Vesti iz sveta

15. 9. 2015.

EU: Različita gledanja na energetsku diplomatiju

STRAZBUR - Najjača politička snaga u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija (EPP), nailazi na otpore poslanika s jedne strane zapadne, a s druge istočne Evrope u pokušaju da privoli EU institucije na bližu saradnju oko pitanja smanjenja zavisnosti od pojedinih spoljnih snabdevača energijom, u prvom redu Rusije, odnosno ruskog gasa, piše Politico.eu. Predlog dokumenta, u koji je ovaj portal imao uvid, izdvaja tri opcije kako bi se postiglo da Brisel govori jednim glasom vezano za temu energetske bezbednosti. Prva opcija predlaže formiranje nove kancelarije u okviru EU „ministarstva“ spoljnih poslova, koja bi bolje usklađivala rad EU komesara za spoljne poslove i relevantnih komesara. Druga ide ka umerenijem rešenju, pozivajući Evropsku komisiju da formira jedan „stalni kloster“ radi boljeg objedinjavanja politike, dok treća opcija predlaže jedino „redovnu koordinaciju“ između Federike Mogerini, EU komesara za spoljnu politiku i drugih komesara. Poslanici iz zemalja centralne Evrope, gde je zavisnost od ruskog gasa veća, podržavaju rešenje sa specijalnom kancelarijom, jer preko njega vide mogućnost da blok EU država nastupa jedinstveno u pregovorima sa Rusijom i Gaspromom. Međutim, države zapadne i severne Evrope nisu za ovo ograničenje slobode da za sebe, kao jače i moćnije partnere, ostvare bolje uslove u dijalogu sa Moskvom. Kako stvari stoje, treća opcija se čini najizglednijom, što je uostalom i zaključeno na poslednjem sastanku ministara inostranih poslova EU, jula ove godine. Nacrt papira EPP poziva takođe i na uspostavljanje kolektivnog sistema kupovine energenata na regionalnom nivou „gde bi zemlje članice na dobrovoljnoj osnovi mogle da pristanu na zajedničke mehanizme pregovaranja i uspostavljanje regionalnih čvorišta, radi daljeg širenja gasne infrastrukture“. To odgovara predlog Komisije, koji ublažava originalnu ideju tadašnjeg premijera Poljske a sada predsednika Evropskog Saveta Donalda Tuska da EU zemlje uspostave zajedničko telo koje bi se bavilo pregovaranjem i kupovinom gasa od Rusije. 

 
Maroš Šefčovič: U 2016. energetska unija dobija zakonodavni oblik
 
MILANO - Potpredsednik Evropske komisije, zadužen za pitanja energetike, Maroš Šefčovič, rekao je prošle nedelje u Milanu da će iduća godina biti godina predstavljanja evropske Energetske unije. 
On je u govoru na sastanku sa vodećim svetskim menadžerima, članovima Ambrosetti Kluba rekao: „U 2016. mi ćemo preneti predloge koji su sada na stolu u zakonodavne okvire“. abc.az

Gasovod Tesla možda u drugu listu EU „Projekata od opšteg interesa“
BRISEL - Evropska komisija (EK) razmatra mogućnost uključenja projekta gasovoda Tesla u svoju listu tzv. „Projekata od opšteg interesa“ (Project of Common Interests - PCI). „EK je trenutno u postupku dopune svoje PCI liste u oblasti energetske infrastrukture“, saznaje azerbejdžanska agencija Trend iz „izvora unutar Komisije“. „Gasovod Tesla je aplicirao za dobijanje statusa PCI“, dodao je taj izvor. Prema neimenovanom sagovorniku Trenda, druga lista projekata od opšteg interesa za EU, koji automatski dobijaju i finansijsku podršku iz evropskih izvora, biće objavljena do 2016.

Reuters: OPEC ide na smanjenje proizvodnje? 
BEČ Reutersje preneo informaciju iz poslednjeg OPEC Biltena da je izvozni naftni kartel navodno voljan da razgovara sa ne-OPEC proizvođačima o smanjenju proizvodnje nafte, zabrinut zbog niskog nivoa cene ove sirovine. „Današnje nastavljanje pritiska na cene nafte, usled veće proizvodnje te sirovine, zajedno sa spekulacijama na tržištu, nastavlja da zabrinjava OPEC i njene članice – zapravo sve učesnike u naftnoj privredi“, stoji u komentaru Biltena. Dodaje se da „OPEC potvrđuje svoju spremnost na dijalog sa svim drugim proizvođačima, jer odbija da smanji svoju proizvodnju bez pomoći drugih proizvođača, poput Rusije“. Informacija dolazi posle prošlonedeljne vesti koju je preneo The Wall Street Journal da Venecuela nastoji da u dogovoru sa drugim članicama OPEC sazove vanredni sastanak sa Rusijom, kako bi se dogovorio plan za zaustavljanje pada cena nafte u svetu.

Gasovod Tesla …
… zamišljen je originalno da, kao produžetak planiranog gasovoda Turski tok, prođe kroz Grčku, Makedoniju, Srbiju i Mađarsku i stigne do gasnog čvorišta Baumgarten u Beču. Pojedini izvori poslednjih dana pišu da bi otpor Brisela mogao biti ublažen ako bi kapacitet tog gasovoda podelili ruski, odnosno Gaspromov gas iz Turskog toka i azerbejdžanski, iz konkurentskog Transjadranskog gasovoda koji sponzoriše Evropska unija. Predviđa se da bi gasovod Tesla, s godišnjim kapacitetom od 27 milijardi kubnih metara gasa, bio završen do 2019. godine, ako ga odobre sve uključene strane.


 
Institucionalni investitori traže od energetskih kompanija ograđivanje od EU „antiklimatskog lobiranja“
BRISEL - Vodeće evropske energetske kompanije našle su se pod pritiskom institucionalnih investitora da izađu iz EU trgovinskih udruženja koja sprovode - kako oni to definišu - „narušavačko lobiranje“ protiv mera klimatske politike. Među kolosima koji su se našli na meti ovih organizacija (banaka, penzionih i investicionih fondova, odiguravajućih kupa i dr) koje kupuju najveći deo vrednosnih papira na finansijskom tržištu, su britanski British Petroleum, norveški Statoil, francuski EDF, francuski Total i vodeći svetski trgovac naftom i berzanskim robama Glencore. Dvadeset i pet institucionalnih investitora, koji rukovode kapitalom od 61 milijarde evra, zahteva od tih kompanija da, pored ostalih, izađu iz Međunarodnog udruženja proizvođača nafte i gasa i organizacije FuelsEurope, koja zastupa interese evropske rafinerijske privrede, prenosi Politico.eu.

Brisel odobrio Danskoj zaštitu energetski intenzivnih industrija
BRISEL - Evropska unija odobrila je Danskoj način na koji podržava energetski intenzivan sektor privrede. Evropska komisija je prošle nedelje konstatovala da Danska šema kojom se delimično pošteđuju najveći potrošači energije  od plaćanja naknade za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, ne predstavlja nedozvoljeni oblik državne podrške privredi. Sličan stav Brisel je ranije zauzeo i prema mnogo ekstremnijoj sličnoj politici kojom vlada Nemačke oprašta „zelene namete“ teškoj, energetski intenzivnoj privredi te zemlje. Danska, doduše, postavlja uslov „amnestiranim“ potrošačima energije da prethodno pripreme programe energetske efikasnosti, odnosno načina smanjenja potrošnje energije. Komisija je zaključila da mere vlade Danske imaju za cilj očuvanje konkurentnosti energetski intenzivnih industrija te zemlje i da istovremeno neće poremetiti konkurenciju na jedinstvenom evropskom tržištu tih proizvoda. RTT News 

Gasprom: 237-242 $/1.000m3 prosečna ovogodišnja cena za evropske kupce
 
MOSKVA - Ruski gasni kolos Gasprom planira da u 2015. godini isporuči 156 - 160 mlrd. m3 gasa evropskim kupcima po prosečnoj ceni 0,237 - 0,242 USD/m3. Može se računati da će Gasprom prodati u Evropi prosečno 158 mlrd. m3 plina u 2015. godini, a za evropske kupce će od 7. do 10. septembra prvi put organizovati aukciju dodatnih količina gasa za zimu 2015/2016. Ipak, aukcija neće biti alternativa uobičajenim isporukama ruskog gasa za Evropu, javlja ruski portal Sputnik

Sporazum Gasproma i partnera o gradnji gasovoda Severni tok 2 

VLADIVOSTOK - Ruski Gasprom i partneri sklopili su u petak, u okviru Istočnog ekonomskog foruma koji se održava u Vladivostoku, sporazum akcionara za gradnju gasovoda Severni tok 2, koji će povećati isporuku ruskog prirodnog gasa Evropskoj uniji. Dokument su potpisali čelnici Gasproma, nemačkih BASF-a i E.ON-a, francuskoj` ENGIE-a, austrijskog OMV-a i holandsko-britanskoj Royal Dutch Shell-a. Za realizaciju projekta zadužena je zajednička kompanija New European Pipeline, u kojoj će Gasprom imati 51 posto udela, E.ON, Shell, OMV i BASF/Wintershall po deset, a ENGIE devet posto. Projekat Severni tok 2 uključuje izgradnju još dve cevi gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara godišnje, iz Rusije u Nemačku pod Baltičkim morem. Trasa je identična postojećem gasovodu Severni tok kojim upravlja firma Nord Stream, čiji su deoničari Gasprom (51 posto), nemački Wintershall Holding i E.ON Ruhrgas sa po 15,5 posto i francuski Gasunie i GDF Suez sa devet posto. Indikativan je naslov kojim briselski portal EurActiv komentariše ovu vest: „Tiha pobeda Rusije nad ukrajinskim planovima proizvodnje gasa iz škriljaca“. S druge strane američki energetski izaslanik Amos Hochstein ocenio je da ovaj dogovorom nosi rizik isključenja Ukrajine kao tranzitne države za transport ruskog gasa do Evrope. 

Eni otkrio mamutsko polje gasa u Mediteranu
 
 RIM, KAIRO - Italijanski Eni je objavio prošle nedelje da je u teritorijalnim vodama Egipta otkrio "najveće polje" prirodnog gasa na Sredozemnom moru. Polje Zohr bi moglo imati potencijal od 850 milijardi kubnih metara gasa na površini od 100 kvadratnih kilometara što bi ga svrstalo među najveće na svetu, navela je kompanija. Jasno, sa ovim potencijalom Egipat bi zadovoljio svoje višedecenijske potrebe za prirodnim gasom, dodala je kompanija. "To je najveće otkriće gasa ikada u Egiptu i na Sredozemnom moru", naveo je Eni. Egipatsko Ministarstvo energetike potvrdilo je to otkriće na dubini od 1.450 metara. Čelnik Enija Claudio Descalzi je odmah otputovao u Kairo da bi sa egipatskim vlastima razgovarao o daljim koracima. On je rekao za The Financial Timesda bi se konačna finansijska odluka mogla očekivati već ove godine, a da bi bušenja mogla krenuti u 2016. U špicu, proizvodnja bi mogla iznositi 65 do 80 miliona kubnih metara na dan, rekao je Descalzi. Proizvodnja gasa iz polja Zohr počeće za 30 - 36 meseci, objavilo je u utorak egipatsko Ministarstvo za naftu. Istovremeno, egipatska vlada planira da za 3 - 5 godina prekine uvoz gasa, javlja ruski portal Sputnik. Eni je otvoren za prodaju udela u "super gigantskom" gasnom polju Zohr, a italijanska firma traži fondove kako bi započela investiciju bez žrtvovanja dividendi. Enijev glavni izvršni direktor Claudio Descalzi nije isključio mogućnost prodaje udela u polju, javila je La Repubblica. Nakon pada cene barela prošle godine Eni je bio prvi naftaški kolos koji je smanjio dividende, a do sada je prodao deo gasnih nalazišta u Mozambiku i planira prodati dodatnih 15%. Izvor: NEDELJA, wpcserbia.rs

Shell-BG spajanje dobilo odobrenje  EU 

BRISEL – Evropska komisija odobrila je prošle srede 61 milijardu evra vredno preuzimanje kompanije BG Group od strane Royal Dutch Shell-a, ocenjujući da holandsko-britanski naftni kolos neće ovim spajanjem dobiti snagu dovoljnu da poremeti konkurenciju na poljima proizvodnje nafte i gasa, utečnjenog prirodnog gasa (LNG), niti veleprodaje LNG-a. Shell, prema oceni Komisije, neće moći da onemogući konkurenciji pravo korišćenja njegove opreme za utečnavanje gasa kojim se Evropski ekonomski prostor (EEA) snabdeva LNG-om, niti njegove transportne i regasifikacione infrastrukture na Severnom moru. Antimonopolski regulatori SAD i Brazila su ranije odobrili ovo spajanje, dok se još čeka saglasnost referentnih tela Kine i Australije. 

