kvalitet, tu smo i lansirali GAZPROM. Ovaj brend obuhvata oko 30% od svih naših benzinskih stanica.
Sada cene benzina u EU padaju i mogu maksimalno da se približe ruskim cenama. Kako to utiče na vašu prodaju?
— Polazeći od poreske politike u zemljama EU sumnjam da će kod njih cene na benzinskim stanicama  ikada da se približe cenama u Rusiji. Ove godine cene su se povećale, vidimo 20-25% rast u Bosni i Bugarskoj, do 6% iznosi rast u Srbiji. Bez obzira na pad cena, tržište je za nas u „zelenoj“ zoni, vidimo pozitivan trend.
Upravo sada su ruske rafinerije u fazi prelaska na novi ekološki standard Evro-5, mada vlada razmatra odlaganje uvođenja ovog standarda na celoj teritoriji jer rafinerije mogu i da ne stignu da se prebace na ovaj standard. Ako ipak dođe do prelaska i pojavi se deficit da li nameravate da pomognete Rusiji isporukama?
— Nikako, teritorijalno smo daleko i u svakom slučaju logistika ne omogućuje da to uradimo.
Kakva je situacija sa vašim poslovanjem u susednim zemljama? Da li imate tamo problema sa vlastima?
— Mi se trudimo da svugde nađemo zajednički jezik. Pri tom naše poslovanje u regionima obuhvata sve tri oblasti poslovanja — proizvodnja, benzinske stanice i veleprodaja. Veleprodaja obuhvata sve zemlje, maloprodaja zasad samo tri – Srbija, Rumunija i Bugarska. Projekti istraživanja i proizvodnje se realizuju u Bosni, Rumuniji i Mađarskoj.
Zasad se proizvodnja odvija samo na kopnu, da li planirate izlazak u epikontinentalni pojas?
— Ne, to nije naša kompetencija, tamo su potrebne velike investicije.
Zbog smanjenja svetskih cena nafte, ruski Lukoil je napustio već nekoliko svojih afričkih projekata. Vi takođe imate svoj udeo u lokalnim aktivima, u Angoli.
— Mi posedujemo ovu aktivu od ranije, imamo udeo u tri bloka, i tamo smo manjinski akcionari, ali tamo je sve u redu i mi ostajemo. Imamo još jedan egzotični aktiv u Turkmenistanu vezano za naftne servise, ali razmišljamo o tome izađemo iz ovog projekta zbog konjukture i povećanog obima posla kod nas u regionu.
Je li to nekako vezano za cenu nafte?
— Ovde se radi o kompleksu faktora, naravno i o naglom padu cene koji je doveo do smanjenja broja narudžbina. Ali mi smo ozbiljno pojačali aktivnost u istočnoj Evropi, povećao se obim bušenja. Sada treba doneti odluku – ili ćemo vratiti ovamo bušaće brigade ili ćemo ih angažovati u drugim regionima gde bude bilo posla.
A šta će biti sa vašim neprofilnim aktivama koje nisu uobičajene za jednu naftnu kompaniju — hoteli i restorani pod brendom Ozone i voda za piće Jazak?
— Mi nismo započinjali ovaj biznis, to smo nasledili zajedno sa NIS-om. Ranije smo imalo mnogo više hotela, restorana i službenih stanova. Delimično sadržaj ovog biznisa ulazi u našu socijalnu odgovornost po dogovoru sa sindikatom. Ali nama ovo nije interesantno i mi tražimo koinvestitora i spremni smo da podelimo deo aktiva, tim pre u uslovima krize.
Ako odnosi Rusije i EU nastave da se pogoršavaju mislite li da je moguća prodaja celokupne kompanije?
— Ne vidim razloga za pogoršanje naših odnosa sa vladom, zato ne mislim.

 

Intervju Kirila Kravčenka za ruski dnevni лист „Известија“

 

03. 10. 2014.

Prosumer


Naslov je nova reč, novi pojam u elektroprivredi, zapravo kovanica prvog dela engleske  reci proizvođač i drugog dela reči potrošač, a označava novu vrstu kompanija koje su istovremeno proizvođaci i kupci  električne energije. Na devetom savetovanju CIRED Srbije, održanom prošle nedelje u Vrnjačkoj Banji, novi pojam je lansirao Herbert Hajdfogel, prethodni predsednik međunarodnog CIRED-a koji je po drugi put došao na srpsko savetovanje, ističući da će takvih kompanija biti sve više, a regulisanje odnosa u elektroprivredi, pogotovo u distributivnoj delatnosti, postavlja sve veće izazove.  Organizatori regionalnog savetovanja o distributivnim mrežama mogu biti ponosni – ne samo zato što je Gospodin Hajdfogel u pozdravnom govoru istakao da je to što srpski CIRED radi upravo suština međunarodnog delovanja ove organizacije, nego, još više, velikim brojem učesnika, kvalitetom stručnih radova, a posebno interesom domaćih i stranih kompanija da predstave dostignuća novih tehnologija (dvadesetak poslovnih prezentacija stranih ili domaćih kompanija jedva se uklopilo u program).
Dr Dragoslav Jovanović, kao predsednik srpskog CIRED-a, sažeto je predstavio aktuelno stanje energetike u celini, ističući da su srpski stručnjaci spremni i sposobni da drže korak sa svetom, uprkos povremenih “lutanja” ili nesporazuma, kako u deregulaciji energetike i  zaštiti okoline tako i u primeni ekonomskih principa na električnu energiju. Istina nije rekao da se stručnost, saznanje, konkretna rešenja savremene elektropr ivrede u Srbiji stiče uglavnom teoretski, jer u praksi kaskamo i zaostajemo za svetom, ali to je prisutnima ionako jasno.
Sa nekoliko primera sa savetovanja može se ilustrovati u kakvom ambijentu posluju domaći distributeri. I na ovom mestu vredi ponoviti da je srpska cena električne energije najniža u Evropi, nedovoljna za prostu reprodukciju, a kamoli za ulaganja ili razvoj, a savremene tehnologije iziskuju gradnju “pametnih mreža”, elektronskih brojila, promene statusa ili organizacija. Najveći  aplauz na skupu doživeo je Aca Marković, predsednik Nadzornog odbora EPS-a, govorom o potrebi decentralizacije upravljanja i rukovođenja , procesa koji u svetu vode u progres, dok se u Srbiji radi sasvim suprotno. Posle nekoliko decenija posta, u kome nije ni započela gradnja značajnijeg novog objekta u EPS-u, naši zvaničnici i ministri najavljuju gradnju elektrana za izvoz električne energije, iako nam prete nestašice. A u reorganizacije, razdvajanje delatnosti, uvođenje tržišnih odnosa zapetljali smo se kao pile u kučine. Vrhunac kulminacije (znam da je pleonazam ali očekujem da neko od “stručnjaka” ili rukovodolica uskoro lansira i tako nešto, s obzirom na nivo znanja) je svakako najava Predsednika vlade Srbije da nema promene cena do kraja grejne sezone.
U sličan koš valja ubaciti preuzetu obavezu o 27 procenata učešća novih i obnovljivih izvora energije u srpskoj potrošnji , naročito posle saopštenja Frantiseka Vibiralika, predsednika CIRED-a Češke, da su postigli sporazum sa EU da u njegovoj zemlji to učešće bude 15 posto. Pravo iznenađenje je, ipak, saopštio Velimir Strugar, direktor sektora merenja Distribucije Crne Gore. Crnogorci su za dve godine zamenili gotovo polovinu strujomera novim elektronskim brojilima i ostvarili  značajne ekonomske efekte (iskoristili smo priliku za razgovor sa Strugarom koji  uskoro objavljujemo). Ulaže u drugu fazu, pošto su prvu završili pre ugovorenog roka kreditom Evropske razvojne banke od 35 miliona evra. EPS je dobio dva kredita za sličan posao od 80 miliona evra, ništa nije urađeno, plaćaju se penali što se krediti ne koriste. A vrhunac kulminacije – da ponovimo glupost – je što u Srbiji postoji više kvalitetnih proizvođača  elektronskih brojila, a jedan od njih “Meter I Control” poseduje međunarodni sertifikat za kvalitet IDIS (samo pet firmi u svetu dobilo je takav sertifikat) dok u Crnoj Gori uopšte nema proizvođača brojila. Crnogorci su, međutim, na zameni brojila, zameni mernih mesta, ugradnji  nove merne opreme razvili novu firmu “Mezon” u Andrijevici, sposobnu za obavljanje sličnih poslova u drugim zemljama.


Dragan Nedeljković

 

Pametno i korisno


Najviše stučnih radova, diskusija, čak i u kuloarima, a ne samo na zvaničnim prezentacijama, na nedavnom savetovanju o distribuciji električne enrgije CIRED u Vrnjačkoj Banji posvećeno je engleskoj reči smart, koja se prevodi kao pamet, bilo da je reč o mrežama, brojilima, trafostanicama ili opremi  koja doprinosi unapređenju, tehnološkim inovacijama  i poboljšanju rada. Utisak je da su nove tehnologije, pogotovo elektronika i telekomunikacije, novi uređaji i sistemi na neki način zamenili tehnološko zaostajanje proizvodnog dela elektroprivrede, iako se za vođenje elektrana, upravljanje sistemima, usaglašavanje proizvodnje sa potrošnjom masovno koriste. I laiku, kao što je novinar, je jasno da su elektrane, snaga, kapacitet, proizvodnja malo izmenjeni bar stotinak godina, a rast tehničkih parametara postignut je rastom gabarita. Ako bi upoređivali automobile, radio aparate, čak i računare sa proizvodima nastanka, odnosno masovne primene, zapazili bi fantastične razlike dimenzija i karakteristika, što kod proizvodnih objekata elektroprivrede nije slučaj.  A upravo primenom novih tehnologija u prenosu ili distribuciji električne energije, naročito “pametnih” mreža, brojila, vođenja ili upravljanja elektroprivreda je postigla vidan napredak.
Napredak koji  je koristan ne samo elektroprivredi i kupcima električne energije nego i društvu u celini, počev od sticanja novih znanja pa sve do stvaranja novih delatnosti, otvaranja novih radnih mesta, uvećanja bruto nacionalnog dohotka… Čak i političarima je omogućeno da eksperimentišu uvođenjem novih propisa, standarda  ili pravila, lansiranjem “novih” ideja… Nažalost nisu bas inventivni, jer  odluke o malim elektranama, za jedno domaćinstvo, selo, ili veče novih ili obnovljivih izvora i slične  više služe autoritetu vlasti ili interesima  nego što doprinose opštem progresu. Nije reč o domaćim političarima, mada su oni u tome na dnu svake lestvice rangiranja sveta, kao i u svemu drugom.  Ali to je druga tema.
Nismo ubeđeni da ovaj tekst opravdava naslov, pogotovo što nije moguće sa par rečenica opisati šta se sve  događa kod nas i u svetu. A  sigurni smo da je razgovor sa  dr Velimirom Strugarom, direktorom sektora za merenje Distribucije Crne Gore,  dovoljan argument za naslov. Strugar je u Vrnjačkoj Banji gordo i radosno saopštio kako su za nepune dve godine u Crnoj Gori gotovo polovinu starih mehaničkih brojila zamenili elektronskim brojilima i postigli  izvanredne rezultate. Dovoljan povod da ga zamolimo za razgovor, tim pre Elektroprivreda Srbije, iako ima odobrene kredite za zamenu brojila od 8o miliona evra nije uspela da sprovede tendersku proceduru  pa plaća penale što ne koristi odobrene novce.
Sajt- Za početak  bilo bi dobro da nam kažete šta ste uradili da bi zamenili brojila.
Strugar –Još pre četiri godine počeli smo razgovore sa Evropskom bankom o kreditu za ovaj veoma značajan posao u Crnoj Gori. Projekat unapređenja , odnosno uređenja, sistema merenja u Elektroprivredi Crne Gore bankari su ocenili kao veoma isplativ, a dogovor koji smo postigli značio je realizaciju projekta u dve faze. Za prvu fazu, koju smo okončali brže nego što je projektom predviđeno, odobren nam je kredit od 35 miliona evra. Kao direktor  projekta želim da kažem da nabavka nove opreme nije bila nikakav modni hir, niti želja da imamo najsavremenija elektronska brojila, nego nužnost.  Imali smo veoma nesređeno stanje, kontrola takoreći nije ni postojala, sve je zavisilo od ponašanja kupaca, kad će i ko prijaviti nepravilnosti u mreži. Da ne pominjem da su brojila bila starog tipa, mehanička, da gotovo nisu održavana, ni baždarena, a posebno ko je učestvovao u malverzacijama u registrovanju potrošnje električne energije.
Sajt – Rekoste da je završena prva faza – koliko ste novih brojila ugradili u njoj, a šta podrazumeva druga faza?
Strugar- U realizovanoj prvoj fazi ugradili smo 170.000 novih brojila, tačnije novi sistem merenja koji sprečava neovlašćeno priključivanje potrošsča. Sada se svaka intervencija na mreži ili brojilima registruje, izmeštena su merna mesta i opremljena tako da se samo nasilnim fizičkim intervencijama može pristupiti brojilu ili mrezi, a to je odmah vidljivo. Osim toga, a to smatram veoma značajnim benefitom, u svakom momentu imamo izveštaje šta se u mreži dešava, objektivan i uvek proverljiv, a to sprečava bilo kakve “mućke” ne samo potrošača, nego i distributera. Već  ovom fazom projekta dokazali smo da gubici u mreži Crne Gore ne moraju biti izuzetno visoki, a nekad su išli i do 35 posto. Imali smo, naime, gubitke od 800 miliona kilovat sati na godičnjem nivou, a  sada zamenom manje od polovine brojila gubitke u mreži, stavljali ih pod navodnice ili ne,  smo prepolovili.
Sajt –Zbog posetilaca naseg glasila molimo  više detalja o tehničkom delu posla.
Strugar - U šest gradova Crne Gore, prema preciznom planu u kome se svaka trafostanica i svaki potrošač opremaju za novi sistem merenja, uz  brojila zamenjeni su ormani, sve dovedeno u ispravno tehničko stanje, sprečena krađa, poboljšana naplata. Možda će se čuditi ali uspeli smo da naplatimo 14 miliona evra od “kupaca” od kojih nikada ranije nismo uspeli da naplatimo  utrošenu električnu energiju. Gubitke u mreži sveli smo na 16 posto. Regulatorna agencija nam “priznaje” 9 posto, što znači da ovu razliku sami snosimo i, naravno, nismo zadovoljni – nastojimo da stignemo na 7 posto.
Sajt – Da bi nastojanje pretvorili u stvarnost očito treba uraditi drugu fazu  projekta unapređenja merenja potrošnje električne energije.
Strugar – Razumljivo. Već imamo obezbeđeno 3o miliona evra za drugu fazu. Uz već rečeno želim da kažem da je skraćenjem roka  instaliranja novog sistema postignut još jedan značajan finansijski efekat – povećali smo prihode pre početka otplate kredita.
Sajt- Koliko znamo u Crnoj Gori nema proizvođača elektronskih brojila pa vam je, možda, olakšan izbor proizvođača od koga ćete kupiti opremu. 
Strugar – Raspisali smo međunarodni tender, po pravilima kreditora, a posao je dobila italijanska firma iz Milana. Kako je u međuvremenu Kompanija A 2 iz Italije postala suvlasnik u Distribuciji Crne Gore, sada ima  nekih 41 posto vlasništva, taj deo posla nam je olakšan, bolje reći pojednostavljen i ubrzan. A na takođe značajnom delu posla,  promene ormana, priključenja novih brojila ili dovođenja mreže i mernih mesta u ispravno tehničko stanje angažovana je  crnogorska firma Mezon, iz Andrijevice, koja je pokazala  izuzetnu stručnost i efikasnost. Uz novozaposlene inženjere, električare i druge radnike ova kompanije je osposobljena, ne samo za drugu fazu naseg projekta, iako je ovo predpostavka pre raspisivanja tendera, nego i za radove u drugim zemljama. 

Dragan Nedeljković

 

 

Mali akcionari - na start

 

Rade Markovic

Da bi zastupalo interese malih akcionara u budućoj skupštini akcionara EPS-a, Udruženje malih akcionara treba da okupi najmanje deset odsto akcionara

Mali (budući) akcionari EPS- -a ne žele da prelazak Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ u EPS a.d. dočekaju nepripremljeni da štite svoje interese u budućoj skupštini akcionara EPS-a. Na vest da će još ovog proleća JP EPS promeniti pravnu formu u a.d. Udruženje malih akcionara EPS-a (UMA) iznova je aktuelizovalo uređivanje svoje organizacione osnove u privrednim društvima EPS-a i ostalim JP čiji penzioneri mogu da budu članovi ove asocijacije akcionara. Radomir Marković, predsednik Skupštine Udruženja malih akcionara EPS-a, kaže da predstoji učlanjenje malih akcionara u ovo udruženje, kako bi se ispunio zakonski uslov da UMA treba da okupi najmanje deset odsto malih akcionara da bi mogla da zastupa interese malih akcionara. Radi toga potencijalni mali akcionari EPS-a, EMS-a, PEU i kosmetskih preduzeća EPS-a pozvani su da se učlane u Udruženje malih akcionara. U stvari, prema rečima Markovića, krenuće se od aktiviranja izvršnih odbora, kao organizacionih delova UMA, koji bi trebalo da deluju u bazi, dakle u privrednim društvima EPS-a, pre svega. Jedan broj tih izvršnih odbora izabran je odmah po osnivanju UMA, ali većina nije krenula sa mrtve tačke, što se aktivnosti tiče. Pripreme za učešće u skupštini akcionara EPS-a trebalo bi sada da podstaknu sve izvršne odbore da krenu sa aktivnostima i da i formalno evidentiraju i okupe svoje članstvo. Biće tu, međutim, potrebna i pomoć „odozgo“, dakle iz Skupštine UMA. - Posredstvom medija UMA je uspela u priličnoj meri da afirmiše malo akcionarstvo i objasni koji su ciljevi ovog udruženja. Tačno je da je sve to bilo dosta zamagljeno i da jošnismo okupili većinu potencijalnih članova. Verujem da će se stvari promeniti nabolje kada se približi dan osnivanja skupštine akcionara EPS-a. Očekujem da će tada barem deo malih akcionara želeti da se učlani u Udruženje kako bi ličnim angažmanom doprinosili zaštiti interesa malih akcionara – kažeMarković. On navodi da UMA od početka svoga rada ima nameru da objedini delovanje sindikalnih i penzionerskih organizacija čiji će članovi dobiti akcije EPS-a. U tu svrhu pripremljen je i tekst sporazuma koji još nije potpisan. Tako je i sa inicijativom za formiranje investicionog fonda EPS-a od kapitala kojim će raspolagati mali akcionari kada dobiju besplatne akcije EPS-a. „I jedno i drugo uskoro će zavređivati punu pažnju“, smatra Marković. On kaže da snaga malih akcionara proizlazi iz činjenice da će u budućoj skupštini akcionara EPS-a mali akcionari kontrolisati 23 odsto kapitala „Elektroprivrede Srbije“. Računica je izvedena na osnovu toga što bi 15 odsto akcija trebalo da dobiju građani Srbije, a osamodsto zaposleni i bivši zaposleni u EPS-u. Ako bi se prihvatio zahtev Udruženja malih akcionara da svaki zaposleni i bivši zaposleni u EPS-u umesto 200 evra po godini staža dobiju 15, a ne osam odsto od ukupnog kapitala, a takav predlog otišao je Skupštini Srbije, onda bi udeo malih akcionara u odlučivanju u budućoj skupštini akcionara EPS-a značajno narastao. Tačnije, mali akcionari raspolagali bi sa ukupno 30 odsto akcija i srazmerno tome imali i uticaj u odlučivanju. - Da se ne bi dogodilo da se dobijene akcije odliju na ličnu potrošnju, kako je veliki broj građana učinio sa akcijama drugih javnih preduzeća, naše udruženje je predložilo osnivanje razvojnog investicionog fonda, koji bi bio na dobrobit i akcionarima i EPS-u. Akcionari bi sačuvali vlasništvo na akcijama, dobijali bi dividendu, a opet bi kad god požele mogli i da ih prodaju na berzi. Istovremeno, EPS bi mogao da koristi sredstva fonda ulažući ih u razvoj i podižući tako vrednost osnovnog kapitala, što bi mu bilo jeftinije nego da se zadužuje kod banaka – objašnjava Marković. Naš sagovornik smatra da UMA može da okupi ne samo zaposlene i bivše zaposlene u EPS-u, nego i sve druge male akcionare koji će raspolagati akcijama EPS-a. Kaže da je to prilično daleka budućnost, ali veruje da će se dobrim radom među „epsovcima“ ovo udruženje preporučiti i ostalima. Pri tome, on ne isključuje usluge brokerskih kuća i tzv. konsalting instituta, koje će i ovom udruženju biti potrebne barem u prvim akcionarskim nastupima. Takođe, Marković podseća i da će vrednost kapitala malih akcionara zavisiti i od procene vrednosti kapitala EPS-a, koja mora da se obavi pre nego što akcije EPS-a izađu na berzu. U svakom slučaju, prvo pitanje u ovom trenutku jeste – da li će zaposleni i bivši zaposleni EPS-a prvu skupštinu akcionara EPS-a dočekati svako za se ili zajedno?

A. Cvijanović

 

28. 01. 2014.

Više ekonomije veća efiksnost   

Aca Marković

Dr Aca Marković
predsednik Nadzornog odbora JP EPS

Retko ko je pomišljao da rekordna proizvodnja električne energije iz 2011. godine od 36 milijardi kilovat-sati može da se nadmaši ali, „Elektroprivreda Srbije” je dokazala da može. Tokom 2013. godine proizvešćemo 37 milijardi kilovat-sati, što je istorijska proizvodnja EPS-a. A ova godina biće zabeležena i po tome što će izvoz EPS-a dostići tri milijarde kilovat-časova što je, takođe, jedan od istorijskih rezultata, rekao je u razgovoru za prednovogodišnji broj lista kWh dr Aca Marković, predsednik Nadzornog odbora JP EPS.
Podsećajući da je od 1. januara 2013. godine otvoreno tržište električne energije na visokom naponu i da je EPS tada zadržao sve kupce, osim jednog, predsednik Nadzornog odbora komentariše da „EPS u odnosu na konkurente ima sopstvenu proizvodnju i da može da proda električnu energiju po ceni koja je povoljnija u odnosu na trgovce, koji imaju mnogo veće troškove u nabavci energije. EPS će sigurno biti dominantan i na otvorenom tržištu na srednjem naponu u 2014. godini, jer raspolaže ne samo mogućnošću da proda električnu energiju po povoljnijoj ceni nego i sa mogućnošću efikasnog balansiranja, što obezbeđuje sigurnost snabdevanja. Tržište nagrađuje hrabre, a kažnjava plašljive. Na nama je da povećamo proizvodnju, smanjimo troškove, sve merimo i odgovaramo za zadatke. Pre dve godine vučica odgajana u kavezu, puštena je u prirodu i nije se snašla, bojala se da napravi bilo kakav korak. Tako je i sa regulisanim sistemima. Svi su uljuljkani. Ako EPS hoćemo da ide napred, ne sme biti vučica.“

EPS se početkom 2013. godine suočio sa teškom finansijskom situacijom. Kako je sve prevaziđeno?

Imali smo finansijskih problema na početku 2013. godine, jer smo iz 2012. godine imali neplanirane troškove od oko 200 miliona evra za nabavku električne energije, mazuta i gasa. Zahvaljujući dobroj hidrologiji, dobroj spremnosti naših termokapaciteta, izvozu električne energije i uspešnoj naplati električne energije 2013. godina biće godina bez gubitaka i finansijski mnogo bolja nego što je bilo očekivano. Uz podršku Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine sprovreden je reprogram dugovanja za domaćinstva i privredu. I, ko god je bio spreman da prihvati reprogram, mogao je reguliše svoj dug jednokratno ili na maksimalno 120 rata, uz prihvatanje redovnog izmirenja tekućih obaveza. Veliki potrošači su rešili svoja dugovanja, a među njima su dužnici poput „Vodovoda” u Boru, „Vodovoda” u Kragujevcu, lokalna samouprava u Grockoj.

Koji su to bili najvažniji poslovi u 2013. godini?

Završena je kompletna revitalizacija hidroelektrane „Bajina Bašta”, pušten je u rad i četvrti agregat i povećana je snaga ove HE za 52 megavata. Završen je i četvrti agregat u HE „Đerdap 1”, te je snaga agregata 4. i 6. u ovoj HE povećana za po 15 megavata. Istina je da je revitalizacija četiri agregata „Bajine Bašte” završena za četiri godine, a u „Đerdapu” to traje duže, ali je nedavno potpisan dodatni ugovor sa „Silovije mašinama” iz Sankt Peterburga, kako bi preostala četiri agregata bila završena u kraćem roku, za najviše pet godina. Tada ćemo u HE „Đerdap 1” dobiti novu snagu od minimum 60 MW. Pripremljeno je sve da u narednoj godini počne revitalizacija HE „Zvornik”, a nastaviće se sa izradom projekata za revitalizaciju „Limskih hidroelektrana”. Imamo obavezu da održimo godišnju proizvodnju uglja i to u Rudarskom basenu „Kolubara” od 30 miliona tona i u „Kostolcu” devet miliona tona. To je uslov da imamo proizvodnju bazne energije iz TE od 26 do 27 milijardi kilovat-sati. Ostatak energije obezbeđujemo iz hidrosektora, a sve u cilju obezbeđenja sigurnosti potrošača u Srbiji. Ipak, najznačajniji proizvođač uglja je RB „Kolubara” i ne smemo ga zaboraviti. U toku su pripreme za otvaranje novih kopova za proizvodnju uglja. A jedan od značajnijih događaja za „Kolubaru” je vraćanje „Kolubara-Metala” u sastav EPS-a. „Metal” je snažna podrška u pripremi, revitalizaciji i izgradnji BTO sistema za otkrivku kao i sistema za proizvodnju i transport uglja. U Srbiji trenutno od tri sijalice – dve svetle od električne energije proizvedene od uglja, a jedna sijalica iz hidroenergije. Naša osnovna premisa jeste proizvodnja uglja i električne energije za sigurnost snabdevanja.

Nedavno je potpisan i ugovorni sporazum sa Kinezima za gradnju trećeg bloka od 350 megavata u termoelektrani „Kostolac B“ i proširenje kopa „Drmno“. Koliki je značaj tog projekta?

Posle više od dve decenije dogovorena je gradnja većeg termo kapaciteta. Do ugovora nije bilo lako doći, jer su to krupni finansijski, pravni i tehnički poslovi. Ugovorom sa kineskim kompanijom CMEC određeno je da se gradi blok 350 MW i da se podigne godišnja proizvodnja uglja sa devet na 12 miliona tona. U TE-KO „Kostolac“ postoje svi uslovi da se realizuje veoma značajan projekat.

Od 1. jula 2013. godine posluje EPS „Snabdevanje“, jedinstven snabdevač za sve tarifne kupce u Srbiji. Pojedine neplatiše negativno reaguju na isključenja. Da li to znači da smo kao društvo nespremni da prihvatimo to da je struja roba kao i gorivo, hleb, mleko, jer se sve to plaća. Kako uopšte to promeniti?

EPS prvi put može da kaže da neće moće da se žali da ne može da promeni cenu električne energije. Ako je EPS izašao 1. januara 2013. godine na tržište na visokom naponu i 1. januara 2014. godine na srednjem naponu, EPS više ne može da kaže da mu država ili neko drugi kroji kapu. Električna energija koja se kupuje treba i da se plaća. Vreme će pokazati da će opstati samo oni koji proizvode robu za koju postoji platežno sposobna tražnja. Jer, prva i osnovna definicija tržišta jeste da ne proizvodite ono što znate da proizvodite nego za šta postoji platežno sposobna tražnja. EPS „Snabdevanje“ je osnovano, bilo je početnih „bolesti”, ali se sve više uhodavamo i imamo nezavisnog snabdevača, koji će obavljati funkciju koju Zakon o energetici nalaže. Nadam se da će ostati pet operatora distributivnog sistema koji će imati jedinstvene cene za korišćenje distributivne mreže.

Koliko je važno da operatori distributivnog sistema pružaju jedinstvene usluge svim snabdevačima i kupcima u Srbiji?

Osnovni princip na regulisanom tržištu jeste regulisani pristup treće strane. To znači da se neće praviti dve mreže ili dva auto-puta. Biće jedan auto-put, jedna prenosna i distributivna mreža, ali pod istim uslovima. Prosto, utakmica je počela, na kraju imamo i sudiju, to je Agencija za energetiku Republike Srbije, koja ima dovoljno ekonomskog, tehničkog i pravnog znanja da može uspešno da sudi na utakmici u oblasti gasa, naftnih derivata i električne energije. S obzirom na to da je Agencija za energetiku nadležna da odobrava cene za pristup i korišćenje prenosne i distributivne mreže, tačnije za regulisanu delatnost. Kada je u pitanju tržište i sigurnost napajanja, biće daleko oštrija prema učesnicima tržišta, pa i prema EPS-u. Važna su tri aspekta kvaliteta snabdevanja potrošača i Agencija mora da zauzme stav i o tome kako se realizuje komercijalni koncept snabdevanja potrošača. Prvo treba obratiti pažnju na račun, priključak, komunikaciju i kvalitet odnosa između potrošača i snabdevača. Bitna je sigurnost snabdevanja i kvalitet isporučene električne energije, kao i ispravnost brojila kojima se meri električna energija. Agencija za energetiku će procenjivati opravdanost troškova u „Jugoistoku“ i „Elektrovojvodini“. Treba znati da gubitke snosi operator i interes je da ih smanji. Što više budemo uvodili ekonomiju u EPS bićemo efikasniji.

Nedavno ste imenovani i za predsednika Nadzornog odbora. Šta će biti razlika u ovlašćenjima između dosadašnjeg Upravnog i novog Nadzornog odbora?

Nadzorni odbor je od Vlade Srbije dobio veća ovlašćenja u smislu praćenja funkcionisanja javnog preduzeća. Postoji u JP upravljanje na dva nivoa, gde odluke donose NO i generalni direktor, kao i – na tri nivoa, gde se pitaju NO, odbor izvršnih direktora i generalni direktor.

Kako će EPS biti organizovan?

Očekuje se da će to biti organizacija na tri nivoa, a to određuje Vlada Srbije. Tako da postoji Nadzorni odbor, odbor izvršnih direktora od maksimalno sedam članova i direktor „Elektroprivrede Srbije“. Na predlog direktora EPS-a Nadzorni odbor imenuje odbor izvršnih direktora. Odgovornost Nadzornog odobora je u sprovođenju i planiranju politike i funkcionisanja javnog preduzeća. Služba za reviziju i kontrolu sada će umesto direktoru odgovarati Nadzornom odboru. To su neka od većih promena u ovlašćenjima. Nadzorni odbor je operativni organ, ima pet članova, od toga tri člana bira Vlada Srbije, jedan član je iz reda zaposlenih, a jedan član je nezavisan i strogo su definisani uslovi pod kojima se bira. Zakon predviđa mogućnost da NO dobije zadatke od vlasnika kapitala i prema tim rezultatima dobije ocenu. Vreme je da planovi poslovanja ne budu mrtva slova na papiru, već zadaci koji treba da se ispune i ocene.

Ministarka energetike je najavila da će EPS vrlo brzo postati akcionarsko društvo. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

Ključan je stav Vlade Srbije, a naš stav je da „Elektroprivredu Srbije“ ne treba privatizovati. Ako smo rekli da će EPS ove godine imati rekordnu proizvodnju i rekordni izvoz, ne treba zanemariti da je to obavilo preduzeće koje je 100 odsto u državnom vlasništvu. Nema grane u oblasti energetike koja je uspešno privatizovana.

Zašto bi prelazak u akcionarsko društvo nužno značio i privatizaciju?

Prelazak u a. d. nužno ne znači privatizaciju, samo znači drugačiji, efikasniji model upravljanja. Mislim da se sa promenom načina upravljanja „Elektroprivrede Srbije” ne treba žuriti. EPS je i do sada dokazao da uspešno funkcioniše. Primer je „Kostolac“ gde su integrisani proizvodnja uglja i proizvodnja električne energije. Predlažem da „Kolubara“ i TENT budu jedno preduzeće, da se integrišu i tako da postepeno idemo ka jednom sistemu koji će naravno drugačije izgledati. Bilo je nezamislivo pre godinu dana da imamo jednog snabdevača, ali to je dobar put i dobra odluka. Kao što je dobra odluka kada je u pitanju operator distributivnog sistema da imamo više operatora. Reč je o mreži i kvalitetu isporučene električne energije i bolje je da tamo gde postoje problemi postoje odluka i sredstva. Danas u svetu i ekonomiji nije pitanje da li je nešto centralizovano ili decentralizovano. Odgovor je decentralizovano i samo je pitanje koliko.

Čini se da javno preduzeće na otvorenom tržištu električne energije može da ima i „vezane ruke”. Konkurenti ne podležu zakonu o javnim nabakama, odobravanjima budžeta... Kako se izboriti?

Slažem se sa tim, ali osnovni zadatak nekog preduzeća jeste profit. A zadatak javnog preduzeća ili menadžmenta JP je mnogo širi. Nije reč samo o profitu, jer su osnovni zadaci ostvarivanje profita, rast i razvoj. A to podrazumeva povećanje proizvodnje i zaposlenosti.

Ali ako ne postoji profit, teško da ostaje prostora za razvoj?

Osnovni zadatak preduzeća je profit za vlasnika. Ako je vlasnik država, onda će ona mnogo efikasnije i mnogo šire upravljati profitom. Zapadni ekonomisti priznaju ko najbolje brine o razvoju lokalne samouprave, o zdravstvu, ekologiji, sportu i humanitarnim aktivnostima – javna preduzeća. Zato što je njihov dijapazon mnogo širi.

Da li će sada formiranjem Nadzornog odbora i usvajanjem Statuta EPS-a postojati odgovornost u organizacijskoj hijerarhiji? Da li će zaista neko polagati račune za ono što radi?

Pitanje EPS-a je „par ekselans” ekonomsko pitanje. Ono nikada ne može da se isključi da je političko i državno pitanje. Sigurno  je da će problemi biti brže i odgovornije rešavani. Tamo gde su ovlašćenja biće odgovornosti. A ne da ovlašćenja budu jednaka privilegijama.

Šta biste poručili zaposlenima, šta da očekuju?

Poslovodstvo i dosadašnji Upravni odbor imali su odličnu saradnju sa sindikatom celog sistema „Elektroprivrede Srbije” i sindikatima privrednih društava, a smatram da će imati i Nadzorni odbor. Sindikat je važna karika u funkcionisanju svakog preduzeća i uvek moraju da postoje dva pola. Jedan pol je menadžment, Nadzorni odbor, a drugi pol sindikat. Cilj nam je isti. Cilj sindikata je da radi što uspešnije u firmi i da zaposleni imaju što bolji standard, plate, uslove rada... A to je cilj i Nadzornog odbora i menadžmenta. Da bi ostvarili taj cilj imali smo korektan odnos sindikata „Elektroprivrede Srbije” i PD, a bilo bi dobro da nastavimo tu saradnju za dobrobit preduzeća, zaposlenih i države Srbije.
Pokazali smo kako mogu da se sačuvaju delovi preduzeća, koji su bili izdvojeni, kao što je „Kolubara – Metal”. Probaćemo da u Kostolcu delovi od kojih zavisi proizvodnja uđu u sastav EPS i da sve one firme koje mogu da povećaju produktivnost budu bliže delatnosti, a da to ne povećava troškove, i cenu kilovat-časa, sa kojim EPS misli da bude konkurentan.

Imaju li EPS i Srbija znanja da sprovedu sve promene?

Veliki sistemi postepeno se reorganizuju. Ne može ništa da se menja preko noći. Tehnologija prevođenja iz jednog u drugi način organizovanja je znanje. Tako je i u nauci. Znanja imamo. I ako želimo rezultate na brži i jeftiniji način, a pre svega primenjiv, treba da koristimo naše univerzitete, fakultete, institute, Srpsku akademiju nauka...  

                                                 
(Alma Muslimbegović list kWh)

 

Promene nisu bauk, već jedini lek za EPS

Aleksandar Obradovic

Aleksandar Obradović,

v.d. generalnog direktora EPS-a.

 