Državne naftne trgovačke kompanije potiskuju nezavisne velikane

LONDON - Azerbejdžanski Socar pridružio se nedavno državnim naftnim kompanijama Saudijske Arabije, Kine, Omana, Tajlanda I Rusije koje su, bilo kupile firme za trgovinu naftom ili otvorile sektore preko kojih se bave tim poslovima, oduzimajući prostor trgovačkim gigantima poput Glencora, Cagrilla, Vitola i Trafigure. „Države žele da se zaštite od preuzimanja njihove proizvodnje i da obezbede pouzdano snabdevanje svojom naftom“, kaže šef Socarovog sektora za trgovinu naftom Arzu Azimov. 
Neizbežan negativan efekat po velike nezavisne trgovce  
Alex Griffiths, šef sektora prirodnih bogatstava u firmi Fitch Ratings navodi da je negativan efekat po velike trgovačke firme neizbežan, ali ukazuje da je pitanje imaju li matične nacionalne naftne kompanije, pod kontrolom države, slobodu da izdrže česte gubitke koje na tržištu doživljavaju klasični trovci, kao i sposobnost da brzo reaguju na prilike koje se ukažu. Bloombergnavodi primer munjevite reakcije trgovačkih kompanija posle zemljotresa i cunamija koji su 2011. pogodili Fukušimu. Anticipirajući veću potražnju za mazutom u Japanu, oni su odmah preusmerili tankere iz svih krajeva sveta ka toj državi. „Osnovni problem je što se državne naftne kompanije i preuzimanje rizika ne uklapaju tako dobro“, kaže Graham Sharp, suvlasnik Trafigure. 

Pojava državnih trgovaca naftom  

 Talas pojave državnih trgovaca naftom podseća na doba iz 2000-tih kada su se grupe poput brazilskog Petrobrasa i ruskog Rosnjefta pojavile kao naftni velikani, navodi Bloomberg. Rezon je sličan: zadržati kontrolu nad svim tokovima nafte. Klasičan uzorak novog fenomena je Chinaoil, jedna od prvih formiranih državnih trgovačkih kompanija pod zajedničkim vlasništvom CNPC-a i Sinochema. Iz skromnih korena nastalih 1993. u Pekingu, Chinaoil je narastao u velikana prisutnog u takvim trgovačkim centrima kao što su Njujork i Singapur. Obim trgovine rastao je godišnjim korakom od 15%. Pre desetak godina firma je obrtala nekih milion barela na dan, da bi lane taj obim narastao na 2,6 miliona – što je nivo Trafigure, trećeg po snazi nezavisnog trgovca. Chinaoil nije jedina. U protekle dve dekade Sinopec je svoju podfirmu Unipec pretvorio u trgovačkog giganta sa godišnjim prodajama u vrednosti 170 milijardi dolara, više od kompanije Cagrill, i sa obimom trgovine od 4,2 miliona barela na dan tokom prošle godine. To je iznad bilansa jednog Glencora, kada je nafta u pitanju. U Rusiji, Gasprom je prošle godine za 3,5 milijardi dolara kupio udele u trgovačkim firmama Nidera i Noble Agri, a potom preuzeo jednog direktora od kompanije Archer-Daniels-Midland da mu razvije ovaj sektor trgovine. Gasprom već ima svoju firmu za trgovinu prirodnim gasom i električnom energijom koja je u 2013. ostvarila preko tri puta veći profit nego u 2008. Gazprom Marketing & Trading je pre 16 godina počeo sa dva trgovca u „pospanoj“ Londonskoj četvrti Richmond, da bi ih danas imao na stotine u Britaniji, Hjustonu, Singapuru i drugim centrima. Pre tri godine saudijski Saudi Aramco je otvorio firmu Aramco Trading radi prodaje i kupovine derivata. Ovaj trend ubrzo su prihvatile ili se pripremaju da to učine i druge zemlje Zaliva i Azije otvarajući državne firme za trgovinu naftom i gorivima. Izvršni direktor Glencorea, milijarder Ivan Glasenberg, smatra da se radi o dramatičnim promenama u ovom poslovnom segmentu. Kako ističe Azimov iz Socara, nacionalni interes je na prvom mestu. „Mi uvek štitimo nacionalne interese u našim zemljama“, kaže on. Izvor: NEDELJA, wpcserbia.rs

 
Citibank: Neodgovoro tumačenje OPEC-a

NJUJORK - Analitičari investicione banke Citibank su okarakterisali „neodgovornim način na koji finansijski mediji prenose i tumače informaciju iz Biltena OPEC-a“. Citijevi analitičari navode i da nije jasno zašto bi bilo ko od ne-OPEC proizvođača želeo da dogovori zajedničku proizvodnu politiku sa OPEC-om. Ruska proizvodnja ove godine raste, zbog osetno manjih troškova merenih rubljama, dok Meksiko teži da reformama podstakne proizvodnju. SAD, Kanada ili Brazil takođe ne žele, niti bi im domaće zakonodavstvo dozvolilo takav dogovor, navodi Citi. NEDELJA

Samo ruske kompanije do krimskog podmorja

MOSKVA - Naftne i gasne kompanije kojima je Ukrajina izdala dozvole i dodelila koncesije za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa pre izdvajanja Krima više neće imati pristup resursima u Crnom i Azovskom moru, ako se njihove aktivnosti mogu oceniti kao sigurnosna pretnja Rusiji, objavila je u utorak ruska vlada. U martu 2014. godine rusko Ministarstvo prirodnih resursa i ekologije objavilo je da priobalnim vodama Krima treba dati federalni status jer je došlo do pripajanja Krima Rusiji, što znači da je u tom području zabranjen pristup stranim firmama. Pre događaja na Krimu 2014. godine naftna firma Čornomornaftogaz imala je ukupno 17 polja, od čega 11 gasnih, četiri s gasnim kondenzatom i dva naftna. Uz to, imala je 13 platformi za bušenje u Crnom i Azovskom moru i pet koncesija u vodama kod Krima, javlja Sputnik, a prenosi NEDELJA

Energetska zajednica: Sankcije za BiH?
BEČ - Sekretarijat Energetske zajednice (EnZ) predložio je uvođenje sankcija BiH jer je probila rokove koji su je obvezivali na usvajanje državne energetske strategije još do juna prošle godine. Ako bi predlog bio usvojen, to bi za BiH značilo gubitak do 100 miliona evra planiranih kao podrška projektima u energetskom sektoru, uskraćivanje pomoći za infrastrukturne projekte, a sasvim sigurno i zabranu izvoza električne energije. Direktor Sekretarijata EnZ  Janez Kopač (foto)  je u više navrata jasno rekao da se dosadašnja praksa ne može više tolerisati, jer Evropska unija ne pregovara sa entitetima."Jedan od uslova je agencija za naftne rezerve na nivou BiH. Ne mogu biti dve. To nije u skladu sa direktivama. Takođe, potrebno je imati jednog regulatora za tržište električne energije. Ne mogu biti dva.’’ energetika.ba

Shell da ponovo pregovara o istraživanju nafte u FBiH 
SARAJEVO - Vlada Federacije Bosne i Hercegovine odlučila je na prošlonedeljnoj sednici da Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrija do novembra ponovo započne pregovore o istraživanju nafte u tom entitetu sa kompanijom Royal Dutch Shell. Projekat je pokrenut 2011. godine, ali zbog
određenih pravnih prepreka proces je prekinut. Fena, NEDELJA 

Sva domaćinstva u Hrvatskoj subvencionisaće energetsku sirotinju u toj državi 
ZAGREB - Vlada Hrvatske usvojila je na poslednjoj sednici  Uredbu o kriterijima za sticanje statusa ugroženih kupaca energije iz umreženih sistema (EU). kojim se određuje da se troškovi ove sociujalne kategorije potrošača pokrivaju iz naknade koju će plaćati svi kupci električne energije u kategoriji domaćinstva. Ona će iznositi 0,03 kn/kWh, bez PDV-a. Prvobitna ideja, od koje se odustalo, bila je da se snabdevači strujom odreknu dela svoje dobiti. Status ugroženog kupca biće moguće ostvariti ako je taj potrošač korisnik minimalne naknade, ili član domaćinstva koje je korisnik garantovane minimalne naknade, ako je korisnik lične invalidnine ili živi u domaćinstva s korisnikom lične invalidnine. Takođe, operator sistema pre isključenja s distributivne mreže krajnjeg kupca energije iz kategorije domaćinstva mora biti upoznat o eventualnom statusu njegove ugroženosti od strane snabdevala koji traži isključenje kupca zbog neplaćenih računa za isporučenu energiju. energetika-net

Petrol prodaje udeo u najvećem slovenačkom trgovcu strujom

LJUBLJANA - Vodeća slovenačka energetska kompanija Petrol počela je s postupkom prodaje svog 50-postotnog udela u firmi Gen-I, najvećem slovenačkom trgovcu električnom energijom, navode u četvrtak mediji u toj zemlji. Gen-I je lani imala vrednost obrta od 1,3 milijarde evra i 5 miliona evra dobiti, a u 50-50 vlasništvu je Petrola i GEN energije. Kako navodi ljubljanski Dnevnik, uprava Petrola je prošle nedelje dala zeleno svetlo za prodaju svog udela u Gen-I i  počela proces odabira finansijskog konsultanta. Inače, Gen-I i GEN energija imaju zajedničku koncesiju za prodaju struje iz nuklearke Krško. Ljubljanski dnevnik tvrdi da je za kupovinu Petrolovog udela u slovenačkom trgovcu električnom energijom  najzainteresovanija Hrvatska elektroprivreda (HEP), dok poslovni list Finance smatra da bi logičnije bilo da Petrol,  kao državna kompanija, prodao udeo domaćoj GEN energiji, kako bi se prodaja struje iz Krškog objedinila u jednoj firmi. Dnevnik navodi da je, prema sadašnjim procenama Gen-I, vredan oko 90 miliona evra.

Hrvatska država dobro zarađuje na trošarinama na goriva i energiju 

ZAGREB – Oko 63% novca od jedne litre benzina, i 57% od litre dizela, sliva se kroz PDV i akcize u državni budžet Hrvatske. Prema ove nedelje prezentiranim podacima Ministarstva finansija država je lani od akciza i posebnih poreza na energente zaradila čak sedam milijardi kuna. Ove godine iz ovih izvora je uprihodovano 3,3 mlrd. kuna, što je sedam odsto više nego u istom periodu lani, što pokazuje da niže cene znače veću potrošnju pa država zapravo ne gubi. Akcize je hrvatska vlada povećala pre nekoliko meseci, i to za 20 lipa po litri. Lider.hr

19. 8. 2015.

Projekti pobednika godine Pover Engineering

Pobednici prve Pover Engineering međunarodne EMEA projekte godine su otkrivena na blistavom ceremoniji dodele nagrada u Pover-Gen Evrope i Renevable Energi Vorld Europe.

Nagrade naglašavaju najbolji u izgradnji elektrana širom Evrope, Bliskog Istoka i Afrike.
Postojala su četiri nagrade kategorije. Nagrada za najbolji velikih razmera gas turbina na bazi projekta je osvojila Cengiz Enerji za Samsun kombinovanim ciklusom elektrane u Turskoj, isporučene i izgradio Siemens. Drugo mesto zauzela je MV AZ-zour Severna elektrana 1500, u vlasništvu Kuvajt je Ministarstvo električne energije i uključivanje glavni izvođač radova Alghanim International.
Najbolja velikih razmera Gas Motor na bazi projekta je da IPP3 u Jordanu, najveće svjetske sa unutrašnjim sagorevanjem postrojenja snage motora, napravljenog od strane Vartsila za vlasnika Aman Azije Elektroprivrede. Drugo mesto zauzela je Kiisa Hitna rezervi Zavod Elering u Estoniji, prva takva elektrana ikada izgrađen u toj zemlji.

Najbolja Obnovljivi izvori energije Projekat je osvojio SolarReserve za Jasper solarne PV projekta u Južnoj Africi. Drugo mesto zauzela je London Arrai, najveći svetski ofšor vetroelektrana se nalazi u Velikoj Britaniji.
Nagrada za najbolji Distributed Generation projekta je da se projekat energetske nadogradnju na licu mjesta sproveo NEM u ime Slibververking Noord-Brabant, najveći kanalizacija mulja postrojenje za spaljivanje Evrope. Drugo mesto zauzela je KuadriTherm kombinovane toplotne i električne energije inicijativa Atoll Energi je, sa sedištem u Francuskoj.
Svaki nominaciju suditi panel nezavisnih stručnjaka industrije i na osnovu tehnoloških inovacija, logistički problemi u razvoju projekta, kapacitet i uticaj zajednice.

Najbolja gasna turbina projekat
Cengiz Energija Samsun sa kombinovanim ciklusom elektrana je završena dva meseca ispred svog ugovorenog roka, u rekordnom vremenu izgradnje samo 23 meseci.
Sa gasne turbine kao svoj ključnu komponentu i instalisane snage od 600 MV, biljka dostigne nivo efikasnosti od oko 61 odsto, što je novi rekord za tržište 50 Hz. To čini Cengiz Enerji Samsun najefikasniji fosilni termoelektranu na gorivo, ne samo u Turskoj, već iu celoj 50 Hz elektrane tržištu u ovom trenutku.
Samsung isporučuje napajanje ostrvo za biljke, koji se sastoji od gasne turbine, parne turbine, generatora, električnih sistema i instrumenata i sistema kontrole.
Kompanija je takođe isporučuje Benson oporavak toplote generatora pare i pomoćnih i pomoćne sisteme za biljke.
Cengiz je odgovoran za sve SMR u fabrici.
Cengiz Energija Samsun je izuzetno fleksibilan i dizajniran je za 200 počinje godišnje. Posle zastoja od šest sati, biljka može da napaja do punim opterećenjem za manje od 30 minuta. Osim toga, može da prilagodi svoju proizvodnju za više od 35 MV po minuti da zadovolji promenljivim zahtevima napajanja.
Turski pover plant market zahtevi ekološki prijateljske snaga agregata koji su na mreži brzo i pouzdano, i Cengiz Energija Samsun biljka je plan za ovu energetske strategije.
Najbolji projekat gasni motor
IPP3 u Jordanu je najveća sa unutrašnjim sagorevanjem biljka motora na svetu.
Smešten u neposrednoj blizini Amana i vlasništvu Aman Azije Elektroprivrede, što je za 38 Vartsila povered više goriva motora sa kombinovanim kapacitetom od 573 MV.
IPP3 će se koristiti za pokrivanje oštre vrhove dnevne potražnje za električnom energijom u Jordanu. Ključne karakteristike njegovog unutrašnjeg tehnologije za sagorevanje motora su njegova sposobnost za brzo pokretanje, i pojačava izlaz gore i dole brzo i efikasno. Pokretanjem jedan motor u isto vrijeme, biljka može da prati potražnju veoma precizno.
IPP3 i njegova sestra biljka je 250 MV IPP4, bili su u komercijalnoj upotrebi od kraja prošle godine.
Prema podacima dobijenim od jordanske operatora mreže NEPCO, njihov uticaj na električnu mrežu Jordana bio je izvanredan.
Pošto su dve fabrike motora su pokriveni veći deo maksimalne potražnje, velike gasne turbine elektrane na mrežu su pušteni iz ovog zadatka. Kao rezultat toga, sada turbine proizvode stalni band, radi mnogo efikasnije i dovodi do značajne uštede u gorivu, troškova energije i CO 2 emisija.
Pored operativne fleksibilnosti, IPP3 omogućava fleksibilnost goriva. Postrojenje Tri-gorivo može da radi na mazut, lož ulja i prirodnog gasa. Trenutno, mazut se koristi zbog nedostatka prirodnog gasa.
Fabrika će početi da koriste LNG-based prirodnog gasa kasnije ove godine, čim postane dostupan.
Najbolji obnovljive projekat
Kalifornija-baziran SolarReserve je razvio Jasper Solar Project Pover, koji se nalazi u blizini Kimberlei u Northern Cape provincije Južne Afrike.
Featuring fotonaponskih tehnologiju, njen bruto kapacitet od 96 MV proizvodi 180.000 MVh energije na godišnjem nivou.
Izgradnja ovog projekta, koji uključuje preko 325.000 pojedinačnih solarnih panela, počelo je u oktobru 2013. godine, a puna komercijalni rad je ostvaren godinu dana kasnije.
Moduli su dobili od kineske Iingli Solar i pozicionirani su na određeno Tilt, podzemne montiran nizova širenja preko 358 hektara (145 ha) sajtu. Španska Iberdrola i južnoafrički firma Grupa Pet bili su vodeći EPC / O & M partneri.
260 miliona $ Džasper Pover Project nagrađena je pod Južna Afrika Obnovljivi izvori energije Nezavisni Pover programa Producent nabavkama (REIPPPP) i uključio finansijska ulaganja od Google-a - njen prvi investicije u OIE u Južnoj Africi. Projekat ima 20-godišnju kupovnu moć sporazum sa nacionalnim komunalne ESKOM a.

Tokom svog 20 + četvorogodišnjem radnog vijeka, projekat će potrošiti više od € 150 miliona dolara na operacije i troškove održavanja, sa 45 odsto od ukupne vrednosti projekta koji lokalno potrošnju sadržaja.
Pored podsticanja dugoročnog ekonomskog razvoja i otvaranje novih radnih mesta, Džasper sada igra svoju ulogu u pomaganju Južna Afrika ispuni svoje ciljeve obnovljive energije.
Najbolja distribuirana proizvodnja projekat
Rad u partnerstvu sa NEM NV Slibververking Noord-Brabant, najveći kanalizacioni mulj spalionica u Evropi, unapredila svoju na licu mesta energetski sistem, tako da je objekat sada praktično energetski neutralne - status jedinstven u industriji.
Originalni fabrika je imala kapacitet snage oko 450 kV. Međutim, analiza procesa otkrila da bi bilo izvodljivo da se generiše znatno više električne energije, s obzirom na energija na raspolaganju u izduvnim gasovima od spalionice.
Tako, SNB je doneo odluku da zameni postojeći sistem sa dva nova 60 bar kotlovi postavimo NEM i Siemens parne turbine, sa ukupnom snagom od 3,5 MV.
Dva kotlovi stvaranje pare iz otpadne toplote pušten kada se spaljuje mulj. Ova para vozi turbinu koja zauzvrat stvara dovoljno struje da gotovo sve potrebe SNB pokrivaju.
Fabrika takođe proizvodi paru niskog pritiska koji se koristi za pred-sušenje mulja i povraćaju sirovina.
Posle godinu dana priprema, nem tehničari počeli montažu kotlova na SNB objektu u septembru 2014. godine tokom špica 250 ljudi u projektu su bili na licu mesta.
Glavni izazov u ​​ovom projektu je ograničeno vreme dozvoljeno za tie-in dva nova kotla. Iznos ulaznog mulja u objektu je bila takva da je fabrika u suštini morao da stalno ostanu u radu, sa samo jednim spaljivač dozvoljeno da se zaustavi u bilo kom trenutku.

Zamena dva kotla završen je u impresivnih 70 dana.

Izvor: http://www.powerengineeringint.com/

 

 

26. 5. 2015.

 Industrijski lobi dobija bitku u EU - teret subvencija OIE ide na racune domacinstava?

 DABLIN - The Irish Times analizira temu nacina na koji se namet za subvencionisanje obnovljivih izvora energije (OIE) finansira u razlicitim državama Evropske unije, polazeci od procene da ce se najverovatnije vlade EU naci pod pritiskom da primene nemacku formulu. Po njoj se citav teret podsticanja ulaganja u zelenu energiju prebacuje na racune domacinstava. Berlin na ovaj nacin rasterecuje svoju privredu od dodatnog poskupljenja energije, kako bi odbranio njenu cenovnu konkurentnost na globalnom tržištu. Naime, jedan od kljucnih problema koje tvorci energetske politike u Briselu moraju da reše je cinjenica da evropska industrija, posebno energetski intenzivni sektor, gubi bitke na svetskom tržištu, pre svih sa americkim konkurentima, gde su cene elektricne energije (a posebno prirodnog gasa) osetno niže. Formula koju primenjuje Nemacka definisana je stavkom Obaveze javnog servisa (Public Service Obligation - PSO), koja se pojavljuje u svim racunima domacinstava za utrošenu struju. Ova klauzula je sada definisana od strane evropskih statistickih vlasti kao porez, a ne deo troškova energije, ukazuje list. To znaci da su
sredstva koja nemacki potrošaci izdvajaju kroz uvecane racune za struju radi subvencionisanja OIE jedan od poreza za domacinstva - pravno sasvim prihvatljivo - te je izuzimanje nemacke industrije od obaveze da ucestvuje u podsticanju obnovljivih - sasvim legalno, pojašnjava irski dnevnik. List ukazuje da ovakvo rešenje ima znacajne posledice po druge EU države. Kod vecine zemalja EU
pristup je da se troškovi OIE tretiraju kao deo troškova proizvodnje elektricne energije, pa ga samim tim svi moraju placati - ukljucujuci i industriju. „Ipak, vlade clanica EU ce se najverovatnije naci pod pritiskom da usvoje nemacki prilaz - prebacujuci teret PSO poreza na domacinstva,
što ce dovesti do osetnog povecanja njihovih racuna za struju. Irish Times konstatuje da je zbog razlika na koji se u EU podmiruje cena borbe protiv globalnog zagrevanja veoma teško razviti jedinstveno EU tržište elektricne energije.

Praktican primer Sloveniije

LJUBLJANA - Vlada Slovenije predlaže povecanje nameta za OIE za domacinstva i smanjivanje tog tereta privredi. Prvima bi ukupno segment tereta subvencija za zelenu energiju u racunu bio veci za 30 miliona evra godišnje, dok bi se energetski intenzivnim potrošacima u industriji taj deo racuna smanjio za 10 miliona evra, piše Delo. Smernice Evropske komisije, naime, dozvoljavaju za do 85% smanjenje naknade za OIE za energetski intenzivne industrije, pa vlada u Ljubljani redlaže za te slovenacke firme popust od 70%. Logikom spojenih sudova, to ce se preliti na domacinstva,
koja ce placati 27% više, odnosno OIE stavka ce u proseku biti uvecana sa 4,12, na 5,23 evra po
mesecnom racunu. Prosecni racun od 53 evra „pozelenece“ za dodatnih 2,5%.  

 
EK Bolja EU regulativa - Po meri industrije?

BRISEL - Evropska komisija postigla je 19. maja dogovor o dokumentu pod naslovom Predlozi za bolju regulativu Better Regulations proposals radi razjašnjavanja kako se evropski regulatorni propisi stvaraju i ujedno neutralisanja negativne slike koju ovaj deo poslova „vlade“ EU ostavlja na biracka tela u zemljama clanicama i industriju. Medu kljucnim predlozima je i onaj kojim bi se Evropski parlament i Savet Evrope obavezali da sprovode cešce tzv. cost-benefit analize, odnosno efekta koje po troškove imaju pojedine regulatorne mere, ili promene regulativa koje se budu predlagale. Komisija takode želi da nezavisni eksperti pomognu pri razmatranju novih zakona, kao i da smanje praksu pojedinih vlada da dopunjuju EU regulativu dodatnim nacionalnim elementima - fenomen koji se briselskim žargonom naziva „pozlacivanjem“. Die Welt piše da ekološke i potrošacke lobisticke organizacije smatraju da se autor predloga, drugi covek Komisije, Nemac Frans Timermans rukovodio ovom prilikom interesima evropske industrije koja teži da smanji teret regulatornih propisa po svoje poslovanje.