Kada 1. januara bude otvoreno tržište za kupce na visokom naponu, neće se desiti ništa što će drastično promeniti sadašnje dnevne aktivnosti u okviru Elektroprivrede Srbije i zavisnih privrednih društava, a ni u trenutku kada EPS postane akcionarsko društvo ništa se preko noći neće promeniti – kaže u razgovoru za kompanijsko glasilo - list “kWh” - Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora EPS-a.
Ističući da su promene postepen proces, za koji je potrebno uraditi novi organizacioni plan, gde će se znati koje promene će se desiti u prva tri, a koje za šest meseci, godinu ili pet godina Obradović kaže i da će o svim novim izazovima i poslovima zaposleni i javnost biti obavešteni, ali da nema mesta za strah od gubitka posla. Prema njegovim rečima, reorganizacija u koju kreće EPS jedini je lek da kompanija postane uspešna i profitabilna.
Zašto je u javnosti, posebno u Vojvodini, dignuta velika buka oko dokumenta Polazne osnove za reorganizaciju EPS-a, koji je usvojila Vlada Srbije?
Postoje veoma jake lobističke grupe, koje ne žele promene u EPS-u i ne žele efikasniji EPS. Oni mešaju koncept, koji je Vlada Srbije usvojila, sa reorganizacijom EPS-a. A to su dve operativno različite stvari.
Šta će se zaista desiti 1. januara?
Otvaranje tržišta je naša obaveza prema Zakonu o energetici i od 1. januara počinje prva faza liberalizacije tržišta električne energije - i to na visokom naponu. To je obaveza koja će da bude ispoštovana. U toku su pregovori sa potencijalnim kupcima i EPS za njih treba da se izbori. Svi ti kupci su osam godina imali pravo da biraju snabdevača, ali ne i obavezu kao sada. I pored svih okolnosti i dalje sam ubeđen da je EPS njihov najjači partner i da ćemo dobiti poverenje da nastavimo saradnju. Verujem da će naša ponuda i za njih da bude najbolja.
A prelazak EPS-a u akcionarsko društvo, da li se tu nešto promenilo?
Ne. Ne menja se odluka da EPS krene u proces korporativizacije i prelazak u akcionarsko društvo. Sve polazne osnove za reorganizaciju EPS-a, koje je Vlada Srbije usvojila 16. novembra, biće primenjene. U Zaključku Vlade Srbije jasno je da reorganizacija obuhvata promenu pravne forme u a.d. i promene u načinu organizovanja i upravljanja poslovnim društvima, a treba da se uradi i usaglašavanje akata u skladu sa izmenjenim konceptom obavljanja delatnosti. Pitanje je vremenskog aspekta. Poslovodstvo EPS-a svesno je da postoji niz aktivnosti koje su potrebne da bismo ispunili sve uslove za reorganizaciju. I to ne samo u EPS-u, već i Vladi Srbije treba da se isprate mnoga dešavanja kako bismo uspeli. Ali, već se radi na pripremi osnivačkih akata i procedura. Istina je da sam bio optimističniji i nadao sam se da će sve biti završeno do 1. januara, ali prelazak u akcionarsko društvo desiće se veoma brzo na početku 2013. godine.
Mnoga poslovodstva EPS-a planirala su reorganizaciju, ali je podrška vlasnika, države, redovno izostajala. Da li je sada drugačije?
Imamo veliku podršku Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine i Vlade Srbije. Iako promene u EPS-u proizilaze iz Zakona o energetici, osnove za reorganizaciju sasvim su potvrđene i nedavnim zaključkom Vlade Srbije.
Koje su to polazne osnove za korporativizaciju EPS-a, koje je Vlada Srbije usvojila?
Te polazne osnove definišu kako će izgledati tržište električne energije. Jedna od bitnih stavki u zaključku vlade je da će delatnosti od opšteg interesa, koje su regulisane, biti u sastavu EPS-a, koji će funkcionisati kao grupa. Te delatnosti od opšteg interesa biće ćerke firme, zavisna privredna društva u okviru grupe. Tako će Operator distributivnog sistema biti zavisno poslovno društvo sa delatnošću od opšteg interesa, isto tako i Snabdevač, koji je sada u proceduri da dobije licencu od Vlade Srbije da postane javni snabdevač. Oba poslovna društva funkcionisaće u okviru grupe, ali kao delatnost od opšteg interesa. Sve ostalo biće tržišna delatnost. Na jedinstven način treba da se upravlja i vode poslovi u ekonomiji, finansijama, pravnim poslovima, informaciono-tehničkoj podršci, kao i da se trguje električnom energijom na veliko, ali i uspostave imovinsko-svojinska prava na proizvodnim objektima i obezbedi svojina na mrežama za distribuciju električne energije. Usvojene osnove EPS-u i poslovodstvu omogućavaju da u novom modelu upravljanja primeni najmodernije sisteme menadžmenta, kako bismo sistem optimizovali i povećali efikasnost kompanije. Poslovodstvo EPS-a imaće punu kontrolu i mogućnost da primeni te modele optimizacije. Bitno je da se razume šta je koncept, a šta proces reorganizacije.
Koja je razlika između ta dva pojma - koncepta i reorganizacije?
Koncept je pitanje vlasnika, odnosno države, koja odlučuje kojim putem će ići EPS. Država diktira glavne koncepte razvoja kompanije. I zna se šta je koncept, a šta je menadžerska odluka. Vlada je odlučila, ta odluka treba da se poštuje i koncept sada treba da se primeni. Zaposlene i javnost zanimaju detalji reorganizacije – šta je to, kako treba da se radi i šta će se desiti.
Šta će se zaista promeniti?
Sve što se čulo ovih dana u medijima povodom nove organizacije EPS-a, kao što su masovna otpuštanja, gubljenje delatnosti, pretvaranje PD u nivo kioska i nedostatak posla – sve su to neistine. Jer vlasnik, država, rekla je koji je to put kojim EPS treba da ide i koje su to polazne osnove. A detaljni program o tome kojom brzinom i šta će se sve desiti na tom putu tek treba da napravimo. I na samom smo početku. Koncept jasno kaže koje su to tržišne, a koje delatnosti od opšteg interesa. EPS ovako organizovan može da funkcioniše, ali pitanje je da li ćemo postići cilj koncepta. Treba iskoristiti mogućnost da se EPS reformiše i da veći akcenat menadžmentu da to i primeni. A pri sadašnjem okruženju to je bilo praktično nemoguće.
Hoćete da kažete da je strah Sindikata radnika Elektrovojvodine neopravdan?
U Elektrovojvodini se desilo da su poluinformacije i neistine zloupotrebljene u političke svrhe. Ovako kako sada izgledaju i EPS i poslovna društva za distribuciju električne energije neće više izgledati i to ne zbog Vlade Srbije i poslovodstva, već zbog Zakona o energetici. I tim zakonom određeno je da poslovna drštva za distribuciju neće moći više da funkcionišu na isti način, a promene je trebalo da se dese još 1. oktobra. Promene u zakonu proistekle su iz namere Srbije da se priključi Evropskoj uniji, a i kroz članstvo u Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope. Zato i čudi odluka Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine o statusu Poslovnog društva Elektrovojvodina, jer time se zaključuje da se Vojvodina skoro pa protivi pristupanju EU. Zato smatram da je potrebno preispitati odluku Skupštine Vojvodine. Jer je vlasnik JP EPS i svih poslovnih društava, država, odnosno Vlada Srbije, odlučila koji je to koncept kojim EPS treba da ide. Pitam se i kako je moguće da menadžment i sindikat krenu u aktivnosti protiv države i vlade. Verujem da smo izašli iz koncepta samoupravljanja i da ne može jedno poslovno društvo da kaže da se ne slaže sa odlukom Vladom Srbije. Jer nije to imovina PD Elektrovojvodina, već državna svojina, odnosno svih građana Srbije. Treba podsetiti da je društvena svojina zakonom iz 1990. godine, kada je formiran EPS, pretvorena u državnu i to važi svih ovih godina. I imovina EPS-a je imovina države, odnosno svih građana Srbije, a samo je poverena na korišćenje EPS-u i poslovnim društvima.
Ima li mesta za mišljenje da će reorganizacija ostaviti bez posla veliki broj radnika EPS-a?
To je izmišljena teza i neistina. Jer reorganizacija je proces koji tek sada treba da počne. Odgovorno tvrdim da će sve da bude u dogovoru sa poslovodstvima poslovnih društava i sa svim sindikatima, kao i javnošću. Moja je ideja da se borimo za svako radno mesto. Ali ne treba zaboraviti da je EPS-u neophodna promena starosne i kvalifikacione strukture zaposlenih, a sve će biti prilagođeno radnim procesima. O drastičnom smanjenju broja zaposlenih, kako se licitira poslednjih dana, nema govora. Sve je na početku i tek u procesu reorganizacije treba da vidimo da li je višak 600 ili šest zaposlenih ili je možda potrebno zaposliti dodatni broj ljudi.
Pojedine „struje“ po poslovnim društvima sada nude koncept pet javnih snabdevača i pet operatora distributivnog sistema, umesto vladinog predloga sa po jednim. Može li se to menjati?
Državu Srbiju u vlasničkoj strukturi EPS-a predstavlja vlada i ona je najmerodavnija. Koliko će biti operatora distributivnog sistema i javnih snabdevača uređeno je zaključkom Vlade Srbije i, dok god se to ne promeni, nema potrebe i da EPS drugačije postupa. Smatram da je debata oko broja operatora i javnih snabdevača završena usvajanjem polaznih osnova za reorganizaciju.
Prepoznajete li u tim zahtevima strah od gubitka moći?
Moć je relativna forma. U ovom slučaju zloupotrebljava se reč korporativizacija i izjednačava se sa centralizacijom i beogradizacijom. Protivnici državnog koncepta sve teze baziraju na tome da će svi regioni da budu ugašeni i da će radnici u pojedinim delovima Srbije ostati bez posla. Centralizacija znači samo da će nešto da se radi iz jednog centra, a recimo štampanje računa za električnu energiju može biti centralizovano u Kragujevcu ili Pirotu. I kakve veze to ima sa beogradizacijom – nikakve. I operator distributivnog sistema ne mora da bude u Beogradu. Važno je da kažem da svi ljudi, zaposleni u EPS-u koji su radili neki posao i dalje će ga raditi. Centralizacija omogućava da neke funkcije mogu jeftinije da se urade. Primer je ČEZ koji kol-centar nije osnovao u Pragu, gde je život najskuplji, već je oformljen u siromašnijem delu Češke. U našem slučaju Beograd čak može da izgubi kada se sve funkcije ujedine. Procene su da bi samo centralizacijom javnih nabavki došli do uštede od 25 do 30 odsto u odnosu na postojeće nabavke. U EPS-u se ta suma meri stotinama miliona. Ne treba se plašiti centralizacija, jer ona povećava efikasnost i nema veze sa gubljenjem posla. Razumem otpore poslkupljenju električne energije i smanjenju broja zaposlenih, ali borbu protiv efikasnosti apsolutno ne razumem. Nemam opravdanja za to, osim uskih, ličnih interesa.
Razume li vlasnik, odnosno država, i potrebu da EPS neće moći baš dugo ovako da funkcioniše bez korekcije cene električne energije?
Svestan sam socijalne funkcije EPS-a kroz cenu električne energije za domaćinstva i privredu. Jasno je i da se održavanjem broja zaposlenih u kompaniji obavlja socijalna funkcija. Ali, borim se za to da dobijemo veću cenu električne energije, jer je to važno zbog opšte energetske efikasnosti u Srbiji. Struja se u Srbiji koristi po principu da od vekne hleba pojedemo svega 20, a 80 odsto bacamo kroz prozor. To je današnja slika i prilika energetske efikasnosti. Trošimo dva do tri puta više energije po jedinici BDP u odnosu na EU. Potrudio sam se da predstavnicima Vlade Srbije objasnim da svakih 100 evra koji uđe u EPS obrnemo pet puta preko privrede i naših podizvođača u mašinskoj industriji. Tako novac iz EPS-a ne ide direktno u javnu potrošnju. Važno je da svaki dinar koji uđe kroz prihode bude dobro iskorišćen i da nigde ne bude izgubljen. A novac od većih prihoda ne bi išao u zarade, već u razvoj. Verujem da ćemo u 2013. godini dobiti mogućnost za poskupljenje struje, ali moramo da budemo efikasniji sistem. Javnost nas posmatra kao firmu koja večito samo traži povećanje cene električne energije, ima veliki broj zaposlenih i nije optimalno organizovana. Sve to mora da se promeni, jer ovakav EPS, zadužen i trom, ne može da bude motor srpske privrede i razvoja. Sopstvenom racionalnošću moramo da dokažemo da možemo da budemo bolji.
Kako doći do racionalnijeg poslovanja?
Ako se od javnosti traži da stisne zube i prihvati poskupljenje struje, mora da se poveća efikasnost i kod zaposlenih i direktora u EPS-u. Zato polazne osnove kažu:napravite efikasniji EPS. I svi koji osporavaju ovaj koncept, bore se protiv efikasnosti i racionalnosti u kompaniji. Proces počinje promenama iznutra, jer ne može niko drugi da nam stvori novu, zdravu kompaniju.
Koliko ste uspeli u finansijskoj konsolidaciji EPS-a?
Motor ne sme biti gubitaš. Pretnja bankrota je otklonjena, što je najvažnije. Pojedine obaveze pomerene su za 2013., kako bi se preživela 2012. godina. Očekujem da ćemo ubrzo iz vlade dobiti jasan signal o ceni električne energije. A radićemo i na promeni finansijske strukture, jer je paradoks da dugoročne investicije finansiramo iz kratkoročnih kredita. To je kao kad biste kuću kupili kreditnom karticom na 12 mesečnih rata, umesto stambenim kreditom na 25 godina. Planiramo da u prvom kvartalu 2013. godine odmaknemo u refinansiranju obaveza. Promenom strukture bolje ćemo kontrolisati finansije uz jeftinije troškove, a postojaće i nova rezerva za novo zaduživanje. Nadam se da će Godišnji program poslovanja za 2013. godinu biti i poslednji koji sam potpisao sa gubitkom. Jer ako svi pričamo o EPS-u kao motoru srpske privrede, koji je istovremeno gubitaš, onda nismo baš iskreni.
Ranijih godina potpisani su mnogi dokumenti za strateška partnerstva u gradnji novih kapaciteta. Da li je procenjeno koje projekte treba nastaviti?
Nema spiska lepih želja. EPS će ispuniti sve potpisane obaveze, a u svakom od dokumenata kaže se da će se doneti odluka bazirana na finansijskim aspektima. Sada su "na stolu“ projekti vredni 12 milijardi evra. EPS kao gubitaš to ne može da iznese. Nadam se da ću početkom godine, kada bude jasno sa kojom cenom ćemo raditi u 2013. godini i kada novi korporativni način upravljena već bude postavljen, moći mnogo konkretnije da kažem koje su to investicije prvog i drugog prioriteta. Ali koji god projekti da budu izabrani, osnovni kriterijum biće profitabilnost za EPS. Ne postoji nijedan drugi parametar. Jer, lako je pisati spisak lepih želja za investicije, a nešto sasvim drugo sprovesti sve to i u realnom životu.
Vaša poruka zaposlenima u EPS-u?
EPS je naša zajednička kuća. Od zaposlenih u Elektroprivredi Srbije cela zemlja uvek očekuje maksimum. I uvek sve više. Iz zime u zimu. Ne želim da se pomirim sa tim da nadljudski napori koje naši zaposleni čine u grejnoj sezoni ostaju u javnosti neprimećeni. Čini se da su i građani i država navikli da sve u EPS-u besprekorno funkcioniše. Zato se i zahvaljujem svim zaposlenima koji održavaju ovaj sistem, Srbiju i ekonomiju.
Nisam srećan što uspeh radnika EPS-a uvek stoji u zapećku među temama kao što je poskupljenje struje. Rad i zalaganja zaposlenih postala su normalna očekivanja. Uspešno obavljene revitalizacije i održavanje velikog sistema retko se pominju, a često i potcenjuju. Želim da se vrati i ponos zaposlenih i da kada kažu:„Radim za EPS“, da znaju da rade za uspešnu, jaku i perspektivnu kompaniju.
Nažalost, sve što se pojavljuje u javnosti o EPS-u gura naše zaposlene u drugi plan. A ljudi moraju da nam budu na prvom mestu. Uveren sam da će od 2013. godine drastično da se poveća bezbednost i zaštita na radu zaposlenih. Jer ako se naši zaposleni ne osećaju bezbedno, onda ne možemo da izgradimo firmu koju želimo. Želim da se kao kompanija mnogo više bavimo bezbednošću na radu.
Zaposlenima želim da kažem da je reorganizacija nešto pozitivno, da to nije gubitak posla, strah i nesigurnost. Namera je da se kroz reorganizaciju radnici osećaju bezbednije, a povećanje prihoda iz cene energije preslikaćemo u bolje uslove rada i efikasniji EPS sa više investicija.
Svaka aktivnost u procesu reorganizacije je deo mozaika u kojem EPS može da bude velika i značajna kompanija. Bitna mi je podrška zaposlenih i želim da krenu da razmišljaju o EPS-u kao o svojoj kući. I da sve manje čujem šum iz privrednih društava „Vi iz EPS-a“. Otkud to? Zaposleni treba da znaju da je svaki pogon, ogranak, poslovno društvo, deo velikog EPS-a. Želim da se u narednoj godini vrati osećaj pripadnosti najvećem privrednom sistemu u Srbiji.
U novoj, 2013. godini, kada obeležavamo 120 godina elektroprivredne delatnosti u našoj zemlji, svim zaposlenima u Elektroprivredi Srbije i njihovim porodicama iskreno želim puno zdravlja, sreće i uspeha!


A. Muslimbegović (list “kWh”)

 

27. 09. 2012.

Izazovi elektrodistribucija

Herbert Hajdpogel

Predsednik međunarodne organizacije elektrodistibutivnih kompanija

 

Predsednik međunarodne organizacije elektrodistibutivnih kompanija Herbert Hajdpfogel, pod cijim pokroviteljstvom je održana Osmo savetovanje CIRED-a Srbija u saradnji sa nacionalnim organizacijama Rumunije i Crne Gore, toplo je pozdravio učesnike, a inspirativnim izlaganjem ohrabrio delatnost i budući razvoj distribucija. Ističući neophodnost međunarodne saradnje stručnjaka ove specifične delatnosti elektroprivrede Gospodin Hajdpogel je posebno naglasio dramatične izazove sa kojima se suočava delatnost elektrodistribucije

Među prvima je globalni trend smanjivanja emisije ugljen dioksida u atmosferu, odnosno sve veće korišćenje novih i obnovljivih izvora energije u decentralizovanim generatorima male snage sa velikim oscilacijama raspoloživosti. Tu je, takodje, potreba grednje novih izvora, novih vodova i mreža, dok je spremnost ljudi da ih prihavte – vazdušne vodove, na primer – sve manja. Paradoksalno je da raste tražnja i potrošnja električne energije a sve više je prepreka za investiranje u nove objekte.

Prisustvo značajnog gosta na savetovanju u Vrnjačkoj Banji iskoristili smo za kratak razgovor. Prvo smo pitali gde i kako tražiti rešenja za izazove o kojima govori.

Hajdpogel – Može delovati kao rebus bez rešenja ako se zahtevi postavljeni pred distribucije direktno konfrotiraju sa stavovima građana. Ali, to nas ne opravdava niti bi trebalo da spreči da ugrađujemo pametna brojila, automatske trafostanice, daljinsko upravljanje i očitavanje, ugradnju ogromne količine uređaja a da kupci ne snose prevelik finansijski teret. Smatram da političari moraju obezbediti preduslove  tj omogućiti distribucijama primenu dobrih tehničkih rešenja, korišćenje novih tehnologija i ekonomična rešenja. Političari, inženjeri i kupci trebalo bi da nađu zajednički jezik, razumeju potrebe i odrede prioritete u oblasti elektroprivrede. Svestan sam da je to teško ostvariti – moramo uporno raditi.

Potrebna nam je nova tehnologija, nova legislative, novi standardi

Sajt – Gde vidite budućnost razvoja elektroprivreda, posebno distribucija ?

Hajdpogel – Definitivno vidim da će se u budućnosti razdvojiti tri delatnosti elektroprivrede: proizvodnja, prenos, distribucija. i na domaćem i na međunarodnom planu distribucije će postati manje u teritorijalno velikim zemljama, a očekujem da se uglavnom privatizuju. Za proizvodnju i prenos to nije preporučljivo pa smatram da će mnoge zadržati državno vlasništvo krupniju organizovanost.

Sajt – Nedavno je stigla vest da u Evropi  već postoje “sedmoro braće” sedam velikih kompanija, koje drže više od polovine ukupne proizvodnje. Broj sedam je analogija na čuvenih “sedam sestara” naftnih kompanija koje su vladale tržistem nafte i na neki način dirigovale svim zbivanjima u ovom sektoru.

Hajdpogel – Ne verujem da će se to nastaviti u elektroprivredi, a siguran sam da neće u distribuciji. Trend je sasvim drugaćiji: lokalne distribucije ne obezbeđuju samo električnu energiju svojim kupcima – šire delatnost na gas, grejanje, vodu, proizvodnju iz malih elektrana, na primer iz otpada, čak i elektroniku neophodnu za rad i upravljanje sve složenijim sistemima.

Za te nove delatnosti neophodna je infrastruktura, pored elektromreže treba imati toplovode, gasovode, vodovode… čitav niz novih poslova i objekata.

Dragan Nedeljković

 

RS proizvodi  30 odsto viška energije

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik

Republika Srpska danas sa postojećim kapacitetima proizvodi 30 odsto viška energije koju izvozi, a ima mogućnost da na novim lokacijama izgradi tri puta veće kapacitete – rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
On je naveo da je u saradnji Republike Srpske i Srbije energetika prioritet, kao i obrazovanje, poljoprivreda i neka druga pitanja.
“Imamo definisano nekoliko globalnih projekata, Termoelektrana `Stanari` vrijednosti oko 400 miliona evra koju rade Vuk Hamović i njegova kompanija, pa `Ugljevik tri`, gdje se sa ruskim partnerom gradi nova termoelektrana investicione vrednosti 700 miliona evra”, rekao je Dodik za beogradski nedeljnik “Novi magazin”.
On je izjavio da Republika Srpska na reci Drina razvija projekat zajedno sa vladama Srbije i Italije “na onome što se zove srednja Drina i tri elektrane”.
Na gornjem toku Drine u Foči sa nemačkim RWE-om, dodao je Dodik, Srpska razvija projekat izgradnje sistema Buk Bijela, ukupne energetske vrednosti oko 300 megavata.
“Tu je i mogućnost da na Gornjim horizontima u Trebinju razvijamo četiri nove hidroeletrane energetske vrednosti blizu hiljadu megavata, što predstavlja nesumnjivu energetsku zaokruženost i Republiku Srpsku postavlja u poziciju značajnog energetskog izvoznika”, istakao je Dodik.
S druge strane, naveo je on, sa Rusima i Srbijom, razgovara se o kraku gasovoda Južni tok koji bi pokrio Republiku Srpsku.
“Na toj trasi treba da se grade dve elektrane na gas, energane, što će dodatno pojačati našu sposobnost“, istakao je predsjednik Republike Srpske.


E.P.

 

Kineski CMEC startuje u aprilu

Jin Chunsheng

Gospodin Džin Čanseng (Jin Chunsheng)
Podpredsednik CMEC-a  

Na tradicionalnom martovskom savetovanju energetičara na Zlatiboru ove godine se prvi put pojavila kineska kompanija CMEC (China Machinery Engineering Corporation) kao sponzor, izlagač i učesnik. Uzgred, sa nepunih 900 učesnika, od instituta, proizvođača opreme, svih vrsta energije i, posebno stranaca, interesovanje je nadmašilo sva dosadašnja a može se razumeti kao posledica povećanog zanimanja za najavljeni investicioni ciklus u energetici Srbije, ali kao neposredno reagovanje na zimske nevolje sa energijom.

Podpredsednik CMEC-a gospodin Džin Čanseng (Jin Chunsheng) obratio se učesnicima savetovanja toplim rečima, sa karakterističnim naslovom “Kooperacija, ruka ruci: zajednički rad ka svetloj budućnosti srpskog energetskog tržišta”. Govorio je, naravno, o iskustvima Kine u brzom i stalnom napretku ekonomije zasnovane na korišćenju energije, napretku tehnologije i opreme, ističući elektrane pojedinačne snage od 1.000 MW ultra superkritičnog nivoa, dalekovodu 800 kv od 7.000 kilometara i najnovijem poduhvatu od 1.000 kv napona koji je pušten u rad. Posebno je istakao mere Kine na štednji energije, odnosno zaštiti okoline. U prethodnih pet godina stavljeno je van snage 80.000 MW malih, prevaziđenih termoelektrana, čime se godišnje štedi 92 miliona tona rovnog uglja, a emisija ugljen dioksida smanjuje za 184 miliona tona. U istom razdoblju 2005-2010. godine potrošnja energije po jedinici GDP je smanjena za 20 posto, sto je umanjilo emisiju za 1,46 milijardi tona ugljen dioksida. Kina time doprinosi usporavanju klimatskih promena na globalnom nivou.

Do sada je u Kini instalisana snaga hidroelektrana premašila 200.000 MW, sto je najviše na svetu, kao i kod vetrogeneratora  gde je snaga dostigla 47.000 MW i solarnih kapaciteta sa 3.000 MW. Nuklearne elektrane imaju vise od 10.000 MW snage, a grade se nove, preciznije u gradnji su 27 novih kapaciteta. Čitava serija rekonstrukcija, poboljšanja i energetskih ušteda urađena je, od kotlova do motora i drugih potrošača, da bi se energija manje trošila, sto je donelo uštede pa je, na primer, potrošnja uglja po proizvedenom kwh u termoelektranama smanjena za 10 posto.

Predstavljajući svoju korporaciju gospodin Džin je naglasio kako CMEC već godinama zauzima visoko mesto na listi svetskih prozvođača i izvoznika opreme, zapravo prvo mesto u ugovaranju objekata “ključ u ruke”. Ugovaraju i izvoze, od inženjeninga do kompletnih objekata, što im je osnovna delatnost kao kineske državne kompanije, u 120 zemalja sveta na svih pet kontinenata. Od evropskih zemalja, gde iz razumljivih razloga (malo Evropljana poznaje kinesku mašinogradnju, uglavnom znaju za poznate kompanije iz Evrope i sl ) poslovi idu usporeno, Izgradili su dve jedinice po 600 MW u Letoniji a četiri iste jedinice u Turskoj, takođe po 600 MW. U Turskoj smo sagradili i pet jedinica snage 135 MW, a pored termoelektrana otvaramo rudnike uglja, isporučujemo opremu za rudnike, hemijske fabrike itd. Upravo gradimo dve jedinice po 400 MW u Belorusiji. Grade još dve  jedinice po 6oo MW  u Turskoj. Otvorili su kancelariju u Srbiji i Rumuniji…

Pri pomenu Srbije zamolili smo za poseban razgor o prvom poslu CMEC-a u Srbiji. Uz jaku podršku dve vlade potpisan je generalni ugovor jula 2010.godine za projekat Kostolac. Podeljen je u dve faze, a decembra 2010.godine potpisan je ugovor za prvu fazu. EPS je potpisnik, a TE-KO Kostolac korisnik. Finansira se iz kineskog kredita od 340 miliona dolara, do sada najvećeg kredita koji je EPS obezbedio, pod “povlašćenim” uslovima, kamatom od 3 posto i rokom otplate od 15 godina.
Radi se o rekonstrukciji dva bloka po 350 MW instalisane snage, postrojenju za desulfilarizaciju gasova i još nekim objektima. Taj posao će zvanično poceti u aprilu, čim se završe administrativne procedure, a ugovor o kreditu je vec potvrđen u Skupštini Srbije. Druga faza podrazumeva gradnju novog bloka od 350 MW, a možda i veće snage, o čemu se pripremaju odgovarajuća dokumenta, studije, projekti itd.

U prvoj fazi efikasnost termoelektrane povecava se najmanje 40 posto, snaga sa 300 povećava na 348 MW po bloku, a eliminisanjem sumpora i ostalih štetnih gasova, odnosno pepela, sve će biti u skladu sa standardima zaštite EU 2016.

Sajt – Prvi put ste bili u prilici da srpskim stručnjacima izložite iskustva Kine i vaše kompanije, prvi put ste i na Zlatiboru. Kakvi su vam utisci ?

Džin – Zlatibor je vrlo lep i prijatan, a moje izlaganje pred ovakvim skupom energetskih stručnjaka Srbije mi je vrlo važno i korisno za obe strane. Nama da se predstavimo, saopštimo svoja iskustva i mogućnosti, a srpskim energetičarima da upoznaju nas i naš rad. Za prvu fazu realizacije našeg ugovora sve je spremno, verovatno ćemo u aprilu startovati, dok za drugu fazu intenzivno radimo da projekat uspe. Mi činimo sve što nam je u moći i nadamo se da ćemo ove godine napredovati, uraditi predviđene studije i sve neophodne dokumente kako bi stigli do ugovora o gradnji. Tačnije osnovnim ugovorom za nas je rešena i druga faza, jer je zbog rokova radova i visine ulaganja čitav posao podeljen u dva dela da bi olakšali i pojednostavili procedure i posao.

Sajt- Utisak je, bar novinarski, da sve ide nekako usporeno. Ima li prepreka, smetnji, moze li se postupak ubrzati ? Tim pre što je Srbiji neophodna nova elektrana, a čini se da je novi blok u Kostolcu nekako najbliži i najspremniji.

Džin – Mi imamo punu podršku kineske vlade, učinićemo sve što znamo i umemo a onog momenta kad EPS bude spreman bićemo i mi. Ipak, pošto je reč o značajnim i velikim poslovima, uz svest da se u Srbiji, kao i u Evropi, malo zna o kineskoj opremi moramo imati strpljenja i razumevanja. Pošto ste pomenuli hitnost gradnje novih elektrana u Srbiji moram reći da smo spremni da učestvujemo u pripremi projekata i dokumenata. Inače ne osećamo bilo kakvu vrstu prepreka i smetnji.

Sajt- Novinari svašta čuju pa vas molim da se ne ljutite ako su pitanja amaterska: prvo, ima li Kina iskustva sa korišćenjem lignite, preciznije lignite sa malo kalorične snage kakav je u Srbiji, a drugo, da li vaše termoelektrane veliki zagađivači.

Džin- Na prvo sam već delimično odgovorio u izlaganju, ali da dodam. Pet decenija Kina gradi kotlove za sagorevanje lignite, prilagođava ih i unapređuje za razne kvalitete uglja. U Mongoliji i Severnoistočnoj Kini imali smo niskokalorične lignite, uz mnogo pepela, a sagradili smo velike proizvodne jedinice. Takve kotlove gradi nasa fabrika u Harbinu, kao i u Šangaju i Donfangu. U pogonu imamo više od 40 kotlova, a poslednji je za elektranu snage 600 MW. Gradili smo slične termoelektrane u Indoneziji, Indiji i Turskoj. Opremu uvek prilagođavamo potrebama i zahtevima naručilaca. Sve zajedno isporučili smo elektrane ukupne snage od 100.000 MW na lignit.
Što se zagađenja tiče već sam pomenuo da naši objekti ispunjavaju najviše standarde zaštite okoline Evropske Unije. Spremni smo čak da sagradimo novu vrstu termoelektrana bez dimnjaka, gde nema zagađenja, a samo jedna je do sada podignuta u Nemačkoj. To, razumljivo, zavisi od kupca i podrazumeva drugačiju cenu od uobičajenih postrojenja.

Sajt – Može li se reći da u vašim termoelektranama ne mora uvek da budu svi delovi ključne opreme iz Kine ? Zapravo može li investiror, Kostolac recimo, uz vašu opremu naručiti i ugraditi postrojenja za zaštitu okoline od drugih, evropskih proizvođača?

Džin – U principu može se i o tome razgovarati i dogovarati, mada mi posedujemo vrlo napredne tehnologije zaštite pa smatramo da bi sklapanje takvih komponenti bilo malo teže i komplikovanije. Ipak, smatram da smo sposobni za proizvodnju i ugradnju vrhunskih tehnologija, mada ponavljam treba onda razgovarati o ceni, tj ulaganjima. U svakom slučaju to su usko stručna pitanja na koja u javnosti nisu nužni detalji.

Sajt – Za kraj molimo da nam objasnite ima li u medjudržavnom sporazumu Kine i Srbije rokova, tj datuma do kojih pojedine delove treba realizovati.

Džin – Ne u državnom aktu ne postoje rokovi, samo je reč o velikim poslovima dve zemlje. Osnovnim ugovorm koji smo mi i EPS potpisali planirali smo da se ove i naredne godine završi prva faza, dok bi početak radova na realizaciji druge faze, odnosno gradnja nove termoelektrane, startovali 2014. godine. To podrazumeva stvarni početak gradnje, a znaci da ove i naredne godine treba pripremiti sve dokumente, obaviti sve procedure i imati sve spremno za otvaranje gradilišta.

D. N.

 

26. 03. 2012.

Mreža se nije ni zakašljala

Miloš Milanković,
generalni direktor JP Elektromreže Srbije

Čim su niske temperature, snegovi i vanredna situaćija minuli sve je zaboravljeno. Strepnja koja je vladala u energetskom sektoru, strah da se nešto ne pokvari, ispadne iz pogona ili tehnički zakaže, što bi prouzrokovalo redukcije i nanelo velike štete više nisu na dnevnom redu zvaničnika, niti se u javnosti raspravlja o bilo kakvim merama neophodnim da bi se sledeće i narednih zima izbegle nevolje.

Tačno je da smo imali “sibirske hladnoće”, male dotoke vode za hidroelektrane a rekordno visoku potrošnju, ali je takođe tačno da se sve moze ponoviti. Pažnju bi, dakle, trebalo usmeriti na otklanjanje slabosti, blagovremene pripreme za zimske uslove i organizovano preduzimanje potrebnih mera. Suština je, čini se, u osposobljavanju svih učesnika u tom poslu, stručno, organizaciono, ekonomski, da se zima takoreći ne oseti, bolje reći da sve prođe normalno, kao što je, uostalom, smena godišnjih doba normalna prirodna pojava. Prošla zima nije “pogodila” samo Srbiju, ali u većini zemalja je sve prošlo bez uzbuđenja i problema.

Javno preduzeće Elektromreža Srbije je dobar domaći primer; iako su rekordi prenosnog sistema takođe obarani u vreme najveće potrošnje nigde se nije pojavio nikakav problem, čak ni nagoveštaj teskoća u prenosu, kako za domaće potrebe, tako i za prekogranične, tj međudržavne isporuke kroz srpsku mrežu. Jedan poznavalac prilika nam reče kako se mreža nije ni zakašljala u doba najvećih opterećenja. Kako je i zašto to moguće pokušali smo da razjasnimo u razgovoru sa dr Milošem Milankovićem, direktorom EMS-a.

Sajt- Mada je jedna odluka “kriznog” štaba delovala čudno voleli bi da počnemo sa konstatacijom da je mreža delovala kao da nisu izuzetne vremenske prilike, kao da je sve normalno, kao da ste spremni za obaranje svih rekorda u prenosu električne energije.

Milanković – Istina mi se nismo javno oglašavali, što ne znači da nam niske temperature, veliki sneg i visoki zahtevi za prenos rekordnih količina ne stvaraju teškoće. Kao i ostalim delovima privrede i građanima, uostalom. Moram reći da ne samo protekle zime, nego već čitav niz godina mi nemamo problema sa prenosom, naša mreža je stabilna i pouzdana. Spremna da izdrži, ne ad hok udare, ne jednu sezonu rekordnog prenosa, nego višegodisnji kontinuitet. A to je plod rekonstrukcija mreže, gradnje novih objekata i tehničkog održavanja koje planski sprovodimo. Ovi rezultati su postignuti ulaganjem,  stručnim radom i posvećenošću ljudi. Značajan faktor ovakvog stanja je izdvajanje prenosne mreže iz EPS-a kao posebnog javnog preduzeća.  Naše investicije su povećane 4-5 puta od kako smo samostalni subjekat. Ulaganja, zaista velika u poređenju sa periodom kad smo bili deo EPS-a smo obezbedili iz tri izvora: sopstvena sredstva, krediti, donacije.

Sajt- Utisak je da ste privilegovani, kad je o donacijama reć. Koliko je to tačno i zašto imate poseban status? Uzgred, možda bi valjalo razjasniti proces razdvajanja proizvodnje i prenosa u elektroprivredi.

Milanković- Izdvajanje prenosnog sistema kao posebne delatnosti pod državnom ingerencijom je deo svetskog procesa uvođenja tržisnih principa u elektroprivredi. Postalo je obavezna norma, iako nije baš glatko išlo u svim zemljama. Tom merom se prirodni monopol stavlja u isti položaj, jer svaki snabdevač može pod istim uslovima steći pravo plasmana energije. Ujedno njime se lakše prepoznaje šta ko radi, šta  je čija odgovornost, a šta obaveza u velikom tehničkom sistemu kakav je elektroprivreda.

Naša “privilegija” je što smo imali pripremljene jako dobre projekte te odličan status u evropskim telima – treba podsetiti da smo decenijama deo evropskog elektroenergetskog sistema kao i da smo punopravni član evropske organizacije operatera prenosnog sistema, ENTSO-E. Iskoristili smo period povećanog interesovanja i ulaganja u infrastrukturne objekte Evropske unije. Za dalekovod prema Makedoniji, na primer, od 33 miliona evra, koliko je koštao, donacija je bila 30 miliona evra. Slično je sa novom 400kV transformatorskom stanicom Vranje 4, za koju smo dobili donaciju 14,5 miliona evra, za koju je ugovoreno projektovanje i izgradnja, kao i nabavka energetskih transformatora a uskoro se očekuje i ugovaranje ostale opreme. Nominalno mi smo tu investitori, ali EU direktno ugovara opremu i radove. Narednih godina EU planira ulaganja od 500 milijardi evra u prenosne objekte, a mi već imamo pripremljene projekte za deo tih sredstava.

Pomenuo bih i značajne objekte, dalekovode Pančevo-Rešica i Bajina Bašta-Pljevlja. Zapazili ste da u svim našim novim objektima, pored jačanja prenosnog sistema, kvaliteta i sigurnosti snabdevanja električnom energijom u zemlji, jačamo i veze sa susedima, odnosno evropske prenosne sisteme. Ukoliko za ove projekte ne dobijemo donacije, jer se u Evropi menjaju prioriteti, sa infrastrukture prednost se daje na zaštitu okoline, mi ćemo ove projekte realizovati prioritetno kroz sopstvena sredstva.

Sajt- Geografski položaj Srbije vam je omogućio osam prekograničnih veza sa susednim, odnosno regionalnim i evropskim mrežama. U smislu značaja, pa u krajnjoj liniji i ekonomski, to je takođe “privilegija” a koliko vidimo gotovo svi projekti jačaju domaće i međunarodne energetske sisteme. Jedan od takvih projekata se, međutim, “vuče” decenijama – trafostanica Beograd 20. Davno je uočena potreba jačanja sigurnosti snabdevanja glavnog grada i neophodnost podizanja te trafostanice. I ona ima širi značaj, ali stalno je odlagana pa smo stigli do kritične situacije. Koliko znamo stižete u komičnu situaciju: sagradili ste put, zgradu, stigli vam transformatori a niko ne ume da kaže kad će biti stavljena u pogon – nema dalekovoda za povezivanje.

Milanković- Sagradili smo prilazni put, podigli upravnu zgradu, portale za TS, stigli su energetski transformatori, sve je takoreći u završnoj fazi. Problem je kako ovu transformatorsku stanicu povezati na elektroenergetski sistem, tj. spojiti ih dalekovodima. Bez toga cela investicija nema smisla. Iako mi već decenijama imamo usvojen javni interes, na trasama pristupnih dalekovoda, u međuvremenu su na trasi izgrađeni stambeni i druge objekti. Dalekovodi treba da prođu kroz tri beogradske opštine, Grocka, Palilula i Zvezdara, a pošto je u toku predizborni period, sačekaćemo formiranje organa vlasti u ovim opštinama kako bi zajedno sa građanima, rukovodstvima opština i upravom grada Beograda našli najbolje rešenje, posebno za 400kV dalekovod. Ističem da je ova transformatorska stanica od izuzetnog značaja za snabdevanje grada Beograda električnom energijom.
Dodatno, treba uzeti u u obzir i značaj ovog objekta za Pančevo. NIS ulaže značajna sredstva u modernizaciju rafinerije Pančevo, a spomenuo sam i izgradnju interkonektivnog dalekovoda Pančevo- Rešica. Naša ćerka firma Elektroistok Izgradnja finalizira novi 220kV dalekovod u Pančevu za NIS, a dobra saradnju sa NIS-om biće uskoro krunisana Sporazumom o saradnji između JP EMS i NIS ad.

D. N.

 

19. 03. 2012.

Znanje nema granice

Petar Knežević, dip. inž. maš.,
direktor TENT doo

 

U prošloj godini i prvim mesecima ove Termoelektrane “Nikola Tesla” iz Obrenovca načinile su pravi podvog: oboreni su svi proizvodni rekordi, potvrdjena stabilnost i sigurnost sistema, ostvarena čak i zarada u poslovanju, uprkos izuzetno nepovoljnim cenama električne energije. Sve zajedno, uključujući proizvodnju uglja u Kolubari, transport i sposobnost da se i u ekstremnim vremenskim prilikama izdrži bez poremećaja, deluje kao čudo. A nije reč o čudu pre bi se reklo da je reč o višedecenijumskom kontinuitetu obrenovačkih termoelektrana, procesu koji podrazumeva vizionarstvo i hrabrost od početka, a nastavlja se primenom stručnog znanja, posvećenošću poslu i ukupnim organizacionim sposobnostima čitavih timova ljudi koji vode najvećeg regonalnog proizvođača električne energije.

Reči Nikole Tesle, čuvenog srpskog naučnika, inače jedinog Slovena po kome je imenovana jedna merna jedinica u inernacionalnim nazivima, “čovek je rođen da radi, trpi i da se bori; ko tako ne čini mora propasti” ne stoje uzalud kao parola u termoelektranama.Vredi zabeležiti da je u Privrednom društvu prošle godine ostvarena proizvodnja od 20 milijardi, 2o5 miliona i 692 kilovatsati. Već to je dovoljan povod za razgovor sa Petrom Kneževićem, direktorom TENT-a. Znatiželja, međutim, iziskuje više, kako i zašto je uspelo, šta dalje, gde su limiti, ima li ih uopšte.

Knežević- Termoelektrane TENT su moćan energetski izvor, stožer srpske elektroprivrede. Sa 3.288 megavata instalisane snage, što čini trećinu EPS-a proizvodimo polovinu ukupne električne energije Srbije. Visoka raspoloživost, pozdanost i bezbednost rada su stalna obeležja proizvodnog procesa. Proslogodišnji rekord, a rezultati su izuzetni i u prozvodnji uglja u Kolubari, transportu, časovnom korišćenju objekata itd, je plod više okolnosti.i da mi sa trećinom kapaciteta proizodimo dve trećine energije.Učešće TENT-a u ukupnoj proizvodnji je povećano na 60 posto, što znači Moram reći da su za januar, februar i mart ove godine, odnosno izuzetno nepovoljne vremenske prilike, značili nastavak sličnog rada.

Poznato je da je prošle godine bila nepovoljna hidrologija, tj umanjena proizvodnja hidroelektrana. Dogodila se nestašica energije u regionu a potrošnja je naglo rasla. Bili smo, dakle, u najtežoj situaciji od kad postojimo. Uspeli smo, izbegli restrikcije.

Sajt – Nedavno je u vašem kolektivu obeležena 42. godina od pustanja prvog bloka u Obrenovcu. A to znači da imate stare elektrane i po nekoliko decenija. Kako uspevate da iz njih obarate proizvodnje rekorde ?

Knežević – Nesporan uspeh je postignut, pre svega, angažovanjem zaposlenih i zalaganjem izvođaca radova. Desetak godina već rekonstrukcijam i revitalizacijom postrojenja, koja su takoreći odslužila tehnički vek, mi ih “podmlađujemo”. Povećavamo im snagu, proizvodne mogućnosti, sigurnost, spremnost. Proizvodnju smo na godišnjem nivou povećali za 3,2 milijarde kilovatsati, povećanjem snage “dobili” smo 400 megavata, kao da smo podigli novi blok. Utrošili smo, što iz donacija i kredita, što sopstvenih sredstava oko 450 miliona evra. Za novi blok takve snage neophodno je uložiti skoro milijardu evra.

Uporedo sa revitalizacijom i modernizacijom postrojenja, primenom novih tehničkih i tehnoloških rešenja za mnoge procese, sprovode se i aktivnosti na zaštiti okoline, smanjivanju čvrstih čestica, negativnih efekata čuvanja pepela na deponijama, smanjenju emisije azotnih oksida, odsumporavanju. Cilj nam je da primenjuemo sve ekološke propise EU, a primarni da zaštitimo zdravlje i okolinu u kojoj žive naši ljudi.

Sajt- I u javnosti je bilo reč o opredeljnu EPS-a da se revitalizacijom “starih” blokova poveča snaga i kapaciteti elektrana ako jeftinijoj varijanti od gradnje novih. Kakv je program TENT-a ?

Knežević – Kad se tako postavi pitanje stiče se utisak da smo imali izbor, varijante, kako da postupimo. U stvarnosti smo imali samo jednu opciju. Mi jesmo “dobili” 400 megavata snage, ulaažući izuzetno efikasno sredstva, manja nego za gradnju novog objekta, a zavrsili smo tek prvu fazu. Nastavićemo i po programu “dobićemo” još jedan blok od 400 megavata, tj proizvodnju od 23 milijarde kilovatsati. Značaj ovakvog pristupa ogleda se i u osetnom smanjivanju potrošnje uglja, modernizovani blokovi, nova postrojenja daleko efikasnije koriste ugalj, pa su i uštede na tom planu rezultat koji treba uzimati u obzir. Ali, takve aktivnosti nisu beskonačne. Nama trebaju novi blokovi i očekujemo da ćemo krenuti, sami ili sa partnerima, u gradnju Kolubare B, TENTa B 3…

Sajt- Ne hvalite se, a mogli bi, kako ste ne samo medju najvećim objektima u evropskim razmerama, nego i da ponovo imate tehničke parametre –raspoloživost, časovno korišcenje, broj zastoja i sl – kao najbolji objekti u razvijenim evropslim zemljama. Ne pominjete ni priznanja, nagrade, pohvale koje dobijate.

Knežević- Naš je posao da radimo, a vaš je  posao da o tome pišete

Sajt- Uvek je delovalo čudno da je grejanje Beograda povoljnije gasom iz Sibira od tople vode.iz Obrenovca. Koliko čujemo ponovo se aktivira projekat grejanja toplovodom iz vaših elektrana. Govori se, takodje, da ćete graditi malu hidroelektranu, omogućiti podizanje plastenika u okolini za proizvodnju povrća. Možda ima još projekata.

Knežević- Opet se rade studije za grejanje Beograda. Mislim da ima šansi, ne da se blokovima oduzima električna snaga da bi se dobila toplotna, nego da se iskoriste stari blokovi, umesto rekonstrukcija za osnovnu namenu osposobe se za isporuku tople vode Beogradu. Grejemo već Obrenovac, čak i neka sela, a za podizanje staklenika ima mogućnosti, topla voda se izliva u Savu. Treba nači zainteresovane partnere. Tačno je na lokaciji TENT B imamo pad pri izlivanju vode i da ćemo podici i minihidroelektranu.

Ipak, nama predstoji ulaganje od oko 500 miliona evra za modernizaciju i revitalizaciju u drugoj fazi, dok za ekologiju moramo uložiti oko 600 miliona evra. Po snazi, proizvodnji, pre svega kvalitetu našeg proizvoda, mi smo već deo Evrope. I prema svim ostalim pokazateljima ćemo to postati.


D. N.

22. 02. 2012.

(NE)MOĆNI EPS


 

Dragomir Marković, generalni direktor JP EPS

Ledeni dani i veliki sneg primorali su Elektroprivredu Srbije na rad u prenapregnutom stanju, angažovanje najskupljih objekata i znatan uvoz električne energije. Iz dana u dan obarani su rekordi u potrošnji a da bi se obezbedila električna energija stanovništvu Vlada Srbije je proglasila vanrednu situaciju i donela mere štednje i racionalnog korišćenja energije. Uz okolnost da su najhladniji dani bili u vreme dvodnevnog državnog praznika, koji je spojen sa vikendom, ispostavilo se da je isključivanje pojedinih privrednih potrošača trajalo četiri dana, iako se već prave računice o enormnim štetama zbog takvih poteza.

Kada je opasnost od masovnih redukcija minula, vreme se poboljšalo a vanredne mere ukinute, zamolili smo generalnog direktora EPS-a Dragomira Markovića za razgovor – ne o mukama kroz koje se zimus prolazilo nego o potezima i merama koje treba preduzeti da bi se slične situacije izbegle. Preciznije, da bi se EPS osposobio za svoju osnovnu funkciju sigurnog i stabilnog proizvođaca električne energije.

Sajt- Čini se da je pravi trenutak za pokretanje državne akcije širokih razmera kako bi se EPS osposobio za gradnju novih objekata: o tome svi govore, od Predsednika države i Vlade do radne grupe za sigurno snabdevanje energijom. Vec decenijama nijedan novi objekat se ne gradi, iako potrošnja raste. Nedavno su nam u Energoprojektu, iskusni i uvaženi stručnjaci kakvi su Miodrag Mesarović, Dejan Mandić, Mirko Melentijević, predočili “predlog za razmišljanje” koji su sastavili. Ideja je da se EPS, podizanjem cena električne energije za neki cent osposobi za ulaganja i gradi nove elektrane.Verovatno je predlog stigao  do vas.

Marković – Ova cena nije dovoljna za elementarno poslovanje i nivo investicija za održavanje objekata. Ne računajući gradnju novih objekata. Mi smo za ovu godinu sačinili plan održavanja i remonata u koje treba uložiti oko 400 miliona evra. Često nam se prigovara, čak nas sumnjiče kad kažemo da smo prethodnih godina ulagali između 400 i 500 miliona evra, što nismo izgradili novi objekat tim parama. A ulagali smo u revitalizacije i rekonstrukcije zapuštenih i zastarelih objekata. Mogli smo podići novu termoelektranu od recimo 700 megavata, ali bi nekoliko hiljada megavata naših elektrana stajalo van pogona da nismo svesno radili na njima. Koliko je ispravna orijentacija bila, pokazala je upravo ova zima – ostali bi u mraku bez njih. Mogli smo, dakle, imati novi blok od 700 megavata, ali bi ostali bez 3.000 megavata i totalno urušili sistem.