 Sudbina uglja u nemackoj energetici odreduje granicu tereta evropske klimatske politike

 
BERLIN - Temom tereta klimatske politike, samo iz drugog ugla bavi se ovih dana i Financial Times. Vodeci svetski poslovnjak, konstatuje da se bliži momenat kada ce se znati pobednik bitke koja se „u srcu nemacke energetske politike“ vodi izmedu zelenog politickoj lobija s jedne strane i sindikata i industrije vezane za proizvodnju elektricne energije iz uglja, s druge. Nemacka naime vodi EU kao usvajanju „zelenih“ politika u oblasti energetike, ukljucujuci promovisanje i podsticanje obnovljivih, što izaziva nezadovoljstvo kod potrošaca i industrije, pritisnutih uvecanim racunima i dodatnim regulatornim ogranicenjima. Proces gašenja nuklearki u Nemackoj do 2022. je poceo. Koalicija demohrišcana i socijaldemokrata se obavezala da smanji emisije gasova zelene bašte (GHG) za 40% do 2020, 70% do 2040. i 80-95% do 2050. Ovakav pristup Nemacke je izvezen u Brisel kao model koji Evropska komisija treba da sledi. Medutim, Nemacka ipak nije toliko cista i
zelena koliko to ova politicka energetska retorika sugeriše. Emisije GHG su uvecane u protekle tri
godine, a 44% elektricne energije i dalje nastaje sagorevanjem uglja, koji je morao delom da opuni
prostor izazvan gašenjem nuklearnih reaktora. U proteklih pet godina, zakljucno sa 2015. kapaciteti TE na ugalj u Nemackoj uvecace se za 10GW. Osim toga, Berlin nije podržao kljucne korake radi smanjenja emisija, poput uspostavljanja efektivne cene za emisije ugljendioksida, piše FT. Berlin se stoga odlucio da primeni americku regulatornu taktiku radi smanjenja emisija iz TE na ugalj, namecuci tom sektoru još vece standarde. Plan je da se na taj nacin eliminiše emitovanje nekih 22 miliona tona CO2. Ovde se medutim pojavio problem - jer socijaldemokrate autora ovakve politike, ministra energije i vicepremijera Sigmara Gabriela, zavise od podrške sindikata. Odluka
šta ce se desiti sa sektorom uglja u Nemackoj bice kljucni ispit snage dva vodeca faktora nemackog društva - pokreta zelenih s jedne strane i industrije i sindikata, s druge. Ishod prevazilazi granice Nemacke. Ako mere protiv uglja produ, sva je prilika da ce nešto slicno biti primenjeno širom EU. U slucaju pobede argumenata sindikata i javnih kompanija, moguce je da cemo se naci pred prekretnicom - trenutkom kada je „zelena agenda dostigla svoje krajnje granice i mogucnosti vezane za odgovor na pitanje kolike žrtve je izborno telo spremno da prihvati“, konstatuje Financial Times.

MMF: „Šokantne“ subvencije sektoru fosilne energije

VAŠINGTON - Ravno 5,3 biliona dolara, ili 4,7 biliona evra, odnosno 6,5% od ukupne vrednosti vetskog bruto proizvoda otišlo je 2015. godine na ime subvencionisanja sektora energetike, pokazuje studija Medunarodnog monetarnog fonda, publikovana 18. maja. Dokument je
racunao „realne troškove“ vezane za pružanje poreskih olakšica i druge subvencije kompanijama u industriji proizvodnje energije iz fosilnih izvora (ugalj, nafta, gas). Sami autori navode da je pomenuti bilans bio i za njih „šokantan“. Prema istraživacima MMF-a, udeo vlada Evropske unije u subvencionisanju proizvodaca fosilnih goriva iznosio je 330 milijardi dolara, ili oko 292 milijarde
evra. Eurobserver.com

 Evropski naftni giganti pripremaju zajednicku platformu za klimatsku politiku

  LONDON - Najvece evropske naftne kompanije, medu kojima anglo-holandski Royal Dutch Shell, francuski Total, britanski BP, norveški Statoil i italijanski Eni, pripremaju zajednicku strategiju vezanu za definisanje evropske klimatske politike. Motiv zajednickog nastupa je u cinjenici da odredivanje regulative vezane za obaveze smanjenja emisija gasova staklene bašte, odnosno cena emisionih dozvola, direktno uticu na znacajan segment finansijskih troškova naftnih kolosa, inace jednih od najvecih zagadivaca. Kako saznaje Bloomberg, kompanije trentuno pripremaju plan o formiranju novog zajednickog tela, ili savetodavne firme, kome bi poverili posao razvoja i definisanja zajednickih pozicija vezano za klimatsku politiku. Ocekuje se da ishod bude saopšten u junu.

 Blizu osam miliona ljudi u svetu radi u sektoru OIE - IRENA

  BON - Medunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) u najnovijem godišnjem pregledu procenjuje da je u svetu trenutno 7,7 miliona ljudi zaposleno u sektoru OIE (izuzimajuci velike
hidroelektrane). Portal breakingenergy.com ukazuje na pozitivno iznenadenje vezano za broj zaposlenih u zemljama kao što su Indija i Bangladeš, dok s druge strane razocarava situacija u Africi, na Bliskom istoku i Australiji, iako su oba kontinenta idealna za razvoj solarne energije. IRENA konstatuje da zapošljavanje u sektoru OIE nastavlja da bude rukovodeno nizom mera podrške industriji i trgovini.. Globalno, solarni sektor jasno prednjaci sa, direktno, ili indirektno 2,5 miliona zaposlenih, od cega dve trecine u Kini.

   Još jedan gasovodni projekat na mapi jugoistocne Evrope

BUKUREŠT - Rumunski državni gasovodni operator Transgaz saopštio je da na teritoriji Rumunije planira gradnju dela gasovodnog koridora Bugarska-Rumunija-Madarska-Austrija (BRUA). Projekat predvida izgradnju 550 kilometara novih gasovoda izmedu postojecih mesta spajanja rumunske i gasovodnih mreža Bugarske (Đurdu) i Madarske (Šanadpalota), objavio je 20. maja rumunski list NineO’clock. Projekat predvida maksimalni kapacitet transprorta od 1,5 milijardi kubika gasa godišnje prema Bugarskoj i 4,4 milijardi m3 prema Madarskoj. Krajni rok za izgradnju gasovoda je 2019., a investicija se procenjuje na 560 miliona evra.

EK: AGRI gasovod na listi EU PCIs

BRISEL - Dogradnja i produženje gasovoda AGRI, izmedu rumunske crnomorske luke Konstanca, preko Arada do pogranicnog madarskog grada Šanadpalota, sa delovima koji idu preko kopna i onima ispod voda, nalazi se na listi projekata od opšteg interesa za EU (PCIs), prenosi agencija Trend informaciju dobijenu od jednog izvora u izvršnom telu Evropske unije. AGRI je predvideno da transportuje u Konstanci regasifikovani utecnjeni azerbejdžanski prirodni gas (LNG) koji bi do te
luke tankerima stizao sa obale Gruzije. Pri tom u Konstanci tek treba da se sagradi pogon za regasifikaciju LNG-a

Bugarska do kraja godine završava gradnju gasovodnog interkonektora sa Rumunijom

  BRISEL - Bugarska planira da kompletira izgradnju gasovodnog interkonektora sa Rumunijom do kraja 2015. godine rekla je ministarka energije vlade u Sofiji, Temenužka Petkova. Ona je tokom prošlonedeljnog sastanka sa potpredsednikom Evropske komisije, zaduženim sa izgradnju evropske energetske unije, Marošom Šefcovicem, rekla da ce gasovod biti kapaciteta 1,5 milijardi kubnih metara, a investicija iznosi 24 miliona evra. Seenews

 Bulgaria, Hungary, Romania and Slovakia agree on more efficient interconnections

 RIGA - Bugarska, Rumunija, Madarska i Slovacka postigli su nacelni dogovor o potrebi izgradnje efikasnijih gasovodnih interkonektora izmedu svojih zemalja. Cetiri države potpisale su 21. maja, na marginama Samita o istocnom partnerstvu u Rigi, dokument za sada na nivou politickih namera da integrišu svoja gasna tržišta i zajednickim snagama potraže nove pravce, odnosno izvore snabdevanja . europa.eu

Gasprom pocinje gradnju Turskog toka bez ugovora sa turskom stranom

 MOSKVA - Gasprom je objavio da u prvih deset dana juna pocinje izgradnju gasovoda Turski tok, iako još nije potpisala obvezujuce ugovore, piše RBTH. Oleg Aksjutin, clan uprave kompanije, saopštio je prošle nedelje da ce na polaganju cevi raditi dva broda pod rukovodstvom italijanska kompanije Saipem, s kojom je prethodni ugovor namenjen projektu Južnog toka sada obnovljen za novi pravac prema Turskoj. Portal ukazuje da, uprkos pocetku radova, Rusija do danas nije potpisala meduvladine ugovore s Turskom i Grckom, na snazi su stari dokumenti o Južnom toku.
Valerij Nesterov, analiticar Sberbank CIB, ocenjuje da se Rusiji žuri da dopremi ovim putem gas u Tursku i Jugoistocnu Evropu, pre nego što to Evropska unija uspe sa azerbejdžanskim, a moguce i turkmenistanskim i iranskim gasom, gradnjom konkurentskog Južnog gasnog koridora - takode delom preko Turske i Grcke. Za sada izgradnja Turskog toka ne zalazi u teritorijalne vode druge
države, pa nisu potrebni meduvladini ugovori, kaže Dmitrij Nikiforov, direktor moskovske kancelarije firme Debevoise & Plimpton. Naime, holandska kci-kompanija Gasproma - South Stream Transport V. E. - raspolaže dozvolama za postavljanje otprilike dve trecine morskog dela Turskog toka, koji se nalazi iskljucivo u ekonomskoj zoni Ruske Federacije. Gasprom racuna na to da u meduvremenu postigne dogovori s Turskom. Prema turskim sagovornicima moskovskog poslovnjaka Kommersant, u ovim pregovorima kljucni problem je u cenama gasa za Tursku. Turski državni Botas nastoji da iskoristi situaciju i iscedi od Gasproma maksimalni popust. Privatni turski uvoznici dobili su popust tek nakon višemesecnih pregovora (260 dolara za hiljadu kubika, umesto ranijih 374 dolara), dok Botas još nije.

Ankara: Turski tok najranije u 2017. - Turska ne ucestvuje u gradnji podmorske sekcije

MOSKVA, ANKARA - Turski tok nece biti pušten u rad pre 2017. godine, rekao je ambasador te zemlje u Moskvi. Umit Jardim je u intervjuu agenciji Interfax kazao da  još nije potpisan obavezujuci ugovor o gradnji ovog gasovoda izmedu Moskve i Ankare, pa bi gas mogao da krene tim pravcem tek posle 2017. S druge strane, turski ministar energije Taner Jildiz (foto desno) pojasnio je da njegova zemlja nece  ucestvovati u gradnji gasovoda. On je u prošlonedeljnom intervjuu jednoj domacoj TV stanici rekao da Ankara, posle polaganja cevi izmedu crnomorskih obala Rusije i Turske, ocekuje da bude suosnivac zajednicke rusko-turske kompanije koja bi rukovodila poslom gradnje i operatora kopnene sekcije gasovoda preko teritorije Turske.

20. 5. 2015.

„Novi Varšavski (CO2) pakt“ - Politico.eu

BRISEL -   Rusija i zemlje centralne Evrope govore istim jezikom kada se radi o načinu kako da sprovedu obavezujuće mere smanjenja emisija CO2  a da nanesu što manje štete svojim energetskim privredama, piše Politico.eu ispod naslova „Novi Varšavski pakt (o emisijama)“. Prema ovom portalu, „trik“ kojim se služi „Varšavski CO2 pakt“ je u tome što ove zemlje „koriste repere iz vremena socijalizma, kada je taj region bio prepun industrijskih zagađivača koji su izbacivali u atmosferu ogromne količine ugljendioksida, a proizvodile robu male vrednosti“... Kako 1990. godina kao osnova za poređenje nije bila predmet velikih pregovaranja prilikom definisanja ciljeva za 2030., ovo pitanje moglo bi se ponovo nači na dnevnom redu na inicijativu nekoliko frakcija u Evropskom parlamentu - poput Evropske zelene partije. Njihov zahtev je da se reperna godina sa 1990. pomeri na 2005. 
  
Postignut dogovor o formiranju stabilizacione rezerve dozvola za emisije CO2
BRISEL - Zemlje članice EU podržale su i formalno prošle srede, 13. maja, dogovor  o formiranju, počev od 2019, rezerve za stabilizaciju tržišta ETS dozvola za emisije štetnih gasova postignut nedelju dana ranije između Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. Tekst Odluke vezane za uspostavljanje i rad Rezerve za stailizaciju tržišta (MSR) biće posle revizije pravnika formalno usvojen na jednom od narednih samita Saveta Evrope, saopšteno je iz ovog vrhovnog tela EU. Dogovor odobrava da 900 miliona dozvola, koje su lane privremeno povučene sa tržišta ETS-a, ode direktno u rezervu, čime je izbegnut udar koji bi po cene dozvola izazvalo njihovo ranije vraćanje u promet. 
           
Poljska elektriprivreda zahteva izradu studije posledica povlačenja viška dozvola za emisije CO2 
VARŠAVA
- Poljsko udruženje proizvođača električne energije zatražilo je da se izradi studija posledica sprovođenja predložene reforme tržišta dozvola za emisije ugljendioksida u Evropskoj uniji, kako bi na osnovu toga izračunali efekte realizacije ove klimatske politike po cene struje, objavljuje Reuters. Zahtev iz zemlje koja se, zbog strkture svoje elektroprivrede gotovo u celini oslonjene na ugalj,  smatra najvećim protivnikom mera namenjenih povećanju cene koštanja dozvola za emisije CO2 , sadržan je u pismu upućenom prošle nedelje iz Varšave Evropskoj komisiji. Procene su da bi najavljeno povlačenje viška dozvola za emisije sa tržišta EU, moglo podići cenu dozvole za emisiju jedne tone CO2, sa sadašnjih ispod 10  evra, na 50 evra do 2020. 
          
Evropske kompanije za cenu ETS dozvole od 30-40 evra?

PARIZ - Cena dozvole za emisiju tone CO2 od 30 do 40 evra bila bi nivo pri kome bi tehonološke klimatske mere poput zahvatanja i skladištenja ugljendioksida postale ekonomski isplative, rekao je čelnik jedne od vodećih transnacionalnih kompanija za pružanje energetskih usluga. Glavni izvršni direktor Veolie, Antoan Frero rekao je da bi evropske kompanije trebalo na narednom globalnom samitu o klimi u Parizu da oko ovoga postignu konsenzus. Frero je dodao da je na januarskom samitu u Davosu cena ETS dozvole od 30-40 evra dobila široku podršku menadžera na tom skupu prisutnih velikih evropskih kompanija. Reuters

Bugarska TE Marica Istok 2 zahteva garantovanu prodaju

SOFIJA - Bugarska termoelektrana Marica Istok 2 zahteva od regulatora da joj odobri garantovnu prodaju proizvedene električne energije, , piše bugarski list Kapital i napominje da sredinom godine ova termoelektrana može da bude oterana na regulisano tržište. Naime, ova državna je zatražila od energetskog regulatora da joj dozvoli da sklopi sporazume sa Nacionalnom elektroprivrednom Bugarske (NEK) za obavezan otkup dela energije koju proizvodi. Prema kompaniji, to je jedna od mogućih mera koje mogu da smanje njene gubitke i jedini način za rešenje problema u narednih nekoliko meseci. U protivnom, kompanija će generisati negativne finansijske rezultate u sledećim kvartalima u ovoj godini i neće moći da servisira svoje obaveze prema dobavljačima i finansijskim institucijama. Kapital objašnjava da je  razlog za strahovanje državne termoelektrane povezan sa liberalizacijom energetskog tržišta, što treba da se dogodi do kraja ove godine. Problem je da neki od najvećih proizvođača električne energije, kao što su TE Marica Istok i nuklearka Kozloduj, mogu da izgube deo svojih garantovnih prihoda koje su realizovali od prodaje domaćim potrošačima. Povodom ovoga najviše je ugrožena državna termoelektrana, koja od sredine godine može u potpunosti da se nađe na regulisanom tržištu, gde se cene određuju administrativno.
Mađarski parlament usvojio zakon o energetskoj efikasnosti 

BUDIMPEŠTA - Parlament Mađarske usvojio je prošle nedelje zakon o štednji energije koji treba da omogući ovoj zemlji da ispuni ciljeve Evropske unije u oblasti energetske efikasnosti. Prema zakonu, potrošnja energije u Mađarskoj trebalo bi da do 2020. bude smanjena za 18%, u skladu sa direktivom EU iz 2012. vezanom za ovu oblast energetske politike.  Zakon obavezuje velike kompanije da, počev od narednog decembra, svake četiri godine sprovedu reviziju svog trošenja energije,. Politics.hu
           
EU poboljšava nadzor nad budućim ugovorima o uvozu gasa iz Rusije i drugih ne-EU zemalja

BRISEL - Evropska komisija će predstaviti iduće godine predlog za poboljšanje nadzora nad ugovorima koje države članice i njene kompanije sklapaju sa Rusijom i drugim ne-EU snabdevačima prirodnim gasom, kazao je prošlog petka potpredsednik EK zadužen za projekat energetske unije, Maroš Šefčovič. „Mi možemo da predložimo učešće jednog predstavnika EK u pregovaračkom timu (sa eksternim  izvoznikom), možemo da predložimo detaljne konsultacije kada takvi pregovori počnu, ili čak možemo razmotriti mogućnost da utvrdimo neku vrstu standarda rada: jedan vezan za međuvladine ugovore i drugi zasnovan na reviziji zakona o bezbednosti snabdevanja gasom, koji će se odnositi na komercijalne ugovore“, precizirao je Šefčovič. Bloomberg

Stokholmska arbitraža u tužbama Gasproma i Naftogaza u junu 2016.
 
STOKHOLM - Arbitražni institut Privredne komore Stokholma očekuje se da u junu iduće godine donese odluku o tužbama koje su jedan protiv drugog pokrenuli pred ovom institucijom ruska i ukrajinska državna gasna kompanija, Gasprom, odnosno Naftogaz Ukraine, objavio je u sredu Interfaks. Gasprom traži isplatu zaostaih dugovanja Naftogaza u iznosu od preko 2,4 milijarde dolara, dok Naftogaz smatra da su mu netržišne klauzule u dugoročnom ugovoru sa Gaspromom, u prvom redu famozna odredba po kojoj je klijent dužan da plati i ugovoren, a nepreuzet gas, nanele štetu od najmanje 6 milijardi dolara.
            
Shell povratio dozvolu da buši na Aljasci 

ENKORIDŽ (Aljaska) - Royal Dutch Shell povratio je posle tri godine pauze pravo na bušenja u američkim vodama Arktika, što je odmah izazvalo reakcije ekoloških grupacija koje su svojevremeno izborile suspenziju ovog multimilijarderskog projekta anglo-holandskog kolosa. Federalni američki regulator BOEM saopštio je u ponedeljak da je odluku o „uslovnom odobrenju“ doneo posle brižljive analize podataka dobijenih od suprotstavljenih strana vezano za bezbednost bušenja po floru i faunu tog najsevernijeg područja SAD. Shell planira šest istražnih bušotina u moru Čukči, severno od Beringovog moreuza. The New Economy
 
Prvih 15 projekata energetske infrastrukture dobilo EU sredstva 

BRISEL - Evropska unija odobrila je prvih 15 zajmova za projekte u oblasti energetske infrastrukture iz dela programa podsticanja objedinjavanja energetskih tržišta 28 zemalja članica. Kako je saopšteno iz Evropske komisije, među primaocima pomoći je i projekat gradnje terminala za utečnjeni prirodni gas u Grčkoj, kome je odobrena pomoć od 1,8 miliona evra za izradu dizajna plana. Bugarska je takođe dobila 279 hiljada evra za izrade studije gradnje tri interne dalekovodne linije, dodaje se u saopštenju.   
             
Do sada najveći posao Gasproma u Velikoj Britaniji

MOSKVA/LONDON - Gasprom je u utorak sklopio do sada najveći posao na tržištu Velike Britanije, koji mu otvara vrata dodatnih 15 miliona kupaca među domaćinstvima i u privredi te države. Gasprom je dogovorio produženje i osetno proširenje postojećeg ugovora sa najvećom britanskom javnom kompanijom, energetskim snabdevačem Centrica. Ugovorom je predviđeno da Gasprom do 2021. godine isporučuje britanskom klijentu godišnje oko 4,1 milijardu kubika gasa, umesto dosadašnjih nešđto manje od dve milijarde. Gasprom će ovim već zahvatiti udeo od preko pet odsto godišnje potrošnje prirodnog gasa u Britaniji, iako još nije sklopio ugovore sa ostalim tamošnjim klijentima. Britanija je inače godinama proizvodila iz polja u Severnom moru više nego dovoljno gasa za zadovoljenje sopstvenih potreba, dok sada, sa pražnjenjem tih ležišta, mora da iz uvoza pokriva više nego pola od preko 44 milijarde kubika koje godišnje potroši. AFP/WPCSERBIA 

Studija - drobljenjem škriljaca do 140 milijardi barela nafte izvan SAD 

NJUJORK - Studija o neosvojenim ležištima nafte u svetu, koju je u sredu objavila američka konsultantska firma IHS research, pokazuje da su Rusija, Kina, Iran i Meksiko države koje bi imale najviše koristi od primene novih metoda proizvodnje, poput horizontalnog bušenja i hidrauličnog drobljenja, prenosi Sputnik. Od procenjenih 141 milijardu barela ovih nekonvencionalnih ležišta, 135 milijardi bi za proizvodnju zahtevalo ove ekološki kontroverzne metode drobljenja, navodi se u studiji. Dve trećine ovog potencijala nafte nalazi se na Bliskom istoku i u Latinskoj Americi.
         
Bloomberg: Rusija u pravu - škriljni gas u Evropi izgubio bitku sa konvencionalnim

LONDON - Jasno je da proizvodnja gasa iz škriljaca u Evropi ne može da ponovi revoluciju koju je ovaj nekonvencionalni izvor izazvao na tržištu SAD, obarajući cene te sirovine na četiri puta niži nivo od onih u Evropi i omogučavajući uskoro početak masovnog izvoza američkog utečnjenog gasa, piše Bloomberg pozivajući se u analizi od 12. maja na iskustva kompanija i ocene eksperata. Majkl Baron, direktor sektora za globalnu energiju u Grupi Eurasia kaže da je problem Evrope u tome što na ovom kontinentu nikada nije dobijena tzv, kritička masa izvora škriljnog gasa da bi se postigle potrebne sinergije i troškovna efikasnost. Gas iz škriljaca će zauvek ostati samo komplementarni izvor energije u Evropi, gde konvencionalni prirodni gas, bilo uvezen cevima iz Rusije bilo drugim putevima, ostaje najjeftinija opcija, konstatuje analitičar Bloomberga Filip Čladek. 
           
Najbrži rast potrošnje nafte u Evropi u poslednjih bezmalo 20 godina
PARIZ - Potrošnja nafte u Evropi zabeležila je u prvom kvartalu ove godine rast  najbržim ritmom u poslednjih bezmalo 20 godina, podstaknuta slabljenjem evra i niskim cenama sirove nafte, kao i hladnijim vremenom, pokazuju podaci koje je prošle nedelje objavila Međunarodna agencija za energiju (IEA). U svom poslednjem Izveštaju o tržištu nafte, IEA je uvećala procenu potrošnje nafte u Evropi u prva tri meseca ove godine za 185.000 barela na dan (bd), na ukupno 13,5 miliona bd. „Ukupan tempo potražnje za naftom u Evropi nije samo najjači u poslednjih blizu 20 godina, nego i premašuje skok nastao po izlasku iz Velike recesije sredinom 2010.“, navodi se u izveštaju. Reuters
                  
           
Gasovod Istočni Mediteran - neisplativ za privatan kapital bez EU podsticaja

LONDON - Gasovod Istočni Mediteran (East Med), koji je svojevremeno predložila Grčka javna gasna kompanija (DEPA) kao vezu između te zemlje (preko ostrva Krita) i novootkrivenih velikih ležišta gasa u vodama oko Kipra, nedavno su vlasti Evropske unije uključile u listu Projekata od opšteg interesa (PCI). Gasovod je zamišljen da transportuje godišnje osam milijardi kubika gasa, uz procenjeni trošak gradnje od oko pet milijardi dolara. Ovim bi bila uspostavljena veza između kopnene Evrope i izuzetnog netaknutog gasnog potencijala basena Istočni Mediteran  (Izrael 1,4 biliona kubnih metara - bm3, Kipar 1,25 bm3 i Liban 750 milijardi m3 - prema procenama izraelskog ministarstva energije). Portal Natural Gas Europe navodi da predviđenih osam milijardi kubika gasa iz predloga DEPA odgovara otprilike količina sadašnjeg kombinovanog izvoza ruskog gasa na četiri najveća tržišta Balkana: Rumunije, Grčke, Bugarske i Srbije. Portal, međutim, konstatuje da, uprkos svemu ovome, potencijalni privatni investitori koje EU planira da privuče kako bi popunili budžet od pet milijardi dolara za projekat East Med ne bi bili u mogućnosti da povrate gro uloženih sredstava. Natural gas Europe stoga poziva  aktere energetske politike u Briselu da nađu načina da zaobiđu prepreke iz zakona o subvencijama privredi i tržišnoj konkurenciji „kako bi velikodušnim isplativim podsticajima učinili projekat ekonomski izvodljivim“.       
           