Ja nisam bio na ovom mestu kada je to počelo pre desetak godina, EPS je koristio donacije, kredite, sopstvena sredstva i postigao ozbiljan uspeh tom orijentacijom.

Sajt – Taj posao nije završen, još neki objekti se moraju “opraviti”, ali mora se započeti najavljivani investicioni ciklus u elektroprivredi, gradnja novih elektrana. Može li EPS to sam i kako?

Marković - Za to je elektroprivredi potrebno mnogo više od pomenutih 400 miliona evra godišnje. Elektroprivreda, međutim, nikada u svojoj istoriji nije sama gradila elektrane. Ne treba se zavaravati, iza velikih ulaganja su uvek stajali kreditori i jake strane firme proizvođači opreme. Ključne delove elektrana uvek su pravili stranci, domaće učešće se svodilo na montaže, građevinsku operativu, pomoćne uređaje. Nijedan vitalni deo opreme domaća privreda nije u stanju da napravi. Čak i u delu inženjeringa, projektovanja, sve su radile strane kompanije.

Sajt - Izgleda da se nismo razumeli. Pamti se da je Srbija bila u znatno većim problemima sa električnom energijom, restrikcijama i mrakom. Da bi se iz toga izvukli, Srpska akademija nauka čiji je predsednik bio Pavle Savić je, pre četiri decenije, organizovala tri naučna simpozijuma o energetici, Vlada i Skupština su usvojile dugoročni program razvoja, donele zakone i obezbedile sredstva za ulaganja. Tako je izgrađeno sve sto danas EPS poseduje. Da ne ulazimo u razloge investicionog posta poslednje dve decenije. Treba, čini se, reći da je domaća industrija tog doba napredovala upravo saradnjom sa velikim svetskim proizvođačima, što je takođe prestalo zaustavljanjem investicija u EPS.

Marković - Aha, pitate za strateške partnere. Ako je pitanje da li EPS da gradi sam ili sa strateškim partnerima odgovor je vrlo jasan. Kad nemaš investicioni potencijal, kad nemaš podrsku stranih kompanija, kad ne možes dobiti povoljne kredite saradnja sa strateškim partnerom je izlaz da se gradi. Ne razumem zašto bi strateško partnerstvo bilo problem, pogotovo što imamo značajnu prepreku političke prirode – da EPS ostane u državnom vlasništvu, da se ne privatizuje.

I kad bih ja lično bio za privatizaciju ništa ne bi vredelo – to je državna politika. Druga bi stvar bila kad bi EPS postao akcionarsko drustvo, kad bi dokapitalizacijom mogao obezbediti sredstva za ulaganja u nove elektrane. To je optimilan model. Začas bi u tom slučaju našli strane partnere, čak i kad bi strano učešće bilo ograničeno na recimo 20 posto i postepeno moglo da raste. Drugi način je stvaranje fondova, prikupljanje sredstava, donošenjem propisa da se obezbede sredstva za razvoj. Ali, to se kosi sa državnim političkim opredeljenjem da se cenama struje vodi socijalna politika. Postoji politička saglasnost i odluka da država ostane vlasnik elektroprivrede.

Sajt – Zar ne vidite protivrečnost između opredeljenja da se posluje po tržišnim principima, da ceo privredni sistem egzistira na tržišnoj ekonomiji, a u elektroprivredi politika diriguje i upravlja?  Koliko znamo vi ste sačinili program aktivnosti u elektroprivredi po kome odlučivanje treba prepustiti struci i stručnjacima. Plašite li se da ćete ostati zapamćeni kao direktor koji nije ni započeo gradnju nove elektrane, iako sve analize pokazuju da je to nužno i hitno?

Marković – Odgovor je vrlo jednostavan – mogao bih da kršim zakon. A to bi bilo krivično delo. Tačka. Vidite ovu pikslu na stolu – EPS ne može da je kupi bez tendera a pre toga mora da postoji u planu poslovanja na koji daje saglasnost Upravni odbor i Vlada. EPS je, da podsetim, javno preduzeže i po tim pravilima poslujemo. Da smo u plan stavili gradnju nove elektrane u planu moramo imati obezbeđena sredstva. Nemoćni smo, dakle.

Sajt – Da se za trenutak odmaknemo od EPS-a. NIS je energetska kompanija ciji većinski vlasnici su Rusi. Kad su došli našli su gubitak, što je fenomen u poslovanju naftne kompanije, ali su sad sa ozbiljnim profitom. Smanjili su
 broj zaposlenih, unapredili poslovanje, grade rafineriju, tragaju za naftom i modernizuju se, a niko ih ne pita gde i pošto kupuju naftu, niti im se meša u tržišno poslovanje sa naftom i derivatima. Zašto EPS tavori sa gubicima?

Marković – I EPS je reformisan: sa 65 hiljada zaposlenih sveli smo se na 28 hiljada. Zabluda je da EPS posluje s gubicima. Famoznih 80 milijardi je papirni gubitak, ne stvarni, nastao snižavanjem vrednosti kroz knjigovodstvo. Ne znam kako se od toga oslobađa. Svih ovih godina poslujemo sa dobitkom, mada nam u pojedinim godinama to “pojedu” kursne razlike i otpis potraživanja, tj dugovanja prema EPS-u koje moramo da otpišemo. Mi smo prošlu godinu završili sa profitom od 22 milijarde dinara, kad sve obaveze izpunimo, odbijemo finansijska opterećenja zbog kursa i otpisa dugova. Sve to uz cene koje su na nekih 60 posto cena u regionu.

Sajt – Mozda je ove zime postalo svima jasno ono što stručnjaci godinama govore – preveliko je korišćenje električne energije za grejanje. Kako to promeniti?

Marković - Potpuno je apsurdno i neracionalno masovno korišćenje električne energije za grejanje. Sa energetskog aspekta je neprihvatljivo, jer iz uglja koji koristimo za proizvodnju električne energije “bacimo” skoro 80 posto energetske moći tog uglja dok električna energija stigne, recimo kod vas u stan, a naplaćujemo manje nego da se čovek greje ugljem. Paritet cena je sasvim poremećen, što ne odgovara ni proizvođačima energije, ni potrošačima, ni državi. Bez otklanjanja te anomalije ništa nećemo postići. Sam sebe zateknem, ponekad, “okrivljujući” ljude što se greju na struju – problem je u odnosu cena, a građani se vrlo racionalno ponašaju. Bez toga nema nam spasa, ne samo EPS-u, ni privredi, ni građanima, ni državi.

Rekao sam na sastancima i javno, bez povećanja cena od 60 posto ništa nećemo postići. Naravno, ne očekujem poskupljenje odmah, ni odjednom, ali do 2014. moramo to uraditi. I to nije proizvoljan procenat, ni  izmišljen datum. Te godine počinje da deluje tržište električne energije a mi više nemamo  obavezu da snabdevamo kupce, to više nije javni interes. Tada će tržište određivati cene električne energije.

Značajan segment apsurda sa cenama je efikasnost korišćenja energije. Kod nas se energija užasno neracionalno troši, da ne kazem rasipa. Imamo prosečnu cenu od oko 5 centi, a u Danskoj je cena 29 centi. I Danci su šest puta efikasniji od Srba u korišćenju energije. To nije slučajno. Najgore je što i država gubi zbog niskih cena električne energije – značajno je umanjen prihod od poreza i doprinosa zbog neekonomskih cena. Ovih dana smo imali situaciju da nam Predsednik države predlaže da sirotinji ne naplaćujemo struju. Pa mi to radimo već dugo, za nekih 102 hiljade domaćinstava odobravamo takve popuste da im praktično poklanjamo struju. Ukoliko im odredimo razuman nivo potrošnje to mozemo stalno, na 3,5 miliona potrošača to bi značilo “poskupljenje” od 0,1 cent.

Sajt – Može li se “sibirska zima” iz februara iskoristiti za rešavanje nagomilanih problema energetike? U EPS-u za početak gradnje novih objekata?

Marković - Bojim se da ćemo svi vrlo brzo zaboraviti ove nevolje. A za početak investicionog ciklusa već sam vam rekao. Ali, moram dodati: za početak gradnje neke male hidroelektrane investiror mora napraviti 78 koraka – dozvola, projekata, planova…I sam sam verovao da država “koči” gradnju novih objekata dok nisam video da je u razvijenim zemljama zapadne Evrope procedura ista. Mi smo čak efikasniji, urgiramo, skraćujemo rokove, tražimo saveznike u interesu lokalnih zajednica i sl.  Od ideje za malu hidroelektranu do početka gradnje u Austriji prosečno prođe 6,5 godina. Mi smo duplo brži od Austrijanaca. Ono što nas koči je pribavljanje finansija za nove objekte, to ide teško i sporo.

Sajt- Niste nas ohrabrili, kao da splasnjavaju priče o velikom investicionom ciklusu. Sa dosadašnjim aktivnostima pripremili ste gradnju  Kolubare B, zatim TE-TO u Novom Sadu, a očekujemo i vesti  o novom bloku u Obrenovcu B. Šta još?

Marković- Za neke od tih objekata tek se rade studije, a optimističke vesti koje se plasiraju ne bih komentarisao.

 

Dragan Nedeljkovic, Dragan Obradovic    

 

Razgovor

Ljubo Maćić, Predsednik saveta
AGENCIJE ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE

Kako plaćati energiju

U energetskom sektoru Srbije događaju se čudne stvari:s jedne strane najavljuju se epohalni projekti (najveća solarna elektrana sveta, proizvodnja nafte iz škriljaca) i sijaset novih objekata (rudnici, elektrane, hidro i termo) s druge, pak, praktično se ništa novo ne gradi, sve više energije se mora uvoziti. Dok pljušte obećanja o napčetku stručnjaci su sve zabrinutiji, pogotovo za ekonomski aspekt poslovanja.

Uporedo sa smušenim i kontraverznim vestima o svetloj budućnosti, ulaganjima stotine i
hiljade milijardi evra, teku priče o uvođenju tržista, formiranju berzi i drastičnoj promeni odnosa proizvođača i kupaca energije. i svi bi, istovremeno, da budu lideri, najbolji i najuspešniji – ako ne može u Evropi, bar u regionu. Jednogodišnje iskustvo u sektoru nafte i derivate, u kome je tržište potpuno liberalizovano (uvoz,izvoz, formiranje cena) niko ne analizira. šteta, jer bi se ispostavilo da ništa nije dobijeno, da su problemi čak umnoženi. Niti je podignut kvalitet robe i usluga, niti su snižene cene usled konkurencije, niti su stvorene zalihe, niti otvorene nove pumpe i skladišta.

Kako je 2012-ta godina poslednja u kojoj će se poslovati po starom sistemu, pošto po zakonu o energetici i prihvaćenim normama Energetske zajednice od sledeće godine tržiste treba uvesti za električnu energiju, gas, toplotu i ostale oblike enerije zamolili smo Ljubu Maćića, predsednika Saveta srpske Agencije za energetiku za razgovor.

Prvo pitanje je, logično, kako se spremiti za tržisne odnose u energetici, odnosno da li je Agencija osposobljena ?

Maćić – Nije reč o Agenciji, naš stručni tim je spreman i sposoban, iako je naš deo posla najmanji. Da bi tržište moglo da funkcioniše mora mnogo toga da se izmeni. Ako pođemo od pojedinih oblika energije, struja je nekako najzanimljivija, pa krenimo od nje. Moramo, najpre, doneti pravila o radu trtžišta, koja sad nisu u jednom dokumentu, a njima se mora regulisati balansiranje i rad berze električne energije. Kako iz Elektromreže Srbije najavljuju berza bi mogla da se uspostavi do kraja godine, a oni su “zaduženi” za taj deo posla, iako berza nije uslov da veliki potrošači od sledeće godine biraju snabdevača, EPS ili nekog drugog. To su, istina, mogli i do sada, ali niko nije želeo da menja snabdevača.

Sajt – Zašto, kad imamo desetine licenciranih trgovaca električnom energijom ?

Maćić- Jednostavno niko nije mogao da ponudi povoljnije cene.

Sajt – Ali, po novom zakonu kvalifikovani potrošači gube pravo kupovine po tarifnom sistemu, što je do sada bila praksa ?

Maćić – Tačno. Mada ćemo videti da li će se pojaviti bolja ponuda  ili će i dalje svi kupci izabrati EPS kao isporučioca.

Sajt – Ako znamo podatak da je struja u Srbiji najjeftinija u Evropi, dok je prodavana po tarifnom sistemu i čudnoj politici cena, teško će se pojaviti ozbiljan konkurent. No, to je šansa EPS-a, ne samo da zadrži kupce, nego da ugovorima bar približnu cenu ekonomskoj vrednosti. A time znatno poboljša svoj ekonomski položaj. Razumemo da Agencija nije institucija za ovakve komentare pa molimo da nastavite objašnjenja šta to u EPS-u valja uraditi da bi se “uvelo tržište”.

Maćić- Predstoji čitav niz radnji i dokumenata. Agencija je dužna da razmotri i saglasi se sa novim dokumentima, ali ih rade u preduzećima. Nužna su nova pravila o radu mreža, prenosne i distributivne, a pre toga mora se razdvojiti delatnost trgovine od mreže, što u EPS-u intenzivno pripremaju. Sad, hoće li u svakoj od pet distribucija to radi za sebe ili ce oformiti novu organizaciju još je neizvesno, iako u svakom slučaju predstoje čisto formalne radnje da bi se bilo u skladu sa propisima. Problem ce se pojaviti sa “istorijskimnasleđem” ogromne sume dugovanja kupaca. Kome će to pripasti. U principu trebalo bi trgovini, ali ta nova trgovina niti ima imovinu (veoma malu zapravo) niti profit (takođe mala margina).

Sajt – Bilo je vesti da Energetska zajednica traži promenu tarifnog sistema, sistema koji je pravljen u drugačijim okolnostima da bi se “zaštitila” elektroprivreda.

Maćić – Tarifni sistem je trebalo da destimuliše prekomernu upotrebu struje, naročito za grejanje, koju elektroprivreda nije u stanju da obezbedi. i to je postigao. Primedbe koje smo dobili iz EU ne tiču se tarifnog sistema, nego nastojanja da trzište  funkcioniše za sve potrošače. Traže, u stvari, da ubrzamo tajming da bi sto više kupaca, što pre je moguće, obezbedilo snabdevanje na tržištu.

Sajt- Uprkos neslavnom iskustvu sa liberalizacijom tržišta naftnih derivate predstoji nam nešto slično sa gasom. Kod prirodnog gasa, međutim, problemi kao da su komplikovaniji nego u elektroprivredi. Veći deo je uvoznog porekla pa se čini da jednostavno na domaćem tržištu  preračunati cene.

Maćić – U prvom delu ste u pravu, jer od magistralnih gasovoda do čitavog niza distributera imamo zakomlikovane odnose koje je teško razrešiti. Pogotovo što su stvorene dubioze visegodišnjim nepriznavanjem  nivoa uvoznih cena u domaćim cenovnicima. Ko će to platiti ? Ima ideja da država preuzme dug, a nije moguće oterati javno preduzeće u bankrot. Gas je, uostalom, utrošen, a dugovi ostaju. Ocekujemo da će Srbijagas razraditi dokumente za tržišno poslovanje, a tada ćemo ceniti koliko se uklapaju u zakonske odredbe i obaveze.

Najavljuje se intenzivna gradnja nekoliko novih termoelektrana na gas i tu valja tražiti modele, jer sa ovakvom cenom gasa sami ne možemo proizvoditi električnu energiju. Čak ni u kombinovanim postrojenjima. Možda se rešenje može naći u aranžmanima sa isporučiocima gasa. 

                                        
Dragan Nedeljković

 

Upravljanje ljudskim resursima u JP EPS

Dubravka Mitric Viskovic

I ljudi se pripremaju za tržišnu utakmicu

Od polovine godine u EPS je organizovana zajednička funkcija za upravljanje ljudskim resursima. Internim pozivom tokom leta zainteresovani zaposleni u EPS-u su pozvani da konkurišu za sve menadžerske pozicije u toj funkciji. Među prijavljenim kandidatima samo mali broj je ispunio visoke uslove konkursa – osam godina radnog iskustva i predstavljen program za vođenje poslova u četiri HR sektora: za strategiju i planiranje ljudskih resursa, za razvoj ljudskih resursa, za bezbednost i zdravlje na radu i za kadrovske usluge. Do sada su izabrana tri menadžera. Izbor menadžera za strategiju i planiranje ljudskih resursa je u toku i komisija će do kraja decembra generalnom direktoru EPS-a dati svoj predlog. Tri izabrana menadžera su već započela rad na novim dužnostima, a u posao ih uvodi Dubravka Mitrić-Visković, direktorka za ljudske resurse EPS-a.
- Novoizabrani menadžeri su direktori sektora kojim rukovode. Istovremeno, u sistemu EPS oni treba da se afirmišu kao autoriteti za grupu poslova kojima rukovode – kaže Dubravka Mitrić-Visković. - Po prvi put su pozicije menadžera uvedene u zajedničkim funkcijama u EPS-u upravo s namerom da se posebno naglasi da njihova uloga podrazumeva više od rukovođenja i koordinacije rada neposrednih saradnika. Očekuje se da će se u narednom periodu delegiranje poslova i ovlašćenja u EPS-u celovito urediti, kao i da će ovim i drugim menadžerima biti delegirana i ovlašćenja koja sada još nemaju. Delegiranje poslova, zadataka i ovlašćenja u savremenom menadžmentu se podrazumeva. Samo se odgovornost ne može delegirati, jer ona pripada položaju, a ne osobi na tom položaju. Vrlo je bitno da se delegiraju konkretni zadaci i ovlašćenja s poverenjem. Onaj ko delegira drugome zadatke dobija mogućnost da će se usredsrediti na nove poslove. Vrlo sam zadovoljna malim timom ljudi kojim rukovodim, zaključuje direktorka za ljudske resurse EPS-a, a koji s puno i drugima vidljivog entuzijazma obavlja svoje poslove. Činjenica da to i drugi primećuju ohrabruje me da smo na dobrom putu.

Organizacione i suštinske promene

Mnogi su se pitali šta zajednička funkcija konkretno znači u sadašnjoj organizaciji EPS-a. Direktorka za ljudske resurse EPS-a ističe da sama organizaciona izmena znači malo bez suštinske promene. Promena će biti suštinska kada dovršimo pripremu informatičke podrške za stručno i objektivno donošenje pravih odluka za ovu funkciju, kada stvorimo zajednički tim kvalifikovanih i kompetentnih ljudi koji će u poslovima upravljanja zaposlenima biti skoncentrisan ne na evidencije i dosijea, već na analize, istraživanja, merenja i planiranja, zasnovana na konkretnim podacima. Za takav pristup je potrebno ustanoviti i zajedničke savremene metode i alate menadžmenta. Ovo nije centralizacija u ime subordinacije sa korporativnog nivoa na nivo privrednih društava.
- Nova organizacija otvara prostor za zajednički početak poslova i projekata, za sprovođenje objektivnih analiza, proširenje jedinstvene baze podataka kao osnove za ozbiljan dalji rad svih budućih stručnjaka za ljudske resurse u EPS–u - napominje Mitrić-Visković. - Ona omogućava i započinjanje i afirmaciju već prepoznatih poslova i grupa poslova iz oblasti upravljanja ljudskim resursima, pravljenje, testiranje i primenu zajedničkih modela za ustanovljavanje i obavljanje konkretnih  aktivnosti u funkciji ljudskih resursa. Kada se poslovi urede na planirani način moći će da se samostalno izvršavaju u svakom privrednom društvu ili će se izmeštati u jedno od privrednih društava da ih ono obavlja za EPS. Ovo poslednje smo već primenili i uverili smo se da je moguće i da je dobro sprovedeno za sve nas. Postoji obostrano korektna saradnja sa direktorima gotovo svih privrednih društava. Mnogi nam svoju podršku daju i kroz konkretne predloge i inicijative.
Do kraja godine u zajedničku bazu personalnih podataka biće uneti i podaci za zaposlene u PD RB „Kolubara“. Biće priključeni i podaci od značaja za validne analize ukupnih troškova zaposlenih. U bazu će biti preneti i svi elementi za obračun zarada. A biće uneti čak i podaci o licima angažovanim van radnog odnosa i o osobama koje rade preko uslužnih firmi. Iz baze personalnih podataka već se uspešno direktno štampaju ugovori o radu, rešenja i potvrde, pregledi i informacije. Sve što je uređeno i istestirano biće dato na korišćenje svim privrednim društvima. Od početna naredne godine baza personalnih podataka će biti prezentovana po privrednim društvima. Biće organizovana i interna edukacija za sve osobe koje će raditi na poslovima ljudskih resursa u privrednim društvima.

Razlozi za promene

Još pre pet godina na nivou EPS-a bila je ustanovljena organizaciona struktura koja je trebalo da bude nova, perspektivna i stručna - Sektor za ljudske resurse. Zbog više razloga taj sektor se nije u očekivanoj meri afirmisao kod linijskih i operativnih menadžera, a koji je trebalo da budu prvi korisnici njegovih usluga i najveći saradnici. Upravljanje zaposlenima nemoguće je uspešno sprovesti bez podrške rukovodilaca svih nivoa. Zajednički je potrebno ustanoviti mehanizme i praksu za  jasno razdvajanje pokazatelja uspešnosti na putu ostvarivanja poznatih, razumljivih, merljivih i vremenski definisanih ciljeva. U sadašnjim uslovima poslovanja vrednovanje izvršenja posla zaposlenih, planiranje obuka, broja i strukture zaposlenih, pomeranja kadrova itd. još se mogu obavljati na osnovu iskustva i intuicije da je izabran pravi put. Poslovanje u tržišnim uslovima zahtevaće, međutim, da menadžment u svim oblastima „zna kako“ do postavljenih ciljeva da dođe na najbrži i najisplativiji način.
Broj i struktura zaposlenih u EPS-u će u najskorije vreme morati da se prilagodi poziciji koju na tržištu električne energije želi da ima. Konkurentsku moć EPS-a umanjivaće neadekvatna kvalifikaciona struktura, zatim starosna struktura, za koju su neracionalne planske prekvalifikacije i dokvalifikacije, kao i nedovoljna posvećenost zaposlenih obavezama na radu usled neuređenog sistema za merenje učinka. Poboljšanje efikasnosti poslovanja zahteva ubrzanje procesa reformisanja kompanije, a u okviru njega značajne promene organizacione strukture, povećanje produktivnosti i znatno smanjenje svih troškova.
Kako ističe Dubravka Mitrić-Visković, upravljanje ljudskim resursima treba celovito da podupre  najsloženije zahteve očekivanih reformi. Poslovodstvo treba da bude savremeni menadžment koji brzo reaguje na sve izazove tržišta. Uspešno poslovanje podrazumeva da se na svim upravljačkim nivoima racionalno upravlja ljudima. Sama funkcija ljudskih resursa treba da unapredi sopstvene potencijale da bi bila u stanju da doprinosi boljem organizacionom ponašanju i menadžmenta i izvršilaca posla, restrukturiranju, organizaciji posla i komunikaciji sa zaposlenima, a u uslovima otvorene tržišne utakmice.
Doprinos funkcije upravljanja zaposlenima u ostvarivanju rezultata u uspešnim kompanijama u svetu postaje iz godine u godinu sve značajnije. Metodi i alati koje HR menadžment koristi unapređuju se velikim ubrzanjem. Posebno je važno biti savremen, obavešten i prilagodljiv. Iako privatni sektor u Srbiji nastoji da za svoje potrebe afirmiše i maksimalno koristi HR funkciju, svi njihovi prioriteti i iskustva ne bi mogli da se afirmišu u velikim sistemima u javnom sektoru. Uz sve lepe želje da budemo među najboljima u oblasti HR menadžmenta, na našim prostorima postoji i objektivan problem adekvatne ponude stručnjaka u toj oblasti. S obzirom na to da je lociran u energetici i da je u zoni velikog interesovanja  države u pogledu pravaca  mogućih  promena, kao i da ima visok stepen sindikalizacije, za sistem EPS-a nije odgovarajuće upravljanje zaposlenima na nivou pojedinačnih HR aktivnosti i ad hoc aktivnosti.
- Poslovnom sistemu EPS-a, u restrukturiranju, a i inače, potrebna je funkcija ljudskih resursa koja konkurentskim kapacitetima kompanije na tržištu električne energije doprinosi na planski, organizovan i sistematičan način. HR menadžment treba da obuhvati sve uobičajene aktivnosti ljudskih resursa, da ih osmisli i da inicira konkretne aktivnosti u oblasti redovnog rada, organizacionog i poslovnog ponašanja, konstatuje direktorka za ljudske resurse EPS-a. – To se, između ostalog, odnosi na prepoznavanje i razvoj talenata, unapređenje menadžerskih znanja i veština, razvoj sistema za merenje učinka, razvoj komunikacije sa zaposlenima radi njihovog motivisanja za veće učinke i posvećenost poslu, pružanje podrške upravljanju, obezbeđenje sigurnog rada bez povreda. Ova funkcija za tržišnu utakmicu priprema njen najznačajniji resurs - ljude.

Nove tehnologije i višak zaposlenih

Koliko god uređena  funkcija upravljanja ljudskim resursima unosi optimizam da će talenti biti prepoznati, da će se o razvoju karijera zaposlenih brinuti na organizovan način, da će unapređenje znanja i veština biti planski unapređivano, da će učinak zaposlenih biti adekvatno vrednovan, toliko uvek postoji i najveći strah od pitanja - a šta s viškovima zaposlenih?
- Razvoj novih tehnologija sam po sebi ustanovljava neke prioritete u organizaciji posla – primećuje Dubravka Mitrić-Visković. - Potreba za nekim poslovima se objektivno gasi, ali i nove tehnologije ustanovljavaju takve poslove, koji uz standardno obrazovanje zahtevaju i dodatna znanja i veštine. Ko ne sagledava problem na taj način, taj ne razume pravila tržišnog poslovanja, nije im prilagođen i objektivno dovodi kompaniju u situaciju da nije uspešna kao u onim firmama u kojima se tome prilagođavaju brzo. Ali davati paušalne procene bez pravih analiza koliko procenata iznosi višak zaposlenih jednako je pogrešno. Objektivne analize izvor su sigurnosti da će se davati pravi predlozi. A oni mogu da budu i prekvalifikacija i dokvalifikacija, novi poslovi, tzv. rotiranje ljudi da bi bolje zadovoljili zahteve posla koje obavljaju. Trudićemo se veoma da budemo objektivni i isto tako da eliminišemo proizvoljne, kao i one i predloge koji se zasnivaju na poziciji predlagača, a ne na snazi argumenata. I to ćemo uvek imati u vidu – sve ono što bilo ko dobije nezasluženo i preko reda direktno će eleminisati pravo onoga ko je na redu.
U prošloj godini primljeno je odjednom gotovo 160 pripravnika sa završenim fakultetom. Planira se prijem mladih i školovanih kadrova i dalje. Za EPS je vrlo značajno vraćanje konkursa kao institucije, s obzirom da se u javnosti vrlo često javna preduzeća ističu kao primer zapošljavanja preko veze. Zajednički konkursi, organizovani po istim kriterijumima, značajni su zato što se želi prijem po istim standardima, bez obzira na mesto prijema. Poslednji zajednički konkurs je pokazao da uspešne i talentovane stručnjake imaju i manja mesta i veliki gradovi.

 

Zaposleni – najznačajniji resurs

Upravljanje zaposlenima kao najznačajnijim resursom u tržišnoj utakmici treba da doprinese da se osnovne delatnosti obavljaju na najprofesionalniji način, s visokim standardima i  produktivnošću - bar na nivou koji ima konkurencija. Svaki zaposleni u budućnosti treba da zna da se od njega očekuje da uvek bude i malo bolji od izvršilaca njegovog ranga u konkurentskoj firmi. Gledano na duži rok – nema opasnosti da to ostane samo deklarativno, iako sada to još objektivno jeste. Prvi kojima će podrška HR menadžmenta biti najviše potrebna biće upravo oni menadžeri EPS kojima će samo ostvareni rezultati u prethodnom periodu dati šansu da upravljaju i ubuduće.

 

Zajednički javni konkurs i dogodine

Opovrgnuti su argumenti da nisu potrebni zajednički konkursi sa sprovedenim „Vi ste nam potrebni“. Zato je i u 2012. godini u EPS-u planiran zajednički javni konkurs za više od 100 najboljih fakultetski obrazovanih stručnjaka. Primaće se, uz to, novi zaposleni, pa i drugi pripravnici u skladu s evidentiranim potrebama posla. Prijem mladih većinu zaposlenih u EPS razneži, ali se kod starijih javlja i strah od konkurencije. Mladi brzo uče, donose znanja o novim tehnologijama, a kako su radoznali i željni da se brzo dokažu, energija su koja se prepoznaje i koja mora da dobije prostor za razvoj. Politika EPS-a je da doprinosi da mladi u Srbiji dobiju šansu da vrate ono što im je sistemom obrazovanja omogućeno. EPS, kao sastavni deo poslovne politike, ima demokratski i otvoren prijem. Raditi u uređenom sistemu jeste privilegija. Minuli rad se plaća.

                                                                                                                       
D. Obradović (List kVh)

 

Fransoa Melie generalni sekretar Međunarodnog saveta za velike mreže CIGRE

Značajno će se promeniti struktura električnih mreža

Kada govorimo i infrastrukturi elektroenergetskih sistema u predstojećem vremenu, mora se posebno naglasiti da će energija iz obnovljivih izvora u mnogome promeniti sliku tog sistema, njihovu konfiguraciju i strukturu - rekao je u intervjuu za Energoportal Fransoa Melie, generalni sekretar Međunarodne organizacije za velike prenosne mreže CIGRE, prilikom boravka u Srbiji i učešća na Tridesetom Savetovanju Srpskog nacionalnog komiteta CIGRE.

Koji su ključni aspekti tih promena?

Sa jedne strane imamo male proizvođače električne energije priključene na distributivnu mreži i to će apsolutno promeniti konfiguraciju tih sistema. Distribucije su do sada posmatrane kao pasivna mreža, koja se snabdeva iz prenosne mreže i prosleđuje električnu energiju potrošačima. U distribucijama će stvari postati znatno komplikovanije jer će morati da se pravi ravnoteža između potrošnje i sopstvene proizvodnje i tu dolazimo do koncepta takozvanih pametnih mreža. Distribucije će same zadovoljavati deo potreba za električnom energijom, ali i prodavati određene količine električne energije dobijene iz obnovljivih izvora prenosnim mrežama i to je ta paradigma i nešto što se postavlja na sasvim novim temeljima. 

Znači li to da će ubuduće i distributivne mreže biti u sferi interesovanja CIGRE?

Sada moramo da sagledamo na koji će način prenosna mreža moći da preuzima tu energiju. Do sada se naša asocijacija  (CIGRE) posmatrala s akcentom samo na prenos električne energije, a sada imamo i komponentu  distributivnih mreža i moraće ubuduće da se radi na jednoj finoj ravnoteži – ekvilibrijumu između ovih mreža.

Kakve se promene očekuju u samoj prenosnoj mreži posebno kada je reč o sve većem uključivanju proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije?

 

Kada je reč o uključivanju obnovljivih izvora energije i povezanosti izvora energije  i mreže moraće da se pojave novi sistemi koje nazivamo super mrežama. Poznat vam je projekat izgradnje velikog broja vetroelektrana u Severnom moru, kao i razvoju velikih solarnih sistema u Sahari, u Africi, kako bi se deo tog energetskog potencijala preneo do Evrope. Za ovakvu koncepciju će apsolutno biti potrebne te super mreže, kao sasvim nova infrastruktura. Takve mreže već postoje. U Kini je prošle godine pušten u rad jedan izvanredan projekat a to je 800 kV mreža jednosmerne struje, kapaciteta šest GW (odnosno šest hiljada MW) a 2.500 kilometara (km) je razdaljina tog prenosa. Proizvodnja električne enegije se iz značajnih hidroizvora, na zapadu Kine na ovaj način prenosi prema Šangaju.

Kada se tome možemo nadati u Evropi?

I u Evropi već postoji nekoliko sličnih projekata ili bolje reći koncepata. Same investicije uistinu još nisu realizovane, ali je očigledno da je sve to pred vratima.
Na primer, jedan od tih projekata odnosi se na prenošenje električne energije iz vetroelektrana u Severnom moru direktno u Nemačku podvodnim kablovima i neće se prelaziti preko norveške teritorije. Postoji još jedan ambicioznili projekat u vezi sa Severnim morem, koji doduše danas ne može da se realizuje. Sada imamo mreže sa naizmeničnom strujom, a  počelo je uveliko da se razmišlja o  dalekovodnim prenosnim mrežama sa jednosmernom strujom. Postavlja se dilema hoćemo li mi zaista moći da gradimo takve mreže? To će svakako biti jedna od glavnih tema na predstojećem velikom sastanku CIGRE u Parizu u avgustu ove godine!

Hoće li se te promene odnositi i na južni deo Evrope?

Tu svakako postoji vrlo interesantna konfiguracija, za sada (u vezi sa podmorskim kablovima) imamo Grčku i Crnu Goru, a ako se dođe do Sicilije, blizu smo povezivanja sa Tunisom i Libijom (solarna enegija) i tu postoje velike mogućnosti. Italijanski prenosnik “Terna”, sada ulaže velike napore da postane centar, koji će se baviti svim ovim projektima podmorskih povezivanja. Već postoji  jedan novi projekat povezivanja između Sicilije i Tunisa, koji je dosta uznapredovao i siguran sam da ćemo za desetak godina imati značajno poromenjenu situaciju na ovom području.

Kakvo je vaše gledište u vezi sa globalnom situacijom oko snabdevanja električnom posle nesreće u NE Fukušima?

CIGRE se ne bavi proizvodnjom električne energije, pa bih ja na to pitanje mogao da iznesem samo lično mišljenje, koje svakako nije zvaničan stav organizacije, koju predstavljam. Moje uverenje je da ne može da se izbegne proizvodnja struje iz nuklearnih izvora, jer je cena vrlo konkurentna, odnosno niska, ali ne isključijem mogućnost da se za jedan ili dva veka stanje promeni. Sada je svakako najvažnije da se sasvim precizno ustanovi šta se to dogodilo u Japanu, kako bi se došlo do prave istine. Sasvim je sigurno da će posle toga svi morati da naprave veoma detaljne analize i reviziju svojih nuklearnih postrojenja. Naš moto je da, ako ne mislite da je najvažniji faktor u proizvodnji stuje iz nuklearne energije sigurnost, nikako nemojte da gradite takve elektrane. Mi  sada obavljamo jednu veliku analizu, jer je Vlada Francuske zahtevala da svi operatori u nuklearnim elektranama daju dataljne podatke u vezi sa zaštitom i sigurnošću, kako bi se sagledalo njihovo realno stanje. Još se na tome radi i ishod nije poznat, ali verujem da će u razumnim granicama taj ishod biti dobar.

Oko korišćenja struje iz obnovljivih izvora energije u poslednje vreme su primećeni i razni otpori u vezi sa podsticajnim merama?  

Da, toga ima. Na primer i u Francuskoj po tom pitanju imamo dve struje, jednu, koja je za obnovljive izvore energije i  drugu koja stalno ističe da je ta energija veoma skupa. Feed in tarife za energiju vetra su sada smanjene, a kod solarne energije još više. Dakle, bez obzira na direktive EU u vezi sa beneficijama za  proizvođače ovakve energije, u praksi se stvari ne odvijaju tako i sve se više diže glas zbog skupoće električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora. Mislim da i iz tih razloga ne može da se izbegne nuklearna energija o čemu sam malopre govorio.

Mogu li političari u svojim zemljama da ističu ili propagiraju prednosti većeg korišćenje energije iz obnovljivih izvora? 

Moje je lično mišljenje da to ne treba očekivati, jer svaki dobar političar mora da bude i dobar ekonomista i oni moraju da prihvataju realno stanje, kada je reč o finansijama i investicijama.


Dragan Obradović
Dragan Nedeljković

 

„Kostolac“ grabi napred

 

Dragan Jovanović,

direktor PD „TE-KO Kostolac“

Kostolac ima jasnu perspektivu za narednih najmanje pola veka. Ako bi se računale i rezerve uglja u zapadnom delu Kostolačkog basena, budućnost proizvodnje električne energije iz ovdašnjeg lignita mogla bi da se projektuje na stotinu godina.
Ovo u listu „kWh“  tvrdi Dragan Jovanović, direktor Privrednog društva „TE-KO Kostolac“ i kaže da su planovi razvoja ovog privrednog subjekta u sistemu EPS-a zasnovani na zvaničnim dokumentima o rezervama uglja i da nema nikakvih dvojbi o tome da li Kostolac ima ili nema uglja za još jedan termoblok, čija je izgradnja predviđena ugovorenim sporazumom s kineskim partnerima.
PD „TE-KO Kostolac“ proteklu 2010. godinu završio sa neto dobitkom od 505 miliona dinara, a da je iz poslovnih odnosa ostvario dobit oko 1,5 milijardi dinara. Kako je objasnio Jovanović, za toliko je više dobijeno nego što je uloženo, i to je ono po čemu se meri učinak poslovodstva i direktora privrednog društva, svakog, pa i ovog, iako se ova dobit potom istopi u kursnim razlikama i zaduženjima.
- Pitanje da je ugalj limitirajući faktor u radu elektrana zatekao sam i sam kada sam pre nekoliko godina došao u Kostolac, pa je to bilo prvo što sam nastojao da promenim. Sada proizvodnju uglja dimenzionišemo prema potrebama i mogućnostima rada elektrana. Tačnije, kop „Drmno“ može da proizvede više uglja nego što elektrane mogu da utroše - kazao je Jovanović.
On je podsetio da je najvažnija odluka, revolucionarna, bila zatvaranje kopova „Klenovnik“ i „Ćirikovac“, koju sredinom prošle decenije poslovodstvu EPS-a nije bilo lako da donese, jer su vrlo glasni bili oni koji su je osporavali.
- I danas ima ovde u Kostolcu onih koji smatraju da je sve trebalo da ostane kako je postavljeno, pa dok traje. Srećom, sva mehanizacija je premeštena na kop „Drmno“, izgrađen je novi, peti, BTO sistem za otkrivku i stvorena realna osnova da se proizvodnja uglja uvećava, do projektovanih devet miliona tona godišnje. Sada smo već stigli do 8,5 miliona tona, a u perspektivi je 12 miliona tona godišnje, što bi bilo dovoljno za rad postojećih i budućeg novoizgrađenog termobloka značajnije snage od ovih koje imamo na TE „Kostolac B“ - istakao je Jovanović.  
Prisećajući se kako mu u EPS-u nisu verovali da samo intervencijama u redovnim remontima na blokovima i većom radnom disciplinom može za godinu dana da podigne proizvodnju električne energije sa tada aktuelnih 13–14 miliona na 20 miliona kWh dnevno, naš sagovornik je kazao da je i više od toga postignuto i da je godišnja proizvodnja u termoelektranama sa pet milijardi u 2007. godini podignuta na 5,9 milijardi kWh u 2009. Prošle godine, iako ona nije relevantna za poređenje, jer je blok B-2 zbog revitalizacije više od šest meseci  bio van pogona, ukupan proizvodni skor je premašio 4,7 milijardi kWh, a cilj je, prema rečima direktora Jovanovića, 6,5 milijardi kWh na godišnjem nivou, što je vrh moguće iskorišćenosti datih kapaciteta.
Šta se to suštinski promenilo u Kostolcu? Da li su u Kostolac stigle neke velike pare ili se samo promenio odnos prema sudbini PD „TE-KO Kostolac“?
- Velike pare nisu stigle. Mada, mi imamo sve više finansijskih sredstava na koja možemo da računamo. Ona se pre svega efektuju iz povećane proizvodnje, a onda, za razliku od onih godina koje smo pominjali, kada su planirana investiciona sredstva korišćena samo tridesetak odsto, mi smo, recimo, u prošloj godini iskoristili celih 90 odsto investicionog fonda JP EPS-a namenjenog „Kostolcu“. Pri tome, moram da kažem, zbog nedostatka finansijskih sredstava za investicije, EPS nije uvek mogao da nas sukcesivno finansijski prati u ovom aktivnostima - kazao je Jovanović i istakao da se i aranžman s kineskim kreditom može posmatrati kao logičan sled poslovne ekspanzije PD „TE-KO Kostolac“.
Na opasku autora teksta u listu „kWh“ Anke Cvijanović, da se u javnosti zapaža neka vrsta negativnog odijuma informacija o kineskom  kreditu, Jovanović je rekao:
- Skeptika ima koliko hoćete, na sve strane. Niko, međutim, neće da dođe ovde i pita na osnovu čega smo mi ušli u ovaj aranžman. Nije to ideja koja je nekome sinula uz jutarnju kafu. Za sve što smo planirali da uradimo sredstvima iz kineskog kredita imamo jasne projekcije i računicu kako ćemo ta sredstva i da vratimo. Naravno, ako kredit dobijemo pod preferencijalnim uslovima kineske vlade, to jest sa kamatom od tri odsto, sa pet godina grejs perioda i 15 godina otplate. Pri tome, za novi termoblok moramo još mnogo toga da pripremimo, počev od studije izvodljivosti. Tu je i revitalizacija oba bloka na TE „Kostolac B“, izgradnja kotlovskih postrojenja za odsumporavanje i infrastrukturni radovi za to postrojenje, u koje spadaju izgradnja železničke pruge i pristaništa na Dunavu (koji bi služili za dovoz krečnjaka kao ulazne sirovine za odsumporavanje), što je sve zajedno uvršćeno u prvu fazu realizacije kredita ukupnog iznosa 340 miliona dolara; imamo u najvećoj meri zaokruženu projektnu, pa i finansijsku dokumentaciju. 
Direktor PD „TE-KO Kostolac“ skrenuo je pažnju da će ovo privredno društvo u narednom periodu, uz revitalizaciju dva termobloka, značajna sredstva uložiti u projekte zaštite životne sredine, koji odvlače veliki deo novca, počev od ugradnje novih elektrofiltera na TE „Kostolac B“, kojima će se emisija čvrstih čestica svesti na nivo ispod 50 mikrona po kubnom metru, preko rekonstrukcije sistema za odlaganje pepela i šljake na TE „Kostolac A“, na kojoj su novi elektrofilteri već postavljeni, pa do rekonstrukcije ložišta radi smanjenja emisije azot-oksida, za šta je tender već objavljen. 
- Privredno društvo „TE-KO Kostolac“ stalo je čvrsto na obe noge i krenulo dalje u proširenje proizvodnje i podizanje kvaliteta rada svojih kapaciteta radi sopstvene dobrobiti i dobrobiti ukupnog okruženja. Za sve što smo planirali imamo sigurnu osnovu i jasnu perspektivu, koju, nedajbože, samo neki veliki finansijski lomovi u državi mogu da dovedu u pitanje. Ako se ona senka letargije iz prethodne decenije još naslućuje, onda je ona pre refleks starog nego odraz aktuelnog stanja. „TE-KO Kostolac“ zaista ima dobru perspektivu u obimu u kome je pozicioniran u sistemu EPS-a, a to je proizvodnja 15 odsto ukupne električne energije koju EPS daje iz svojih kapaciteta - naglasio je Jovanović.
On je zatim objasnio da revitalizacija  bloka B-2 nije obična, već vrlo složena, sa elementima ozbiljne rekonstrukcije, jer je moralo da se izmeni ono što nije dobro napravljeno na samom početku. Ovih dana završena je prva faza ove revitalizacije, a druga će se obaviti iduće godine, s tim što će se nabavka opreme i materijala obaviti ove godine s obzirom na duge rokove isporuke.
- Kada je ovaj blok puštan u rad, isporučilac turbine, tadašnji poljski „Zameh“, koji je kasnije ušao u sistem „Alstoma“, predao je papir na kome je izričito pisalo da je limitiran pritisak u regulacijskom stupnju, što je značilo da blok nikada neće moći da radi nominalnom snagom. I nikada do sada nije radio. Dugo je „vozio“ samo oko 270 megavata, mi smo ga remontima podigli na 320, a projektovana mu je snaga od 348,5 megavata. Zajedno sa „Alstomom“ pripremili smo projekat revitalizacije, ali kada je u fabrici otvoren rotor generatora, ispostavilo se da se izolacija pomera ispod namotaja, što je iziskivalo novih 30 dana za njegovu obnovu. Takođe, kada su nam isporučene nove ventilske komore na cilindru visokog pritiska, prilikom kontrole ustanovili smo ozbiljne nedostatke, koji su se mogli otkloniti samo u fabričkim uslovima. To je prihvatio i „Alstom“ kao reklamaciju, ali i ovo je produžilo prvu fazu revitalizacije, koja je kasnila 2,5 meseca, pa je blok bio spreman za puštanje u rad tek sredinom februara - objasnio je Jovanović i dodao da se nada da će, što se tiče turboagretaga, B-2 vrlo brzo moći da radi punom nominalnom snagom.
- Na bloku B-2, pored obnove turboagregata, na kome su učinjene značajne izmene i ugrađeni novi delovi, obavljena je i rekonstrukcija ukupnog sistema upravljanja. Taj posao u celini je odradio Institut „Mihailo Pupin“. Na tenderu za rekonstrukciju i revitalizaciju kotlovskog postrojenja, koje će se obaviti iduće godine, posao je dobio konzorcijum domaćih firmi, na čelu sa beogradskim „Energoprojektom“, a vrednost radova iznosiće 52 miliona evra –naveo je Jovanović. 
Iduće godine sledi druga faza revitalizacije, obnova kotla i cevnog sistema, kao i izgradnja elektrofiltera, što će se potom manje ili više sve ponoviti na bloku B-1. Kada budu obnovljena oba bloka ove elektrane, EPS će imati novih oko 50 megavata snage u svom sistemu, koje, kako kaže Jovanović, nikada do sada nije imao.


(Delovi razgovora preneti iz lista „kWh“)

 

Miloš Milanković generalni direktor Elektromreže Srbije

Na pragu smo novog energetskog koridora kroz Srbiju - od Rumunije ka Crnoj Gori i dalje prema Italiji

Na pragu smo velikog projekta novog energetskog koridora kroz Srbiju, od Rumunije ka Crnoj Gori, i dalje prema Italiji  preko podmorskog kabla kapaciteta hiljadu MW,  čija je gradnja ugovorena u novembru 2010. godine. To je veoma veliki projekat, koji obuhvata gradnju nove 400kV interkonekcije od Rešice u Rumuniji do Pančeva u vrednosti oko 20 miliona evra kao i podizanje na 400 kV nivo zapadne Srbije, odnosno novi dalekovod od Obrenovca do Bajine Bašte. Potpisan je i trojni Memorandum o razumevanju sa Ternom iz Italije i Crnogorskim Elektroprenosnim sistemom a.d. oko izrade Studije izvodljivosti za novu 400kV interkonekciju između Srbije i Crne Gore. Znači nalazimo se na pragu stvaranja jednog novog ogromnog energetskog koridora.

Ovo je u intervjuu za  Energoportal.info  naglasio Miloš Milanković, generalni direktor Elektromreže Srbije. Dodajući, da je ipak u poslednje dve godine kriza ostavila posledice, naročito u vezi sa prihodima EMS-a od  dodele - alokacije prekograničnih prenosnih kapaciteta i prekogranične razmene po ITC metodologiji.
„Prema publikaciji magazina Ekonomist, Javno preduzeće Elektromreža Srbije (EMS) se, prema finansijskom indikatoru EBITDA po zaposlenom, nalazi na šesnaestom mestu najuspešnijih kompanija u Srbiji od tri stotine rangiranih, i zauzima prvo mesto među tri najveća srpska preduzeća iz oblasti energetike u 2009. godini. I  2010. godinu ćemo završiti sa pozitivnim rezultatom poslovanja, što je, inače, tradicija od samog osnivanja EMS-a. Nismo monopolisti, već preduzeće, koje radi po tačno propisanim i regulisanim uslovima i u tim okvirima, domaćinskim ponašanjem, želimo da postignemo što bolje rezultate“, rekao je Milanković.

Šta se tokom 2010. događalo sa prenosom električne energije u regionu?

U međunarodnom delu poslovanja nas je posebno pogodila kriza i taj deo prihoda EMS-a je smanjen za trećinu. Zbog krize je bila smanjena potreba za tranzitom električne energije i plasmanom, odnosno korišćenjem električne energije u regionu jugoistočne Evrope. Međutim, u poslednjih nekoliko meseci uočavamo trend izlaska iz krize i nadamo se da će se ubrzo situacija vratiti na nivo iz 2008. godine, koja je za nas bila rekordna po prihodu od dodele - alokacije prekograničnih prenosnih kapaciteta.

Kako se na EMS gleda iz evropske perspektive?

EMS nije samo operator prenosnog sistema sa punopravnim članstvom u evropskoj organizaciji ENTSO-E, već mi pružamo tehničku i drugu podršku priključivanju drugih zemalja, Turske, Moldavije i Ukrajine na  evropsku elektroenergetsku mrežu. U tome nam pomaže i preduzeće u kojem imamo udeo u vlasništvu, Elektroenergetski koordinacioni centar (EKC). U novembru je kod nas bila inspekcija ENTSO-E i ona je procenila i potvrdila usaglašenost EMS-a sa pravilima operativnog priručnika ENTSO-E, što nas svrstava u rang zapadnoevropskih TSO-ova.
Od novembra i naredne dve godine, predstavnik EMS-a biće predsednik ENTSO-E Regionalne grupe za jugoistočnu Evropu u okviru Komiteta za tržište.
Mislim da je to jasna potvrda da naše znanje, iskustvo i sposobost, ne poznaju granice.
Stalno smo prisutni na sastancima Energetske zajednice u Beču, ENTSO-E i drugih organizacija, tako da, slobodno mogu da kažem, dišemo zajedno sa Evropom: povezani smo tehnički, ekonomski, pravno, finansijski ...Na obostranu korist. Jer, mi smo značajan regionalni činilac sa osam granica i električna energija u ovom delu Evrope mora da pređe preko Srbije. To je dodatna motivacija i za proširenje naših interkonektivnih kapaciteta, za šta je veoma zainteresovan kako  naš region tako i Evropa u celini.
Ovom prilikom osećam potrebu da se  posebno zahvalim Delegaciji EU u Srbiji, koja je donirala više od 70 miliona evra za razvoj naše infrastrukture i podizanje kapaciteta i nivoa poslovanja . U narednom periodu očekujemo da će donacije biti usmerene ka zaštiti životne sredine i mi i tu već imamo pripremljene projekte.

U poslednje vreme dosta se govori o proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, ali i određenim problemima u vezi sa priključenjima ovakvih elektrana na prenosnu mrežuu Srbiji?

Nedavno je u Vladi Srbije  održan sastanak upravo oko mera za efikasniju realizaciju projekata vetroelektrana u Srbiji. Jedan od problema je relativno slaba prenosna mreža u južnom Banatu, što predstavlja ograničavajući faktor, a upravo spomenuti 400kV dalekovod Pančevo - Rešica predstavlja rešenje ovog problema. U toku su izrade dve studije, iz trećeg paketa tehničke pomoći IPA fonda i donacije EBRD oko analize integracije energije proizvedene iz vetroelektrana u prenosni sistem Srbije. Uskoro se očekuju rezultati ovih studija i onda ćemo imati detaljnije podatke i zaključke oko priključenja vetroelektrana na mrežu EMS.

Da li ste uključeni u pripremu novog  zakona o energtici?

Dali smo dosta sugestija i očekujemo da će one biti unete u novi zakon, pogotovo što neki segmenti ranije nisu bili obrađeni, kao, na primer, tržište električne energije. Mi u narednom periodu ne želimo samo da alociramo naše kapacitete na aukcijama i  da se bavimo prekograničnom razmenom, nego da budemo i oni, koji će uvesti tržište električne energije u Srbiji - od regionalnog značaja. Za razliku od pređašnjeg perioda sada imamo godišnje i nedeljne alokacije. U skladu sa međunarodnim obavezama,  nedavno smo organizovali  zajedničke aukcije sa Mađarskom, a u završnoj fazi su i pregovori sa organizovanjem zajedničkih aukcija i sa Rumunijom, Hrvatskom i drugima. Zaista činimo značajne korake da bismo što bolje iskoristili potencijal našeg prenosnog sistema, odnosno položaj u jugoistočnoj Evropi. Tome u prilog ide činjenica da se tržište ovde razvija i raste broj licenciranih trgovaca električnom energijom u Srbiji – trenutno je registrovano 40 trgovaca. Imamo vrlo živu aktivnost i značajne prihode od  naših aukcija. One su potpuno transparente i na taj način doprinosimo smanjenju cena električe energije za krajnje potrošače.

EMS ima i svoje značajne prihode?

Da, najpre od prenosa električne energije i upravljanja prenosnim sistemom u Srbiji, odnosno od saradnje sa EPS-om. Drugi po značaju prihod je od međunarodne saradnje, dodele –alokacije prekograničnih prenosnih kapaciteta i prekogranične razmene po ITC metodologiji, a treći po značaju je prihod od priključaka drugih pravnih lica na sistem za prenos električne energije. Već smo imali nekoliko takvih priključenja, a u narednom periodu to će biti FAS (FIAT automobili Srbija). Takođe, u narednom periodu svi značajniji  kapaciteti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih i neobnovljivih izvora će biti priključeni na naš sistem, a tu je i razvoj industrijskih zona, pa će i s te strane biti novih priključenja.

Kolikisu gubici u prenosu u mreži EMS-a i šta se sada unapređuje i gradi ?

Ukupni gubici električne energije u našoj prenosnoj mreži se sada kreću na nivou od oko 2,5 odsto i u okviru su evropskih margina. Ulaganjem u naše objekte ove gubitke smanjujemo. Kritičan element u našem prenosnom sistemu su energetski transformatori, koji su u proseku stari oko 35 godina i njih najviše obnavljamo.
Moram da naglasim da EMS mnogo gradi. Investicije u naše objekte su nekoliko puta veće u odnosu na period kada smo bili u EPS-u. Napravljene su tri nove 400kV transformatorske stanice u Jagodini, Sremskoj Mitrovici i Somboru, a sada je u toku realizacija projekta 400kV transformatorske stanice Beograd 20 sa priključnim dalekovodima, koju gradimo sopstvenim sredstvima. Nedavno smo u probni rad pustili 110kV kabl u Beogradu i to je investicija od nekoliko miliona evra. Takođe, očekujemo da polovinom 2011. godine bude završen dalekovod od Niša do  granice s Makedonijom, odnosno druga faza gradnje ovog dalekovoda od Leskovca do granice. Imamo i projekte za nove objekte, ali i veliki posao na rekonstrukciji postojećih transformatorskih stanica. Trenutno su u toku rekonstrukcije trafo-stanica: Bajina Bašta, Beograd 3, Beograd 5... U svemu tome nam mnogo pomažu ćerke firme „Elektroistok- Projektni biro“ i „Elektroistok- Izgradnja. EMS za te poslove  ima vrlo iskusne stručnjake i u tom pogledu je pravi rasadnik kadrova, jer firma postoji već pola veka i u njoj je skoncentrisano veliko znanje. Mladi stručnjaci doduše sada sve više preuzimaju važne poslove i u međunarodnim okvirima.


Dragan Obradović

 

 

 Prvi korak Kineza

Jin Chunsheng

Džin Canseng (Jin Chunsheng),
podpredsedik kompanije CMEC

Tek potpisani ugovor Elektroprivrede Srbije (EPS) i kineske nacionalne korporacije opreme i mašinogradnje (CMEC) o rekonstrukciji TE Kostolac, što podrazumeva revitalizaciju dva bloka termoelektrane, ugradnju sistema odsumporavanja, podizanje luke na Dunavu, pruge i puta kao infrastrukturnih objekata, kreditom kineske Exim banke, prosto nameće potrebu bližeg upoznavanja kineskog partnera. Ako srpska javnost dobro poznaje EPS, pogotovo ako se zna da već tri decenije u toj kompaniji nije bilo tako značajnog i vrednog posla – nekih 350 miliona dolara – u kome učestvuje domaća privreda, kineska korporacija je nepoznanica.

Već to je povod za predstavljanje CMEC-a i razgovor sa gospodinom Džin Cansengom (Jin Chunsheng) podpredsedikom kompanije i potpisnikom ugovora. Iako je kratko boravio u Beogradu primio nas je ljubazno i potpuno neobičajeno objasnio nastanak CMEC-a. Za saradnju sa svetom Kina je pre četiri decenije imala samo jedan otvoren prozor – nadležno ministarstvo. Političkom odlukom Kina je otvorila sve prozore i sva vrata, uključila se u sve oblike saradnje, posebno na privrednom planu, i krenula u ekspanziju neviđenim tempom. CMEC je osnovan 1978. godine kao prva velika korporacija koja objedinjuje industrijsku, ekonomsku i tehničku saradnju sa svetom, što podrazumeva ugovaranje inženjerskih projekata, izvoz opreme i kompletnih fabrika, kao i uvoz i izvoz mašina i elektroprodukata…

Prema godišnjem obrtu CMEC je pre dve godine bio treća kineska kompanija, a uvrštena je u među najveće svetske kompanije po dobroj reputaciji koju pravi američki magazin Engineering News Record. Danas CMEC izvozi kompletne elektrane i raznovrsnu opremu u 60 zemalja sveta, suvlasnik je u 25 kompanija i ima 26 prekomorskih predstavništava i kancelarija na svim kontinentima. Raznovrsnost delatnosti i njihove razmere teško je i nabrojati, ali se,ipak, zadržavamo na energetici i ugovoru za Kostolac.

Portal – Prilikom potpisivanja ugovora rekli ste da ćete sve učiniti da se u roku (30 meseci od stupanja na snagu ) sve realizuje. Nazvali ste ovaj ugovor prvim korakom CMEC-a u Srbiji, uz uverenje da će Srbi biti zadovoljni saradnjom.

G. Jin – Srpski i kineski stručnjaci su naporno radili, hiljade tehničkih specifikacija po najstrožijim regulativama EU prati ugovor, a moram reći da su sprski i kineski stručni timovi ispoljili izuzetnu stručnost i vrednoću. Baš zato imamo obavezu da završimo projekat na najbolji način. U mnogim poslovima u svetu dobijali smo pohvale i priznanja pa ćemo se truditi da i u Srbiji održimo tradiciju.

A “ prvi korak” iziskuje detaljnije objašnjenje. Naš aranžman sa EPS-om, odnosno TE Kostolac, podeljen je u dve faze. U prvoj, za koju smo potpisali ugovor, radi se o revitalizaciji opreme u termoelektrani koju su radili evropski proizvođači, sva tehničko-tehnološka rešenja su evropska, pa je normalno da se i “ podmlađivanje” i zamena delova opreme tako obavljaju. Tim pre što su radovi na jednom bloku uveliko odmakli. Ukupno, dakle, kinesko učešće nije veliko i prostor za angažovanje srpskih preduzeća postoji, čak 47 posto vrednosti obaviće domaće  firme i evropske i saradnji sa srpskim.

Druga faza, koja podrazumeva gradnju novih blokova, proširenje rudnika i čitav niz pratećih objekata, je šansa za naše veće učešće. Jasno vam je da ugradnja nove opreme i novih postrojenja uslovno rečeno lakši i primamljiviji deo posla. Nadamo se, uostalom, da će tada kompletna oprema biti naša, a razumećete da u svoju opremu imamo puno poverenje.  Ali je takođe jasno da ćemo na prvoj fazi steći potreban ugled i reference za drugu, a otuda i taj prvi korak.

Portal – Verovatno znate da u Srbiji decenijama nisu građene nove elektrane i da predstoji ubrzanje postupaka i odlučivanja o podizanju novih objekata. Vidite li u tome šansu za vas i šta bi mogli ponuditi srpskim partnerima.

G Jin – Širok je asortiman elektrana koje proizvodimo: termoelektrane na ugalj od stotinak do 600 megavata snage, elektrane na gas, hidroelektrane…Upravo imamo  proizvodnju blokova od 600 megavata, najveće snage koje smo izvezli, u Turskoj je prva puštena u rad, a još dve se grade. Kod blokova od 300 MW, 320 i 350 (kakav je u Kostolcu) imamo serijsku proizvodnju. Zbirno gledano 2004. godine isporučili smo 31 elektranu ukupne snage 1943 MW, a prošle godine 124 elektrane sa 10134 MW.

Duga faza za Kostolac trebalo bi da bude jedan ili dva bloka po 350 MW, ali o tome tek predstoje pregovori.

Portal – Poznato je da Kina raspolaže kvalitetnim kamenim ugljem, dok su ležišta u Srbiji lignit. Imate li iskustva sa niskokaloričnim ugljem?

G. Jin –Naša fabrika u Harbinu, na severoistoku Kine gde su rudnici uglja slični kostolačkim, pravi elektrane upravo za takvu vrstu uglja i zato smo odredili da oni budu isporučioci opreme za Srbiju.

Portal -  Kad ste već pomenuli elektrane i snage koje pravite za strana tržišta imate li podatke kako se oprema ponaša u radu. Da li su blokovi sigurni, pouzadani, kakvo im je iskorišćenje i slične tehničke karakteristike u eksploataciji?

G. Jin – Znate naš posao se završava stavljanjem u pogon novih elektrana. Investitori su očito zadovoljni pošto nam rastu porudžbine, a ne stižu primedbe, nego pohvale. Praćenje podataka o radu je u nadležnosti korisnika.

Portal – Za kraj je neizbežno pitanje da li očekujete da će odluka kineske banke, zapravo vlade, o kreditu za ove poslove biti brzo doneta?

G. Jin – Iskreno želim i nadam se da će uloženi rad i trud srpskih i kineskih stručnjaka na projektima i ugovoru brzo dati rezultat, jer čim se odobri kredit počinje odbrojavanje vremena do okončanja prve faze posla.

Dragan Nedeljković 


DRAGOMIR  MARKOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR O SADAŠNjICI I BUDUĆNOSTI ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

EPS MOŽE BITI NAJBOLjI

Dragomir Markovic

Dragomir Marković, generalni direktor JP EPS

 Elektroprivreda Srbije ima potencijala da postane konkurent najvećim regionalnim elektrokompanijama  i da zadrži najveći deo srpskog tržišta sa mogućnošću širenja u susedne zemlje. Ali, u ovom trenutku, EPS je suočen sa nizom problema - nepoštovanjem cenovnih metodologija, rastom potraživanja za isporučenu struju, rastom dugovanja prema svojim partnerima, sa inertnošću države, kao vlasnika EPS-a, koja, iako je upoznata sa nizom činjenica, nemo posmatra kako se urušava ono što je stvarano decenijama. Kakva je budućnost Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, kojim putem treba da ide najveća srpska kompanija sa oko 29.900 zaposlenih, godišnjom proizvodnjom od 36 milijardi kWh električne energije i 3,5 miliona potrošača govorio je u intervuu listu  “kWh”  Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a.
„Investicije su preko  potrebne, ali EPS nema finansijsku sposobnost, a ni kreditni potencijal za samostalnu realizaciju ovih projekata. Strani investitori će imati dugogodišnje ugovore sa EPS-om za snabdevanje srpskog tržišta iz proizvodnih kapaciteta u kojima ćemo mi biti suvlasnici, ali i takve cene kWh koje će osigurati povratak kapitala na osnovu uloženih investicija kao i odgovarajući procenat zarade. Tako će EPS morati da ustupi deo tržišta električne energije. Proizvođačke cene električne energije iz novih kapaciteta biće veće od aktuelnih“, kaže Marković.
U skladu sa Zakonom  o energetici i međunarodnim sporazumima, regulatorna agencija za energetiku (AERS) utvrđuje metodologije za određivanje tarifnih elemenata za obračun cene električne energije za tarifne kupce i ta metodologija podrazumeva principe pokrivanja troškova, tehničke efikasnosti i usklađivanja sa regulativom EU. Vlada Srbije odobrava cene električne energije, ali one nisu u skladu sa cenama proisteklim iz metodologije. Ta kontrola rasta cena električne energije Vlade Srbije, jedan je od glavnih uzroka niskih prihoda EPS-a. Marković napominje sa su sve zemlje regiona i bogatije i siromašnije, uskladile cene za električnu energiju sa stvarnim troškovima. A, još od 1990. godine cene struje u Srbiji bile su  niže nego u većini zemalja u okruženju, a u prethodnih nekoliko godina ta razlika je postala dramatično veća.
„Da bi EPS uspeo da uspešno opstane na tržištu, ne bi trebalo da se koristi kao instrument socijalne politike. Vlada Srbije je 2009. godine usvojila Akcioni plan za rešavanje socijalnih posledica kako bi se zaštitili socijalno ugroženi potrošači električne energije, ali do realizacije plana još nije došlo. EPS posluje  sa gubicima od 2001. godine, osim u 2006. godini kada je ostvario minimalan profit. Novčana likvidnost održava se samo zahvaljujući smanjenju troškova investiranja u održavanje postojećih objekata. Stopa zaduženosti  kompanije je 13,3 odsto i može se smatrati niskom, imajući u vidu da se radi o kapitalno-intenzivnoj delatnosti. Nedostatak novca, međutim, sve je veći problem za nove investicije i kreditna zaduženja. Planom razvoja EPS-a  za period 2012 do 2015.godine predviđene su investicije veće od devet milijardi evra. Za to su  planirana sopstvena sredstva od 3,4 milijarde evra, krediti od 3,8 milijardi evra, sredstva strateških partnera u iznosu od 1,8 milijardi evra i ostala sredstva od 0, 2 milijarde evra. Kako se taj plan zasniva na pretpostavkama, kao što je značajna dinamika povećanja cene električne energije, a što se pritom nije i  ostvarilo, EPS nije u mogućnosti da raspolaže takvim planiranim sredstvima. U mogućim izvorima finansiranja, stoga, neophodno je povećati iznos sredstava strateških partnera i kredita, rekao je Marković.
On je zatim istakao da postoji opcija da EPS  postane konkurent najvećim regionalnim  evropskim  elektroprivrednim kompanijama, a jedna od pretpostavki za to podrazumeva  povećanje cene električne energije za više od 60 odsto do početka 2013. godine. Istovremeno, sa rastom cena pratila bi se i inflacija. Potrebno je i  restrukturiranje kompanije, uspostavljanje kompetentnog menadžmenta na svim nivoima i značajno smanjenje troškova.
„Potraživanja od kupaca električne i toplotne energije, tehnološke pare i uglja za široku potrošnju su oko  milijardu evra i to u značajnoj  meri ugrožava likvidnost kompanije. Ovim sredstvima bi se mogao izgraditi proizvodni kapacitet (elektrana na ugalj) od približno 600 MW.
U 2009. godini stepen naplate je dostigao alarmantnu vrednost, jer oko devet odsto kupaca ne plaća električnu energiju. Gubici zbog niskog stepena naplate su oko 3,5 milijardi kWh godišnje i EPS, po tom osnovu, gubi oko 170 miliona evra na godišnjem nivou. Postoje i intervencije da se određenim potrošačima i državnim preduzećima i ustanovama ne isključuje električna energija. To je veliki problem EPS-a, kome je isti vlasnik  kao i tim dužnicima za struju,“ kaže direktor Marković.
Borba protiv krađe  električne energije je neefikasna u distributivnim kompanijama, jer se kontinurano povećava. U 2009. godini je bila rekordnih 4 – 4,5 odsto od ukupne energije koja uđe u distributivni sistem. Samo sa krađom struje EPS je oštećen za oko 70 do 80 miliona evra u 2009. godini. I gubici električne energije u distributivnom sistemu su veoma visoki u poređenju sa ostalim regionalnim konkurentima.
„Telekomunikaciona mreža  koja je do sada razvijana u EPS, a koja će se u narednom periodu više razvijati i ka distrubitivnom nivou, koristiće se za upravljanje distributivnim sistemom i potrošnjom električne energije. Preostali deo kapaciteta ovog sistema trebalo bi iskoristiti u komercijalne svrhe“, rekao je Marković.


(izvodi iz intervjua objavljenog u listu „kWh“)


Kinezi ozbiljno nastupaju

 

Njegova ekselencija
WEI Jinghua, ambasador NR Kine u Beogradu


Nekoliko velikih projekata u Srbiji, poput mosta na Dunavu kod Beograda, rekonstrukcije Termoelektrane Kostolac, finansiraju i grade kineske kompanije, ili se pregovara za kredite. Najavljuju se i novi projekti, ali se javnosti pojavljuju i sumnje oko njihove realizacije. Osnovni utisak je da srpski zvaničnici nisu našli pravu formulu, pravi način da privuku kineske ulagaće i privrednike, inače vrlo aktivne u mnogim zemljama sveta. Škripi li nešto u odnosima Kine i Srbije, preciznije u ekonomskim odnosima. I kaakv je zvaničan stav Kine teme su o kojima smo razgovarali sa Njegovom ekselencijom WEI Jinghua, ambasadorom NR Kine u Beogradu.


Portal: Od kako pamtimo, bolje rečeno od kad postoji savremena Kina, politički odnosi sa bivšom Jugoslavijom, tj sadašnjom Srbijom su vanredno dobri. Što ne znači da se ne mogu dalje poboljšavati i produbljivati. Ekonomska saradnja je, ipak, daleko iza političke pa nas zanima kako vidite mogućnosti za uspostavljanje bližih veza i veće upućenosti privreda dve zemlje za povećanje trgovinske razmene, ali i mnogo suptilnijih oblika saradnje u privredi.


Ambasador: Između Kine i Srbije postoji duboko tradicionalno prijateljstvo. Bez obzira na promenu klime na međunarodnoj sceni ili unutrašnje promene naše dve zemlje, obe strane se od početka međusobno poštuju i jednako odnose jedna prema drugoj. Kada je reč o glavnim interesima one se međusobno razumeju i podržavaju. U avgustu 2009. godine predsednik Tadić je boravio u državnoj poseti NR Kini. Tom prilikom obe zemlje su potpisale sporazum o uspostavljanju strateškog partnerstva, a odnosi Kine i Srbije su prešli u novu etapu razvoja.
Nivo ekonomsko-trgovinske saradnje Kine i Srbije nije usaglašen sa bilateralnim političkim odnosima. Ostaje otvoreno pitanje nedovoljnog obima trgovinske razmene i trgovinska neravnoteža, kao i slabljenje procesa međusobnog investiranja i preduzetničke saradnje, a i nedostatak velikih projekata. Prošle godine ekonomska saradnja naše dve zemlje ostavrila je pozitivne rezultate. Na osnovu prošlogodišnjeg potpisanog ugovora o ekonomsko-tehnološkoj saradnji u oblasti infrastrukture, obe strane su velikim projektima poput izgradnje mosta i termoelektrane temeljno razvile i unapredile ovu vrstu saradnje. Kineska strana bi želela da, oslanjujući se na dobre političke odnose, neprekidno jača praktičnu saradnju u oblasti ekonomije i iskoristi priliku koju pruža projekat izgradnje mosta na Dunavu da nastavi produbljivanje bilateralne saradnje u oblasti infrastrukture. Kineska strana se nada da će srpska strana u najboljem svetlu aktivno predstaviti kineskim firmama potencijale Srbije i uslove za investiranje, ali takođe otvoriti vrata srpskim firmama da investiraju u Kinu i time proširi izvoz u Kinu. Nadam se da će vlade i nadležni resori obe zemlje stvoriti dobre uslove za bilateralnu saradnju naših preduzeća, još više povoljnosti za kvalitetnu ekonomsku saradnju, a sve radi prosperiteta naše dve zemlje i dobrobiti našeg naroda.


Portal: Da Kina postaje privredni džin sveta jasno je vec i običnim ljudima, ne samo političarima, ekonomistima i analitičarima. Kina ulaže u mnogo privrednih projekata na svim kontinentima, od Japana i afričkih zemalja do Severne i Južne Amerike, kupuje poznate kompanije i stvara nove...O tome gotovo svakodnevno slušamo i čitamo. Utisak je da su evropske zemlje najtvrđi orah, neke od njih spremne da političkim pritiscima i raznolikim aktivnostima bar ometaju prodor Kine u Evropu. Postoji li ideja da se Kina više angažuje u evropskim zemljama, konkretno ubrajate li Srbiju u taj krug zemalja?


Ambasador: Poslednjih godina uporedo sa globalnim razvojem ekonomije i jačanjem kineske državne moći, neka kineska preduzeća su izašla na svetsko tržište, počela da posluju i učestvuju u projektima ekonomske saradnje. Ovi projekti bilateralne saradnje koji se u potpunosti vode principima poštovanja pravila svetske tržišne ekonomije, jednakosti, obostrane koristi i zajedničkog razvoja, a koji su sastavni deo uobičajene trgovinske saradnje, ne samo da koriste razvoju domaće ekonomije, nego otvaraju i nova radna mesta, poboljšavaju uslove života, istovremeno unapređuje  svetski ekonomski održiv razvoj i daju pozitivan doprinos zajedničkom napretku čovečanstva.
Evropska unija je najveći trgovinski partner Kine, a Kina je drugi veliki trgovinski partner Evropske unije. Tokom 2009. godine ekonomsko-trgovinski promet između Kine i Evrope iznosio je 364.1 milijarda dolara, što predstavlja 16,5% od ukupnog prometa spoljne trgovine Kine. Od toga je Kina ostvarila izvoz u Evropu od 236,28 milijarda dolara, što predstavlja 19,7% od ukupnog izvoza, dok je promet uvoza iz Evrope u Kinu iznosio 127.8 milijarda dolara, što predstavlja 12,7% od ukupnog uvoza u Kinu. Do 2009. godine zabeležen je upliv investicija iz Evrope u Kinu u iznosu od 67.7 milijarda dolara. Samo 2009. godine evropske investicije u Kinu su iznosile 5.952 milijarda dolara, čak su premašile i iznos japanskih investicija. Evropska unija je treća po redu po broju stranih investicija. Do kraja 2009. godine Kina je investirala 3.67 milijarda dolara u Evropu, od kojih je samo u 2009. godini bilo 4.7 stotina miliona dolara, što u odnosu na prethodni period predstavlja porast od 80,8%, a 13% od ukupne sume za period do 2009. godine. U okviru velikih preduslova za globalizaciju ekonomije, ekonomska i trgovinska saradnja Kine i Evrope se produbljuje u skladu sa glavnim interesima obe strane i pruža stabilnost i prosperitet svetskoj ekonomiji. Kina i Evropa su važni partneri. Obostrano uvažavanje zajedničkih interesa i međusobna podrška su daleko važnije od problema i nesuglasica. Postoji veliki potencijal za razvoj razmene i saradnje na svim poljima. Razvoj Kine je u skladu sa interesima Evropske unije. Obe strane treba da putem dijaloga, produbljivanja međusobnog razumevanja i jačanja obostrano korisne saradnje, zajednički rešavaju relevantna pitanja i time doprinose daljem uravnoteženom i uspešnom razvoju  ekonomsko-trgovinskih odnosa Kine i Evrope.
Ekonomsko-trgovinska saradnja predstavlja važan deo odnosa NR Kine i R Srbije. Poslednjih godina, srpska ekonomija se stabilno razvija, okolina se poboljšava što je za kineska preduzeća dobar uslov za investiranje u Srbiju. Mi posebno obraćamo pažnju na velike potrebe Srbije u infrastrukturnoj izgradnji zemlje. Nakon više od 30 godina reformi, kineska preduzeća imaju veliki uticaj i bogato iskustvo kada je reč o izgradnji autoputeva, mostova, elektrana i drugo. Kineski finansijski sistem je spreman da pruži finansijsku podršku kineskim preduzećima koja žele da izvoze. Kineska vlada ohrabruje vodeća preduzeća da investiraju u Srbiju i razvije ekonomsko-tehnološku saradnju. Uz projekte izgradnje mosta i termoelektrane, kinesko-srpski ekonomsko-trgovinski, obostrano korisni i plodonosni odnosi ne samo da su narodu naše dve zemlje doneli pravu ekonomsku dobit, nego su postali i čvrst temelj strateškog partnerstva Kine i Srbije.

Portal: Kao energetski portal posebno nas interesuje kinesko dostignuće na planu energetskog razvoja. Impresivno deluje sve što smo do sada čuli od ljudi koji su posetili energetske objekte u Kini. Srpski stručnjaci su prosto fascinirani. Zato je projekat ulaganja u energetske objekte u Srbiji, preciznije krediti za objekte u Kostolcu, dočekan s odobravanjem. Sada, međutim, sve češće čujemo glasine da je posao ugrožen, mada nema zvaničnih izjava. Šta je tačno, odnosno u kakvom stanju je ovaj projekat.

 

Ambasador: Kina je trenutno drugi po redu proizvođač i potrošač energije u svetu. Snabdevanje energijom nastavlja da se povećava i pruža važnu podršku ekonomskom i društvenom razvoju. Ubrzano povećenje potrošnje energije na svetskom tržištu energenata otvara velike razvojne mogućnosti. Kineska vlada je istrajna u sprovođenju primarne državne politike štednje resursa i zaštite životne sredine, po modelu društva u kome se resursi štede i prijateljski se odnosi prema životnoj sredini postavljen je na istaknuto mesto u strategiji razvoja industrijalizacije i modernizacije, temeljno jača održiv razvoj i time nastavlja da još više doprinosi svetskom ekonomskom razvoju i prosperitetu.
Poslednjih godina, kineske investicije u električnu energiju brzo rastu, a glavno investiranje u širenje električne mreže povećava. Ukupne državne investicije u sektoru elektro inženjeringa, su 2009. godine iznosile 770,2 biliona juana, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja porast od 22.20%. Krajem 2009. godine celokupni kapacitet proizvodnje struje u elektranama iznosio je 874 miliona kilovata, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja porast od 10,26%. U periodu od 2000. do 2009. godine primećen je porast od 11,84%  kada je reč o celokupnom kapacitetu proizvodnje struje u elektranama u Kini, ukupno povećanje od 550 miliona kilovata. Već četrnaest godina uzastopno Kina je druga po redu zemlja na svetu po proizvodnji električne energije i njenim kapacitetima. Trenutno je Kina skočila na prvo mestu u svetu po opsegu električne mrže, prevazilazi čak i Ameriku.  Upotreba hidroenergije, energije vetra, nuklerane energije i drugih čistih izvora energije koji se koriste za proizvodnju struje neprekidno raste, tako da je krajem 2009. godine celokupni kapacitet proizvedene hidroenergije iznosio 196 miliona kilovata, što je ukupno 22.46%. Kina je već postala najveća zemlja na svetu po razmeri korišćenja hidroenergije. Nuklearna energija u svetu ima najveću primenu u građevinskom inženjeringu. Mreža upotrebe energije vetra i proizvodnja struje su tokom protekle četri godine duplirale rast.
Termoelektrana Kostolac predstavlja prvi veliki projekat saradnje NR Kine i R. Srbije na polju energetike. Ovaj projekat produbljuje trgovinsku saradnju naše dve zemlje i obogaćuje sadržaje strateškog partnerstva. U februaru ove godine Elektroprivreda Srbije i Kineska nacionalna korporacija za uvoz i izvoz mašinerije i opreme (CMEC)  potpisale su preugovor o saradnji. Obe strane trenutno nastavljaju da napreduju u ispitivanju pojedinosti aktuelnih projekata saradnje. Ništa nije lako na početku, ali ja verujem da će uz zajedničke napore obe strane projekat Kostolac zaživeti i napredovati, kako bi danas sutra poslužio kao primer projekta saradnje na polju energetike.

D.N.


 

Kineski kredit za Kostolac

Dragan Jovanović,

direktor PD Kostolac

Sva je prilika da će se nastavak gradnje značajnih proizvodnih objekata u EPS-u dogoditi tamo gde je prekinut pre dvadesetak godina – u Kostolcu. U aranžmanu sa Kinezima, preciznije kreditom iz Kine, za koji se potpisivanje neophodnih dokumenata očekuje letos, prekida se decenijski zastoj u razvoju elektroprivrede i otklanja ozbiljna pretnja manjka energije. Poznato je rast potrošnje nije zaustavljen, uprkos svim problemima prethodnih decenija od smanjenog obima rada industrije do opadanja standarda stanovništva, a zna se, takođe, da je nekim proizvodnim objektima istekao radni vek.

Zamolili smo Dragana Jovanovića, direktora PD Kostolac za razgovor o kineskom kreditu, odnosno projektima koje treba realizovati u Kostolcu. Pošto nije reč samo o nastavku razvoja EPS-a nego i uključivanju domaće mašinogradnje i mnogih učesnika u gradnji elektrana šansa je da se korenito promeni odnos, tj. na nov način angažuju domaći učesnici, a time otvore poslovi i radna mesta, prvo na domaćem terenu, a potom steknu reference za nastup van Srbije.

Sajt- Za početak bi bilo dobro da objasnite kako je uspostavljen kontakt sa Kinezima.

Jovanović - Prve razgovore sa Kinezima obavili smo aprila prošle godine, kao deo priprema za posetu Predsednika Srbije Kini. Prikazali smo projekte, tehnoekonomske analize i druga dokumenta kojima predviđamo sopstveni razvoj. Par meseci kasnije, prilikom zvanične posete definisano je Kina voljna da kreditira infrastrukturu i energetiku u Srbiji – precizirani su most preko Dunava izmedju Zemuna i Borče i energetski objekti u Kostolcu. Potpisan je i međudržavni ugovor o saradnji.

Potrebne odluke za naše projekte doneli su prvo Upravni odbor EPS-a a potom i Vlada Srbije da bi, krajem prošle godine, zaključili predugovor sa kineskom državnom kompanijom za energetiku  (CNEC) koju je zvanično nominovala kineska vlada. Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo finansija je podnelo zvaničnu aplikaciju za dobijanje kredita..Upravo završavamo potrebnu dokumentaciju i spremamo se za posetu Kini, odnosno Exim banci koja je određena za kreditora sa kojom treba zaključiti ugovor o finansiranju. Moram reći da sličan posao u Srbiji nije započet već decenijama i da je pravo zadovoljstvo biti akter velikog posla.

Sajt - Pre detalja o projektima bilo bi dobro da nešto saznamo o atmosferi, kako u Srbiji tako i u Kini, u kojoj se pristupa ovako velikom poslu. Javna je tajna da ambijent za gradnju u Srbiji nije bas pogodan, da pribavljanje administrativnih papira predugo traje, a odlučivanje još duže, da se domaći učesnici žale na uslove za dobijanje poslova i sl. Recimo početkom prošle godine, prilikom početka radova na revitalizaciji hidroelektrane Bajina Bašta, nemački ambasador je prosto zamolio da se postupak  ubrza (Nemci su odobrili sredstva 2003. godine, a radovi počeli 2009. godine) što je stvorilo mučan utisak. Hoće li sa Kinezima biti efikasnije?

Jovanović – Moram da razjasnim: reč je državnom kreditu Kine Srbiji od 87o miliona evra, što je 1,2 milijarde dolara koji je unet u budžet Srbije za ovu godinu. Tim kreditom ćemo revitalizovati dva bloka u Kostolcu, zapravo TE Drmno, finansirati najveći projekat desumporizacije koji je ikada napravljen u Srbiji i osposobiti rudnik za proizvodnju 12 miliona tona uglja godišnje, kao preduslov za gradnju još jednog bloka termoelektrane. Podsećam da je osnovni projekat TE Drmno bio četiri bloka po 350 MW instalisane snage.

Verujem da ćemo ovim poslom dokazati da se može brže raditi, kao što sam uveren da su Kinezi daleko preduzimljiviji i efikasniji nego što se uobičajeno misli. Mnoge ljude kod nas kao da je zahvatilo nekakvo shvatanje da svi oko nas stoje, kao što mi nismo imali razvoj decenijama, a u stvari drugi napreduju krupnim koracima i daleko su otišli. Odlučili smo da u Kostolcu dobiju posao domaće firme, od vođenja posla do svih detalja realizacije projekata, dakle nešto što u Srbiji nikada nije rađeno. Sa Kinezima smo uneli obavezu da 49 posto vrednosti posla, od opreme do radova, imamo mi. Naravno i poznate svetske, odnosno evropske firme, koje mi izaberemo, odnosno za opremu koja se ovde ne proizvodi. To smo nazvali udeo ino komponenti, što podrazumeva sve što nije iz Kine. Mislim da takav procenat još nijedan projekat u Srbiji nije imao.

Ako govorimo o Kinezima moram priznati da nam i osnovni podaci deluju kao fantastika. Kineski sistem raspolaže sa 850.000 MW instalisane snage (naš je, poređenja radi 7200 MW) Oni su 2008. godine pustili u pogon 100.000 MW, a u nekoliko prethodnih godina izgradili 80 blokova sličnih ovom što mi planiramo.  Naši ljudi koji su posetili neke kineske objekte, iako su krenuli sa skepsom, su začuđeni.  Negde uz granicu sa Mongolijom bili su u poseti tremoelektrani od 2.200 MW (dva bloka po 500 i dva bloka po 600 megavata) koja izgleda kao apoteka, sve je obloženo pločicama i besprekorno čisto. Termoelektrana radi u sekundarnoj regulaciji,. Što je za naše pojmove nemoguće i nezamislivo.

D.N.


Zašto kasnimo ?

Dušan Gvozdenac

Nedavna regionalna konferencija o industrijskoj energetici i efikasnom korišćenju energije još jednom je pokazala da Srbija drastično kasni, u poređenju sa svetom ali i zemljama regiona Jugoistočne Evrope, u globalnom pokretu racionalnog korišćenja energije i zaštite čovekove okoline. Iako je u sličnom položaju kao i većina zemalja EU, dakle zavisna od uvoza energije, Srbija je pravi energetski rasipnik. Kako god poredili potrošnju energije – prema jedinici GDP ili konkretnom industrijskom proizvodu, po kvadratu stambenih i poslovnih zgrada ili po domaćinstvu – rezultat je sličan – uvek je vrlo nepovoljan za srpske potrošače. Ako kao primer uzmemo električnu energiju i uporedimo utrošak sa dolarom GDP (saopšteno je u jednom radu) dobijamo podatak da se u Srbiji potroši 3 kWh, dok je u zemljama EU utrošak 0,5 kWh !?. Za ukupnu energiju odnos nije tako veliki, ali je činjenica da se u Srbiji troši 3 do 5 puta više energije nego u razvijenim zemljama.