Bugarska smatra preranim konstatovati da je projekat Južni tok mrtav

SOFIJA - Bugarska još nije dobila zvaničan odgovor iz Rusije vezan za budućnost gasovoda Južni tok, vezan za najavu ruskog predsednika Vladimira Putina u decembru da se Rusija povlači iz tog projekta, kazala je ministarka energije Bugarske Temenuška Petkova. „Prerano je reći da je sve gotovo sa Južnim tokom“, rekla je u ponedeljak za domaću televiziju i to argumentovala tvrdnjom da bi realizacija alternativnog projekta gasovoda Turski tok bila skuplja za Rusiju i druge učesnike. Petkova je dodala i da projekt kompanija formirana u Bugarskoj za gradnju deonice Južnog toka kroz tu zemlju nastavlja da radi, jer nema zvaničnog dokumenta iz Rusije koji bi potvrdio gašenje projekta gasovoda Južni tok, prenose Novinite

           
Ocena Atine da je Transjadranski gasovod neisplativ uznemirila Brisel i Baku 

BRISEL - Svi segmenti komercijalnih projekata pre svega podležu sudskoj arbitraži radi zaštite obaveza preuzetih prilikom njihovog sklapanja, rekla je prošle srede ambasadorka Evropske unije u Azerbejdžani Malena Mard domaćoj agenciji Trend povodom ocena nove vlade Grčke da bi za ovu zemlju ušešće u projektu Transjadranskog gasovoda moglo biti neisplativo. Stav Atine izazvao je razumljivu uznemirenost u Briselu, jer preti blokiranju realizacije ključnog projekta kojim Evropska unija planira da počne sa planom postepenog smanjenja zavisnost EU od dominantnog snabdevača gasom, Rusije. Dan kasnije oglasio se i ministar energije Azerbejdžana Natig Alijev konstatujući da ocena Grčke nije tačna. „TAP je evropski projekat i ja verujem da će EU znati da odgovori na neke probleme, ako se oni pojave“, kazao je ministar i - opet izbegavajući da pomene Grčku dodao: „Neke izjave, izrečene nije bitno od koga, nemaju nikakav značaj , pošto imamo međunarodno priznata dokeumenta“. Nova vlada Grčke je u međuvremenu dobila od Rusije ponudu da nadoveže Grčku na projekat rusko-turskog gasovoda sa radnim imenom Turski tok. Njegov projektovani kapacitet gasa koji bi iz Turske bio namenjen tržitšu Evrope je bezmalo pet puta veći od kapaciteta TAP-a. Transjadranski gasovod je, naime, poslednji segment tzv. Južnog gasnog koridora, kojim bi od 2019. godine u Evropu prvi put direktno trebalo cevima da stigne 10 milijardi kubika azerbejdžanskog gasa proizvedenog iz druge faze razvoja mamutskog kaspijskog polja Šah Deniz. Transjadranski gasovod preuzima taj gas na granici Turske sa Grčkom, preko koje stiže do Albanije, a odatle ispod Jadrana do krajnjeg odredišta Italije. 
           
Bugarska je za Iran most za energetka tržišta Evrope - Iranski predsednik

TEHERAN - Geografski položaj Bugarske je takav da može poslužiti kao prvi stepenik za iranske ambicije izvoza prirodnog gasa u Evropu, rekao je u četvrtak predsednik Irana. Hasan Ruani je na ceremoniji primanja akreditivnih pisama od novog ambasadora Bugarske u Teheranu rekao da Iran vidi Bugarsku kao sredstvo za ulazak te zemlje na evropsko energetsko tržište. Iran je posle Rusije najbogatija zemlja sveta gasom, ali zbog sankcija s jedne strane i još nedovoljno razvijene proizvodnje s druge, kao i nepostojanja puteva snabdevanja, odnosno gasovoda, za sada ne izvozi tu energetsku sirovinu u Evropu. U junu se očekuje konačan sporazum o iranskom nuklearnom programu i ukidanje sankcija, pa se ova zemlja sve češće pominje kao jedan od najvažnijih, još neiskorišćenih izvora alternativnog snabdevanja Evrope prirodnim gasom. albawaba.com
           
Slovenija: Subvencije za OIE lani povećane 10%

LJUBLJANA - Slovenija je prošle godine povećala za 10% subvencije za obnovljive izvore energije, na  130 miliona evra, pokazuju podaci Borzena. Gro sredstava pri tom je otišao na solarne kapacitete (62,6 mil. evra)..Proizvodnja električne energije iz izvora u sistemu subvencija porasla je  u prvom tromesečju ove godine 4% u odnosu na isti period lani. STA

I Mađarski telekom napušta posao snabdevanja prirodnim gasom

BUDIMPEŠTA - Magyar Telekom objavio je 12. maja da (od jula ove godine) napušta posao snabdevanja domaćinstava prirodnim gasom u toj zemlji, zbog promena uslova poslovanja u ovom segmentu energetske privrede Mađarske. Portfolio.hu navodi da je odluka vodećeg provajdera telekomunikacionih usluga u Mađarskoj očekivana „zbog preoblikovanja maloprodajnog tržišta prirodnog gasa. Portal pri tom ukazuje na seriju vladnih mandatornih smanjenja tarifa kompanija i odluke o formiranju Prve nacionalne komunalne kompanije za snabdevanje potrošaka gasom i električnom energijom po cenama u kojima neće biti uračunat profit, već samo sredstva potrebna da zadovolje prostu i proširenu akumulaciju. Premijer Mađarske Viktor Orban je kreator ove nove politike, jer smatra da energiju ne treba posmatrati kao tržišni proizvod, već segment zadovoljenja neophodnih opštih uslova života stanovništva i rada privrede, što podrazumeva da bude pod kontrolom vlade. Takva orijentacija navela je neke od vodećih zapadnih energetskih kompanija da polako izlaze iz Mađarske i prodaju svoje poslove snabdevanja gasom i distribucije električne energije. 

Hrvatska vlada pripremila predlog novog ugovora MOL-u oko upravljanja Inom 

ZAGREB - Ministar privrede Hrvatske i glavni pregovarač sa predstavnicima mađarskog MOL-a, oko budućeg upravljanja Inom, Ivan Vrdoljak, najavio je da će Zagreb ponuditi Mađarima novi deoničarski ugovor za hrvatsku naftnu kompaniju. On je u izjavi za Reuters u utorak dodao da će predlog, koji nije obrazlagao, biti poslat MOL-u "vrlo skoro". Ranije su hrvatski mediji javili da novi predlog deoničarskog ugovora podrazumeva da MOL imenuje predsednika Uprave, a Hrvatska njegovog zamenika, pri čemu MOL-ov čovek ne bi imao sadašnje dvostruko pravo glasa. Predviđa se i oduzimanje ovlašćenja Odboru izvršnih direktora (koje kontroliše MOL), i njihovo ponovno vraćanje u delokrug mandata Upravnog odbora. WPCSERBIA

25 01. 2015.

Turski tok: Velika prilika Turske da postane "tvorac igre"

 

Početkom ove nedelje ministar za energetiku RF Aleksandar Novak je izjavio da savetuje evropskim partnerima da već sad počnu sa izgradnjom infrastrukture za gasni hab na tursko-grčkoj granici.
Ranije je predsednik upravnog odbora „Gasproma“ Aleksej Miler izjavio da je gasovod "Turski tok" o čijoj su se izgradnji Moskva i Ankara dogovorile u decembru 2014. godine "jedina maršruta za buduće isporuke 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa, koji sad u tranzitu ide preko Ukrajine".
O tome da li je Evropa spremna za novu stvarnost i da li se ostvaruje strategija Turske vezana za pretvaranje u regionalni gasni hab, govore turski eksperti.
Direktor istraživačkog centra Turskog energetskog fonda (Türkiye Enerji Vakfı (TENVA) Araştırma merkezi direktörü) Fatih Džemil Ozbugdaj (Dr. Fatih Cemil Özbuğday) smatra da Evropa u nastalim uslovima nema alternativu osim da čeka.
S tačke gledišta stvaranja tehničke infrastrukture trenutno prioritet predstavlja dopremanje gasa iz Rusije u Tursku, tačnije do tursko-grčke granice. I mislim da će s početkom realizacije projekta Evropa prirodno početi da se priprema za dalji transport gasa u Evropu. Zato što je postalo očigledno da se već danas, kako u Rusiji, tako i u Turskoj povećala politička podrška ovog projekta. I imajući u vidu potrebe Evrope za gasom može se reći da na ovaj ili onaj način ruski gas dospeva u Evropu preko teritorije Turske. Pravna infrastruktura postoji. Što se tiče tehničke infrastrukture, mislim da će s početkom realizacije projekta u Evropi početi odgovarajući pripremni radovi.
Prošle nedelje je predsednik upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler izjavio da gasovod "Turski tok", o čijoj izgradnji su se Moskva i Ankara dogovorile u decembru 2014. godine „predstavlja jedinu maršrutu za buduće isporuke od 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa, koji sad u tranzitu prolazi preko Ukrajine. Odnosno, Ukrajina može da izgubi svoj značaj kao zemlja za tranzit energenata.
U narednih 30 godina najmanje 25% potreba Evrope za energijom zadovoljavaće se zahvaljujući gasu, smatraju stručnjaci. Rusija isporučuje najviše gasa Evropi, više od Norveške, Alžira, Nigerije i Katara. I ona ne namerava da napusti evropsko tržište. Premda Tursku neki plaše da može biti pritešnjena između Evrope i Rusije, direktor istraživačkog centra Turskog energetskog fonda (Türkiye Enerji Vakfı (TENVA) Araştırma merkezi direktörü) Fatih Džemil Ozbugdaj (Dr. Fatih Cemil Özbuğday) je uveren da to neće uplašiti tursko rukovodstvo.
Ako se pogleda spoljna politika Turske može se primetiti da je ona aktivan igrač koji pokušava da vodi svoju igru. To se može primetiti i na osnovu činjenice da Turska često ostaje usamljena u regionu. Ona je trenutno ostala sama na Bliskom istoku, u Africi, i na primer, u vezi s pitanjem odnosa prema Egiptu. I to je pre svega vezano za želju Turske da postane "tvorac igre". Zato kad Turska već igra ovakve igre u spoljnoj politici, ne mislim da će ostati pritešnjena između Rusije i EU. Trenutno Turska želi da vodi svoju igru, posebno u energetskoj politici, ona želi da postane regionalni centar za trgovinu gasom i da zauzme svoje mesto u sistemu tranzita energenata. Zato ne mislim da će nastala situacija stvoriti Turskoj probleme ili da može da dovede do njene stešnjenosti. Naprotiv, trenutna situacija se potpuno uklapa u sadašnju spoljnu politiku Turske i ide joj u prilog.
"Za Rusiju je projekat "Južni tok" imao veliki značaj i na njemu se ozbiljno radilo", istakao je ove nedelje premijer Rusije Dmitrij Medvedev. Kako je istakao ruski premijer, odluka Moskve o odustajanju od projekta "Južni tok" nije bila politička i emocionalna, već isključivo pravna. Medvedev je objasnio da pokušaji Rusije da započne rad na ovom projektu nisu urodili plodom. "Bili smo primorani da napustimo projekat. To je tužno, ali se život nastavlja, postoji čitav niz drugih ideja. Spremni smo na saradnju, ali pod uslovima o kojima možemo da se dogovorimo", istakao je šef ruske vlade. To znači da pregovori o novim maršrutama ka Evropi nisu u dalekoj budućnosti. opširnije: http://serbian.ruvr.ru/

 

21.01. 2015.

 
The Economist: Nacionalna energetska tržišta blokiraju formiranje EU energetske unije?