Od prvih državnih mera, pre gotovo četiri decenije, da se smanji potrošnja energije danas se stiglo do nove filozofije, političkog pokreta i pravog svetskog hita štednje, racionalnog korišćenja i zaštite čovekove okoline. Već na početku, posle prve energetsle krize sveta, te aktivnosti su postale najznačajniji energetski resurs . U mnogim zemljama postignuti su fantastični rezultati posle korenitih promena shvatanja, donošenja zakonskih normi i buđenja inicijativa za tehničke, tehnološke i druge promene.Od urbanizma i građevinarstva, preko industrijskih proizvoda sa sertifikatima o štedljivosti do nicanja čitavog niza novih kompanija i zapošljavanja velikog broja ljudi.

I srpski stručnjaci su se od starta uključili u ovaj globalni pokret, ali su izostali rezultati, bolje rečeno rezultati su vrlo mršavi. Zašto je tako? Zamolili smo jednog od pionira, prvog direktora srpske Agencije za energetsku efikasnost, Dušana Gvozdenca za razgovor da bi došli do odgovora.

Sajt – Uz pomoć donacije EU formirali ste Agenciju za energetsku efikasnost. Svedoci smo da ste stvorili jak tim mladih stručnjaka, organizovali obuku ljudi iz privrede, opština, doveli strance, od Norvežana, Danaca, Grka, Nemaca... a posle par godina napustili Agenciju. Zbog nerazumevanja, sporosti ili sudara sa stvarnošću... Ubrzo se raspršio i tim koji ste stvorili da bi se Agencija našla pred ukidanjem. Koje prepreke su vas sačekale, a koje „oterale“ iz Agencije ?

DG: Najpre bih komentarisao vaše uvodne reči. Mislim da su procene o našoj neefikasnosti preterane. Obično se porede najbolji slučajevi iz neke razvijene evropske zemlje sa srednjim vrednostima kod nas pa se dobijaju zastrašujuće vrednosti. Mi jesmo neefikasni u energetskom smislu, ali i u mnogim drugim. Treba ozbiljno raditi na stvaranju uslova da se dođe do povećanja energetske efikasnosti. To se neće dogoditi samo od sebe.

U drugom delu vašeg uvoda otvarate jednu temu koja je ključna za energetsku politiku Srbije. Naime, Svet ulazi u treću industrijesku revoluciju ili postkarbonsku eru. Polovine poznatih rezervi fosilnih goriva su potrošene i jedan deo sveta sada intenzivno pokušava da preuzme kontrolu nad trošenjem preostalog fosilnog goriva. To, na žalost, vodi lokanim ratovima. Na taj način se produžava trajanje druge industrijeske revolucije koju karakteriše intenzivno trošenje fosilnih goriva. Oko 40% od potrošnje primarne energije troši se u zgradarstvu. Pa to znači da je problem u zgradama. Razvijena Evropa je upravo to prepoznala i osmislila i testirala novi koncept građenja zgrada i restauraciju starih. U tom konceptu glavnu ulogu igra energetska efikasnost, ali i korišćenje obnovljivih izvora energije. Takav pristup zahteva ozbiljne promene u energetskim sistemima na nacionalnom i lokalnom nivou, izmenu regulative, promene svesti ljudi o trošenuju energije itd. Znači ozbiljan posao koji traži angažovanje države. To je upravo koncept na kome se zasniva energetika EU. Srbija prepoznaje potrebu povećanja energetske efikasnosti i razumno korišćenje obnovljivih izvora energije, ali na tome ne radi.

Na vaše konretno pitanje u vezi Agencije za energetsku efikasnost mislim da treba reći da je najzaslužniji za njeno formiranje prof. dr Milovan Studović. Ja sam na njegov predlog postavljen na mesto direktora. U osnovnim dokumentioma koje je potpisala Srbija sa EU stoji da Agencija vremenom treba da se osamostali i da postane moćan tehničko-strateški servis Vlade. Po ko zna koji put se potvrdilo da u Srbiji "politika" ne može to sebi da dozvoli. Po mome mišljenju sada neki delovi Ministarstva rudarstva i energetike, iz meni nepoznatih razloga, ne rade svoj posao nego pokušavaju da rade posao koji treba da radi Agencija za energetsku efikasnost.

Sajt – Znamo da su vas neke strane zemlje angažovale na poslu koji nije uspeo u Srbiji, kakvo je iskustvo iz tog rada ?

DG: Da, duže vreme sam radio u Tajlandu. To je bilo pre nego što ću doći u Agenciju. Tamo sam otišao kada su već bili doneti svi važni zakoni i sva neophodna regulativa. Najvažnije je bilo da je postojao realan fond energetske efikasnosti. To znači da sam došao u uređenu državu u kojoj je okruženje bilo podešeno tako da se dobiju optimalni rezultati u oblasti energetske efikasnosti. Ekipa u kojoj sam radio uradila je oko 150 projekata od kojih je barem 75% realizovano. U Srbiji sam uradio svega 3-4.
U poslednje vreme sam angažovan na poslovima povećanja energtske efikasnosti u Crnoj Gori i BiH. Kako znam situaciju u Hrvatskoj, mislim da mogu da kažem da je Hrvatska u toj oblasti 5-10 godina ispred Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Okruženje za realizaciju energetske politike u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije je gotovo stvoreno.

Sajt – Osim vremenske distance, tačnije sporosti i zakašnjenja Srbije na ovom planu čini se da je važniji zaostak u propuštanju razvojne šanse, tehnološkog napretka i izvoznih šansi srpske privrede. Šta bi trebalo uraditi da se krene u pravom smeru ?

DG: Stvar je vrlo jednostavna. Treba raditi. Donet je Zakon o energetici 2004. godine, a zatim je izrađena je strategija razvoja energetike. Od primene ništa. Nema fondova i regulative. A zašto ih nema? Ako se naprave fondovi i regulativa onda pojedinci gube vlast, i ono što uz to ide. Mislim da je neiskrenost pri donošenju akata i nerad osnovni razlog našeg zaostajanja.

Sajt – Uz svest da ima više uzroka zaostajanja u efikasnijem korišćenju energije u Srbiji, utisak je da su cene energije, preciznije način formiranja i odlučivanja o cenama, ključni uzrok aktuelnog stanja. Zanemarivanje ekonomije i tržišta, ponekad svesno ignorisanje zbog navodnih političkih ciljeva, eliminisalo je osnovni motiv – novac, zaradu, uštedu kako god to nazvali – ekonomsku korist.

DG: U julu 2008. godine se ekonomska mašina druge industrijske revolucije zaustavila (barel nafte je dostigao 147 US$). Dva meseca kasnije je došlo do kolapsa finsijskog tržišta. Proizvodnja sirove nafte je dostigla vrhunac. Konferencija u Kopenhagenu (decembar 2009) je propala jer nije bilo dogovora o tome kako će se plaćati ”kazne” za velike emisije među najrazvijenijim zemljama. Treća industrijska revolucija podrazumeva postkarbonsku eru i prihvata činjenicu da je sirova nafta na izmaku. Treba razvijati tehnologije energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. To je nova mogućnost ekonomskog razvoja. To je ukratko sled događaja (prema Rifkinu) koji je doveo do današnjih cena energenata. Mi moramo da se opredelimo za evropski pravac (povećanje energetske efikasnosti i iskorišćenje obnovljivih izvora energije), razvoj pripadajućih tehnologija i poštovanje PARITETA cena energenata koji vlada u EU. Cena električne energije je niska, a idemo u gradnju novih blokova na ugalj. Od kojih para? Pa iz budžeta, a EPS mora da se povinuje "politici".

D.N.


Prvi korak investicionog ciklusa

dr Aca Marković

Predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije

U javnosti je gotovo nezapaženo prošla vest da su Privredno društvo Termoelektrane i kopovi  Kostolac i Konzorcijum domaćih proizvođača opreme potpisali ugovor o revitalizaciji jednog bloka termoelektrana vredan 53 miliona evra. Ugovor je deo ulaganja od 70 miliona evra, koliko će koštati kapitalni remont bloka, a realizacijom ovog projekta instalisana snaga bloka povećava se za desetak posto (blok ima nominalnu snagu od 350 MW). Za Elektroprivredu Srbije to je prvi korak već dugo najavljivanog investicionog ciklusa, a za domaću industriju izuzetno značajan posao koji će kompletno voditi i realizovati.

Ministar rudarstva i energetike Petar Skundrić ne samo da je prisustvovao potpisivanju, nego je izrazio zadovoljstvo što se javna obećanja o obezbeđenju energije i posla domaćim firmama ispunjavaju. Jednim delom finansiranje će se obezbediti iz kineskog kredita za energetiku, dogovorenog na iznos od 1,250 milijardi dolara. Učesnici u opremanju i montaži – Energoprojekt Oprema, IMP Automatika, Feromont inženjering, Gosa montaža, Rudnap grupa, Termoelektro, Izoprogres, Institut Mihajlo Pupin…- imaju poseban razlog za zadovoljstvo – posle više decenija dobijaju velike poslove, ne kao podizvođači stranih kompanija sa mrvicama učešća, nego kao nosioci. Svoju stručnost i sposobnost mogu da dokažu, a ujedno steknu reference za slične poslove u inostranstvu. Ugovor je, dakle, višestruko značajan, ne samo za  industriju, već i državu: valjda je bolje da rade, zarađuju, plaćaju poreze i doprinose nego da protestvuju ili štrajkuju na ulicama.

Predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije dr Aca Marković iskoristio je priliku da saopšti dobre vesti: posle proslogodišnje rekordne proizvodnje električne enegije i ove godine se beleži rast, u porastu je i izvoz, a nedavno je EPS primio 155 pripravnika. Ali i  da opomene ljude iz industrije da ne ćute kad se u javnosti raspravlja o cenama električne energije i ne ostavljaju elektroprivredu na cedilu. Obostrani je interes da cene postanu ekonomske, jer se samo tako može obezbediti rad i razvoj. Odnosno normalno funkcionisanje elektroprivrede, industrije i države.

Treba li bolji povod da Acu Markovića zamolimo za razgovor ? Tim pre što je po struci elektroinženjer, kao pripravnik počeo karijeru u elektroprivredi, a zbog lične znatiželje i potreba poslova koje je obavljao doktorirao na ekonomiji. Uz to aktivan u politici. Odmah je reagovao izjavom da je u rado vreme profesionalac, a politikom se bavi posle 16 časova.

Sajt – Različita su shvatanja uloge i značaja elektroprivrede u društvu i državi. Ponekad čak vrlo čudna, od toga da svima treba obezbediti dovoljno energije, bez obzira na troškove i cene do toga da je elektroprivreda zamajac, pokretač razvoja, ali mora poslovati u tržišnom ambijentu. Kako je vi doživljavate ?

Marković – Ne volim da opisujem, nisam književnik. Sviđa mi se misao da je ono što je dobro za General elektrik (ili General motors) dobro i za Ameriku. Već sam rekao da je sve što je dobro za EPS dobro i za Srbiju. Mislim da je bolje da govorimo činjenicama, primerima, podacima. Srbija uvozi značajne količine energije, kod nafte je uvozna zavisnost 90 posto, kod gasa 95 posto. EPS proizvodi više električne energije nego što Srbija troši, pa ne samo da ne uvozimo nego je izvozimo. I  zahvaljujući tome Srbija je manje uvozno zavisna od evropskih zemalja. Za to je, međutim, potrebno da smo dobro organizovani, utegnuti, da su nam proizvodni objekti efikasni i produktivni – što postižemo poslednjih godina upravo realizacijom projekata kakav je rekonstrukcija u Kostolcu. Objekti na Kosovu, kojima upravlja UNMIK, tek prošle godine su proizveli 4,8 milijardi kilovat sati, što smo mi imali 1998. godine, uz ulaganja od 750 miliona evra (koje UNMIK zvanično objavljuje, a verovatno je to i više).

Mislim da je EPS jedna od najznačajnijih kompanija u Srbiji i da se naš posao ne svodi samo na proizvodnju električne energije. Da ilustrujem to primerom Kine, gde je delegacija nedavno bila u poseti. U prethodnih osam godina u Kini je igrađeno 500 hiljada megavata novih elektrana i zahvaljujući tome razvijena veoma snažna industrija opreme. Od svih nuklearnih elektrana u svetu u Kini se danas gradi 40 posto, napravili su najveci transformator u svetu, najveću hidroelektranu i ubrzali ukupni razvoj zemlje. Nađite mi u Srbiji veliku kompaniju čiji proizvod je istog kvaliteta kao u zemljama EU, povezana je u evropski sistem i mogla bi celokupnu proizvodnju izvesti. A to je EPS.

Sajt – Svedoci smo da je energija, posebno elektroprivreda, najznačajnija privredna grana u gotovo svim zemljama sveta, da se ulažu milijarde evra i dolara, realizuju veliki projekti od hidroelektrana i klasičnih  termoelektrana do nuklearki, vetrenjača, raznih vrsta novih i obnovljivih izvora. I EPS je najavljenim investicionim ciklusom na tom putu, a prisutno je i veliko interesovanje stranaca za gradnju objekata u Srbiji. Pominju se aranžmani za korišćenje sliva Drine, Ibra, Lima, Velike Morave, reverzibilna u Đerdapu, nove tremoelektrane, čitav niz malih HE, vetrenjača itd. Da li je to namera da se iskoriste sve mogućnosti, odnosno domaća nesposobnost da ih sami finansiramo ?

Marković – Vec tridesetak godina razvija se ideja o značaju ljudskih resursa. A začetak je, naravno, nastao u najrazvijenijim zemljama. Pojednostavljeno rečeno važnije postaje umeti nego imati. Interes za ulaganja u Srbiju stranci izrazavaju i zbog dokazanih sposobnosti domaćih stručnjaka, počev od kriznih situacija do bombardovanja i ratova. Ima i u drugim područjima neiskorišćenih resursa, pa stranci ne hrle da ulažu. Izrazit primer je Kosovo, gde postoje najatraktivnija ležišta lignite u Evropi a niko ne želi da gradi. Sličnih je još, i u našem okruženju. Istovremeno imamo interes, ne samo kao elektroprivreda nego zemlja u celini, za saradnju sa strancima. S jedne strane aranžmanima sa nekim kompanijama i državama možemo se brže razvijati, a s druge kroz energetske projekte stičemo znanje, iskustvo, osvajamo nove tehnologije i postupke. Ni ekonomsko stanje u kome smo nije beznačajan faktor, ovakvom saradnjom obezbeđuju se ulaganja za koja sad nismo sposobni. Naveo sam već primer Kine, a ima ih mnogo.

Sajt – Koliko znamo vi ste među prvima uspostavljali veze sa kineskim kompanijama, hrabro se upustili u nabavku opreme za tadašnji Elektroistok. Da li je stečeno iskustvo doprinelo aktuelnim pregovorima sa Kinom o Kostolcu ?

Marković – Kad smo pre deset godina kupili transformatore od 1800 MVA i opremu za dalekovode bilo je mnogo sumnji, čak prijava zbog nepoverenja u kvalitet. Bizarno je da su vajni stručnjaci tvrdili kako u trafou nema ulja, odnosno gasa jer pokazivač stoji, a bio je flanšnom blokiran zbog transporta. Posle deset godina izvanrednog rada odaje se priznanje kvalitetu i, pogotovo ceni po kojoj smo dobili uređaje iz Kine.

Za aktuelni posao sa Kineskim kompanijama ima više razloga, od političkih odnosa i kontakata srpskih i kineskih zvaničnika, preko cena opreme, kredita o kome se pregovara, roka isporuke…Prilikom nedavne posete Kini uverili smo se da velike i poznate kompanije proizvode opremu u Kini, a na mašine i uređaje stavljaju svoje etikete. A nude je za 30 ili 40 posto skuplje.

Sajt – Kad se pomenu cifre o ulaganjima EPS-a u narednih pet ili deset godina svi pomisle da ste vrlo profitabilna kompanija. A EPS već decenijama iskazuje gubitke u poslovanju. Nije li to paradoks ? Ili je reč o smelosti, vizionarstvu, možda znate više o skoroj promeni ekonomskog položaja EPS-a ?

Marković – Treba li ponoviti da EPS nije samo proizvođač električne energije, nego i najznačajnija kompanija Srbije u razvojnom smislu. U ovoj godini smo planirali ulaganja od 64 milijarde dinara u remonte, revitalizacije, gradnju novih objekata, nabavku opreme.. Nećemo ih nažalost imati, jer prošle godine nisu povećavane cene električne energije, a ove godine odobreno je nedovoljno poskupljenje. A ta sredstva znače zaposlenje bar stotinka hiljada ljudi u Srbiji, mnogih preduzeća iz različitih oblasti. Treba li podsećati da su cene “struje” u Srbiji na najnižem nivou u Evropi ?

Da nije ulaganja i razvoja, da nismo svesno povećali amortizaciju, mogli bi da poslujemo i bez gubitaka. To je teret koji nosimo. A kad nas kritikuju zbog gubitaka upravo oni koji svojim odlukama ne dozvoljavaju normalno poslovanje šta čovek da kaže.

Sajt – Hvala mnogo.

Dragan Nedeljković


Mala CIGRE              

              

Mr Gojko Dotlić
Predsednik CIGRE Srbija

Tradicija, struka, podmlađivanje

Kolokvijumi o informacionim sistemima i telekomunikacijama i upravljanju i eksploataciji elektroenergetskih sistema, održani u Institutu Mihajlo Pupin u Beogradu krajem maja, su već tradicionalna mala CIGRE koja se svake parne godine organizuje u srpskom nacionalnom komitetu. Uprkos teškoćama ni ove godine nije opao kvalitet radova ni interes stručnjaka za stručne skupove STK D2 i C2, što se pokazalo izborom tema i ohrabrujućim prisustvom mladih članova.

Dovoljno je pomenuti samo neke od radova sa kolokvijuma – primena optičkih kablova u prenosnoj mreži, digitalni sistemi prenosa, multi servisna IP mreža, uticaj alternativnih izvora priključenih na prenosnu mrežu, uticaj prekograničnih transakcija na pouzdanost rada EES Srbije  aktuelni problemi upravljanja u EES Srbije u okruženju…- da bi se uverili koliko su domaći stručnjaci u toku evropskih i svetskih promena i problema. Kako je to bio prvi stručni skup posle značajnih organizacionih promena u Srpskom komitetu CIGRE  (promena statute, izbor novih funkcionera) iskoristili smo priliku za kraći razgovor sa Gojkom Dotlićem, novoizabranim predsednikom CIGRE Srbija.

Uz iskru ponosa i zadovoljstva Dotlić na početku kaže da nema mnogo stručnih organizacija u Srbiji koje su već 59 godina aktivni članovi tako značajne i ugledne međunarodne organizacije kakva je pariska CIGRE. Želja da se stiču nova znanja, razmenjuju iskustva, primenjuju nove tehnologije okuplja hiljade stručnjaka iz celog sveta, ali je prisutan i interes kompanija. Zbog toga CIGRE, pored elektroprivrede, okuplja stručne ljude iz industrije, nauke, projektante i sve ostale učesnike u gradnji i eksploataciji EES.

Sajt – Šta je po vašem mišljenju najvažnije za učešće srpskih stručnjaka radu CIGRE ?

Dotlić – Nema sumnje da je to stručni rad, ne samo da smo u toku svih savremenih trendova u elektroprivredi nego i da smo uključeni u radne grupe u kojima se raspravlja o svim novitetima i da ih kod kuće primenjujemo. Ne odričem se ni ambicije da naši stručnjaci budu predlagači ili podnosioci novih ideja u nekim radnim grupama gde smo stekli iskustvo i ugled.

Sajt – Lepo je to čuti, ali imaju li naši stručnjaci, pogotovo mladi, uslove za to ?

Dotlić- Nažalost najveći problem nam je obezbeđenje sponzora za stručne radove, naročito za mlađe jos neafirmisane ljude. Po broju članova pariske CIGRE mi smo pri dnu među novim državama bivšim republikama Jugoslavije. Slovenci, recimo, imaju 90 članova, a Srbija 40. A zapravo samo 25 su individualni članovi, a tri su kolektivni, koji imaju pravo na pet svojih ljudi. A kad smo već kod toga pogodite koja zemlja ima najbrojnije članstvo. 

Sajt – Možda SAD ili Kina, možda Japan.
Dotlić – Brazil.

Sajt – Nije, dakle, čudno što je Brazil, uz Kinu i Indiju među zemljama koje najviše napreduju. Ako dozvoljavate afirmaciju stare misli da su elektroinženjeri po prirodi posla uvek među ljudima oni koju vuku razvoj i progres i obezbeđuju uslove za to. Možda je kasno da vam čestitamo na izboru i poželimo uspeh, s obzirom da ste se toga već naslušali, ali je vreme da ukratko kažete na čemu ćete insistirati.

Dotlić – Podrazumeva se da ćemo nastojati da održimo tradiciju. Stručnost je u prvom planu i osećam potrebu da javno odam priznanje nekim kandidatima za predsednika, inače angažovanim u struci ali i u politici, što nisu želeli da se private, bolje rečeno što su CIGRE kao stručnu organizaciju odvojili od politike. Tako je, uostalom, u svim zemljama članicama međunarodne organizacije. A iskustvo kazuje da se ugled i afirmacija mogu steći stručnim radom, možda su i trajniji od političkih karijera. Nijedna jedinica međunarodnog sistema mera ne nosi ime nekog političara, sve su nazvane po uglednim naučnicima.

Shvatam da sam primio veliku odgovornost i verujem da ću, zajedno sa kolegama uspeti. Uz već pomenuto, kad moram telegrafski da sažimam ideje, nastojaću da animiram mlade, uključim ih u rad srpskog komiteta CIGRE i omasovim kolektivno i induvidualno članstvo. Prisustvo mladih na ovim kolokvijumima ohrabruje.

Dragan Nedeljković


Posao za ratnog hirurga

Milorad Marković, predsednik Holdinga Minel

Milorad Marković, predsednik Holdinga Minel, nam je sagovornik na izuzetno  značjanoj temi o mogućnosti angažovanja domaće industrije, tačnije privrede u celini, u realizaciji planiranih energetskih objekata. Najavljene investicije u energetiku, koje se mere desetinama milijardi evra, su šnsa koju srpska privreda ne sme propustiti, ali je veliko pitanje kako i koliko će se u to uključiti.

Počinjemo, prirodno, od njegove ocene prethodne godine, iako još nema zvaničnih podataka za celu godinu. Marković, indikativno, podseća da je Holding Minel svojevremeno objedinjavao 32 fabrike koje su godišnje izvozile svoje proizvode u čak 67 zemallja sveta u vrednosti od 200 miliona dolara. Sada je izvoz tih fabrika jedva četvrtina nekadašnjeg, a od 32 fabrike 27 je privatizovano, 3 su “oduzete” na Kosovu, a dve su u postupku privatizacije. Zar ne deluje strašno ?

Marković- Ne ponovila se godina koja je istekla, doživeli smo recesiju, najviše u industriji, pre svega prerađivačkoj i u kapitalnim investicijama. Imamo pad izvoza, pad uvoza, a od 10 izvoznih proizvoda sedam su iz poljoprivrede, jedn su limovi, a jedan bakarni proizvodi. Često se pitam šta radimo. Volim da poredim egzakktne podatke i često govorim kako 1 kilogram Avaksa ili svemirskih letilica košta 12.000 dolara, a kilogram suvih šljiva 0,5 dolara, što znači da bi trebalo izvesti 24 tone suvih šljiva za kilogram proizvoda visokih tehnologija.

Ne zalažem se, razumljivo, protiv izvoza poljoprivrednih proizvoda, niti mislim da treba da proizvodimo svemirske letilice – govorim o razvoju industrije, novih tehnologija, nauke i znanja, svega sto vuče progres…

Sajt – Nedavno smo čuli podatak da je zbog svetske ekonomske krize u gotovo svim zemljama sveta intervenisano, procena je da su razvijene zemlje upumpale u svoje privrede 9.ooo milijardi dolara !? Kod nas je došlo do svojevrsnog kolapsa novčanih tokova, prema dostupnim informacijama od 110.000 registrovanih firmi gotovo 70.000 je blokirano. Šta uraditi ?

Marković – Mislim da se mora brzo delovati. Situacija je zrela za posao ratnog hirurga, koji na bojištu, dok stižu ranjenici, mora hitno odlučivati, nema vremena za analiziranje. Taj hirurg dakle pomaže samo onima koji imaju šansu da prežive i šalje ih na dalji tretman.

Da li je paradoks što nam je bankarski sektor likvidan, a realni privredni sektor blokiran ? Tačnije kako likvidnost preneti u realni sektor?

Sajt – Izvinite, ali ako taj realni sektor podrazumeva i preduzeća koja ne plaćaju radnike, ne plaćaju poreze, ne uplaćuju doprinose za socijalno, zdravstveno, penziono… ako ljudi blokiraju ulice, pruge puteve ili štrajkuju glađu, šta se postiže. Kakvo je to preduzeće i šta uopste znači preduzetništvo ?

Marković – Osnovna svrha preduzeća je da stvara  nove vrednosti i, naravno, izmiruje sve obaveze. Iz aspekta Holdinga Minel nužno je odlučnije krenuti u infrastrukturne delatnosti, posebno energetiku. Time se pokreće tražnja i ukupna privredna aktivnost. A da bi se načinili prvi koraci neophodno je postići paritet cena energije i plemenitih metala. Time se ne samo pokreće privreda nego i podiže tehničko-tehnološki nivo i otvara šansa za saradnju sa svetom.

Sajt- Lepo zvuči, ali već u startu, pri raspisivanju tendera za nove poslove, nailazimo na prepreke.

Marković- Sve što sam pomenuo i mnogo toga sto nisam moguće jejedino ako domaća privreda bude partner u novim poslovima. Nosilac posla i projekata a ne podizvođač. U tome imamo bogato iskustvo iz više decenija. Sada se tenderi raspisuju tako da domaća industrija ne može konkurisati.

Sajt – Ostaje da se nadamo  korenitim promenama u ovoj godini.

Dragan Nedeljković

 

Čuju, al ne haju

Mladen Simović, direktor Energoprojekt Entela

U energetici Srbije, prema svim zvaničnim najavama, počinje veliki investicioni ciklus, otvaraju se novi rudnici uglja, grade elektrane, rafinerije, naftovodi i gasovodi, gasifikuju se mnogi gradovi i naselja. Počinju poslovi vredni milijarde evra, a svaki pojedinačno iziskuje ulaganja koja se iskazuju stotinama miliona evra. Bolju šansu za upošljavanje domaćih firmi teško je i zamisliti, bilo da je reč o projektantima, mašinogradnji, montažerima, čak i građevinarima i ostalim učesnicima u realizaciji velikih projekata. Svi oni su, međutim, hendikepirani, tvrde da ne dobijaju velike poslove i nadležnima ukazuju gde su problemi. Saslušaju ih, kažu, uredno, utisak je da ih čuju i razumeju, ali izostaju konkretne mere pomoći, utisak je čak da nema ni volje i želje da taj investicioni ciklus postane razvojna šansa Srbije, ne samo da bi kompanije i zaposleni u njima imali dugoročne poslove nego i da bi se osposobili za izvoz, dobijali poslove u drugim zemljama.

Danas jos možemo da radimo, kaže za sajt Mladen Simović, direktor Energoprojekt Entela i koordinator domaćeg Konzorcijuma za gradnju energetskih objekata, ali sutra već nećemo moći ukoliko ne dobijemo velike poslove. Nadležni, pre svega vlada, moraju razumeti situaciju i preduzeti mere, a ne čekati da se uđe u probleme, štrajkove i otpuštanja radnika pa tek tada reagovati. Znate, dodaje, ne tražimo novac nego uslove za dobijanje poslova kakve svojim firmama obezbeđuju u Nemačkoj, Sjedinjenim državama i drugim razvijenim zemljama. A svedoci smo da najjače zemlje stimulišu rad svojih kompanija na različite načine, uglavnom davanjem preferencijala i obezbeđenjem krupnih poslova.

Sajt -  Logično se nameće pitanje koliko je domaća industrija sposobna i konkuretna, ako se zna da na takvim poslovima, zapravo tenderima na koje se prijavljuju čuvene strane firme, učestvuju stranci, za finansiranje se koriste strani krediti, često i uslovljvaju propozicije za tendere.

Simović – U sadašnjim uslovima mi ne možemo biti konkuretni za velike poslove. Ako naše firme uredno plaćaju sve svoje obaveze, ako izmiruju poreze i doprinose, a stranac može da angažuje svoje stručnjake, čak i radnike, i ništa u ovoj zemlji ne plaća bitka je unapred izgubljena. Pokušali smo da se borimo institucionalno, da za takve poslove ne budu otvoreni postupci, da se domaćim kompanijama dodeljuju, ali nismo uspeli, nisu nas razumeli. Setite se kako su domaće firme gradile velike elektrane poput Đerdapa, termoelektrana u Obrenovcu, rudnika isl. Tražili smo da se raspisuju domaći, ne međunarodni tenderi, mada je mala razlika između njih. Mi hoćemo da upravljamo, da vodimo poslove, kao što smo nekada radili, na šemu smo, uostalom  i izrasli, stekli ugled i reference. Nije logično da se manipulacijama kod raspisivanja tendera stimulišu strane kompanije, a koče domaće, bez obzira da li su ulaganja domaća ili se koriste strani krediti.Imamo propise, obavezu da za velike poslove raspisujemo međunarodne tendere i kažu da stranci uslovljavaju kome će se poslovi dodeliti. To je razumljivo, oni štite svoje firme, ali mi moramo stimulisati naše. Mislim da se ne treba ni zaduzivati pod takvim uslovima.

Sajt – Za koju vrednost posla je, po propisima, obavezan međunarodni tender ?

Simović – Prosto je smešno što je minimum 200.ooo evra. Srpska mašinogradnja nije pravila konzorcijum, u kome se okupljeni instituti, projktanti, montažeri i proizvođaci opreme, za poslove male vrednosti – njih firme same mogu dobiti. Konzorcijum je pravljen za ozbiljne, velike poslove iznad 30 miliona evra, kakvih, inače, u Srbiji nema mnogo.

Sajt – Posao u Kostolcu, recimo, gde je vrednost, kako čujemo, oko 50 miliona evra.

Simović – Ukupna vrednost posla u Kostolcu dostići će stotinak miliona evra. Deo posla ugovoren je neposredno, ali će za nas biti mnogo posla na tom projektu, i mi ga želimo. A domaća elektroprivreda je itekako sposobna, stručno potkovana za buduće poslove gradnje rudnika i elektrana. I konzorcijum je stvoren upravo za takve poslove. Na njima, kao srpska pamet i znanje, ne želimo mrvice, ne želimo da bude podugovarači, nego nosioci. Nećemo se, naravno, takmičiti za opremu koju nismo u stanju da pravimo, ali hoćemo da mi budemo naručioci kod velikih svetskih proizvođača. Potrebno nam je, izmedju ostalog, sticanje iskustva, osposobljavanje mladih ljudi za vrhunske stručnjake, a jedini pravi način je učešće u realizaciji velikih projekata. Kad god se negde u svetu pojavimo prvo pitanje je šta smo radili, recimo koliko trafostanica smo pustili u rad prethodnog meseca ili prethodna tri meseca. Verujte da mi danas, na stranim gradilištima, puštamo u rad po pet trafostanica mesečno, dok u svojoj zemlji nemamo reference.

Sajt – Koliko znamo na više adresa ste upućivali apele, održali nekoliko sastanaka sa nadležnima. Ima li rezultata, reagovanja ?

Simović – Bili smo u Privrednoj komori Srbije, Privrednoj komori Beograda, Ministarstvu rudarstva i energetike… i svuda nas shvataju, obećavaju pomoć, ali još ništa konkretno nije preduzeto. Kriza nas sustiže, vremena za reakciju je sve manje, a moraju se donositi konkretne odluke o pojedinim projektima. Šansa je velika, reč je o značajnim poslovima za privredu Srbije, usuđujem se da kažem za državu u celini. Čekamo hitnu i odlučnu akciju države.

Dragan Nedeljković

Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike

Čekajući Južni tok

Godinu i po dana je proteklo od kako su tadašnji pregovarači iz ruskog Gasproma i srpskog Srbijagasa najavljivali skoro potpisivanje ugovora o formiranju zajedničkih preduzeća za gradnju magistralnog gasovoda i podzemnog skladista Banatski Dvor. Još se ništa nije dogodilo, iako povremeno stižu vesti da se razgovori privode kraju. Na neki način to je bio povod da zamolimo Dušana Mrakića, državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike za razgovor, da bi saznali gde je zapelo i šta. Istini za volju tema je, uz informisanje o gasovodu i skladištu, aktuelna situacija u snabdevanju Srbije prirodnim gasom. Ne samo zbog lošeg iskustva iz prethodne zime, nego i zbog činjenice da veliki, evropski, magistralni gasovod može biti u funkciji tek za pet, šest godina, a u međuvremenu treba živeti i raditi.

Po funkciji i zaduženju u ministarstvu Mrakić je i učesnik pregovora i resorno odgovoran za gasni sektor, dakle, najbolje upućen u sve što se radi i dogadja. Ipak, pre aktuelnih informacija pitamo za sudbinu, pod navodnicima, Južnog toka.

Mrakić – Ubeđen sam da svi skeptici i protivnici gradnje Južnog toka treba da ućute, uverio sam se da su Rusi krajnje ozbiljni i odgovorni i da je taj projekat zajednički interes evropskih zemalja i Rusije. Možda više ne treba pominjati kako je sve kočen i ometan, ne samo Južni tok nego međudržavni sporazum Srbije i Rusije o saradnji u energetici, ali je sasvim jasno da je bilo mnogo protivnika. Pogledajte, uostalom, delove autoputa kroz Srbiju od Subotice do Beograda, ili od granice sa Hrvatskom do Beogrda – ne postoji nijedna velika, ozbiljna benzinska pumpa u vlasništvu NISa, sve su strane kompanije izgradile nove pumpe. Na raskrsnici za Rumu NIS ima jednu malu, neuglednu pumpu. Šta se to u Srbiji radilo i zbog čijih intresa –

Da se zadržimo na projektu Južnog toka – posle skupa u Sočiju nema nikakve sumnje o evropskom karakteru ovog gasovoda. Ali, još nemamo sve detalje o trasama, kapacitetu…

Sajt – Zar interes Francuske, izražen nedavno, ne znači da će kapacitet biti znatno veći, s obzirom da se krenulo od ideje o 31 milijardu i do sada stiglo na 63 milijarde kubika –


Mrakić – Ne bih iznosio detalje, još se pregovara, mada je očito da evropskim zemljama treba više gasa i da neke s rezervom procenjuju Nabuko, odnosno količine raspoložive za taj gasovod. Nažalost moram reći da je za deonicu kroz Srbiju, odnosno osnivanje zajedničke kompanije Gasproma i Srbija gasa za gradnju i korišćenje gasovoda lopta kod nas. Na jednostavno pitanje šta Srbijagas unosi u zajedničku kompaniju naš odgovor se iskomplikivao- s jedne strane imovina Srbijagasa nije pokrivena vlasničkim papirima, s druge za neke poteze neophodni su drugačiji domaći propisi. Ipak, ako je reč o kompaniji za podzemno skladište sve je sređeno i osnivanje će se uskoro obaviti, prilikom posete visoke ruske delegacije Srbiji. Za Južni tok moramo sačekati odluke u još nekim zemljama u koje će gas stizati kroz te cevi.

Sajt – Kad je prošle zime došlo do prekida u snabdevanju gasom ministarstvo je moralo da organizuje isporuke mazuta pojedinim toplanama, što nije posao državnog organa nego firmi i toplana. Kako teku pripreme za predstojeću zimu –

Mrakić – Ako je reč o mazutu več smo organizovali razgovore i postigli dogovor NISa i toplana. Toplane su dobile povoljne uslove, reprogramirani su dugovi, ugovorene povoljne cene i tu ne i trebalo da se pojave problemi. Sličan postupak je sproveden za toplane i Srbijgas i postignut dogovor. U mnogo povoljnijoj smo situaciji, iako nas je loše prošlogodišnje iskustvo na neki način otreznilo. Ove godine smo utisnuli več blizu 80 miliona kubika gasa u Banatski Dvor, što sa ranije ubačenim količinama premašuje 200 mliona kubika. Najkasnije za mesec dana biće u funkciji gasovod od podzemnog skladišta do Gospođinaca, tako da neće biti problema u proizvodnji,odnosno vađenju gasa iz Banatskog Dvora i transportu do magistralnog gasovoda. Montiraju se i uređaji za vađenje gasa i završavaju nove bušotine kako bi se mogle vaditi veće količine. Istovremeno sa Mađarima smo pri kraju dogovora o zakupljivanju i transportu gasa, kako bi imali dovoljne količine i za slučaj poremećaja sličnih prošlogodišnjim. Nadam se da se kriza neće ponoviti, ali se i za to spremamo. Ponašamo se jednom rečju kao i ostale evropske zemlje, koje su i na prvom naftnom forumu u Beogradu pre neki dan posebno isticale značaj sigurnosti snabdevanja i mere koje preduzimaju kako bi se kriza sprečila. Lično ja verujem da krize neće biti, a ukoliko se ponovi može biti znatno teža i opasnija od prošlogodišnje.

Dragan Nedeljković

 

 

Prof. dr Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike

Dobra vest: Energetski institut

Šesta je godina od kako se primenjuje Zakon o energetici a više propisanih obaveza nije realizovano. Među značajnijima je, svakako, formiranje Energetskog instituta, zadatak koji će se verovatno preneti i u novi propis, pošto je izrada novog zakona već poodmakla. Ozbiljan, stručno fundiran rad u energetici i rešavanju energetskih problema zemlje, istina, nije ni do sada izostajao, ali su aktivnosti nekako raštrkane u više instituta, na nekoliko fakulteta i u energetskim kompanijama. Stvaranje nove državne institucije, očekuju stručnjaci, može značajno doprineti pre svega stručnom autoritetu i uticaju pri odlčivanju o energetici, bilo da to rade Skupština i Vlada, bilo organi vlasti na lokalnom nivou.

Prof. dr Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike je zadužen za realizaciju tog zadatka, pa je prirodno što smo  ga zamolili za razgovor o energetskom institutu. Tim pre što je na neki način opsednut strukom, decenijama se već bori da nauka i struka, nova znanja i postupci postanu sastavni deo odlučivanja i ponašanja u svakodnevnom životu. Prvo pitanje se nekako samo nametnulo, jer je reč o dilemi da li praviti posebnu instituciju ili neku vrstu zajednice postojećih instututa.

Rajaković. Moram, ipak, bar sažeto, početi sa potrebom, nespornom potrebom, da imamo energetski institut. Ne samo zato sto je energetika postala stalno aktuelna tema, nema međunarodnog skupa, sastanka državnika i funkcionera niti ozbiljne države u kojoj energetika nije nije na dnevnom redu, nego i zbog sve izraženije potrebe da se osigura sadašnjost i budućnost, stabilnost i sigurnost u snabdevanju energijom. Prirodno je zbog toga što sve države, od najajčih i najvećih do suseda, već imaju ili stvaraju autorativno stručno telo, instituciju koja daje podloge i savete pri utvrđivanju energetske politike i donošenju značajnih odluka.

Srbiji je, očito, neophodan strateški energetski institut, koji će integralno o svim aspektima energetike davati podloge za odlučivanje. Bilo da je reč o rudarstvu, nafti, gasu ili uglju ili o električnoj energiji, a bogami i o novim i obnovljivim izvorima. Istina mi već imamo institute (Nikola Tesla, Vinča, Rudarski institut, Mihajlo Pupin, delimično se istraživačka delatnost obavlja i na fakultetima) ali je to ipak parcijalno, a želimo kompleksno pokriti energetiku. Podrazumeva to i aspekte prava, ekonomije međunarodne saradnje i sve što se tiče proizvodnje i potrošnje energije u ovoj zemlji.

Sajt. Obaveza stvaranja institute zapisana je i u zakon, ali ni posle pet godina od kako je zakon na snazi nema čak ni vesti šta je sa formiranjem instituta.

Rajakovic.  Možda ste u pravu. Evo dobre vesti posao je pri kraju, upravo se sa pravnicima privode kraju formulacije za donošenje odluke o formiranju instituta. Pripremili smo sve podloge za tu odluku i odlučili da ne stvaramo veliko glomazno telo sa znatnim troškovima za državu, nego da iskoristimo potencijale koje imamo. Još nismo načisto da li institut prikljuciti uz Vinču ili Nikolu Teslu…

Sajt.  Ako primate sugestije možda je najbolje da nosi ime velikog naučnika Nikole Tesle, ne samo zato sto je to jedini Sloven čije ime nosi merna jedinica nego i zato što je to ime srpski brend, prepoznatljivo u svetu i odmah asocira na delatnost kojom se bavi.

Rajaković. Imate pravo. Kad nam stranci, bar moje kolege, dolaze i slete na beogradski aerodrome koji nosi njegovo ime nekako lepo se osećaju, a i ja kad to kažu. Argumentima za formiranje energetskog instituta treba dodati i veoma značajne promene u energetskom sektoru čiji smo svedoci. Uzmimo, na primer, izradu i donošenje energetskog bilansa zemlje, veoma bitnog dokumenta za sve aspekte rada i poslovanja, od ekonomske politike vlade do privrednih aktivnosti i standarda stanovništva. Do sada je to radilo ministarstvo, iako nema ni dovoljno ljudi niti je dovoljno stručno osposobljeno. Radile su ga zapravo kompanije. Dolazimo u situaciju da se pojavljuju novi, nezavisni proizvođači elektricne energije, biće ih sve više, odnosno da EPS više neće biti monopolista i jedini snabdevač na tržistu električne energije. Zar nije prirodno da se taj zadatak postavi institutu _

Sajt.  Postoji jos niz značajnih elemenata integralne energetike koji su na neki način zapostavljeni, a neki ključni su, čini se, još podložni voluntarističkom odlučivanju, tj. blaže rečeno prepušteni političkim odlukama i dogovorima. Za prvo neka bude primer decenijski mrak sa nuklearnom energijom, mada može da bude i nebriga oko školovanja ljudi za energetske struke. Za drugo je primer odlučivanje o cenama, tačnije ekonomskim uslovima pod kojima rade i posluju energetske kompanije. Grubo rečeno odluke o tome više zavise od sastava vlade, rasporeda resora ili rejtinga političkih partija nego od stručnosti ljudi ili argumenata i podataka kompanija.
Može li se formiranjem energetskog instituta i sastavom stručnjaka koje ce angažovati obezbediti kompetencija i autoritet koji niko ne sme ignorisati. Jasnije rečeno kad studijom, analizama i stručnim argumentima institut zauzme stav, predloži odluku ili rešenje svi ga moraju ne samo uvažiti nego i sprovesti.

Rajakovic. Upravo to nam je cilj, da dobijemo nezavisnu, stručnu i kompetentnu instituciju čije mišljenje je obavezno za sve. Strana iskustva govore da takve institucije, bez obzira kako ih nazivaju, odlučuju, od strateških postavki do konkretnih poteza. Mislim, čak, da će energetski institut biti oslonac i pomoć, počev od vlade do svih nivoa donošenja odluka, bilo da je reč o gradnji novih objekata, bilo rešavanju tekućih problema.


Dragan Nedeljković

 

Бошко Буха, директор Дирекције за производњу

Наставља се вишегодишњи успон Електропривреде Србије

Предстоји озбиљно смањење трошкова

Вишегодишњи успон Електропривреде Србије наставља се и ове године и много тога што  је урађено и унапређено, већ даје врло опипљиве резултате. И сада слободно може да се каже да смо, што се тиче техничке ефикасности и нивоа производње, достигли западноевропске стандарде, али када је реч о трошковима - нисмо и ту је добар део посла пред нама. Да бисмо постали успешна компанија, поред тога што је сасвим јасно да цена електричне енергије коју производимо мора да се повећа, исто тако је важно да се трошкови наше производње снизе.
Могло би се рећи да је ово кључна поставка, када је реч о новим збивањима у производном сегменту ЕПС-а. Бошко Буха, директор Дирекције за производњу енергије рекао нам да би, када се о овоме разговара, ваљало најпре почети од угља, чији се значај увек некако запоставља.

Више и угља и струје

- У Колубари је 2001. године ископано 25,3 милиона тона, а 2008. 30,5 милиона тона угља, или 20 одсто више. У Костолцу је производња са 5,1 милиона тона у 2001. години порасла на 7,4 милиона тона у 2008. а то је 42 одсто више. Укупна производња угља повећана је, дакле, чак за 7,4 милиона тона и резултати у рударском сектору свакако су више него добри. Те додатне количине угља биле су потребне да се производња електричне енергије у термо сектору повећа са 18,9 милијарди киловат-сати у 2001. на 24,66 милијарди kWh у 2008. години, односно да за осам година добијемо додатних 20,6 милијарди kWh. Ако то помножимо са пет центи, ето је милијарда евра - каже Буха напомињући да смо на пример 2002. године увозили 3,3 милијарде киловат-часова, а ове године нисмо увезли ни један kWh. Шта више у првом полугођу 2009. извезли смо 700 милиона kWh. Могло је и више да су постојале веће могућности за пласман. Извозиће се и даље, а увоза, напомиње Буха, највероватније неће бити.
- Специфична потрошња мазута смањена је са 4,71 тоне по произведеном гигават-часу(GWh) 2001. године, на 2,11 тона/GWh у 2008 , а то значи уштеду на годишњем нивоу од 22,5 милиона евра. То смањење специфичне потрошње резултат је ревитализације постројења и уведене аутоматизације. И специфична потрошња угља смањена је са 1,5 килограма по произведеном kWh у 2001. на 1,4 килограма у 2008. а то је смањење од 2,62 милиона тона угља на годишњем нивоу, које стају око 26,2 милиона евра - каже наш саговорник.
Ваљало би имати на уму да је 1990. године конзум на подручју које снабдева ЕПС износио 27,7 милијарди киловат-часова, а 2008. је порастао на 38,9 милијарди kWh. Електроенергетски капацитети у том раздобљу су остали исти; шта више сада су, разуме се и знатно старији него онда. Значи толики пораст потрошње сасвим сигурно не би могао да се покрије да нису обављене већ познате ревитацизације и капитални ремонти. А, повећана је и продуктивност. Буха истиче да је ЕПС, статистички исказано, 2001. имао 1,7 радника по произведеном гигават-часу, а 2008. 0,9 радника/GWh, што такође показује д се у ЕПС-у доста тога променило.

Алати за ефикасно одлучивање

Вера Станојевић, директор Сектора за производњу електричне и топлотне енергије у Дирекцији за производњу енергије додаје да је постигнута изузетна техничка ефикасност и да је коефицијент производње са 82,4 у 2001. порастао на 93 одсто у 2008.  На пример,  блокови ТЕНТ  А су за готово исто временско ангажовања, од око 6.900 сати 2006. године произвели 8,83 милијарде kWh, а лане 9,68 милијарди киловат-часова или око 800 милиона kWh више.
Веома је илустративан и пример да је блок А-4 у ТЕНТ-у на мрежи провео 351 дан од 365 у години и да је произвео 2,23 милијарде kWh. Његова претходна рекордна производња била је остварена још 1990. година и износила је 1,96 милијарди kWh. Произвео је значи 280 милиона kWh више, иако је тај блок већ готово 200.000 сати на мрежи. То су, како напомиње Буха, изванредни резултати.   
- Физички обим производње нам је одличан, али су нам трошкови производње и даље велики у управо на том пољу нам предстоје велики послови. Рад блокова и квалитет угља је такав да ове године имамо врло мало испада електрана. Суштинска уштеда је у том што смо средили цевне системе котлова и аутоматизовали блокове. Број испада је зато сведен са 417 на 268 у  2008. години , што значи да имамо 150 покретања блокова мање. Врло поуздано се радило и очекујемо да ћемо ове године у термоелектранама само на мазуту, који се иначе доста троши при покретању електране, уштедети 18.000 тона, односно око 600 милиона динара. Такође биће смањен и обим производње у ТЕ-ТО, које  троше причично мазута, на 225 милиона kWh. То је више него упола мање него што је претходно планирано и ту очекујемо уштеду од три милијарде динара. У укупном техничком програму одржавања и ремоната, планирамо и смањење трошкова одржавања за 1,152 милијарде динара - рекао је Буха.
Вера Станојевић напомиње да се сви подаци  са временском задршком, сакупљају, обрађују и анализирају у Дирекцији за производњу, а резултати таквог рада, у најкраћем су до сада представљали  „сумирање техничких грешака“ и указивали на правац њиховог отклањања.
- То данас више није довољно, поготову када су се ТЕ  приближиле граници могуће производње, па је уз реалну цену, примаран задатак обезбедити поуздан рад блокова на најефикаснији и најјевтинији начин.  За то је неопходно имати и обрађивати велики број различитих валидних параметара који су повезани и утичу један на други, при чему је пожељно омогућити спајање два кључна процеса: техничког  и финансијског. Сматрали смо да је најбоље да с том новином почнемо од ТЕ „Никола Тесла А“, на којој је у претходних осам година много тога урађено, стечена су драгоцена искуства укључујући и  модернизацију блокова са различитим DCS системима. Поред тога ТЕНТ А са шест  блокова представља 35 одсто инсталисане снаге наших ТЕ. Реализацијом пројекта интегрисано складиште података у ТЕНТ А, у реалном времену, они би били  доступни, ван централне команде блока. То су параметри радних режима и селектовани подаци о погонској расположивости постројења. Надградњу би представљали различити модули и апликације који би служили за обрачун енергетских перформанси, али и трошкова произведеног kWh. Ти алати би пружали могућност за ефикасно одлучивање јер би извештавали и о трошковима производње, што до сада није на одговарајући начин праћено. Увођењем оваквих система у осталим ТЕ, била би обезбеђена пуна транспарентност рада термоблокова. Поред уштеда, могли бисмо власнику, на аргументован начин да покажемо шта смо све учинили да трошкове сведемо на минимум  - напомиње Вара Станојевић и додаје да је уз постигнуте уштеде и цена kWh била повећана само за један евро цент, ЕПС би од 2004. до 2008. године имао повећан приход за око 1,7 милијарди евра. Било би то довољно, каже она, да сами изградимо бар један термоблок. Такође, навела је, да ЕПС никада до сада није имао мање непланских застоја и да се то нарочито односи на период од шесте до 23 недеље ове године, када је укупно време непланских застоја износило 44,9 сати.

Вреци - и даље проблем

Небојша Шијаковић, директор Сектора за производњу угља у Дирекцији за производњу енергије, рекао нам је овом приликом да рудари поред посла на смањењу трошкова брину да ли ће се откопати довољно угља. Ту се пре свега мисли на ПК „Поље Д“ и исељавање насеља Вреоци.
- Поред вишегодишњих напора, на нивоу Колубаре и ЕПС-а, рада више комисија и ангажовању више влада, ми у овом тренутку не можемо рећи да су решени сви проблеми и да је пресељење гробља, а затим и расељавање насеља Вреоци  решено. На ПК „Поље Д“ у овом тренутку можемо да рачунамо са преосталим резервама угља од највише 24 милиона тона. Ово није довољна количина ако се зна да ово поље даје 14 милиона тона годишње. Јасно је да нам је благовремено откопавање откривке кључно за наставак рада овог површинског копа. ЕПС чини све да то реши, али држава би свакако ту могла више да помогне. С друге стране процес издвајања делатности, које нису у функцији производње, није завршен и носимо са собом много тога што овде не припада. То оптерећује трошкове производње и директно утиче на целокупно пословање ЕПС-а. За нас је веома важно да на време добијемо потребна средства и благовремено обавимо неопходне послове, јер се код нас све планира на дужи рок. Ми и ове године радимо исто тако добро као и претходне, када су обарани рекорди. И код угља и код откривке производња је на билансу или изнад билансираних количина. Тренутно имамо довољне количине откривеног угља на нашим површинским коповима, а то ће омогућити несметан рад у периоду пред нама - рекао је Шијаковић.
Бошко Буха напомиње да је у свим производним сегментима много тога урађено и  уложено пуно труда, мада се то споља тешко примећује.
- Сада су трошкови на удару. Веома су неусклађени и критеријуми трошења средстава у ЕПС-у. Увођењем реда у овој области може се очекивати осетно смањење трошкова. Такође, добрим управљањем трошковима може да се уштеди и више од 50 милиона евра. Критеријуми морају да се направе према интересима ЕПС-а, а не према интересима компанија унутар ЕПС-а - рекао је на крају Буха.

Д. Обрадовић   (лист „kWh“)

 

 

Dragomir Marković, generalni direktor JP EPS


 

Moramo u promene

 „Kao što većina od nas zna, JP EPS se već godinama nalazi u teškoj finansijskoj situaciji. Poboljšanje tog stanja uz postojeći način poslovanja nije na vidiku. Niske cene električne energije, nestabilna i opadajuća vrednost dinara, stalni rast troškova, niska poslovna produktivnost, višak zaposlenih, visoki gubici električne energije u distributivnoj mreži, u kojima je značajno učešće krađe... neki su od glavnih uzroka lošeg poslovanja...“
Ovo je samo deo, i to uvodni, pisma koje je Dragomir Marković poslao svakom zaposlenom u EPS-u u času kada je postavljen za novog generalnog direktora ovog našeg značajnog javnog preduzeća. Za mnoge, bio je to originalan, a i neuobičajen potez koji su neki, međutim, protumačili i kao upozorenje  da sve nas u EPS-u čekaju teški dani i bolni rezovi, gotovo u duhu onog Čerčilovog obećanja Britancima o „krvi, znoju i suzama“. Kako bi zaposleni u kompaniji dobili više informacija kojim putem kreće EPS, na početku razgovora za „kWh“ zapitali smo generalnog direktora:

  • Šta ste hteli da poručite internoj javnosti u sistemu EPS-a?

- To pismo doživljavam kao nešto što treba da bude uobičajena praksa... Pismo nije nikakav hvalospev bilo kome i bilo čemu. To je realan opis stanja i najava nečega  u šta EPS, ako želi da postane profitabilna firma, mora da uđe. Pitanje tih promena nije vezano za vlasničku strukturu, jer je činjenica da su sve ugledne elektroprivrede na svetu profitabilne,  kakva god da im je vlasnička struktura. Pismo koje sam uputio zaposlenima ukazuje upravo na neophodnost promena, koje će, kao i sve promene, biti teške.
Najveći ljudski strah je, naime, strah od promena, čak i onda kada one znače da se ide nabolje. Evo i jednog dokaza za to, iz mog privatnog života: pre nešto više od dvadeset godina selio sam se sa porodicom sa Liona na Dorćol. Dakle, bliže centru. Iz manjeg u veći stan. I, još mi je i tašta živela u blizini novog stana... ali moja žena je ipak - plakala... Izgleda da je to neka  prirodna reakcija na promene.

Strah od privatizacije
U pismu sam indirektno hteo nešto da kažem i u vezi s privatizacijom, zbog koje je takođe prisutan strah. Pojam privatizacije, međutim, nema nikakve veze s pojmom restrukturisanja o čijoj neophodnosti govorim. U svetu se stalno restrukturišu i privatne i državne kompanije, željne da povećaju svoju efikasnost na tržištu, a vlasništvo kompanije s tim uopšte nema veze. Sem toga, restrukturisanje nikada nije jednokratan proces i ko god mi kaže da je „završio sa restrukturisanjem“, pojma nema šta ta reč znači. I RWE i E.ON i EDF, a i sve druge kompanije su, zapravo, u stalnom procesu restrukturisanja. To je zato što sve one imaju tržište, koje ih primorava da se stalno menjaju, dok ga mi uistinu - još nemamo...

  • Pred nama je, dakle, nastavak restrukturisanja, koji je iz raznih razloga zaustavljen. Za te ne male promene potrebna je i politička podrška. Imate li je?

- Nadam se da sam na ovo mesto postavljen na osnovu mog programa (koji će u celini biti objavljen u narednom broju „kWh“, prim.red.), a ne na osnovu političke podobnosti. Pa ako je taj program prihvaćen, a u njemu je restrukturisanje predviđeno, valjda se i politička podrška za to podrazumeva...

  • Stručnjaci tvrde da nikakvi planovi razvoja srpske elektroprivrede nisu mogući dogod se cena električne energije ne dovede na nivo koji će omogućiti ne samo održavanje postojeće proizvodnje već i nove investicije. Nije li odustajanjem od obećanog poskupljenja već na početku Vašeg mandata Vlada iskazala nameru da EPS i dalje ostane najveća socijalna ustanova u državi?

Naš konsultant Arthur D. Little nedavno je uradio jednu analizu u kojoj je tačno kvanitifikovao uticaj cena na opštu sliku i profitabilnost kompanije. Analiza je pokazala da na taj „gep“ koji postoji između EPS-a i drugih profitabilnih kompanija, poput  ČEZ-a, cene utiču otprilike sa jednom polovinom. Druga polovina, neophodna da bismo dostigli taj njihov prosek je - povećanje poslovne efikasnosti. Nije, dakle, dovoljno samo povećanje cene, mada je to opasna teza za političare, zato što će onda oni da kažu: Evo, vi povećajte prvo poslovnu efikasnost, pa ćemo tek potom da vam povećamo cenu... Ali, jedno bez drugog zapravo ne može. I povećanje poslovne efikasnosti, naime, ima svoju cenu, pošto postoje troškovi tog procesa...
 

Socijalu u državu
Uzmite neko obično tehničko poboljšanje - ono košta, a od čega ćete ga platiti? Pa, od povećanog prihoda iz nove cene. Ne možete, dakle, efikasnost da povećate, ako za nju nemate finansijsku podršku. Verujem, ipak, da je ovo sadašnje odlaganje poskupljenja struje samo privremeno. Dok  ne prođe prvi talas krize....

  • A kada će, po vama, ova kriza da prođe?

- Ljudi često misle da će da prođe u julu ili avgustu, ali, možda je interesantno da vam kažem šta mi je nedavno rekao direktor jedne velike nemačke kompanije: mi nismo zaduženi i ako kriza ne bude duža od pet godina preživećemo; ako, pak, kriza bude potrajala duže, propašćemo, rekao je on.
Sadašnja kriza, međutim, nipošto nije iznenadila nekoga ko je pratio šta se događa u svetu. Mi (u EPS-u) smo, recimo, još u aprilu prošle godine, kada smo radili analize, po kretanju cena raznih berzanskih roba, kao indikatora, videli da se nekakva kriza sprema. Ništa neočekivano nije stoga za nas bilo to što su  cene u julu dostigle vrhunac, da bi se potom strmoglavile. Biće teško, ne znaju se intenzitet, dinamika, dužina... krize. Ipak, nema sedenja sa skrštenim rukama. Moramo krenuti u nove, velike investicije.

  • Hoće li, ipak, odustajanje od najavljenog poskupljenja struje uticati na naše razvojne projekte, na nove elektrane za koje smo raspisali tendere?

- Pa, uticaće. Zadržavanje cena na starom nivou će, najpre, prema našim računicama, povećati već viđeni negativni finansijski rezultat za još osam milijardi dinara. Ali, i sama svetska  kriza će imati uticaja. Krediti su sada postali skuplji, rizici investiranja su se povećali, a broj kompanija koje će učestvovati na našim tenderima za nove TE se smanjio.

  • Predugo se oklevalo sa raspisivanjem tendera, iako je za njih EPS sve pripremio u avgustu 2007. godine. Da je tada EPS dobio saglasnost, danas bismo pričali na gradilištu nove termoelektrane a ne u vašem kabinetu. Zašto se toliko odugovlačilo?

- Tačno je da smo izgubili mnogo vremena, a to je resurs koji ne možemo da nadoknadimo. Naravno da EPS nije imao uticaja na to. Da smo tendere raspisali tada a ne u januaru ove godine, sada bi, usred krize, na tim poslovima već radilo više hiljada ljudi. Ovako, radiće za godinu i po ili dve. Dobro je, ipak, da je prošao i tender za TE-TO u Novom Sadu, projekat koji je malo drugačiji od ostalih, jer za njega odluku treba da donese i Skupština tog grada.

  • Jedan od najčešćih argumenata protivnika poskupljenja struje je teška materijalna situacija naših građana. Kakva su tu rešenja moguća? Može li ovde da se primeni „recept“ iz Hrvatske, gde postoje subvencije iz budžeta za tamošnju elektroprivredu?

Hrvatska  je rešila problem siromašnijih kupaca i njihove subvencije su po mom mišljenju bile dobar potez. Zato, između ostalog, Hrvatska elektroprivreda (HEP), koja je upola manja od EPS-a, ima duplo veći prihod! A te subvencije očigledno funkcionišu. Ipak, mislim da je bolje rešenje kada država direktno daje subvencije kupcima nego kada se ta sredstva prenose elektroprivredi, kao u Hrvatskoj... Može država da okasni sa prenošenjem novca elektroprivredi...

  • Hrvatska je našla način da kupci struje finansiraju razvoj obnovljivih izvora energije. Ovde je postojala dilema da li će to da radi država iz svog fonda ili će EPS biti obavezan da kupuje kilovat-sate po cenama koje su daleko iznad tarifnih stavova. Ministar Škundrić je nedavno izjavio da će tu razliku u ceni ipak da pokriva država...

Zaista bi država to morala da pokrije. Jer, logično je pitanje ko bi plaćao, recimo, 13 evro centi po kilovat-satu i ko bi snosio gubitak ako EPS taj kilovat-sat posle proda po recimo pet evro centi?

  Novim brojilima do većeg prihoda

  • Pametno trošenje energije je najveći resurs Srbije, ali se slabo štedi, jer struja nema realnu cenu. A najveći resurs EPS-a su gubici električne energije u distributivnoj mreži. Kako se uhvatiti u koštac s tim problemom za koji nije kriv samo EPS, s obzirom na veliki udeo krađa struje u tim gubicima?

- Tvrdim da je smanjivanje tih  gubitaka - najprofitabilniji projekat EPS-a! Ali, to je ujedno i projekat koji zahteva velike investicije. Na primer, kada je reč o zameni i ugradnji brojila uz pomoć kojih će moći da se upravlja sistemom.

  • Za koliko vremena bismo mogli da vratimo uloženi novac?

Evo ovako: u Srbiji ima 3,4 miliona domaćinstava, dok jedan sistem košta od 100 do 150 evra. To bi ukupno, sa ugradnjom svih novih brojila, iznosilo oko 500 miliona evra. Ako bi se uz pomoć novih brojila gubici smanjili za 4-5 odsto, ispada da bi ta investicija mogla da se isplati za 5 do 6 godina. Zbog toga za taj projekat uopšte ne bi bilo teško naći finansijera, ali imamo problem da fizički postavimo toliko brojila. Godišnje bismo mogli da zamenimo maksimalno 300.000 do 400.000 brojila. Bio je plan da se tim poslom bavimo deset godina, ali mislim da sva brojila moramo da zamenimo u narednih 6-7 godina.
U svetu se, naravno, poslednjih godina razvijaju takozvani „smart“ (pametni) sistemi gde nije reč samo o brojilima za struju, već i o kontroli utroška vode, gasa i ostalih stvari u jednoj kući. Ali, to je i u svetu sasvim nova tehnologija i, zasad, tu ne kasnimo. U Švedskoj je, recimo, tek nedavno počelo uvođenje tih „smart“ sistema i to za samo za 600.000 domaćinstava. EPS-u će, svakako, sva ta iskustva samo dobro doći.

  • U Srbiji se mnogo struje ukrade, a da nadležni (policija, sudovi) na to gotovo i da ne reaguju. Utisak je  da problema nema samo sa zakonima već više sa njihovom primenom. Kako da EPS to razreši?

Pojam krađe struje kod nas je, izgleda, nedovoljno ozbiljno shvaćen ne samo u  narodu nego i u pravosuđu. Presude takvim kradljivcima su, koliko znam, zaista prava retkost i u tim uslovima je teško povećati procenat naplate. Morali bismo stoga ovde da imamo veću podršku. I sudova i Ministarstva unutrašnjih poslova...

  • Često se čuju zamerke i na organizaciju samog EPS-a, na neracionalnosti i previše zaposlenih. S druge strane, i Vi ističete da u EPS-u postoji manjak visokostručnih kadrova.  Kakve bi tu promene valjalo očekivati?

Mi se kunemo da smo vertikalno organizovana firma, ali to i nije baš tako. Evo i praktičnog primera: generalni direktor ispod sebe ima najpre 11 direktora privrednih društava, pa šest direkcija... sve u svemu dvadesetak direktora koji su prilično ravnopravni, svaki u svom delu. To više liči na horizontalnu nego na vertikalnu organizaciju. Zato će EPS u svojoj budućoj organizaciji koristiti zaključke do kojih su 2007. godine došli konsultanti iz kompanije Arthur D. Little. A to je – dobro može da se upravlja sa šest-sedam funkcija, ali ne i sa dvadeset. Sem toga i uloga sadašnjih direktora direkcija mora da se izmeni, da oni dobiju odgovornosti u svom domenu, da, recimo direktor proizvodnje zaista bude odgovoran za proizvodnju... Takođe radimo i na formiranju inženjering firme u kojoj bi se obrazovali i pripremili kadrovi za vođenje procesa izgradnje novih postrojenja, nastup na regionalnom tržištu inženjering i konsalting usluga...tzv. projekt menadžment.

Lokalni interesi neće crtati šemu EPS-a
Cela organizacija bi u stvari trebalo da bude podređena zahtevima efikasnosti  i racionalnosti. Slede nam nove sistematizacije i promene organizacije.  U cilju podizanja efikasnosti razmatra se smanjivanje broja distribucija na čemu će da radi poseban stručni tim. Tako bi umesto sadašnje tri (Jugoistok, Centar i Elektrosrbija) postojala samo jedna distribucija, tako da bi, sveukupno, umesto sadašnjih pet, preostale tri distribucije sa ravnomernijim brojem kupaca. Ne radi se to reda radi, mnogo je razloga za to, a najveći je racionalizacija poslovanja. Jer, na primer, sve nabavke u svim tim distribucija razlikuju se jedino – po dužini žice. Sve ostalo je isto. Doduše, ima tu dosta lokalističkih tendencija, da svako hoće vlast u svom ataru, ali, ovo je jedini racionalan odgovor na takve tendencije. Ali, pre svega u delu distributivne delatnosti ima jedna mnogo važnija i teža promena. EPS je kompanija koja će na tržištu morati da se bori za svakog kupca. Distribucije su veza sa tim kupcima. Moramo da shvatimo da se vreme menja i da je svaki kupac – „ njegovo veličanstvo kupac“. Neće biti više nadmenog odnosa EPS-a prema kupcima struje. Pored tehničkih, osnovni parametar kvaliteta rada ovog segmenta, jesu žalbe kupaca. Moramo da unparedimo taj deo poslovanja. Tu očekujem i veliku ulogu PR funkcije kompanije.

  • Mnogo se govori i o privatizaciji, mada su razne izjave na tu temu dosad samo zbunjivale javnost. U pismu zaposlenima Vi ocenjujete da nije nemoguće da država, ako se EPS sam ne sredi, izdvoji profitabilne delove i proda ih. Kako bi to EPS mogao sam da se sredi i da li zaposleni zbog toga treba da strahuju od otkaza?

Otpuštanja radnika u uslovima ove krize, neće biti, naročito ne bez adekvatnog socijalnog programa, tako da trenutno radnicima ne preti ta opasnost. S druge strane, jasno je i da u EPS-u postoji veliki višak zaposlenih, gledano po broju, u odnosu na druge uspešne elektroprivrede. Otpuštanje se, pri tom, najčešće vezuje za pojam privatizacije, jer se smatra da će taj koji će da nas kupi, i da nas “odseče“. Ali to nije uvek tako. U Mađarskoj, koja je privatizovala deo svoje elektroprivrede, novi vlasnik, recimo, dosad nije otpustio ni jednog radnika...
Šta je, međutim, motiv da vlasnik uopšte krene u prodaju neke svoje imovine? To je želja da dođe do nekih sredstava, a i da reši neki svoj problem. Ako, recimo, EPS godinama proizvodi samo gubitke, to onda sigurno postaje problem. Zato uvek postoji mogućnost da neko počne da prodaje EPS, a najbolji odgovor na takve tendencije je, svakako, efikasna Elektroprivreda Srbije. Ako je, pak, EPS neefikasan, teško je odupreti se prodaji, pogotovo najprofitabilnijih delova kao što su distribucije ili hidroelektrane.
Ali, pitanje je šta bi se i time dobilo. Najbolju cenu dosad je, koliko je poznato, postigla Makedonija koja je svoju distribuciju prodala Austrijancima za 310 evra po brojilu. Ako bismo, dakle, prodavali svoju distributivnu delatnost po toj najboljoj ceni, mogli bismo da računamo na oko milijardu evra... I šta bi se onda dobilo? Prodalo bi se tržište, za te pare gotovo ništa novo ne bi moglo da se izgradi ako neko te pare da za investicije, a to se do sada nije dešavalo... a pare bi se potrošile.

  • Pre dve godine, uz pomoć stranog konsultanta, urađena je studija koja je trebalo da ukaže na mogućnosti uvećanja vrednosti EPS-a i privlačenja stranog kapitala, s ciljem da EPS  postane regionalni lider. Nasuprot tome je, međutim, sadašnja  stvarnost u kojoj EPS, zbog  odustajanja od poskupljenja struje rizikuje da ostane bez novca za investicije u vreme kada se najavljuje izgradnja novih TE, revitalizacija „Đerdapa“, privatizacija EP Crne Gore, kupovina stotina hiljada brojila... Da li su krediti rešenje?

- Napravili smo nacrt biznis plana iz koga se vidi da bi nam do 2015. godine za sve investicije bilo potrebno ukupno oko devet milijardi evra. Od toga bi oko 3,5 milijardi evra bilo iz sopstvenih sredstava, no teško će se to obezbediti ako ne bude potrebnih godišnjih povećanja cene struje. Sa Arthur D. Little-om  utvrdili smo da je knjigovodstvena vrednost kompanije 6,5 milijardi evra. Ali, vrednost kompanije nije prosti zbir stolova, stolica i ostalih predmeta u firmi, već postoji i drugi deo procene koji govori o tome koliki je potencijal kompanije da poslovanjem donese prihode, a tu je, naravno, cena struje od odlučujućeg uticaja. U ovoj proceni je uzeta cena koja je važila 2007. godine, a onda je pretpostavljeno da će ona do 2012. da poraste na oko 10 evro centi za kilovat-sat, da bi do 2015. nastavila da prati trendove u našem regionu. Na bazi toga je onda napravljan i čitav program razvoja kompanije od koga, međutim, stalno odstupamo. Umesto da sada imamo cenu veću od pet evro centi za kilovat-sat, ta cena je manja od pet centi, a to samo znači da, uprkos tome što stalno pričamo da želimo da povećamo vrednost kompanije, mi tu vrednost zapravo permanentno – obaramo. Zbog odstupanja u otklanjanju dispariteta cene kilovat-sata opet menjamo Plan razvoja EPS-a do 2015. godine. Izvesno je da se za sve projekte koje ste naveli, novac mora naći.

  • Projekat telekomunikacija se realizuje već nekoliko godina. Postavljeno je gotovo 4000 kilometara optičkih kablova, nabavlja se oprema, povezuju se svi važni objekti EPS-a... Ta mreža je još jedan veliki resurs EPS-a čiji kapacitet prevazilazi njegove potrebe. Kakvi su planovi sa Telekomunikacijama?

- Kapacitet našeg telekomunikacionog sistema ima potencijalno veoma značajnu vrednost na tržištu telekomunikacija. Planiramo da se telekomunikacije okrenu komercijalnom poslovanju i zato je potrebno da, čim se stvore uslovi, formiramo posebnu kompaniju u vlasništvu EPS-a koja će i dalje imati primarnu funkciju pružanja tih usluga elektroenergetskim delatnostima u sistemu EPS-a, ali i donositi profit.

  • EPS u 2009. godini do sada nije uvezao ni jedan kilovat-sat. Zahvaljujući mnogim faktorima (hidrologija, dobar rad TE...) već tri meseca samo izvozimo, sa šansama da tako nastavimo sve do sledeće zime. Čini se da je vreme za trgovinu na berzi. Može li to EPS? Kako i kada? 

- EPS kao javno preduzeće ima problem u tom pogledu. Kao javno preduzeće mora da se povinuje raznim propisima, pre svega mora da radi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, pa je po tome izjednačena, recimo, sa - Gradskom čistoćom! A želimo da budemo na evropskom tržištu. Najdrastičniji primer tih ograničenja odnosi se upravo na trgovinu električnom energijom, pa je EPS zbog toga napravio i predlog korporatizacije kompanije. Predlog je predat Vladi i nadamo se da će ubrzo biti usvojen.
  Javne nabavke i trgovina na berzi
Osnovni naš problem je, naime, u tome što sada nismo u ravnopravnom položaju s konkurencijom. Dok mi moramo za svaku prodaju ili kupovinu da idemo maltene na Upravni odbor, konkurenti odluke donose „on lajn“, dakle - u trenutku. I tu onda ne samo što ne možemo da budemo operativni već ljudi koji se bave trgovinom potpadaju i pod zakonske sankcije, pogotovo, ako ne daj bože, na nekom poslu izgubite. Jer u zakonu gubitak, jednostavno, nije moguć iako je on uobičajena pojava u svim poslovima na berzi. Zbog toga su, onda, direktori, uključujući i mene, pod velikim pritiskom i u krajnjem, prinuđeni su da donose odluke koje kompaniju čine nekonkurentnom. Iz straha da ne dođu pod udar zakona, recimo, direktori će nastojati da struju prodaju po najvišoj mogućoj ceni, pa će posao naprosto da izgube, jer će drugi ovu energiju da nude pod povoljnijim uslovima... Moramo se spremati za berzu, druge nema.

  • Čini se, uprkos tome, da bi baš ovde u Srbiji, mogao da bude najveći regionalni centar za trgovinu električnom energijom?

- Mi zaista imamo najveće mogućnosti za to. Preko Srbije se, uostalom, prenosi najviše energije, ali... Nije posao EPS-a da organizuje regionalnu berzu u Beogradu. EPS je štaviše u konfliktu interesa ako bi to radio. Zato bi regionalnu berzu morao da organizuje - neko drugi. A mi je jedva čekamo, jer berza donosi tržište gde bi komparativne prednosti  EPS još više došle do izražaja pa se ne plašimo ni tržišta ni konkurencije ako se spremimo na način o kome smo pričali.

Grejanje Beograda iz TENT-a - enigma
Do kraja godine, kako je naveo ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, na nedavno održanom  Regionalnom energetskom forumu u Sarajevu, biće raspisan još jedan tender za izbor strateškog partnera za gradnju TE-TO na gas na Novom Beogradu, kapaciteta između 400 u 600 megavata. Da li bi taj projekat bio u suprotnosti sa projektom grejanja Novog Beograda iz TENT-a, s obzirom da se taj projekat opet aktuelizuje,  upitali smo Dragomira Markovića, generalnog direktora EPS-a.
- To bi zaista trebalo da razjasnimo: malo - malo, pa svi greju Beograd iz Obrenovca i to se još naglašava - umesto da toplotom grejemo Savu, treba da grejemo Beograd?! To je jedna tehnička besmislica. Toplota, kojom se zagreva Sava zaista je ogromna, ali to uopšte nije toplota koja je namenjena grejanju Novog Beograda. Njom bi se i dalje grejala Sava, čak i ako bi se iz Obrenovca grejao glavni grad. To nema nikakvu povezanost. Nekada je to bio dobar projekat iz više razloga, naročito kada se pravila komparativna analiza u odnosu na grejanje gasom. Druga činjenica je da je tada Srbija imala viškove električne energije. Jednostavnije rečeno, da bismo grejali Beograd, TENT bi, zbog te toplotne energije, morao da proizvodi manje  električne energije. Kada imamo viškove električne energije u sistemu onda to možemo da radimo, ali kada to nemamo već zimi moramo da je uvozimo, mi bismo praktično Beograd grejali uvoznom strujom, posebno ako postoji obaveza snabdevanja tarifnih kupaca. Znači EPS mora da obezbedi dovoljno struje, a ako grejemo Beograd, onda ćemo imati još manje struje i biće potreban još veći uvoz - napominje Marković.
Čak i kada bi sve to funkcionisalo na tržišnim principima i kada bi postojala obaveza grejanja građana na ovaj način, deo tih troškova prelivao bi se na građane, koji plaćaju to grejanje i pitanje je koliko bi to bilo isplativo. Bar dok se ne realizuju projekti gradnje novih elektroenergetskih objekata i dok se ne stvore viškovi električne energije, kako navodi naš sagovornik, isplativost grejanja Beograda iz Obrenovca je problematična.
- Trenutno opada cena gasa i potrebna je ozbiljna fizibiliti studija o prednosti grejanja iz Obrenovca i ne može to baš tako lako da se izračuna. To je takođe bio i jedan od razloga zašto je trebalo brže da gradimo nove elektroenergetske objekte. Potrebno je uporediti te troškove sa troškovima grejanja iz pomenutog kombinovanog gasno-parnog bloka u Novom Beogradu (koji uzgred nije EPS-ov projekat) pa to projektovati na duži period. Jer, cene gasa luduju, tako da kada bi se kratkoročno  posmatralo, dok napravite jednu analizu, cene se promene, a time i isplativost jedne ili druge kombinacije.

EPS hoće da privatizuje, a ne da bude privatizovan
Vrednost neke elektroprivredne kompanije procenjuje se na osnovu raznih parametara, ali prava je ona, koja se određuje na tržištu, naglašava, naš sagovornik.  Tako je, na primer vrednost EPCG Ekonomski institut iz Podgorice procenio na oko 990 miliona evra i to je ta knjigovodstvena vrednost, koja je sada umanjena za oko 120 miliona evra, jer je izdvojen prenos. Međutim, EPCG ima akcije na berzi i na osnovu te knjigovodstvene vrednosti one su vredele nešto iznad devet evra, po akciji. Najviša vrednost jedne akcije na berzi u prošloj godini iznosila je 3,2 evra, a sada je ispod tri evra, posle izdvajanja Prenosa. Znači, odnos tržišne i procenjene vrednosti u ovom slučaju je jedan prema tri.
- Prijavili smo se na tender za kupovinu 18 odsto akcija, na osnovu Odluke Upravnog odbora EPS-a. Koliko znam, prijavile su se još četiri kompanije. Učestvujemo u tome, jer mislimo da je to u interesu EPS-a i države Srbije. Suština nije taj procenat učešća u vlasništvu, već činjenica da onaj ko pobedi na tenderu dobija ugovor o upravljanju elektroenergetskim sistemom Crne Gore. To svakako nije na štetu Crne Gore, a nama je pre svega važno,  kada je reč o upravljanju drinskim slivom, koji praktično počinje u Crnoj Gori. Tu je i  dobra HE „Perućica“. Time bi se se popravila ne samo stabilnost rada elektroenergetskog sistema Srbije već, da tako kažem, i krvna slika integralnog sistema, u kome bi bilo više energije iz hidrosektora. Znači, govorimo o tome da upravljamo slivom i da svima bude bolje. Jer, kada neko sam upravlja jednom elektranom, pogotovo, ako je ona prva u sistemu, kao što je na primer HE „Piva“, ne postoji zainteresovanost za ostale elektrane. Od takvog ugovora koristi ima i taj proizvođač i EPS. Sada nastojimo da to postane trajno rešenje. Na taj način ćemo biti bliži i nekim novim hidroprojektima u Crnoj Gori  - kaže Marković.
On se potom osvrnuo i na gradnju četiri hidroelektrane na gornjoj Drini i Sutjesci, na području Republike Srpske, i istakao da je to EPS-ova investicija u regionu.
- Zato bi trebalo malo razmisliti i o tom našem strahu od privatizacije: mi zapravo idemo da privatizujemo a ne da nas privatizuju. U navedena dva primera  (EPCG i Gornja Drina) mi učestvujemo u promeni vlasničke strukture u drugim elektroprivredama, odnosno, težimo tome. Često nastaju nesporazumi zbog termina privatizacija, jer u takvim poslovima uglavnom učestvuju kompanije koje su u pretežno državnom vlasništvu. Kada je reč o HE „Buk Bijela“, gradnja velike elektrane je problematična zato što je kanjon Tare pod zaštitom UNESKO-a. Postoje i planovi da se napravi visoka HE „Buk Bijela“, sa različitim režimom rada leti i zimi. Leti bi, kada ta struja nije potrebna, kanjon ostao netaknut i splavari bi mogli nesmetano da ga koriste, a zimi bi se dobijale značajne količine električne energije. Mi smo za to zainteresovani, ali zasada nema odgovora iz EPCG.   

Konkursi za direktore

Kada se govori o budućnosti, najčešće se EPS vidi kao regionalni lider, ali i poredi sa češkim gigantnom ČEZ-om. Ali da bi EPS postao ČEZ, morao bi, po mišljenju Dragomira Markovića, novog generalnog direktora, najpre da protera politiku iz preduzeća. Mi nismo još zreli da u potpunosti prihvatimo taj princip, ali je bitno, veli on, da s tim procesom počnemo. I da ga bar u jednom dobrom procentu ostvarimo.
Upravo u tom cilju će, najavljuje Dragomir Marković, za rukovodeće kadrove uskoro biti raspisani konkursi! Prvi konkurs koji je već raspisan, odnosi se na prijem direktora za ljudske resurse u Direkciji JP EPS. Verujem, kaže on,  da će se na taj konkurs javiti i stručnjaci iz sistema EPS-a, pa ćemo izabrati najbolje rešenje za veoma važnu poslovnu funkciju.
- Kod nas se obično smatra da je to neka sporedna delatnost i ljudski resursi se uvek nekako gledaju kroz prizmu  kadrovskih službi obično pri pravnim sektorima preduzeća. Tako je i u EPS-u. Prava organizacija ljudskih resursa je, međutim, sasvim drugačiji, kreativan posao, sa najvišim stepenom odgovornosti, objašnjava Marković. To je struktura koja se prva postavlja pri svakoj reformi kompanija i upravo ona treba da definiše uslove, kriterijume i sve ono što je potrebno za prijem stručnjaka rukovodilaca. Ta služba uključuje i ono što sada rade kadrovske službe, ali ima i jedan ključni segment: pored sprovođenja procedure izbora i i prijema, ona ocenjuje i rad menadžera. A, to će,  na osnovu tačno utvrđenih kriterijuma, uticati na njihova napredovanja, smenjivanja i drugo. Sve ide preko te službe ne samo na nivou menadžera već i do najniže radne jedinice - kaže naš sagovornik.
Prilikom sprovođenja konkursa biće angažovana i profesionalna kuća izvan EPS-a, koja se time bavi i svi kandidati će proći kroz psihološke i druge testove, intervjue i ostalo što je potrebno.
- To je dugotrajan proces, ali kao i svaki drugi proces, najteže ga je pokrenuti. Postoji tu još jedna kategorija, a to je kapacitet za promene. On je kod nas relativno nizak jer smo kao sistem prilično inertni: teško nas je pokrenuti, mada nas je teško i uništiti. ČEZ je, inače, sa svojim promenama počeo 1990. godine, da bi postao ime tek posle 2000. godine -  objašnjava Dragomir Marković.  

Sindikat kao partner

- Promene koje su nam potrebne, u koje moramo da krenemo da bi sutra bilo bolje kompaniji i svima koji rade u njoj, neće moći da se sprovedu u u ambijentu konflikta, sukoba između poslodavca i sindikata. Novo poslovodstvo kompanije će pre svega sindikatu EPS-a da objasni pravce restrukturisanja, jer želimo da imamo podršku sindikata sa procese koji su, ubeđen sam u to, u interesu zaposlenih, ističe Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a. - Nikome ko radi u ovoj firmi ne treba kompanija koja beleži gubitke, koja nije omiljena u narodu, koja ne može da pokrene nijedan projekat koji daje neku perspektivu svima koji su u njoj. Sa sindikatom treba da se razvija partnerski odnos koji podrazumeva dijalog o zaštiti prava zaposlenih u procesima restrukturisanja. Nije tajna da u EPS-u postoji višak zaposlenih, ali taj problem niko neće da rešava preko noći i bez kvalitetnog socijalnog programa. Ali, nisam za neselektivne otpremnine koje će nam odvesti stručne kadrove iz firme koji na tržištu rada odmah nađu novi posao. Uveren sam da će Sindikat EPS-a i u ovim kriznim vremenima biti konstruktivan partner poslovodstvu, da ćemo zajedno u nimalo lakom vremenu, punom iskušenja, ostvariti atmosferu i ambijent ne samo za realizaciju elektroenergetskog bilansa, već i za pokretanje novog investicionog ciklusa.

Pripadnost kompaniji
- Teško mi je da opišem kako sam se osećao kada sam se kao mlad inženjer zaposlio u elektroprivredi. Ja sam svuda, gde god sam išao i službeno i privatno, sa ponosom pričao gde radim. Teško je tu sreću opisati. To je važilo tada kod gotovo svakog ko je radio u elektroprivredi. Danas, imam utisak, nema tog osećanja pripadnosti kompaniji, pripadnosti EPS-u, bar ne u onom broju kako je bilo nekada. A lojalnost kući u kojoj radite i osećaj zadovoljstva što radite u njoj, jedan je od preduslova za bolju atmosferu u kompaniji i za povećanje motivisanosti na radnom mestu. Kao „posledica“ atmosfere i motivacije, dođu i bolji pojedinačni radni rezultati. Sve to onda dovodi do boljitka kompanije, koji treba da znači i boljitak zaposlenih u njoj. Svestan sam da na kreiranje atmosfere najviše utiču menadžeri i zato ću se sa svojim saradnicima potruditi da se nekadašnja atmosfera i osećanje pripadnosti kompaniji opet vrate u EPS – kaže Dragomir Marković.    

Rodoljub Gerić i Dragan Obradović (List „kWh“)

 

 

 

Ciklus ulaganja u energetiku

Dr Petar Škundrić, Ministar rudarstva i energetike

Više je povoda za razgovor sa dr Petrom Škundrićem, ministrom rudarstva i energetike Vlade Srbije: u tek minuloj energetskoj krizi izazvanoj prekidom u snabdevanju prirodnim gasoma Vlada je reagovala odmah, formirala krizni štab i svakodnevno proveravala stanje u gradskim toplanama, odnosno intervenisala da se obezbedi mazut, stignu manje količine gasa i funkcionisao elektroenergetski sistem. Preuzimanjem većinskog dela vlasništva u NIS-u Gasprom je započeo proces modernizacije naftnog sektora a Vlada načinila prvi značajan korak u realizaciji međudržavnog sporazuma Rusija-Srbija, raspisivanjem uslova za tendere o gradnji dve nove teroelektrane posle više decenija počeće gradnja novih proizvodnih objekata u elektroprivredi i najzad imenovanjem novog generalnog direktora EPS-a posle 20 godina na čelo najznačajnije srpske firme postavljen je čovek iz firme, čovek koji je ceo radni vek proveo u elektroprivredi. Ako se bar ovlaš osvrnemo na pređašnje stanje, kad su imenovani ljudi sa strane, kad su menjani skoro svake godine i kad se investicije i razvoj nisu ni pominjali može se zaključiti da se krenulo pravim putem.