BRISEL - The Economist u komentaru navodi da potpredsednik Evropske komisije zadužen za formiranje evropske energetske unije, Maroš Ševcovic, „ima dva protivnika“ na putu ispunjenja tog cilja. „Jedan je Rusija, koja nastoji da zadrži istocnu Evropu u zavisnosti od snabdevanja  gasom. Drugi su EU nacionalne vlade i njihove državne kompanije. Njima odgovara zatvoreni obruc nacionalnih energetskih tržišta i ne žele da im te pozicije razore mere jacanja i oslobadanja prekogranicnog prenosa i trgovine elektricnom  energijom i prirodnim gasom“, konstatuje ovaj casopis. Dok The Economist ocenjuje da je EU uspela da ostvari napredak u politici prema Rusiji, „jer za sada nema poremecaja u snabdevanju gasom ... dok je ojacano reverzibilno snabdevanje Ukrajine tim energentom ... i blokiran projekat Južni tok ...“, na drugom frontu nema bitnijeg pomaka. EU je još 2002. odredila cilj da zemlje clanice obezbede prekogranicne prenosne kapacitete za najmanje 10 odsto elektricne energije koju proizvode, da bi zbog zastoja u nekoliko država ta meta bila sada pomerena za 2020. Medu glavnim protivnicima obezbedenja kljucne pretpostavke za efikasno funkcionisanje objedinjenog energetskog tržišta je Francuska, koja ne želi da otvaranjem tržišta za ulazak jeftine vetro-energije iz Španije podrije sopstvenu nuklearnu energetsku privredu. Ševcovic kaže da, uprkos toga što je obezbeden novac za finansiranje novih prekogranicnih interkonekcija, sa njihovom izgradnjom razvlaci, pa je prosecno vreme za izgradnju EU energetskih infrastrukurnih projekata 10 godina.

Do marta ce biti jasno kako ce izgledati EU energetska unija - New Europe

 
BRISEL - Briselski dnevnik New Europe, piše da ce do marta biti jasno kako ce izgledati evropska energetska unija i koji ce joj biti prioriteti“. U informaciji posvecenoj energetskoj ministarskoj konferenciji zakazanoj za 5. februar u glavnom gradu Letonije, Rigi, list navodi da potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševcovic ima težak zadatak da do tada pripremi teren kako bi EU i zemlje clanice postigle jednoglasje i dogovorile zajednicku energetsku politiku.  

Bugarska domacin samita ministara energije Evropske unije

SOFIJA - Bugarska ce za tri do cetiri nedelje biti domacin samita ministara energije Evropske unije, objavio je u nedelju, 18. januara, vicepremijer te zemlje Tomislav Doncev. On je, gostujuci na Bugarskoj nacionalnoj televiziji,  rekao da ce na sastanku ucestvovati i jedan ili dva evropska komesara i dodao da bi skup trebalo da usvoji „nove  energetske projekte“. Bugarska je ovog meseca zvanicno predložila Briselu da uvrsti u svoju listu strateških  energetskih projekata predlog izgradnje gasnog skladišnog cvora za srednju, istocnu i jugoistocnu Evropu u  bugarskoj crnomorskoj luci Varna. Ideja koju je lansirao novi, prozapadni premijer Bugarske, Bojko Borisov je da se u to cvorište sliva azerbejdžanski gas koji bi išao planiranim Transjadranskim gasovodom, ali i ruski gas iz najavljenog  „Turkish Stream“ gasovoda koji Moskva planira da gradi umesto otkazanog Južnog toka. Bugarska za sada nije  izgradila ni jedan od gasovodnih interkonektora kojima bi se mogla realizovati ova ideja. U Planu je gradnja  gasovoda prema Grckoj, kapaciteta tri do šest milijardi kubika godišnje, pa je Borisov stavio do znanja Briselu da  ocekuje odatle finansijska sredstva za ove projekte. Novinite, Fokus

 Top 5 energetskih pitanja za Letoniju tokom predsedavanja Evropskom unijom

 RIGA - Vodeci letonski energetski novinar Hughes Belin izdvaja za portal viEUws.eu, pet energetskih pitanja o kojima  ce raspravljati evropske instuticije tokom predsedavanja Letonije EU:


. Energetska unija je kljucni prioritet za Letoniju, pa ce to biti tema ministarske konferencije zakazane za 5. februaru  u Rigi;
. Formiranje unutrašnjeg EU energetskog tržišta, koje nije realizovano do roka, isteklog sa 2014. godinom;
. Evropska energetska bezbednost ostaje jedan od glavnih prioriteta, sa fokusom na jugoistocnu Evropu;
. Utvrdivanje novih opštih smernica za ciljeve obnovljivih izvora energije za 2030. bice tema sastanka EU ministara
energije sredinom aprila;
. Letonija želi da iskoristi predsedavanje EU radi modernzacije nekoliko foruma multilateralne energetske saradnje,
što ce biti jedna od tema Samita Istocnog partnerstva u maju ove godine.

 

Najniži nivo cene elektricne energije

 
FRANKFURT - Cene elektricne energije u Nemackoj pale su na najniži nivo u  više od deset godina, sa padom cena  nafte, gasa i uglja i neobicno toplim  vremenom. Prognoze su da ce za par nedelja terminske cene za MWh za isporuku u 2016. pasti na EEX-u ispod  30 evra, što se ne pamti od 2003. Tako niske cene struje ne mogu pokriti troškove proizvodnje iz domaceg lignita, zbog cega je E.ON vec najavio zatvaranje TE na ugalj, dok RWE još okleva, piše Bloomberg.

 Merkel: Vlada nece finansirati održavanje neefikasnih konvencionalnih elektrana

 BERLIN - Nemacka kancelarka Angela Merkel kazala je da ne podržava predloge finansijske podrške gubitaškim termoelektranama na ugalj i gas u zemlji. Tamošnji energetski kolosi, RWE i E.ON, beznadežno pokušavaju da dobiju podršku vlade preko formiranja „tržišta kapacitetima“ radi finansiranja njihovih TE koje bi bez takve pomoci bile neprofitabilne. Kompanije navode da bi ovim putem one mogle da garantuju snabdevanje i sprece nestašice u slucajevima kada vetro i solarni kapaciteti ne mogu da rade. Merkelova je, medutim, prošle srede tokom jednog skupa sa Nemackom federacijom obnovljive energije (BFE) kazala: „Ja delim vaš skepticizam vezan za tržišta kapaciteta. Mi težimo najefikasnijem rešenju“. Konvencionalni proizvodaci energije u Nemackoj upozoravaju Vladu da ce politika prepuštanja tržištu da cenovnom stimulacijom reguliše situacije u periodima manjkova snabdevanja iz OIE izazvati talas zatvaranja termoelektrana i za dugo ostaviti energetsko tržište te zemlje bez dovoljno investicija u nove kapacitete. Stoga je potrebno pronaci kompromis oko održavanja neke vrste rezervnih kapaciteta. Reuters

EU energetska politika - Nemacka u klin, Britanija u plocu

BERLIN - Evropska energetska unija mora da bude uspostavljena tako što ce zakonodavstvo Energetske unije biti obavezujuce za svaku državu clanicu, stoji u dokumentu nemacke vlade koji cirkuliše u diplomatskim krugovima u Briselu - u potpunosti suprotan stavu koji zagovara Britanija.
Reuters je uvidom u ovaj papir preneo konstataciju Berlina da „sprovodenje zakljucaka Evropskog saveta vezanog za ciljeve za 2030. nece biti moguce ako smernice nove energetske unije budu zasnovane na „mekim zakonima“. Agencija konstatuje da je ova pozicija dijametralno suprotstavljena stavu Britanije, koja je generalno zatražila usvajanje „fleksibilne i neobavezujuce“ energetske regulative prilagodene situaciji u svakoj od pojedinacnih clanica ge4

Nemacka vlada: Proizvodaci nuklearne energije da finansiraju zbrinjavanje ugašenih NE

BERLIN - Nemacka vlada je odlucila da formira fond u koji ce proizvodaci elektricne energije iz nuklearnih elektrana uplatiti 17 milijardi evra kako bi se obezbedila sredstva za dugorocno zbrinjavanje zatvorenih elektrana, navode  lokalni mediji. Razlog uvodenja fonda je odluka o odustajanju od nuklearne energije do 2022. godine. Interni  dokument iz ministarstva privrede i zaštite prirodne sredine, pored ovoga predvida i da se dodatnih 19 milijardi evra  obezbedi iz snabdevanja kako bi se pokrili troškovi demontaže i skladištenja nuklearnog otpada. Ovaj teret od ukupno 36 milijardi evra morace da podele vlasnici NE u toj zemlji - E.ON, RWE, EnBW i švedski Vattenfall. DPA

Nova vlada Ceške: Oslonac na nuklearnoj energiji

PRAG - Ceška Republika treba da ubrza razvoj novih nuklearki sa ciljem da se odatle pokriva polovina buducih  potreba te zemlje za elektricnom energijom, pokazuje nova energetska strategija za period do 2040. koju ce  razmotriti ove nedelje novoustolicena vlada u Pragu. Reuters prenosi stav iz dokumenta da država treba da „podrži i  ubrza“ izgradnju novih reaktora u NE Temelin i Dukovani, kombinovanog kapaciteta 2.500 MW. Dopunjena  energetska strategija ostavlja otvorenim pitanje finansiranja ovih projekata, što je od kljucnog znacaja za državnu  energetsku kompaniju CEZ. Ova najveca srednjeevropska komunalna firma je u aprilu otkazala 10 milijardi dolara vredan tender za proširenje NE Temelin zbog niskih cena struje na veleprodajnom tržištu i odbijanja prethodne vlade  da garantuje otkupne cene elektricne energije potencijalnom investitoru.

EDF veruje da ce životni vek njegovih nuklearki biti produžen za 10-20 godina

PARIZ - Novi celnik francuskog EDF-a rekao je u sredu da je uveren da ce dobiti odobrenje vlasti za produženje radnog veka za svoje nuklearke u Francuskoj za  dodatnih 10- 20 godina. Izjava Žana Bernarda Levija dolazi dan pošto je ministarka energije i prirodne  sredine Francske Segolen Roajal podržala gradnju novih reaktora, što je bio i prvi signal iz socijalisticke vlade da ce zadržati ovaj kljucni segment energetskog tržišta te zemlje, uprkos politike postepenog smanjenja u korist obnovljivih izvora. „Postojeci  reaktori u Francuskoj u proseku su stari 30 godina i ja sam siguran u sposobnost EDF-a da im obezbedi bezbedan radni vek u trajanju od 50, pa cak i 60 godina“, kazao je Levi u obracanju senatu Nacionalne skupštine. Trenutno je životni vek 59 nuklearnih reaktora u Francuskoj ogranicen na 40 godina. AFP

Evropska komisija predstavila zakon za Evropski fond za strateške investicije

BRISEL - Samo 50 dana po najavljivanju ambicioznog Investicionog  plana za Evropu, Evropska komisija (EK) je 13. januara usvojila predlog  zakona za Evropski fond za strateške investicije, koji ce biti formiran u bliskoj saradnji sa Evropskom investicionom bankom (EIB). Fond  pretstavlja kicmu Investicione ofanzive novog predsednika EK Žana Kloda Junkera, koja treba da mobiliše 315 milijardi evra u privatne i javne investicije. On treba prvenstveno da podrži strateške investicije, poput široke prenosne energetske visokovoltažne i gasovodne mreže. Plan je da se nove investicije pokrenu vec sredinom ove godine, prenosi se na portalu EK, europa.eu

Poljska planira spajanje državnih elektroenergetskih kompanija

VARŠAVA - Poljska priprema plan konsolidacije državnih proizvodaca elektricne energije kako bi ih ucinila konkurentnim u Evropi, saopštio je ministar finansija te zemlje. Vlodimijerž Kapinski je rekao da ce plan za cetiri najveca državna proizvodaca - PGE, Tauron Polska Energia, Energa i Enea - biti obelodanjen do kraja meseca. Jedna od opcija, kako od upucenih lica saznaje Bloomberg, je spajanje PGE, najveceg medu cetiri  komunalne firme, sa Energom, dok bi se s druge strane
objedinila preostala dva proizvodaca. Kapinski je najavljujuci plan rekao da ce samo kompanije sa dovoljno  kapitala i sposobnosti da dobiju povoljne kredite moci da obezbede energetsku stabilnost Poljske. Poljska antimonoposka komisija je 2010. blokirala nameru PGE da kupi Energu, a Vlada je prošle godine smenila celnicu tog regulaornog tela Malgoržatu Krasnodebsku, potseca Bloomberg. Cetiri poljske kompanije imaju kombinovanu tržišnu vrednost od 17 milijardi dolara. Ta se cifra ukupno može staviti u ravan sa tržišnom vrednošcu CEZ-a od 13 milijardi dolara, i donekle sa 32 milijarde dolara vrednim nemackim E.ON-om.