Tim pre što se nazire i nagoveštava ozbiljan i dugoročan ciklus ulaganja u energetiku, a to, kao i drugi infrastrukturi projekti, znači pokretanje privrede, dobijanje značajnih poslova i otvaranje radnih mesta u mnogim delatnostima. Posebno je značajno pokretanje razvoja energetike u doba krize i recesije, jer i strana iskustva uče da energetski projekti mogu doneti preokret. Za dobre projekte, reklo bi se, uvek se nađu izvori sredstava, jer se oko njihove ralizacije okupljaju i zapošljavaju takoreći svi, od obrazovnih institucija i naučnih instituta, preko proizvođača opreme i materijala do građevinara, montažera i ostalih učesnika u gradnji.

U prvi plan se nekako nameće veliki interes stranaca za ulaganja u energetiku Srbije, gotovo svakog dana pojavljuju se vesti o nekom rudniku, elektrani ili obnovljivim izvorima energije. Otuda i prvo pitanje za ministra koliko su Vlada i resor u tome angažovani.

Škundrić: Interes je, moram reći, veliki. Ovih dana sam razgovarao sa jednim bogatašem iz Teksasa, pre izvesnog vremena sa ministrom italijanske vlade, dolaze Nemci, Švajcaraci, Česi Kinezi, Rusi… Ali, te preliminarne razgovore, početna informisanja ne publikujemo u javnost, ni strancima ni nama ti početni koraci nista ne garantuju, a bolje je objaviti konkretnije informacije kad budemo imali preciznije razgovre.

Sajt –Upravo je u Privrednoj komori Srbije završen ekonomski forum sa odgovarajućom institucijom Bosne i Hercegovine sa posebnom temom o saradnji u energetici. Rečeno je da su energetski resursi veoma malo iskorisćeni, u hidropetencijalu, na primer, BiH koisti tek 40 posto potencijala, Crna Gora 18 posto, Srbija nekih 60 posto. Za Srbiju to znači da nekih 8 milijardi kilovat časova svake godine protekne neiskorisćeno, da ne koristi prirodno bogatstvo koje poseduje. Možda se sve ne može koristiti, možda su neke lokacije preskupe, ali je činjenica da ste raspisali tendere za dve termoelektrane, uprkos sumnji o rezervama uglja.

Škundrić: Nismo napamet doneli odluke o novim termoelektranama. Sva istraživanja, verifikovane rezerve i  spremljeni dokumenti kazuju da ima dovoljno uglja za ove kapacitete. Tačno je da otvaranje novih kopova iziskuje ulaganja od oko 700 miliona evra, da je to ozbiljan i krupan zalogaj za nas, ali je to naš ulog, nešto što ćemo valorizovati i oplemeniti kroz nove termo kapacitete. Uostalom oba projekta su već ranije urađena i spremna, a ne bih se upuštao u razloge odugovlačenja početka radova. Ove dve termoelektrane smatramo za početak novog energetskog razvoja Srbije, a iskustva iz sveta nam potvrđuju značaj i ulogu energetike u ukupnom industrijskom i privrednom razvoju zemlje. A kad smo već kod uglja ovim projektima ne iscrpljujemo svoje potencijale, imamo istražene i potvrđene rezerve nalazišta Štavalj, gde se može podići bar 400 megavata termoelektrana. Najslabija tačka kod uglja su nam rudnici sa jamskom eksploatacijom, gde jedino država subvencionira proizvodnju.. Intenzivno tragamo za strateškim partnerom sa kojim bi modernizovali podzemnu eksploataciju i verujem da ćemo ove godine rešiti probleme koje imamo i doći do rentabilne proizvodnje bez otpuštanja radnika. Više je kombinacija i razgovora i o tome će tek biti reči.

Sajt – Da na neki način rekapituliramo poteze u energetici koje preduzimate, posebno ako imamou vidu sta energetski razvoj znaci za privredu i zemlju u celini.

Škundrić: Mislim da smo pokrenuli nekoliko ključnih stvari koje strateški i praktično menjaju domaće energetske uslove i prilike. Podjemo li od energetskog aranžmana sa Rusijom, kad realizujemo dogovoreno u gasnoj privredi ne postižemo samo kvalitetno drugačiji status, nego otvaramo čitav  niz mogućnosti razvoj hemijske industrije i čitav niz pratećih industrija. Ne obezbeđujemo, dakle, samo energente.. O uglju i termoelektranama već smo nešto rekli, pa da vidimo kako koristiti hidropotencijal.

Sajt – Izvinite, nedavno ste u Zvečanu pomenuli ideju gradnje termoelektrana na Kosovu i Metohiji, ima li tu nešto konkretnije. Istovremeno molimo da nam kažete razmišlja li  se o davanju koncesija za korištćnje energetskih resursa u Srbiji.

Škundrić: Za sada tražimo strateške partnere i želimo aranžmane gde smo učesnici, ali to ne znači da nećemo razgovarati i o koncesijama. Znate više stranih partnera je zainteresovano za korišćenje potencijala sliva Drine, ali još nismo stigli do razgovora o mogućim aranžmanima. Italijani, sa kojima smo ove nedelje potpisali  protokol o saradnji u energetici, predlažu stvaranje zajedničke kompanije za gradnju energetskih objekata i vrlo brzo ćemo konkretizovati oblike saradnje i objekte. A veoma nam je stalo do saradnje sa Italijom, značajnom industrijskom zemljom.

Sajt –  Ali,  pitanja se nameće: prvo je želja EPS-a da sama gradi nove hidroelektrane, odnosno u saradnji sa Republikom Srpskom koristi potencijale Drine, što može da povuče i druge zainteresovane, recimo Crnogorce.

Škundrić: Kad bi imali sredstava verovatno je najbolje da sami koristimo hidropotencijal. Ali, tu smo gde smo. Sa Crnogorcima smo u kontaktu, svesni da imaju zakon o zaštiti životne sredine. Italijani su ponudili da finansiraju posebnu studiju o uticaju akumulacije na Drini na kanjon Pive pa ćemo videti šta će se raditi. No sliv Drine, iako jedinstven i plemenit, nije jedini hidropotencijal Srbije. Imamo mogućnosti korišćenja Morave, Save, gradnje oko 500 megavata snage malih hidroelektrana do 10 i još toliko nazovimo ih srednjih do 100 megavata, a valja pomenuti i reverzibilnu hidroelektranu Bistrica i aktivirati poznati projekat Đerdap 3. Kad već pomenuh Đerdap imam vest da smo se dogovorili sa Rusima oko revitalizacije Đerdapa I i možemo početi odmah – vrednost je nepunih 140 miliona dolara.

Sajt – Osim ovih konkretnih poslova i projekata zapalo vam da menjate i donosite nove sistemske dokumente kojima ćete stvoriti institucionalne uslove za promene stanja u energetici. Utisak je da je to veci i značajniji zadatak koji iziskuje okupljanje svih stručnih snaga ove zemlje, počev od  Instituta za energetiku ili nekog centra koji bi objedinio Rudarski institut, Institut “Nikola Tesla”, Institut iz Vinče i druge naučne ustanove i snage, preko nove Strategije energetskog razvoja, promena Zakona o energetici sve do ekonomskog položaja proizvođača energije.

Škundrić:  Pokrenuli smo inicijativu i počeli razgovore oko stvaranja instituta ili centra u kome bi struka predlagala državi sve poteze iz oblasti energetike. Profesor Rajakovic, državni sekretar, to vodi i uskoro ćemo videti šta se može postići. Strategiju energetskog razvoja ćemo menjati kako bi uneli nove elemente: energetski aranžman sa Rusima bitno menja pozicije energetike u razvoju, želimo dati veći značaj novim i obnovljivim izvorima energije, a želimo i jasnije određenje liderske pozicije Srbije u elektroprivredi, da pomenem samo nekoliko najznačajnijih promena u koncipiranju razvoja za naredne tri decenije. Trebalo bi dodati  strateško opredeljenje za kogeneraciju, nove tehnologije, proizvodnju sintetičkog gasa iz otpada, a moramo otvoriti i  pitanje atomskih elektrana. Želimo, dakle, stvaranje okvira budućeg razvoja u institucionalnom, tehnološkom i ekonomskom smislu.

Sajt – Sve česće nailazimo na kadrovske probleme struke, ni u srednjim školama, ni na fakultetima ne obrazujemo ljude za energetska zanimanja, a posebno su deficitarni u gasnom sektoru.

Škundrić: Slažem se sa konstatacijom da smo kadrovski slabiji nego pre dvadesetak godina, Objašnjenje je jednostavno – sve to vreme nismo gradili nijedan značajniji energetski objekat. Kadrovi se stvaraju na velikim projektima, fakultetom i praksom. Veliki poslovi i privlače ljude, obezbeđuju posao i usavršavanje. Smatram da je najveći uspeh ministarstva pokretanje investicionog ciklusa u energetici. Reći ću vam da sam kao profesor fakulteta razgovarao sa ljudima iz Gasproma da otvorimo katedru za jedan profil stručnjaka u gasnoj privredi, gde smo tanki, a nameravam isto da učinim za naftaše sa strateškim partnerima.

Prilika nam je da iskoristimo kadrove koji su decenijama u elektroprivredi, na primer, i obučimo na novim projektima ljude koji su nam potrebni  za buduću energetiku Srbije.

Vrlo brzo ćemo predložiti izmene Zakona o energetici, grupa eksperata je pripremila sve.

Sajt – Ostaje li se pri opredeljenju da jednim zakonom sve regulisemo, jer znamo da su mnoge zemlje donosile posebne zakone o elektroprivredi, naftnoj privredi, ili formiranju tržista energenata.

Škundrić: Imaćemo jedan zakon, koji poboljšavamo i preciziramo. Stimulacija proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, na primer.

Sajt – Kad  pominjete stimulaciju proizvođačima ko će to da plaća, država ili EPS koji preuzima energiju.

Škundrić: U principu trebalo bi država da stimuliše, ali će konkretno biti obaveza EPS-a. Za sada to nije neko opterećenje, jer su male količine, ali za tu vrstu energije imamo evropsko tržiste, znate već priču o Kjoto protokolu i mogućnostima plasmana takve energije.

Sajt - Hoće li se menjati nadležnost Agencije za energetiku pri odlučivanju o cenama, kako je u mnogim evropskim zemljama? U toj agenciji imamo stručno blago, verovatno najbolje regulatorno telo, ali su im uskraćene ključne nadležnosti.

Škundrić: Slažem se da agencija veoma dobro stručno potkovana. Možda nedovoljno koriste ovlašćenja koja im pripadaju, zbog ekonomske i političke situacije u kojoj smo. Uvek je problem mogu li naši konzumenti podneti ekonomske cene energije, to je veoma osetljivoi komplikovano pitanje.

Sajt – Tu smo vas čekali. Zar cilj reformi u energetici nije da se politika skloni iz odlučivanja, da struka odlučuje i preuzme odgovornost ? Uostalom tržiste treba da deluje i u energetici.

Škundrić: Mogli bi organizovati simpozijum na tu temu. Pojednostavljeno regulativom ćemo uvesti više kategorija potrosača, ne samo po količinama, nego i po socijalnom statusu. Teret socijalne politike ne treba svaliti na EPS, zalažemo se za nivo tržisnih cena u regionu, ali moramo voditi računa da i siromašni slojevi imaju električnu energiju, bar za osnovne potrebe. Upravo razradjujemo modalitete sistema da bi to postigli. Počev od merenja potrošnje do gubitaka i efikasnog korišćenja energije.

 

Obamamanija


Majstorstvo lansiranja imidža Baraka Obame, od kampanje do inaguracionog govora, omamilo je celu planetu i na neki način objasnilo kako su na vlast dolazili Musolini, Hitler, a kod nas S. Milošević, da se zadržimo samo na prethodnom veku. Kao i uvek i danas ima oponenata, a najubojitiji je Gerald Celente koji tvrdi da će novi predsednik totalno uništiti Ameriku. Intervju koji prenosimo zapravo je predviđanje gde će svet odvesti aktuelna kriza a čini se da vredi saznati i drugačije mišljenje.
Intervju sa Geraldom Celenteom

Gerald Celente je prognostičar trendova, autor i direktor „Trend Research Institute“, koga je osnovao 1980. Postao je slavan sa svojim tačnim prognozama svetskih događaja, kao pad berze 1987, raspad Sovjetskog Saveza 1990, azijsku krizu 1997, pad ruske privrede 1998, eksplodiranje internet balona 2000 i recesiju 2001. Osim toga, predvideo je i početak pomame za zlatom 2002, pad tržišta nekretnina 2005, recesiju 2007 i paniku 2008.

Pošto smo pred krajem godine, želeo sam saznati od gospodina Celentea, kakvu nam prognozu daje za godinu 2009. Sledi intervju, koji sam sa njim vodio 12.12.08:

Freeman: Kako vidite trenutnu situaciju u USA?

Celente: Finansijski sistem je kompletno kolabirao. Jedine dve stvari, koje vlada radi, da bi održala zemlju u životu, su ili štampanje još više novca ili spuštanje kamata. Mi to nazivamo „Bernankeov dvokorak“, jer postoje samo dva koraka koje sef FED-a može da učini. Ni jedna od ove dve mere ne može promijeniti kurs i zaustaviti pad privrede.

Potreban je novi produktivni kapacitet, kao u 1990tim, kad smo ušli u recesiju, izašli smo zahvaljujući tehnologiji interneta. Sve je bilo prebačeno na internet. To je bilo realno. Naravno da je postojala spekulacija na tržištima, ali to nije imalo nikakve veze sa postojanjem produkta. Radilo se o produktivnom kapacitetu. Tako nešto se ne može izazvati monetarnim ili fiskalnim nadražajima. Danas, na primer, imamo novog predsednika, koji, kako sam kaže, želi da stvori 2.5 miliona novih radnih mesta. Odakle želi da uzme novac za to? Jedino ga može naštampati. Ono, sa čim smo danas konfrontirani, je hiperinflacija kao iz vremena Vajmarske Republike. To može takođe da se desi dolaru.

Ja sam politički ateista. Ne verujem u bajke, ja sam odrastao čovek. Ako neko veruje da će nas političari spasiti, ili je dete ili se samozavarava. I ovo samozavaravanje je veoma izraženo u USA. Ljudi su puni nade da će novi predsednik nekako prouzrukovati promenu.

Freeman: Ukoliko pogledamo tim, koji je Obama do sada izabrao, ne vidimo promenu.

Celente: Tačno, ali ne samo to : kako može biti promene, ako je izabrao iste ljude, koji su i prouzročili krizu ? Kao na primer Lary Summers, koji će biti ekonomski savetnik i ovaj Timothy Geithner, direktor njujorškog FED-a. To su sve proteze Roberta Rubina. Summers je u Klintonovoj administraciji bio ministar finansija nakon Rubina. To su ljudi koji su unistili Glass-Steagall-Act.

Freeman: Ukiadanje «Glass-Steagall» zakona 1999 od strane Clintona je glavni uzrok ove krize, jer se tim ukidanjem izbrisala i razlika između poslovnih i investicionih banaka i uvela totalna liberalizacija, što je bankama ponovo omogućilo da sepkulišu nekontrolisano.
Celente : To je tačno. Očigledno znate o čemu se radi. To su ljudi koji su stvorili klimu, u kojoj su nastali svi ti derivati, kao Credit Default Swaps, SIVs, CDOs, takozvani egzotični finansijski instrumenti, koji nisu ništa drugo nego opklade, to je igra kao u kasinu.

Freeman: Da li verujete da je kriza namerno prouzrokovana ili je u pitanju «human failure» ?

Celente: U pitanju je greška. Priča se puno o iluminatima. Ukoliko su to napravili iluminati, onda su opet iluminati ti, koji moraju ispraviti grešku. Ne postoji ni jedna jedina stvar, koju je bilo ko od ovih ljudi sa uspehom doveo do kraja. Ni jedan jedini u svojoj karijeri. Oni još nikada nisu ništa uradili kako treba. Dospeli su na vrh isključivo putem inkompetencije i dupeuvlačenja. Tako se to dešava u državnoj administraciji.

Da Vam dam nekoliko informacija : karijeru sam počeo u državnoj službi u Yonkersu, NY, nakon diplomiranja 1971 ; Yonkers je solidno velik grad sa 300.000 stanovnika. Nakon toga sam bio poslan u glavni grad države New York, Albany, gde sam radio kao asistent senatskog sekretara države New York. Zatim sam doktoirao politologiju na St. John’s University. Od 1973 do 1979 specijalista za državna pitanja u Washingtonu za hemijsku industriju. Zbog toga se razumiem u državni aparat. Radio sam i za Reagana i Connolyja, bio sam zajedno sa «top playersima».

Ljudi žive u iluziji, da su ovi tipovi pametniji od svih ostalih. Činjenica je, kada neko radi za državu, potrebna mu je potvrda da je gluplji od svih ostalih.

Druga realnost je, a to sam video na poslu koji sam imao u Albanyju, kako političari gmižu da bi dospeli do vrha. Oni se usisavaju naviše u hijerarhiji. I zbog toga verovati da su ovi političari u stanju da reše problem – to je samozavaravanje. Osim toga su sve političke organizacije u suštini kriminalne organizacije, što ne kažem olako.

Freeman:
Ali zar oni nisu znali da će čitav finansijski sistem implodirati, kada Greenspan bude pojeftinio novac ?

Celente: Mislili su: ukoliko želimo da spriječimo da ljudi – to jest veliki igrači- izgube novac zbog pucanja internet mehura, možemo prosto da spustimo kamatne stope, što su i uradili nakon marta 2000. Od tada smo upozoravali u našem institutu, i to stoji u dokumentima, šta bi se moglo desiti, ali niko nije želeo da veruje. Kada bi smo napisali da će doći do pada, dobijali smo mnoga pisma sa zahtevom da kažemo i nešto pozitivno, da izvestimo i o nečem lepom.

Tako je bilo i sa ratom. Pre početka iračkog rata rekli smo ljudima da će USA izgubiti. Biće moguće bez većeg otpora brzo ući unutra i ukloniti Sadama, ali nakon toga će otpočeti gerilski rat, koji se nemoguće može dobiti. Ali niko to nije želeo čuti, to bi bilo nepatriotski. I ? Nakon skoro 8 godina rata, nismo se pomerili ni jedan korak.
Dakle, kada govorim o kriminalnim organizacijama, ne mislim to kao klevetu, već kao činjenicu. Amerika vodi rat koji bazira na pogrešnim razlozima. Da li su oni to znali ili ne, je u suštini akademsko pitanje. U pitanju su jednostavno pogrešni razlozi i nevini muškarci, žene i deca ginu, što je apsolutno protiv mojih moralnih osnova. I oni pljačkaju ljude do gole kože, u sred belog dana, sa svim ovim «paketima za spasavanje». Postoji taj mentalitet «too big to fail» (previše velik da bi propao), što u konsekvenci znači da smo mi suviše mali da bi bili spašeni.

To je tipično engleski „Titanik“ način razmišljanja. Bogati smiju da uđu u čamce za spasavanje, siromašni ostatak je zaključan u potpalublju i dozvoljeno mu je da potone zajedno sa brodom.

Freeman: Šta mislite da će se desiti nakon što „bailout“ za automobilsku industriju nije prošao?

Celente: To ne pravi nikakvu razliku. U pitanju je mrtvorođenče od samog početka. Novac bi bio ionako samo bačen kroz prozor. Osim toga, bilo ko, ko kupi američki auto, nema tri ciste u glavi, američki automobili su jednostavno smeće. A menadžeri su nesposobnjakovići. Potpredsednik upravnog odbora General Motorsa, Lutz, je 2005 rekao : bilo ko, ko misli da će visoka potrošnja goriva spriječiti ljude da kupuju SUV-ove, nema pojma o čemu govori. Totalno je pogrešio. Ti ljudi govore i proizvode smeće već decenijama. Postojalo je doba, kada je USA proizvodila odlične automobile, ali to je već odavno prošlost. Njima je uvek profit bio najbitniji, koliko novca mogu da zarade sa najjeftinijim smećem.

Freeman: Finansijska kriza je prešla Atlantik i stigla u Evropu. Sada ruinira čitav sviet.

Celente: Da, u pravu ste. Na svojim putovanjima primećujem nažalost da Evropljani i Azijati jednostavno preuzimaju svaku glupost iz USA. Tako su i Credit Suisse i UBS podlegli istoj stupidnoj pohlepi i manipulaciji novca, kao i ovdašnje banke. Pre godinu dana je još postojalo pitanje da li će se inostranstvo zaraziti. Sada čitav svet ima upalu pluća.

Pogledajte samo šta se dešava u Španiji sa čitavom nesuzdržanom produkcijom u građevinskom sektoru koja je proizvela jednu ogromnu deponiju nekretnina. Zemlja je bankrotirala.

Ista stvar je i sa bivšim državama Istočnog bloka. Sreo sam ljude odatle i sa zaprepašćenjem sam slušao kako brbljaju o investicijama i marketingu, kao da oduvek žive u kapitalizmu. Govorili su sa mnom, kao da tačno znaju o čemu je reč. Ponašali su se više kao grabljivci, kao domoroci sa Zapada. Ove zemlje i mnoge druge imaju sada sopstveni privredni horor i svi su pali direktno na nos.

Freeman: Kako vidite godinu 2009 ? Kako izgleda, privreda će doći do kompletnog zastoja.
Celente : Upravo smo objavili našu prognozu za 2009. Predskazujemo totalni kolaps privrede. 7. Novembra 2007 smo predvideli finansijsku propast i paniku 2008, koja se i desila. Sledeće godine ćemo videti propast trgovinskog sektora na malo, zatim propast komercijalnih nekretnina, itd… doživećemo najveću depresiju ikada, puno težu od takozvane «Velike Depresije» 1930tih godina.

Freeman: Vau !

Celente: Reći ću Vam i zašto. Tada nije toliko ljudi posedovalo tako visoko zadužene nekretnine, takođe nisu bili pod tolikim kreditnim obavezama kao danas, nisu postojale kreditne kartice, nisu bili u dugu od 14.000 milijardi. Tada je postojao trgovinski suficit, danas su USA u minusu od preko 700 milijardi godišnje. Državni budžet je bio izbalansiran, sada imamo neverovatan deficit i državni dug od 13.000 milijardi, pri čemu je samo ove godine novo zaduživanje bilo 1.000 milijardi.

Na početku Drugog Svetskog Rata su USA bile motor čitave svetske industrijske produkcije, imali smo najvišu produktivnost. To je odavno prošlost. Mi smo nacija u propasti. Ulazimo u najveću depresiju i ona će biti svetska.

Freeman: Šta mislite, da li će doći do masovne nezaposlenosti sa revoltima?

Celente: Da, mi takođe vidimo trend ka revoluciji. Ono što se trenutno dešava u Grčkoj, može eksplodirati svuda. Tamo se ne radi o ubistvu 15-godišnjeg dečaka, već o pobuni ljudi protiv te totalno nekompetentne, korumpirane političke kaste, koja je svuda ista. Bio sam zaposlen kod države, poznajem razmere korupcije. U Washingtonu se radi samo o lansiranju projekata, kojim će se obogatiti inicijatori i njihovi ortaci, ruka ruku mije, novac za prijatelje, sistem je od vrha do dna korumpiran.

Freeman: To znači da ćemo proći kroz bolnu depresiju, koja ce trajati godinu-dve, i potom izaći iz doline?

Celente: Kako da izađemo iz doline? Šta će nam pomoći u tome?

Freeman : Znači u pitanju će biti dugotrajna depresija?

Celente: Da!

Freeman: To uopšte ne zvuči dobro. Kako će depresija pogoditi Evropu?
Celente: Evropa ce proći bolje, jer ljudi tamo nisu toliko zaduženi i u boljoj su poziciji da se sami izvuku iz problema. USA su se pretvorile u zemlju mlakonja, koji sami više ne mogu raditi ništa, mogu samo da konzumiraju, žive u velikim kućama, voze ogromne automobile i sami su postali veliki i gojazni. Jednostavno ne mogu prestati da žive iznad mogućnosti. Troše previše hrane, energije i prostora. Ne znaju kako da žive skromno. Sada je žurka gotova i pritegnuti kaiš će biti veoma bolno. Imamo rastući sloj potpuno osiromašenih, što na taj način nikada nismo imali. Užasavajuće je. Imaćemo veoma visoku nezaposlenost, veću nego kod zadnje depresije.

Freeman: Prema tome, Vi ne vidite rešenje za izlazak iz krize?

Celente: Izaći ćemo samo u slučaju ako budemo u stanju da pokrenemo novi produkcioni kapacitet, koji ide dalje od novih tehnologija za alternativne energije. To mora biti nešto sasvim revolucionarno, što će biti novi motor za privredu, kao otkriće vatre ili pronalazak točka.

Freeman: Istorija pokazuje : kada su moćnici konfrontirani sa velikim privrednim problemima, oni ih ne rešavaju, već misle da će rat rešiti sve probleme. Postoji li mogućnost velikog rata ?

Celente: Nakon zadnje velike depresije je Drugi Svetski rat viđen kao izlaz. Danas živimo u drugom vremenu. Sledeći rat bi bio rat sa oružjem masovnog uništenja. Današnje ratove je moguće voditi samo protiv nerazvijenih zemalja. Više se ne radi o ispaljivanju interkontinentalnih raketa, već o gerilskom high-tech ratu, kakvog vidimo u Iraku ili Afganistanu. Samo… političari su spremni na sve.

Freeman: Da li sa tim mislite na „operaciju pod lažnom zastavom“ (false flag).

Celente: Da, oni lažu konstantno o svemu, kao na primer da je Sadam posedovao atomsko oružje i veze sa Al Qaidom. Ko je u stanju da političarima veruje i jednu jedinu reč?

Freeman: Pisali ste da USA idu putem Velike Britanije. Da li sa tim mislite da USA više ne mogu da priušte Imperiju i stacioniranje trupa u 130 zemalja?

Celente: Da, američka Imperija nestaje, otiče istim putem kao i britanska. Jednostavno nemamo više para.

Freeman: Jedini političar, koji to kaže u USA, i koji želi da restaurira ustavna prava i vodi razumnu privrednu politiku, je Ron Paul. Šta mislite o njemu?

Celente: Ja bih ga izabrao za predsednika. Umesto toga sam morao da glasam za Nadera, jer Paul nije stajao na izbornom listiću. Neću podržavati nijednu od kriminalnih organizacija, koje dele moć u Washingtonu. I veoma sam jasan po tom pitanju. Bilo ko, ko je glasao za kriminalce, podržava produžetak ubijanja i pljačke. To se ne može reći ni na bilo koji drugi način . Oni ubijaju nedužne ljude svaki dan.

Freeman: Koliko krivice na trenutnoj situaciji nose mediji? Oni se ponašaju još samo kao organi propagande.

Celente: Mediji nose veliki deo krivice. Oni su u krevetu sa moći. Samo treba pogledati koje bliske veze postoje između predstavnika medija i službi, ministarstava, Pentagona i Bele Kuće. Mediji tamo svakodnevno ulaze i izlaze. Možemo se zahvaliti New York Timesu da nam je prodao irački rat. NYT je 2007 takođe napisao da je problem sa privredom samo obična štucavica i da će proći, iako smo već videli pad. Mediji su na strani privrede i vlasti, ni na koji način ne ispunjavaju svoju pravu funkciju.

Freeman: Šta možete poručiti mojim čitaocima, kako da se pripreme za nadolazeću depresiju ?

Celente: Mi u institutu govorimo odavno, da ne treba trošiti ni centa više nego što se ima. Moraćemo da živimo novu skromnost, koja će se manifestovati u kupovini isključivo stvari koje su neophodne i imaju duži rok trajanja. Čitav ciklus konzuma je prošao, ciklus kupovine i dostizanja sreće kroz materijalizam. Razumite me, i ja volim lepe stvari, samo se sada radi o kvalitetu, ili konceptu «manje je više».

Štednja i zbog obrazovanja dece. Ovde u USA svi žele da pošalju svoj podmladak na visoke škole i univerzitete. To košta bogatstvo. I za šta? Da bi mogli da studiraju ekonomiju ili pravo i da naprave MBA? Bolje uštedite novac. Imamo više nego dovoljno bankara i pravnika. Bolje obrazovanje je praktično i korisno, kao inžinjer, tehničar ili svi zanatski pozivi.

Doći će do velike promene. Sve počinje već na lokalnom nivou. Potrebno je brinuti se o svojoj zajednici i biti aktivan u njoj. Pitanje je : kako mogu biti koristan mojim sugrađanima ? Budite srećni, jer u Švajcarskoj imate direktnu demokratiju i možete učestvovati u odlukama. Ovde u Americi nemamo više ništa da kažemo, oni rade šta hoće. Ljudi su protiv finansijskih paketa, ali šta rade političari ? I dalje rade po svome.

Freeman: Mojim čitaocim kažem: čuvajte svoje gradove i komune, borite se za održavanje javne infrastrukture, sprečite privatizaciju i rasprodaju svih vrednosti.

Celente: Postoje službe koje su esencijalne i koje trebaju biti javne, kao transport, energija i vodosnabdevanje. Ovde je u pitanju globalna vlada, ja nisam teoretičar zavere, ali svako zna kuda vodi putovanje. Cilj je kontrolisati sve i upravljati centralno.

Freeman Da li mislite da će se zbog finansijskih problema mediteranskih zemalja i novih članica na istoku EU i euro raspasti ?
:
Celente: Da, u to smo uvereni. Mi smo to predvideli jos pre uvođenja eura. Jedino što je potrebno za ostvarivanje tog scenarija je nacionalni populista u nekoj od zemalja članica, koji je uveren da samo kroz izlazak iz EU finansijska kriza može biti zaustavljena, i Unija već pada. Berlusconi je to već najavio, sa pretnjom istupanja iz Sengena zbog brojnih imigranata.

Masovna migracija je veliki problem. Zapadne zemlje su preplavljene ljudima koji žele bolji život ili beže iz nužde. Tu ne pomaže altruizam, ko će to sve da plati? Odakle obezbediti smeštaj, namirnice i posao, kada se više nema para ni za brigu o sopstvenim ljudima?

Freeman: Da li mislite da je moguće formiranje Severnoameričke Unije između Meksika, Kanade i USA?

Celente: Da, to smatramo mogućim, samo je šansa sada veća da će doći do raspada. Svedoci smo raspadanja USA kao što se nekad raspao SSSR. Pojedinačni regioni će uvideti da će lakše proći kroz krizu bez savezne vlade. Za šta trebaju daleki Washington? Pogledajte samo kakvi se političari tamo motaju. To su sve korumpirani nesposobnjakovići koji misle samo na svoju prednost. Svedoci smo raspada Sjedinjenih Država.

Freeman: Da li je funkcija centralnih banaka prevaziđena ? Na kraju krajeva one su izazvale krizu i potpuno zakazale.

Celente: Da, zakazale su. Ali trenutno je u toku borba za moć, veliki žele da unište male, kako se već toliko puta ponovilo u istoriji. Jedan od trendova, koje posmatramo, nazivamo „skidajte im glave“. To će se sigurno desiti.

Freeman: Kažete da će doći do prave pobune?

Celente: Apsolutno. Pogledajte samo svu tu bagru na Wall Streetu, ili ono, što izlazi iz univerziteta kao Yale i Harvard. Oni još nikada u svom životu nisu zaprljali ruke. Nemaju pojma šta znači živeti na ulici, potpuno osiromašen. Kada uzmete sve ljudima i kada nemaju više ništa da izgube, spremni su na sve.

Freeman: Ovo, što predskazujete, ne zvuči bas optimistično.

Celente:
To nema veza sa optimizmom ili pesimizmom, vec sa realizmom. Kao kad odete kod doktora i dobijete dijagnozu raka u zadnjem stadijumu. Da li Vas doktor treba slagati ili reći kako stvari stoje ? Lažni optimizam ne menja ništa na činjenici da ćete uskoro umrijeti.

Freeman: Mislite li da je dobra ideja za pojedinca ili za čitave zajednice i komune, da postanu samosnabdevači i da se skinu sa mreže?

Celente: Apsolutno. Sigurno. Treba ispitati mogućnosti za postizanje nezavisnosti od sistema, za uzgajanje sopstvenih namirnica i elektriciteta. To je ono, što sam spomenuo ranije, sa novim tehnologijama to postaje moguće. Kada se to desi, onda će se ljudi udaljiti od majke države i korporacija. 1997 sam objavio knjigu sa naslovom «Trends 2000», koja obrađuje upravo ovu temu. Centralni sistem je trebao pući već odavno. Održava se samo kroz jeftin novac. Ali to više ne funkcioniše. Šta će nam centralna vlada, koja ionako samo proizvodi probleme i nema rešenja ?

Najšira samostalnost i decentralizacija, to je budućnost.

Freeman:
Hvala za ovaj intervju.

 

 

Ponos bez sreće
Direktor PD TENT Dragan Popović

Električna energija je opet postala glavni ogrevni energent i supstitut za prirodni gas. Proizvodnja u termoelektranama EPS rasla je iz dana u dan, a Termoelektrane "Nikola Tesla" su se svakodnevno oglašavale saopštenjima o oborenim rekordima u proizvodnji, dovozu uglja, dužini rada pojedinih blokova na mreži... Povod za dolazak Energoportala u sedište Privrednog društva Termoelektrane "Nikola Tesla" je bila "istraga" o više nego dobrim proizvodnim rezultatima. Kako se za šest poslednjih godina najveći energetski kapacitet na Balkanu, sa 14 termoblokova raznih snaga i proizvođača, oporavio do te mere da se proizvodnja električne energije na godišnjem nivou povećala za više od 3,5 milijardi kilovat časova?!
U razgovoru sa članovima poslovodstva PD TENT, umesto odgovora na ta pitanja, došlo se do prilično nesvakidašnje priče za naše prilike. Naime, niko u prvi plan nije gurao činjenice da su njihovi agregati sistemu dnevno isporučivali u prvoj polovini januara, svakodnevno po skoro 70 miliona kilovat sati električne energije. To je pre šest godina bilo nezamislivo, jer su dnevni proizvodni maksimumi jedva dostizali 64 miliona. Taksativno su nam nabrojani svi ostvareni rekordi tokom prošle i početkom ove godine, a podatke da su TENTovi blokovi svakodnevno ostvarivali i više od 90 odsto teorijski moguće proizvodnje, a da su od 6. do 12. januara ove godine koeficijent iskorišćenja u TENT B dostigao neverovatnih 99,8 odsto, a u TENT A 98,4 procenta,  direktor PD TENT Dragan Popović je prokomentarisao rečenicom da su značajna ulaganja i dobro urađeni remonti u prethodnih šest godina glavni uzrok ostvarenih proizvodnih rezultata.  


Portal: Zašto se ne hvalite?
Zato što iza navedenih rekordnih proizvodnji stoji činjenica da je samo tokom januara, svakodnevno u PD TENT radilo i po 150 ljudi više nego što je to uobičajeno, zato što su i naši izvođači radova dodatno angažovali svoje radnike i zato što sve to treba nekako servisirati. Zato što nabavka materijala za remonte koji nam predstoje ne može da čeka i zato što su rokovi da naručimo delove i materijal već prošli... Velike obaveze nas već sada "pritiskaju", a mi moramo da odlučujemo što pre, i pored toga što Plan poslovanja EPS-a za 2009. godinu još nije usvojen

"Mi jesmo ponosni na sve rekorde koje smo ostvarili kada je proizvodnja električne energije u pitanju, ali nismo baš preterano srećni zbog toga, jer znamo šta nas sve očekuje, šta će se od nas tražiti i šta sve treba da uradimo", bio je komentar direktora PD TENT.
Remontne planove za ovu godinu, projekte podizanja snage nekih blokova, kao i ekološke zahteve koji stoje pred nama, treba rešavati, ali je to nemoguće samo entuzijazmom. Potrebno je još nešto čvrće, konkretnije i preciznije. Treba učiniti mnogo stvari da se očuva sve ovo što je do sada urađeno, a još više da bi se ostvarilo ono što je planirano.

Remont Bloka 6, na Termoelektrani A u Obrenovcu planiran je i završen za ovu godinu, a do 2010. taj blok bi trebalo da bude "prepakovan" kako bi se obezbedio rad sa povećanom snagom, u odnosu na sadašnju, nominalnu snagu od 308 MW. Isti posao Tentovce čeka i na lokaciji B, gde je takođe predviđeno povećanje snage za oba šestomegavatna bloka, a istovremeno sa tim veoma zahtevnim tehničkim poduhvatima, treba redovno održavati sve ostale blokove, kako bi se i narednih zima mogao očekivati njihov ovako pouzdan rad.

U TENTu su takođe svesni činjenice da rast potrošnje električne energije u Srbiji beleži godišnju stopu od 3 do 4 procenta, da su razlike između zimske i letnje potrošnje sve manje i da im, ukoliko ne budu spremni da ispune sve te potrošačke zahteve u narednim godinama, gotovo sigurno sledi osuda i stub srama, umesto sadašnjih pohvala. Zato što se uspesi u Srbiji ne pamte dugo, više nego željno se očekuju tenderi za izgradnju novih kapaciteta.

 

 

Izjava 14. januar 2009.
dr Vladimir Đorđević, generalni direktor EPS-a

           

Na teritoriji Republike Srbije juče, 13. januara, potrošeno je više od 155,5 miliona kilovat-sati, što je novi rekord u dnevnoj potrošnji!
Na području koje snabdeva Elektroprivreda Srbije juče je zabeležena potrošnja od gotovo 135 miliona kilovat-časova. I to je rekordna dnevna potrošnja na teritoriji Srbije bez Kosmeta! Ovo su potrošnje koje nikad do sada nisu zabeležene!
Rekordnu potrošnju je pratila i rekordna proizvodnja – sve je pokriveno domaćom električnom energijom.
Praktično, iz dana u dan, i pored poziva da se smanji potrošnja struje i pritisak na elektroenergetski sistem, obaraju se rekordi u potrošnji.
Donedavno, to su bile nezamislive potrošnje, a EPS se već 20 dana nosi sa njima. I to isključivo proizvodnjom iz svojih kapaciteta! EPS do sada nije uvezao ni jedan kilovat-čas, iako se u ovim ledenim januarskim danima, gotovo cela država, suočena sa nedostatkom gasa, greje ili dogreva uz pomoć struje.
Pritisak na elektroenergetski sistem je ogroman, nikad veći. Dnevna potrošnja je za gotovo 12 miliona kilovat-sati veća nego što je bila pre krize sa gasom. Rast potrošnje je čak 10 do 15 odsto.
Hiljade novih uređaja na struju je priključeno na mrežu. Kada ih potrošači uključe, to zahteva od EPS-a dodatno angažovanje kapaciteta, snage oko 200 megavata. To je oko 100 hiljada uređaja za grejanje. I EPS sve to izdržava!
Zasluge za do sada nezabeležene proizvodne rezultate, kojima u vanrednim okolnostima obezbeđujemo redovno snabdevanje, pripadaju zaposlenima u celom sistemu EPS-a, od rudnika, preko elektrana pa sve do distribucija.
Naše želje da damo što više struje Srbiji nisu dovoljne. Potreban je i novac da se svi kapaciteti obnove, modernizuju...
Ovu struju koja danas spasava energetski sistem Srbije imamo samo zahvaljujući tome što smo u poslednjih nekoliko godina u naše kapacitete uložili stotine miliona evra!
Prošlog leta u razne projekte koji sada daju rezultate investirali smo oko 400 miliona evra. Termoelektrane Nikola Tesla svakog dana obaraju rekorde u proizvodnji, ali njih ne bi bilo da u poslednjih nekoliko godina samo u te kapacitete nismo uložili pola milijarde evra! Zato je i moguće da blokovi stari 30 godina danas proizvode više nego kada su bili novi.
Ulaganja se vraćaju i u kostolačkim termoelektranama. Donedavno je bilo nezamislivo da ti blokovi svakog dana proizvode više od 20 miliona kilovat-časova. A to je u poslednjih sedam dana nivo ispod koga ne silaze.
Termoelektrane EPS-a, koje su pre sedam godina imale januarske dnevne proizvodnje od oko 64 miliona kilovat-sati, ovih dana su dostizale gotovo 130 miliona kilovat-sati! Iste te mašine su ovog januara svakog sata imale u proseku veću snagu za čak 950 megavata!
Ukupno povećanje proizvodnje naših termoelektrana u poslednjih sedam godina je oko 20 milijardi kilovat-sati. Ta struja na tržištu vredi najmanje milijardu evra! Povećanje proizvodnje TE je ravno njihovoj godišnjoj proizvodnji.
Rekorda u termoelektranama ne bi bilo da rudari EPS-a nisu ostvarivali rekordne proizvodnje uglja i otkrivke. Kolubara je prošle godine prvi put u istoriji proizvela više od 30 miliona tona uglja (30,6 miliona tona) a Kostolac je ispunio plan - 7,3 miliona tona. Ugalj je na vreme dovezen do termoelektrana i sada, kada je zbog mrazeva, usporen transport, termoelektrane zahvaljujući tim rezervama uglja, rade punom snagom. Uporedo s tim, otvarali smo i nove kopove, kako bi uglja bilo i u narednim godinama.
Želim da odam priznanje i hiljadama ljudi u distribucijama koji u veoma teškim uslovima otklanjaju sve poremećaje u distributivnoj mreži izazvane nezapamćenim potrošnjama i opterećenjima.
EPS želi da i dalje ostane najveći i najpouzdaniji energetski oslonac Srbije. To je moguće samo ako nastavimo dalje investicije u najvažniju državnu energetsku kompaniju.
Investicije su omogućile da proizvodnju povećamo sa 30 na 35 milijardi kilovat-sati, proizvodnju uglja sa 33 na 38 miliona tona, da smanjimo godišnji uvoz sa 100 miliona na oko 30 miliona evra... Oslonac na domaće snage i ulaganja u domaće kapacitete se i te kako isplati.
Dešavanja ove zime i proizvodni rezultati EPS-a jasno dokazuju – Elektroprivreda Srbije je na pravom putu i uz podršku države u narednim godinama može da obezbedi elektroenergetsku nezavisnost države.

 

 

 

Konzorcijum za poslove i profit

Slobodan Babić, Predsednik Izvršnog odbora Konzorcijuma.

Kako god analizirali osnovne probleme Srbije neizbežno se nametnu dva: prvi je veoma malo učešće u svetskoj trgovini, deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, relativno veliki uvoz a mali izvoz; drugi je nedovoljna uposlenost radno sposobnog stanovništva, veliki broj nezaposlenih i zaostajanje u razvoju, kako prema najrazvijenijim zemljama sveta i tako i u odnosu na susede i zemlje koje se ubrzano razvijaju. Ovi problemi nisu od juče, već decenijama se čuju mišljenja da bez novih poslova i bez većeg izvoza nema ni progresa, ni poboljšanja standarda stanovnika, čak ni opstanka. Nevolja je što se sve završava na pričama, a malo pretvara u stvarnost.
Jedna od oblasti u kojoj je moguć brzi razvoj, značajno povećanje zaposlenosti, tehnološki napredak i izlazak u svet plasmanom znanja, opreme i usluga je energetika, posebno elektroprivreda. Tim pre što na jednoj strani već decenijama nisu građeni novi objekti i preti manjak energije, dok na drugoj država ima iskustvo sa kontinuitetom gradnje novih elektrana, istina već dalekih decenija, i angažovanjem domaćih instituta, projektantskih firmi, masinogradnje, građevinarstva i drugih učesnika u podizanju novih objekata. Nekada je, kažu analize, čak trećina srpske privrede bila uposlena na projektima elektroprivrede, dok su proizvođači opreme, u saradnji sa velikim stranim kompanijama, osvajali nove tehnologije i proizvode i izlazili u svet zahvaljujući stečenim referencama.
Osnivanjenjem Konzorcijuma (EL. INSTITUT NIKOLA TESLA a.d., ENERGOPROJEKT ENTEL a.d., ENERGOPROJEKT OPREMA a.d, FEROMONT INŽENJERING a.d., GOŠA FOM a.d., GOŠA MONTAŽA a.d., IMP-AUTOMATIKA d.o.o., INSTITUT VINČA, KOLUBARA METAL d.o.o., MINEL KOTLOGRADNJA a.d., RUDNAP GROUP a.d., TERMOELEKTRO a.d., TERMOELEKTRO ENEL a.d) kao da se jednim udarcem žele ubiti dve muve, tačnije stvoriti snažna privredna grupacija sposobna da povuče privredni razvoj Srbije. Šta su ciljevi  Konzorcijuma, kakva je vizija osnivača i šta valja rešiti da bi misija uspela su prva pitanja za Slobodana Babića, predsednika Izvršnog odbora.

Sajt: Da li je Konzorcijum spreman za realizaciju projekata u elektroprivredi po sistemu ključ u ruke ili će se zadovoljiti ulogom podizvođača stranih kompanija?

Babić: Energetika je definitivno ključna razvojna šansa naše privrede, ne samo u smislu većeg upošljavanja domacih kapaciteta nego i kao potencijal za izvoz proizvoda i usluga. A preporuke i reference za izlazak u svet možemo steći upravo realizacijom znacajnih projekata u domaćoj energetici. Upravo u vreme krize ključno je da domaću privredu zaposlimo na velikim projektima i to na način koji ce omogućiti da domaće firme pod konkurentnim uslovima ugovaraju poslove bez predhodnog objavljivanja. Članice Konzorcijuma su svesne da samo udružene mogu kvalitetno, konkurentno i pouzdano da realizuju velike projekte po sistemu kljuć u ruke.

Sajt: Znači li to da valja menjati neke propise ?

Babić: Da, Vlada mora da donese neku vrstu tumačenja Zakona o javnim nabavkama, tj. preporuku na koji način domaće firme mogu ugovarati poslove dok traje globalna ekonomska i finansijska kriza. Smatramo da je odgovor na krizu upošljavanje domaće privrede,‚pogotovu u slučajevima kada se projekti finansiraju samostalno. Kroz realizaciju kapitalnih projekata remonta i izgradnje energetskih objekata u Srbiji domaća energomašinogradnja će se osposobiti za nastup na tržište regiona i Evrope. Verujemo da ovakav način direktnog upošljavanja srpske privrede kratkoročno i dugoročno delotvorniji. U slučaju pune zaposlenosti moguće je zapošljavanje novih mladih kadrova i njihovo uključivanje u ove projekte na kojima treba da stiču nova znanja i  potrebna iskustva. Konzorcijum se zato i obavezao da stipendira do sto studenata završnih godina kao bi im omogućio da učestvuju u realizaciji tih projekata.

Sajt: Zna se da su donacije i krediti iz inostranstva često uslovljavani obavezom da  poslove dobiju strane firme. Kako to promeniti ?

Babic: Prvo,vreme donacija je iza nas. Krediti se često uzimaju uz garanciju države pa sami tim može se reči da je finansiranje sopstvenim sredstvima. Konzorcijum nije osnovan da koristi preferencijale koje Zakon o javnim nabavkama predviđa. Potreba je da se obezbede uslovi, posebno dok traju posledice ekonomske krize, koji će omogućiti ugovaranje bez predhodnog objavljivanja a sa ciljem zaštite interesa domaće privrede. Konzorcijum je otvoren i za druge domaće a zašto ne i strane firme.  Svesni smo mi koliko možemo, nećemo nuditi turbine i generatore, koje ne proizvodimo, ali smo u stanju da vodimo poslove na gradnji, kapitalnim remontima i svim ostalim projektima. Smatramo da je interes države Srbije da domaće firme budu ravnopravni partneri stranim firmama a ne samo podizvođači koji ostaju u dobrom delu bez profita i referenci. U tom slučaju je teško planirati razvoj, školvanje i obuku kadrova svih profila i postati lider u energomašinogradnji u regionu pa zašto ne i u Evropi.

Sajt: Ako bi se za trenutak vratili u istoriju vredi podsetiti da je Srbija tokom sedamdesetih bila bukvalno u mraku, bez dovoljno električne energije. Tada su Skupština i Vlada, na predlog elektroprivrede, doneli programe dugoročnog razvoja i propise o načinu finansiranja razvoja. Danas to zovemo zlatnim dobom elektroprivrede, gotovo tri decenije je ulagano približno pola milijarde dolara godišnje u nove objekte, u tom razdoblju su nikli naši najveći objekti na kojima elektroprivreda još uvek počiva.

Babić: Tačno. Imali smo opipljive rezultate srpska elektroprivreda je bila četvrta u Evropi po mnogim pokazateljima, kako tehničkim tako i ekonomskim, imali smo viškove električne energije i prodavali ih drugima. Domaća mašinogradnja postala je kroz te programe ravnopravan partner poznatim svetskim firmama i sarađujući sa njima doživela tehnološki i ekonomski preporod.
Pogledajte, uostalom, šta se u svetu radi – nema svetskog državnika kome stalno na stolu ne stoji energetika, nema skupa na kome se ne raspravlja o energetici. Upitajmo se zašto je tako. Jednostavan je odgovor energetika je ključni element razvoja svake zemlje svakog regiona, a samo razvoj otvara radna mesta, donosi poslove, diže standard i poboljšava uslove života. Očito je da nešto slično treba i danas uraditi  jer samo tako država Srbija može sačuvati svoj suverenitet i obezbediti održivi ekonomski i privredni razvoj koji u trenutku ekonomske krize znaći upošljavanje domaće privrede. Jasno je da treba imati u vidu i saobračaj, telekomunikacije, jednom rečju infrastrukturne radove.

 

Elektroistok izgradnja
Puna uposlenost

Radiša Kostić, Direktor PD "Elektroistok-Izgradnja"

U ovim kriznim vremenima nije lako naći firmu i ljude koji su obezbedili punu uposlenost za sledeću godinu, a jos teže nekoga ko već vidi poslove u naredne tri godine. Uz poslove, pri tome, firma raste, razvija se, stručno jača i stiče reference i ugled, kako na domaćem tako i na regionalnom tržištu. Razgovor sa Radišom Kostićem, direktorom Privrednog društva Elektroistok izgradnja, možda ne daje recept uspešnog poslovanja, ali pleni zadovoljstvom i optimizmom. Pre svega zbog vere u sebe i svoje ljude da stručnim znanjem, odgovornim radom i timskim duhom mogu uspešno nastupati na tržistu.
Pošto razgovaramo na samom kraju godine razumljivo je prvo pitanje koliko je 2008. bila uspešna.

Kostić: Mada Elektroistok izgradnja postoji duže od četiri decenije kao Privredno društvo postojimo od 2005. godine. To je plod transformacije elektroprivrede Srbije, a naš osnivač je Elektromreža Srbije. Za svog osnivača, ali i druge elektroenergetske subjekte, pružamo usluge elektroenergetskim sistemima, od održavanja i rekonstrukcije do gradnje novih objekata. U relativno kratkom razdoblju egzistencije privrednog društva pokazali smo profesionalizam i spremnost, izrasli u prvu ligu, postali firma kojoj nema ravne u ovom delu Evrope.
Na velikim poslovima koje smo dobili – izveli smo radove na trafostanicama Beograd 8, Novi Sad 3 i Niš 2 – uporedo sa iskustvom starijih montera i stručnjaka osposobili smo nove mlade ljude za ove specifične poslove. Rekonstrukcija trafostanica i mreže uopšte je složeniji posao od gradnje novih postrojenja. Ti radovi se izvode u neposrednoj blizini postrojenja pod naponom, moraju se obaviti u striktno odredjenim rokovima isključenja pa iziskuju posebne pripreme i izuzetnu preciznost.
Uz niz manjih objekata na kojima smo radili uvek smo održali rokove i obavili sve prema planovima osnivača.

Sajt: Kako stoji stvar sa ugovaranjem poslova za narednu godinu ?

Kostić: Prema poslovnom planu EMS u 2009. godini grade se velike nove trafostanice konkretno trebalo bi da počne gradnja TS Beograd 20, a na više starih biće posla na rekonstrukciji i održavanju. Već ugovorenim radovima obezbedili smo punu uposlenost, a u toku su dogovori sa osnivačem za dodatne poslove. Iako smo praktično na velikim trafostanicama u Sremskoj Mitrovici 2, Somboru3 i Jagodini 4 izvodili sve radove na neki način smo hendikepirani zbog propisa. Nismo se mogli pojavljivati na tenderima po sistemu “ključ u ruke” pa smo učestvovali kao podizvođači, što je finansijski manje privlačno. Ipak, spremni smo da na sledećim poslovima postanemo nosioci, a dragoceno iskustvo smo stekli učešćem na otvorenom tenderu gde smo u konkurenciji dobili poslove rekonstrukcije na TS Beograd 8 i TS Niš 2..

Sajt: Kako vidite perspektivu, posebno zbog činjenice da proces razdvajanja naponskih nivoa u elektroprivredi nije završen ?

Kostić: Ako se zadrži uspostavljeni odnos sa osnivačem i realizuju značajni projekti koje EMS planira u izgledu je puna uposlenost u naredne tri godine. Perspektivu ima i preuzimanje naponskog nivoa 110 od EMS u distribucije Elektoprivrede Srbije, sa kojima već imamo prisnu saradnju. Budno pratimo i sve što se dešava u okolnim zemljama, tačnije tržištima na kojima ćemo svojim referencama sigurno dobijati poslove.

Sajt: Ovakva firma verovatno ima podršku i saradnju sa naučnim instiucijama?

Kostić: Pedesetogodišnje iskustvo na poslovima izgradnje najvećih trafostanica u prenosnoj mreži Srbije prati i redovna saradnja sa naučnim institucijama.Sa Institutom “Nikola Tesla” je vrlo uspešna saradnja na poslovima obrade i regeneracije uljno-papirne izolacije u energetskim transformatorima kao i na uzemljenju u trafostanicama. Saradjujemo i sa Institutom “Mihailo Pupin”, sa Elektrotehničkim Fakultetom Univerziteta u Beogradu.Uspešnu saradnju ostvarili smo i sa Institutom Tehnoservis-Elektro iz Moskve. Znanja svih ovih naučnih institucija uspešno primenjujemo i obogaćujemo u praksi.Vodeći inženjeri Elektroistok-izgradnje redovno učestvuju u radu Stručnih saveta EMS-a i pri definisanju projektnih zadataka.Nivo znanja inženjera pripreme Elektroistok-izgradnje je da se mogu baviti i poslovima projektovanja trafostanica. Uspešno izrađujemo projekte izvedenog stanja trafostanica.

 

Postepeno do tržišta
Ljubo Maćić, Predsednik saveta AGENCIJE ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE

Na sastanku Energetske zajednice u Atini, nedavno, Ljubo Maćić, predsednik Agencije za energetiku Republike Srbije izabran je za predsednika Regulatornog odbora, jednog od tri stalne institucije zajednice. Iako je to značajno priznanje najmlađoj regulatornoj agenciji i njenom prvom čoveku, Maćić, valjda iz skromnosti, nije raspoložen da govori u tom smislu. Pored toga, početkom novembra, Evropska komisija je u Izveštaju o napredovanju Srbije ka Evropskoj uniji u 2008. godini, navela da Agencija poseduje potreban nivo kapaciteta i ekspertskih znanja i da deluje nezavisno u skladu sa zahtevima Ugovora o Energetskoj zajednici. Ipak, razgovor sa njim počinjemo pitanjem kako je srpska regulatorna agencija primljena u krugovima EU, odnosno kako srpski stručnjaci prolaze na brojnim evropskim skupovima gde se raspravlja o primeni direktiva u energetskim tržištima.

Istini za volju mnogo više je povoda za razgovor sa Ljubom Maćićem, počev od cena energenata pa sve do predstojećih izmena Zakona o energetici.

Maćić: Nerado o tome govorimo ali naši ljudi gotovo redovno dobijaju pohvale i priznanja za aktivnost i stručnost koju pokazuju u međunarodnim institucijama. Činjenica da smo najmlađa regulatorna agencija, praktično smo počeli sa radom početkom 2006. godine, nadoknađena je, koliko se moglo u okviru raspoloživog ponuđenog stručnog potenciajala u Srbiji u ovoj novoj oblasti, izborom ljudi koji su svi bez izuzetka primljeni u Agenciju, po dugotrajnijoj konkursnoj proceduri kakva se primenjuje u komapanijama razvijenih zemalja.

Sajt: Utisak je, bar kod novinara, da je na domaćem tlu obrnuto: umesto pohvala i priznanja iz inostranstva ovde ste izloženi sumnjama i kritikama. Čak bi se moglo reći da vas mnogi koriste kao zaklon, alibi za nepopularne poteze ili opravdanje pri donošenju odluka.  Istina je da vam uloga u regulisanju energetskog sektora nameće protivnike, kako iz energetskog sektora tako i među potrošačima. I šta je, zapravo, vaša obaveza?

Maćić: Nije to nikakva specifičnost u Srbiji, i u drugim zemljama je vrlo slično. Ipak, regulatorna tela su u većini zemalja imala bar podršku kupaca energije, jer su otvaranjem tržišta, doprinosila padu cena energije. Kod nas se u reforme krenulo sa veoma niskog nivoa cena, pa smo i mi morali postati saučesnici u njihovom rastu, mada smo nastojali da taj rast ide samo do nivoa opravdanih troškova, tj. da bude manji. Dakle, u našim zakonom ustanovljenoj podeljenoj odgovornosti (preduzeća predlažu cene, Agencija daje mišljenje, a Vlada konačno saglasnost) mi imamo veoma važnu ulogu stručne analize i ocene nivoa troškova i toga se držimo. Nije do sada bio veliki problem obrazložiti i opravdati nivoe troškova, potrebnih cena energije i razlike cena po kategorijama i grupama kupaca koje proizilaze iz tarifnih sistema, ali je redovno nastajao problem baš kada cene treba da porastu – zašta je odgovorna Agencija, a zašta Vlada itd. Jedino što mi nismo i ne možemo prihvatiti je da budemo odgovorni što je primena tarifnih sistema koje smo davno doneli odlagana, što zbog nespremnosti energetskih preduzeća što zbog višestrukih izbora, zbog kojih je ranije odlagan i neminovan rast cena gasa za domaćinstva. A tek kada se primene tarifni sistemi, Agencija postaje bez ostatka, na način utvrđen Zakonom o energetici, odgovorna za cene – dakle, ne pre, niti za ono što je bilo i kako je bilo pre.

A ustvari, jedan od najvažnijih razloga za pomenute probleme je odsustvo efikasnije zaštite siromašnih kupaca energije. Očekujući da će tako biti, Agencija se još sredinom 2006. godine obratila nadležnom ministarstvu (a to nije bio jedini put) sa inicijativom da se socijala što pre izmesti iz energetskih preduzeća, da se ne štite i oni koji mogu i treba da plaćaju realne cene, i to je tek sada ušlo u fazu koja, u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike, izgleda da vodi ka rezultatu.

U vezi sa cenama, imamo još jedan veliki problem. Još uvek nema dugoročnijeg pogleda na kretanje cena, što je naročito bitno za elektroenergetski sektor. Razvojne dokumente u ovoj delatnosti treba što pre doraditi i usvojiti, jer se bez njih ne može voditi efikasna politika cena, a godišnje odluke o cenama u takvim uslovima se donose bez jedne od najbitnijih podloga.

Sajt: Nama kao laicima se čini da se pod parolom liberalizacija stiglo do regulisanja kakvog nikada nije bilo, svaki čovek i maltene svaka spajalica se broje.

Maćić: Daleko smo od toga da se gledaju takvi detalji, a neracionalno bi bilo da bilo koji regulator razvija takve sopstvene kapacitete i da tako uopšte radi. Prvi cilj je bio da se dođe do uvida u takvu strukturu troškova, zasebno za svaku od energetskih delatnosti, kod svakog preduzeća, koja omogućava utvrđivanje opravdanog nivoa troškova, ali i razdvajanje monopolskih od nemonopolskih delatnosti. Drugo, samo monopolske delatnosti (prenos, transport, distribucija) će biti trajno regulisane i one moraju biti predmet sistematske kontrole. Proizvodnja i trgovina treba da postepeno, a praktično u celini idu na tržište, sa nestankom tarifnih kupaca. Do tada i za njih, u odgovarajućoj meri, ostaje regulacije cena.

Sajt: Već duže se priprema izmena zakona o energetici i uskoro bi trebalo preciznije regulisati neke nejasne ili nedovoljno jasne odredbe. Šta se menja iz vaše nadležnosti ?

Maćić: Ministarstvo rudarstva i energetike priprema predlog izmena Zakona i tek će ga uputiti drugima pa i nama, ali možemo govoriti o onome o čemu se prethodno raspravljalo i videlo kao problem ili nedostatak i što je prethodni sastav Ministarstva pripremao.

Jedna od najvažnijih izmena može biti promena statusa kvalifikovanih kupaca. Mi imamo situaciju da nijedan potrošač energije neće da izađe iz statusa tarifnog kupca, iako mu je zakonski i odlukama Agencije omogućena “privilegija” da bira od koga će da kupuje enegiju. Jasno je zbog čega. Mnoge zemlje su, međutim, regulisale da se sticanjem te “privilegije” gubi mogućnost kupovine po tarifnom sistemu (izuzev za specifične uslove), a EU “gura” sve zemlje da to urade naravno i u elektroprivredi i u gasnoj privredi. Postepeno samo bi domaćinstva ostala (do 2015. godine) tarifni kupci. Jasno je, valjda, kakve promene mogu uslediti i to bi se moralo pažljivo i sa merom urediti. A da bi one mogle da se primene, moraju se prethodno početi primenjivati pravila o radu mreža (za prenosnu mrežu su u primeni, a za distributivnu Agencija očekuje predlog EPS-a) i tržišta električne energije (priprema ih EMS, a saglasnost daje Agencija).

Za ukupnu primenljivost Zakona je veoma bitno da se neke važne odredbe učine mnogo preciznijim, da se nadležnosti takođe preciziraju i ojačaju, da se utvrde rokovi za pojedine aktivnosti, ali je izuzetno važno i da se kaznene odredbe prošire, pooštre i bolje dimenzionišu u skladu sa značajem pojedinih mera. Odsustvo adekvatnih kaznenih odredbi predstavlja sada veliki problem, npr. u vezi sa primenom tarifnih sistema kod distributera gasa.

Što se Agencije tiče, očekujemo preciranje nadležnosti u vezi sa korišćenjem prekograničnih prenosnih kapaciteta i proširenje na još neke nadležnosti.

Sajt: Čini se da je došlo do ozbiljnih poremećaja u paritetu cena pojedinih vrsta energije na domaćem tržištu. Odjednom je prirodni gas, ranije najjeftiniji, došao među najskuplje energente.

Maćić: Prirodni gas nikada u istoriji nije bio skuplji, a to je posledica enormnog skoka cena nafte u 2008. godini, jer se kao osnova za cenu gasa u narednom tromesečju uzimaju cene derivata nafte iz prethodnih 9 meseci. Sa dosta visokom izvesnošću se može tvrditi da će se cene gasa izražene u dolarima od sredine 2009. godine vratiti bar na nivo iz 2006/2007. godine, odnosno na oko 250 USD/hilj.m3, u odnosu na sadašnjih 500 USD. Za dalje kretanje cena gasa, bitna su dva faktora: (1) cena nafte i (2) da li će cene gasa ostati vezane za cene nafte. Više razloga (nema ovde prostora za elaboraciju) ukazuje da cena nafte dugoročnije neće biti iznad 80 USD za barel, a toj ceni odgovara cena gasa od oko 350 USD/hilj.m3. Koliko će cena nafte biti niža, zavisiće od tražnje tokom i nakon sadašnje globalne ekonomske krize, a najviše od tražnje najmnogoljudnijih rastućih ekonomija (BRIK). A što se drugog faktora tiče, zemljama proizvođačima gasa bi sada, pri niskoj ceni nafte, odgovaralo da se cene gasa formiraju nezavisno od nafte, kao što su to, iz suprotnih razloga, priželjkivale zemlje uvoznice, kada je nafta bila skupa. Ishod će zavisiti i od nivoa saradnje koja se upravo uspostavlja i zajedničkog uticaja proizvođača gasa.

Dakle, sadašnji nivo dispariteta cena u Srbiji neće dugo trajati, a kakav će biti, zavisiće i od kursa dinara prema dolaru.

Mora se takođe znati da su sada, a biće i u prvom kvartalu 2009. godine, troškovi nabavke gasa koje ima Srbijagas, viši nego što su važećim cenama gasa za tarifne kupce odobreni, jer je kurs dinara u odnosu na dolar znatno niži nego što je bio (ispod 52 dinara za dolar) kada su cene odobravane.

 

 

Kako nastaje haos

Stevan Milićević, direktor PD Elektrodisribucija Beograd

Potresne slike sa ljudima koji ovih dana ostaju bez električne energije su povod za razgovor sa Stevanom Milićevićem, direktorom Privrednog društva Elektrodistribucije Beograd. Redovno snabdevanje električnom energijom je, na neki način, civizacijsko dostignuće, kako reče jedan od ojađenih građana, pa je zaista neverovatno da u glavnom gradu Srbije ljudima seku struju na početku zime. Tim pre što je pošao I izvor prihoda EDB prodaja električne energije, odnosno prevashodni interes firme da što veći broj potrošača bude na mreži.

Milićević, odmah na početku razgovora, ulazi u srž problema, objašnjavajući da se već decenijama gotovo ništa ne ulaže u distributivnu mrežu, a grad raste, sve je više ljudi, kuća i stanova kojima je neophodna električna energija. Problemi sa strujom zapravo imaju malo dodirnih tačaka sa radom EDB, problem je divlja gradnja i rađanje divljih mreža koje nastaju mimo znanja EDB. Neobjašnjivo je da niko od nadležnih ne interveniše u toku gradnje novih zgrada, iako masovno niču bez propisnih dokumenata, a tek kada ih treba priključiti na struju EDB izigrava ulogu države. A bez dokumenata mi ne smemo da priključimo nove zgrade, kao uostalom ni druge komunalne službe. Da bi legalizovali priključak novi potrožač mora da donese upotrebnu dozvolu, pošto je nema stvaraju se divlja priključenja, nastaju čak čitave divlje mreže. Ističem da je sve manje naših ljudi koji u tome učestvuju, iako nas optužuju, u našoj firmi se to tretira kao krivično delo za koje preti otkaz.
A legalizacija priključka je obostrani interes, naši ljudi moraju ustanoviti tehničku ispravnost instalacija i sprečiti eventualne štete zbog loše urađenog posla, lošeg kvalieta materijala ili grešaka divlje gradnje, a interes nam je da naplaćujemo utrošenu električnu energiju. Istovremeno divlji potrošači ugrožavaju čitavu mrežu, trafostanice i naše uređaje, odnosno legalno priključene potrošače. Može zvučati neverovatno ali to nam stvara i probleme sa državnim organima, pošto se na taj način povećava potrošnja, a ne naplaćuje nama enormno rastu gubici u mreži, da bi na kraju poreski organi zahtevali da platimo PDV na povećane gubitke u mreži?
Kao kontrast Milićević navodi primer Novog Beograda, koji je po broju stanovnika veći od Novog Sada, Niša ili Kragujevca, a EDB sve radi planski i nema nikakvih problema. Čim se zađe u obodna naselja nastaje haos. U saradnji sa gradskim službama ovi problemi se mogu eliminisati i na dobrom smo putu, nailazimo na razumevanje u gradskoj vlasti.U priči sa direktorom EDB neizbežno je pomenuti i električna brojila, kad se pogledaju podaci o zameni mehaničkih brojila novim elektronskim proizilazi da će decenijama trajati ta zamena. Milićević objašnjava da stara mehanička brojila, osim sto im ističe tehnički vek trajanja, ne mere tačno potrošnju, a pored toga i sama troše električnu energiju, jednom rečju nanose štetu EDB-u. Cilj je, kaže, da se novim tehnologijama omogući očitavanje potrošnje i upravljanje potrošnjom iz dispečerskog centra, jer, kao što pošta ne šalje ljude da čitaju impulse za telefonske račune i distribucija sve obavlja austomatski. Možda netačnost i potrošnja mehaničkih brojila na jednom uređaju ne znače mnogo, ali kad se ima u vidu da imamo 750 hiljada potrošača onda nije reč o zanemarljivoj količini električne energije. Očito je, dakle, da je naš interes da u što kraćem roku ispunimo zakonsku obavezu i preuzmemo u vlasništvo sva brojila, odnosno ugradimo elektronska brojila. To zavisi od finansijskih mogućnosti, ali i od sposobnosti domaćih proizvođača brojila za njihovu isporuku.

 

D.N.

 

12. 12. 2008.

Ojačati mrežu

Miloš Milanković, generalni direktor EMS-a

Za uredno snabdevanje električnom energijom kritično je razdoblje nastupajuće zime, ne samo zbog izrazitog rasta potrošnje i klimatskih nevolja koje mogu izazvati mrazevi, padavine i učestaliji kvarovi u proizvodnji i prenosu. Iz EPS-a su nas uverili da su spremni, ugovorili neophodan uvoz, ali iz Elektromreže Srbije su stizale vesti o teškoćama i problemima. Za  razgovor sa generalnim direktorom EMS-a dr Milošem Milankovićem ima više povoda, mada smo počeli sa pitanjem kako nabaviti transformatore i zašto je ovo javno preduzeće došlo u situaciju da ostane bez rezervi. Pitanje je, dakle, kakvo je stanje u prenosnoj mreži i šta se preduzima na jačanju mreže, a time i sigurnosti snabdevanja.

Milanković: EMS je formirao posebnu stručnu komisiju za energetske transformatore. Trenutno raspolazžmo sa 169 transformatora od kojih je 107 starije od 30, a 20 više od 50 godina. Već ovi podaci ukazuju u kakvim teškoćama smo sa opremom uoči zimskog razdoblja najveće potrošnje električne energije, posebno u situaciji kad nam se ime firme i poslovni potezi stavljaju pod lupu javnosti. Moram naglasiti  da nam upravo pristižu tri nova transformatora od po 250 MVA snage, što će poboljšati stanje, a takođe da ćemo urgetno ugovoriti isporuku još dva transformatora od po 300 MVA snage. Komisija je predložla i odmah smo zatražili da nam isporučilac plati penale zbog kašnjenja u isporuci dva velika transformatora od po 300 MVA, od čega je u javnosti pravljena afera. Naš zahtev je pola miliona evra, jer EMS nema nikakvog udela u navodnoj aferi. EMS je, naime, sa zagrebačkim “Končar energetski transformatori” ugovorio isporuku na lokaciji trafostanica i uopšte nije učestvovao u organizovanju transporta, izboru prevoznika i ceni za taj deo posla. Inače, ni zakašnjenje, ni buka koja se oko transporta podigla nisu potrebni ni korisni ni nama, ni proizvođaču, ni domaćim transporterima i upravo zato insistriramo na penalima.

Sajt: Pomenuli ste hitnost kupovine dva nova velika transformatora, pre isteka tekuće godine. Može li se to obaviti prema domaćim propisima, odnosno da li je to deo plana za ovu godinu ?

Milanković: Ugovaranjem dva nova transformatora EMS će sa 100 posto realizovati ovogodišnji plan, po kome su nam bili neophodni. Imali smo, inače, teškoće: tri puta smo raspisivali tendere i tri puta ih poništavali. Poštujući propise tenderi su poništavani jer se samo jedan ponuđač javljao na njih, iako su dokumentaciju za tender uzimali najpoznatiji evropski proizvođači, po sedam-osam njih. Verujemo da je razlog činjenica da fabrike imaju ugovorene poslove po nekoliko godina unapred.

Da ne bi otežali sa nabavkom neophodne opreme obratili smo se Upravi za javne nabavke i dobili saglasnost za kupovinu neposrednom pogodbom pa ćemo tako ugovoriti dva pomenuta transformatora.

Sajt: Na vašem stolu vidimo plan poslovanja za narednu godinu, kako ćete izbeći nove probleme i nesporazume ?

Milanković: Iduce godine predvidđamo nabavku pet velikih transformatora, što je deo usvojenog poslovnog plana. Odlučili smo da olakšamo prijavljivanje šireg kruga ponuđača izmenom kriterijuma pri raspisivanju tendera, što ne znači da labavimo zahteve o kvalitetu, referencama, rokovima i sl. Nećemo više dozvoliti da ostanemo bez rezervi, što nam se dogodilo sa transformatorima od 150 MVA, ili “tanki” sa 300 MVA. Znate i tehnologija napreduje, računarskim programima, monitoringom i ugradnjom takve opreme možemo dobiti mnogo više informacija i mogućnosti provere kvaliteta i rada.

Svakako treba pomenuti nekoliko značajnih projekata na kojima ćemo raditi iduće godine: posle nekoliko decenija najzad počinjemo gradnju trafostanice Beograd 20, izuzetno značajne za snabdevanje i sigurnost  u napajanju grada, zatim dalekovoda najvišeg napona od Niša, pored Leskovca i Vranja do granice sa Makedonijom, novih dalekovodnih veza sa Rumunijim I
i Mađarskom, kao i niza manjih objekata kojima jačamo mrežu i povećavamo sigurnost snabdevanja u Srbiji.
Sajt: Kao deo evropskih interkonekcija i posebno u Energetskoj zajednici EMS mora snažiti prenosni sistem. Čini se da imate geografski položaj kakav nijedna zemlja u Evropi nema, čak osam prekograničnih veza. Kakav je odraz tog položaja na poslovanje ?

Milanković: I u stručnoj i u široj javnosti nas vide kao  posrednika između proizvođača i potrošača električne energije u Srbiji, a u procesu reformi energetike kariku u stvaranju tržišnih odnosa. A od lokacija, što je stručni izraz za međunarodni promet, samo u ovoj godini naš prihod je povećan za 37 posto. Približava se u ukupnom iznosu vrednosti koju stvaramo u domaćem prenosu. Osvarili smo ove godine prihod od blizu 30 miliona evra, što nas svrstava među značajnije srpske izvoznike, ako bi ove usluge ubrajali u izvozni posao.

Ovaj prihod je koristan za državu, konkretno za sve tarifne kupce električne energije, jer na taj način snižavamo troškove, tj. tarife domaćim kupcima.

Nedavno smo, prvi put, organizovali godišnju aukciju prekograničnih kapaciteta i postigli nešto što ni sami nismo očekivali. Pored tradicionalnih pravaca razmene električne energije u regionu zaposlili smo i neke zapostavljene pravce. Ipak, aktuelna ekonomska kriza nas brine, ako se smanji proizvodnja u privredi susednih zemalja, pogotovo u metalurgiji, smanjiće se i potrošnja električne energije pa i nas udeo prenosa.

D.N.

EMS  Već u Evropi

Elektromreža Srbije je, sticajem okolnosti, jedina energetska kompanija u Srbiji koja se razvija, gradi nove objekte, ulaze i radi kao deo elektroenergetskog sistema Evrope. Prethodnih godina stavljen je pod napon novi dalekovod Sremska Mitrovica - Ugljevik, trafostanice u Sremskoj Mitrovici, Somboru, Jagodini, a nedavno je potpisan ugovor o finansiranju novog dalekovoda Niš - Skoplje, odnosno srpsko-makedonska granica, priprema se gradnja novog dalekovoda prema Rumuniji, trafostanice Beograd 20... Svaki od ovih objekata je dovoljan povod za razgovor sa prvim čovekom EMS-a, ali smo za ukupnu sliku zamolili dr Miloša Milankovica, generalnog direktora.

 

Neizbežno je, za početak, krenuti od osnivanja Javnog preduzeća Elektromreža Srbije, kao naslednika Elektroistoka, ali i kao plod deregulacije elektroprivrede, bolje rečeno prilagodjavanja srpske elektroprivrede direktivama i propisima EU, ili tačnije rečeno svetskom procesu promena u elektroprivredi. Tim pre što je proces reorganizacije elektroprivrede u Srbiji kasnio bar desetak godina za drugim zemljama, a u kratkom razdoblju dobio znacajna priznanja najviših evropskih zvaničnika.

Milanković - Elektromreža Srbije jeste nastala kao plod funkcionalnog razdvajanja elektroprivrede, ali moram pomenuti da je elektroenergetski sistem Srbije po svim tehničkim detaljim, po svim elementima rada ranije bio sastavni deo velikog sistema zapadne Evrope. Zbog toga nije bilo teško ovo uraditi, pogotovo što smo imali puno poverenje partnera i iskustvo u zajednickom radu. Posebno moram istaći da smo u reorganizovanju i razdvajanju proizvodnje i prenosa odmakli dalje od nekih članica Evropske unije, što je konstatovano na nedavnom evropskom sastanku. Uložili smo veliki trud i napor i napravili značajan prodor, uz pomoć evropskih institucija i konsultanata, pa otuda pohvale i priznanja.
Mi smo dakle u punom smislu deo evropskog elektroenergetskog sistema u svim elementima. Važna smo karika u povezivanju severa i juga Evrope, takodje zapada i istoka, posebno zbog manjkova električne energije u južnim delovima. Otuda i ovaj dalekovod Niš-Skoplje, većim delom kao donacija, kao poverenje Evrope i priznaje da smo spremni i sposobni za tu ulogu. Uostalom to je posledica našeg geografskog položaja, sa 16 medjunarodnih interkonekcija, tj. veza koje imamo sa susedima na visokom naponu, mi smo, uz Nemačku, najznačajniji za celu Evropu.

Sajt - Ne paćajući se u politiku molimo da nam objasnite da li, kao operator sistema Srbije, upravljate i elektranama, odnosno prenosnim objektima na Kosovu.

Milanković - Kao deo evropskog elektroenergetskog sistema mi smo jedini ovlašćeni da upravljamo objektima na Kosovu, tačnije ono što je zahtev nekih političara da Srbija u Evropskoj uniji bude sa Kosovom mi već imamo. U svakodnevnom radu sistema mi "vidimo" granice prema Albaniji i Makedoniji, verovatno smo jedini srpski sistem u tom položaju.

Sajt - U domaćoj javnosti kao da je zaboravljena teza, inače dokazana, da je energetika, posebno elektroprivreda, inicijator i pokretač ukupnog razvoja, da gradnja novih objekata donosi poslove mnogim industrijskim i drugima firmama i njihov tehnoloski progres.

Milanković - U pravu ste, energetika je neka vrsta lokomotive ukupnog razvoja. Kao deo Evrope, kao deo evropskih sistema, moramo da pratimo sve procese i promene u širem smislu, a u elektroprivredi se moramo uklopiti u sve novitete ove delatnosti. A to znači sinergiju sa privredom i obrazovanjem. Sticajem okolnosti radio sam u proizvodnji elektroenergetske opreme, zatim u obrazovanju i evo u elektroprivredi pa mi je lakše da razumem spregu obrazovanja, privrede i energetike. Mi se ne možemo razvijati bez mladih, stručnih ljudi koje fakulteti obrazuju, bez vrhunske opreme, bez znanja zaposlenih. Ove godine obeležavamo pet decenija razvoja prenosa u Srbiji, bili smo pioniri u primeni sve viših napona, novih transformatora, nove opreme za dalekovode itd. Odlučili smo da stipendiramo pet mladih ljudi u pet univerzitetskih centara u Srbiji.

Sajt - Sledi, možda nezgodno, pitanje. Ako ste deo evropskog sistema u kakvim uslovima radite, imate li ambijent sličan drugim evropskim zemljama, jeste li zadovoljni cenama, tarifama, institucijama i propisima.

Milanković - Moje geslo je saradnjom do uspeha, smatram da za svaki uspeh mora postojati visok stepen saradnje. Elektromreža Srbije ima dobar položaj, prirodni je monopol i državno vlasništvo. Prihode ostvaruje od dve vrste usluga, jedna je tzv. unutrašnji prenos od elektrana do distribucija, a radićemo i za kvalifikovane kupce kad bude zainteresovanih, a druga tranzit, odnosno regionalni transport električne energije i šire.

Ove godine imamo nekoliko novih elemenata, Agencija za energetiku je propisala navi tarifni sistem...

Sajt - Izvinite što prekidamo jeste li zadovoljni tarifama

Milanković - Jesmo, tarife primenjujemo. Uostalom u tesnoj saradnji sa Agencijom su donete. Nastavljam, pre neki dan smo usvojili novo pravilo o radu sistema i sad smo u stanju da za par sati sprovedemo aukciju prekogranicnih kapacieteta, dok nam je ranije trebalo po nekoliko dana. Sad imamo apsolutno transparentan i otvoren sistem, uz odgovarajucu opremu i ljude.

Sajt - Da li su, po običaju, najveći problemi sa domaćim korisnicima vaših usluga.

Milanković - Da. Ali, pošto sam ranije bio u Upravnom odboru EPS-a razumem njihove probleme, posebno kod plaćanja usluga. Mogu se prevazići ti problemi, regulisati i reprogramirati dugovi i dalje poslovati u čistim odnosima. Saradnja o kojoj sam govorio sa rukovodstvom EPS-a vrlo je korisna i poželjna.

Sajt - Za vas je vredno, a za energetiku Srbije porazno, da ste jedina kompanija koja investira, gradi nove objekte, razvija se i modernizuje.

Milanković - Ponosimo se onim što uspevamo, mada je udeo investicija od oko 100 miliona dolara u ovom momentu, veoma visok s obzirom na obrt koji imamo. Gradimo mnogo, ali je u prethodnom, dugom periodu izostalo ulaganje. Koristimo i pomoć Evrope svesni da moramo imati evropske karakteristike, pouzdanost, gubitke u prenosu i sve ostalo kao deo evropskog sistema. Povezani smo sa evropskim sistemom u nivou mikro sekunde pa moramo imati isti nivo rada, opreme i sposobnosti.

Sajt - Zapala vam i uloga neke vrste prosvetitelja  u uvodjenju tržišta električne energije.

Milanković - Jeste, deo našeg posla je i tržište. Znate u direktnom smo kontaktu sa dvadesetak trgovaca električnom energijom, registrovanih u Srbiji, i nema nam druge nego da osposobljavamo ljude, pravimo institucije i zajedno sa EPS-om menjamo shvatanja o električnoj energiji.

D.N.


Intervju

SLAVCO NEYKOV: INVESTICIJE KLJUČNI CILJ

Sastanak Radne grupe za gasnu infrastrukturu i regulaciju Energetske zajednice u Beogradu održan 3. aprila, iskoristili smo za kraći razgovor sa gospodinom Slavcom Neykovim, direktorom Sekretarijata energetske zajednice. Skup je razmatrao više aktuelnih pitanja funkcionisanja i unapređenja Energetske zajednice među kojima su prioritetni programi u sektoru gasa i naredni koraci u procesu primene postignutog sporazuma, zatim izveštaj o unapređenju tržišta gasa u Zajednici, dovršetak studije o gasifikaciji i mogućnostima skladištenja gasa i jos nekoliko tekućih informacija.

Za članove Energetske zajednice, a to su Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša jugoslovenska republika Makedonija, Crna Gora, Srbija i UNMIK, pripremili ste izveštaj o projektima gasifikacije i stepenu harmonizacije propisa. Koliko ste zadovoljni dosadašnjim aktivnostima?

Neykov: U Beogradu danas razmatramo listu projekata gasifikacije u Energetskoj zajednici, zapravo imamo dve liste. Na prvoj su napredniji projekti, oni koji su obezbedili i finansiranje, dok su na drugom početni projekt, ideje i inicijative. Izvolite obe liste, a na našem sajtu možete naći sličan izveštaj za elektroprivredu. Razlika između ove dve oblasti je velika: za elektroprivredu imamo spremljeno 120 projekata, a za sektor gasa 30 projekata. Za nas su investicije ključni cilj, a pri tome posebnu važnost pridajemo regionalnim projektima. Razumljivo je da i neki nacionalni projekti imaju regionalni značaj, kao ilustraciju mogu vam navesti velika podzemna skladišta gasa ili nuklearnu elektranu Belane u Bugarskoj. Prvi blok NE Belane imaće snagu od 1000MW a koliko blokova će se graditi nema ograničenja, pa je očigledno da ima regionalni značaj.

Kada je reč o aktivnostima Energetske zajednice mora se konstatovati da smo startovali sa ogromnim razlikama u pojedinim zemljama i postigli značajan napredak. Počev od tržišta gasa, koje u nekim zemljama praktično ne postoji, a u drugim je u početnim aktivnostima, do institucionalnih rešenja i propisa. Harmonizacija Zajednice sa direktivama i legislativom Evropske unije brzo napreduje, mada iziskuje vreme i veliki rad. Posebno podvlačim veoma izraženu zajedničku želju i podršku na političkom nivou, naročito u legislativi, koju imamo u svim zemljama Zajednice. U svim zemljama možete konstatovati da su završile ili su pred završetkom institucionalnog dela posla, a pravo je čudo kojom brzinom je sve urađeno. Sve zemlje su već regulisale sektor gasa, uz mali izuzetak Bosne i Hercegovine.

Ističem da i u tom regulatornom poslu insistiramo na regionalnom aspektu. Evo pogledajte da su sve zemlje pre dve godine bile u crvenom, dakle bez propisa o recimo prekograničnom prometu, a danas su sve donele odgovarajuće zakone. Svi delimo iste ciljeve, ali su nam izazovi različiti, čak drasticno različiti. Stvarnost je takva i upravo zato nastojimo da ujednačimo i harmonizujemo region a potom i sa EU.

Nedavno su u gasnom sektoru potpisani međudržavni ugovori o gradnji Južnog toka Rusije sa Bugarskom, Srbijom i Mađarskom. Koliko će to uticati na stanje u Energetskoj zajednici, a koliko je mogućnost povezivanja sa evrospkim gasnim mrežama.?

Neykov : Teško pitanje priznajem. Pomenuo bih da sve zemlje članice Energetske zajednice imaju samo po jednu cev za snabdevanje gasom, zavise od jedne slavine, što nije dobro. Južni tok i projekt NABUKO to menjaju i poboljsavaju stanje.

Izvinite zar NABUKO nije mrtav projekat?

Neykov : Nije. Bar još nije. Za Južni tok ima mnogo nepoznanica, nesigurnosti da bi se moglo govoriti argumentima. Koristim priliku boravka u Beogradu da čujem mišljenje srpskih kolega o tome. Verovatno znate da planiramo gradnju prstena gasovoda u regionu pa ćemo proučiti mogućnost uključivanja u Južni tok, ali nam mnoge stvari moraju biti jasnije i poznate. U regionu su uglavnom mali potrošaci gasa i mala tržišta.

Pa zar Južni tok nije šansa za ubrzani razvoj?

 

Neykov: To svakako.

 

 

 


vrh stranice