PGE kupuje poslove Vattenfall-a u Nemackoj?

VARŠAVA - Najveci poljski proizvodac elektricne energije, PGE, pregovara o kupovini poslova švedske kompanije Vattenfall u Nemackoj po ceni od tri milijarde dolara, objavio je u prošli cevtrtak poljski portal wysokienapiecie.pl, pozivajuci se na neimenovano „lice iz PGE menadžmenta“. Vattenfall prodaje rudnike lignita u Nemackoj i tamošnje termoelektrane na ugalj u sklopu strategije preusmeravanja na obnovljive izvore energije, piše Bloomberg.

E.ON objedinio svoje distributivne kompanije u Rumuniji

BUKUREŠT - Rumunska podfirma nemackog E.ON-a saopštila je 12. januara da je spojila svoje firme za distribuciju elektricne energije i prirodnog gasa u Rumuniji u jednu kompaniju. E.ON Distribution Romania, je na taj nacin postala i prvi integrisani snabdevac elektricnom energijom i gasom u Rumuniji. Romania-Insider

Ceški EPH dogovorio kupovinu E.ON-ovim termoelektrana na ugalj i gas u Italiji

DIZELDORF - E.ON je postigao dogovor o prodaji svojih elektrana na ugalj i gas u Italiji ceškom holdingu Energeticky a Prumyslovy Holding (EPH), saopštio je 12. januara nemacki energetski kolos. Vrednost posla nije obelodanjena. E.ON-ove elektrane u Italiji raspolažu sa ukupnim proizvodnim kapacitetom od blizu 4.500MW. Od toga 600MW u termoelektrani na ugalj na Sardiniji, a ostatak u šest gasnih elektrana na Siciliji. Posao treba da odobri EU regulator za tržišnu konkurenciju, pre nego što se zatvori, što se ocekuje u drugom kvartalu. 4-traders.com.

Enel: Ove godine prodaja poslova u Slovackoj i Rumuniji

 RIM - Italijanska energetska kompoanija Enel dobila je nekoliko ponuda za kupovinu aktiva u Slovackoj i Rumuniji. Prodaja može biti izvršena tokom ove godine, saopštio je generalni direktor Enela Francesko Starace. Italijanska kompanija je saopštila u junu da planira da proda 66% akcija u Slovenske Elektrarne - vodecoj kompaniji u ovoj grani u Slovackoj sa tržišnim udelom od 80%. U Rumuniji ce biti stavljeno na prodaju 64% u Enel Distributie Muntenia i Enel Energie Muntenia, 51% — u Enel Distributie Banat, Enel Distributie Dobrogea i Enel Energie, kao i 100% akcija servisne kompanije Enel Romania. Te kompanije raspolažu sa distributivnom mrežom ukupne dužine 91.000 km i pokrivaju potrebe petine rumunskog tržišta elektricne energije BR

Gasprom: Rusija zatvara tranzit preko Ukrajine kada izgradi Turkish Stream

MOSKVA - Rusija je u sredu najavila da ce prebaciti kompletan transprot gasa za kupce u Evropi koji ide preko Ukrajine, na buduci gasovod preko Turske, preneo je Bloomberg. „... Turkish Stream je jedina ruta preko koje ce 63 milijarde kubika ruskog gasa biti snabdevano, što odgovara trenutnom tranzitu preko Ukrajine“, rekao je celnik Gasproma Aleksej Miler. Potpredsednik Evropske komisije zadužen za energiju, Maroš Ševcovic odmah je reagovao ocenom da ce to naneti štetu ugledu Rusije kao snabdevaca, dodajuci da je ta odluka ekonomski besmislena, prenosi agencija. Bloomberg napominje, medutim, da odluka ima smisla u svetlu šteta koje su nanete Rusiji sa regulatornim ogranicenjima Brisela u ovom sektoru. Miler je, kako ga citira kompanija u saopštenju, precizirao da ce „Evropa sada morati da napravi gasovodne veze do Turske, gde ce biti dopremljen i uskladišten ruski gas, ili ga nece dobiti“. Ruski državni mediji prenose da ce Moskva iskoristiti finansijska sredstva i opremu koja je bila namenjena za prvobitni projekat Južni tok radi gradnje novog pravca ispod Crnog mora do Turske i dalje do granice te zemlje sa Grckom. wpc.serbia

Gasprom: Pocetak transporta Turkish Stream-om nece mnogo odstupiti od plana za Južni tok

MOSKVA - Datum otvaranja gasovoda Turkish Stream nece mnogo odstupiti od hodograma koji je bio predviden za izgradnju i pocetak transporta projektom Južni tok, kazao je portparol ruske kompanije Gasprom. Sergej Kuprijanov je rekao za radio Kommersant da ce radovi na gasovodu preko Turske poceti cim Gasprom bude dogovorio mesto izlaska cevi na obali Turske“.

Madarska incira razgovore o gradnji gasovoda do tursko-grckog gasnog cvorišta

 BUDIMPEŠTA - Madarska je ponudila Rusiji svoje skladišne kapacitete za smeštanje ruskog gasa namenjenog
kupcima u Evropi, kao jedno od nacina kojim Budimpešta želi da neutrališe udar koji je pretrpela otkazivanjem ruskog
projekta Južni tok, rekao je šef diplomatije te zemlje. Peter Sijarto je rekao da Madarska takode želi da preuzima
ruski gas koji je planirano da bude transportovan preko Turske. U tom smislu Budimpešta je intenzivirala razgovore
sa Turskom, Grckom, Makedonijom i Srbijom oko gradnje potencijalnog gasovoda kojim bi taj gas stigao do tržišta
centralne Evrope, rekao je Sijarto. On je napomenuo da bi EU trebalo finansijski da pomogne ovaj projekat, prenosi
Reuters.

Istocne i jugoistocne kompanije nemaju kapacitete da izgrade gasovod do Turske - ekspert

 MOSKVA - "Ako se Evropljani odluce da grade gasovod kojim bi spojili svoje mreže sa planiranim tursko-grckim
gasnim cvorištem (gde bi trebalo da završi zamišljeni rusko-turski gasovod Turkish Stream) taj posao morali bi da iznesu zapadno-evropski operateri gasovodnih sistema. Istocno i južno- evropske gasovodne kompanije nemaju ni
finansijske, niti tehnološke kapacitete potrebne da iznesu takav projekat“, ocenio je dr Ci-Kong Ciong, saradnik Grupe za istraživanje energetske politike (EORG) na univerzitetu Kembridž. On je, u izjavi za rusku agenciju Sputnik, napomenuo i da bi efekat takvog projekta bio dodatni pritisak na sart energetskih racuna evropskim potrošaca

Ševcovic: Preduslovi za realizaciju ideje Borisova

 BRISEL - Potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševcovic dogovorio se sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovom o potrebni „neodložnog“ formiranja radne grupe na visokom nivou sa zadatkom da pronade troškovno najisplativija rešenja za diverzifikaciju
snabdevanja regiona srednje i jugoistocne Evrope energentima. Posle prošlonedeljnih razgovora u Briselu, komentarišuci ideju Borisova o pretvaranju Bugarske u gasno distributivno cvorište za region, Ševcovic je kazao da to zahteva postojanje odgovarajuce infrastrukture, transparentnost, protocnost i nediskrimininatorno pravo pristupa snabdevacima i
potrošacima. europa.eu

SAD šalju specijalnog energetskog izaslanika u Sofiju

 SOFIJA - Bugarska mora da krene u pravcu „diverzifikacije snabdevanja (energijom) i jacanja gasovodnih veza sa susedima“, rekao je americki državni sekretar Džon Keri tokom prošlonedeljne posete Sofiji. Posle razgovora sa premijerom Bojkom Borisovim, Keri je najavio i slanje specijalnog americkog izaslanika za pitanja energije u Sofiju. kako prenosi agencija Focus, Keri je u Sofiji sa bugarskim zvanicnicima razmotrio opcije gradnje gasovoda iz Bugarske do Grcke, ali i interes americke kompanije Westinghouse Electric da gradi nuklearnu elektranu u Bugarskoj.

Poluiskorišceni kapaciteti rezultat EU politike forsiranja gradnje gasovodnih interkonektora

 AMSTERDAM, BRISEL - Države Evropske unije rizikuju da stvore velike neiskorišcene gasovodne kapacitete planom da u vreme opadajuce potrošnje energije, grade mrežu gasovodnih interkonektora izmedu zemalja clanica, upozorila je grupacija evropskih trgovaca energijom. Dag Vud, predsednik komiteta za gas u Evropskoj federaciji trgovaca energijom iz Amsterdama, rekao je da insistiranje na novim transportnim pravcima radi jacanja bezbednosti snadevanjem zahteva ulaganje znacajnih sredstava i istovremeno rezultira smanjenjem kapaciteta iskorišcenosti postojecih, istorijskih gasovodnih pravaca. Prema podacima sektorske lobisticke grupacije Eurogas, potrošnja gasa u EU verovatno je smanjena za devet odsto u 2014, cetvrtu godinu za redom. Gasovodna mreža u EU porasla je u 2013. na ukupno 2,2 miliona kilometara, sa dva miliona u 2010, stoji u dokumentima Eurogasa. Bloomberg

Gasprom kupuje još jednog snabdevaca gasom u Turskoj

 ANKARA - Zavisno preduzece Gasproma - Gazprom Schweiz zatražilo je od turske antimonopolske agencije dozvolu za kupovinu udela u gasnoj trgovinskoj kompaniji Akfel Gaz, preneo je ruski list Vedomosti informaciju sa sajta turske agencije. Velicina udela i vrednost transakcije nisu navedeni. Akfel Gaz se bavi uvozom i veleprodajom prirodnog gasa na tržištu Turske. U avgustu 2012. je sklopio ugovor sa Gazprom Exportom o isporuci 2,25 milijardi m3 gasa godišnje, na rok od 30 godina. Gasprom je vec vlasnik 71% drugog turskog uvoznika gasa - Bosphorus Gaza, koji godišnje uvozi 1,75 milijardi m3 ruskog gasa. Gasprom je na privatne turske uvoznike preneo 6 milijardi m3 gasa godišnje. Ranije je tu kolicinu uvozila državna kompanija Botas. Kako pišu Vedomosti, ako kupi Akfel Gaz, Gasprom ce moci da kontroliše uvoz 4,75 milijardi m3 gasa u Tursku godišnje. U 2013. godini Turska je uvezla 26,7 mlrd kubika ruskog gasa i izbila na drugo mesto Gaspromovih klijenata, iza Nemacke.

Izvoz ruskog gasa u 2014. smanjen za 6,7%

 MOSKVA - Izvoz ruskog gasa smanjen je 6.7% u minuloj godini, na 183,3 milijarde kubnih metara, saopštilo je u cetvrtak tamošnje ministarstvo energije. Taj iznos odnosi se kako na zemlje ZND, tako i ne-ZND države, preciziralo je Ministarstvo. Istovremeno, navodi se da je u 2014. u Rusiji proizvedena 641 milijarda m3 prirodnog gasa, oko 4% ispod proizvodnje iz 2013. godine. TASS

Saudijski princ: Barel više nikada nece vredeti 100 dolara

 LONDON - Saudijski princ Alwaleed bin Talal rekao je u sredu da svet „više nikada nece videti cenu barela od 100 dolara“."Rekao sam još pre godinu dana da je cena nafte iznad 100 dolara veštacka, da nije dobra. Ako ponuda i potražnja ostanu ovakve, cena ce nastaviti da pada. Ako bude više potražnje, cena ce, logicno da raste, ali nikada više necemo videti barel od 100 dolara", rekao je Talal za USA Today. Talal je dodao da je strategija Rijada da ne smanjuje proizvodnju nafte dobra ... „jer bi neko drugi popunio taj prostor plasmanom svoje nafte na tržište. Tako bi samo imali manje proizvodnje i niže cene. Ovako, ste barem šamar dobili
samo s jedne strane", rekao je Talal.

 Tržište elektricnom energijom u BiH otvoreno samo formalno

SARAJEVO - Iako je sa Novom godinom tržište elektricnom energijom u Bosni i Hercegovini formalno otvoreno, u praksi se ništa nije promenilo. Od 1. januara gradani mogu da biraju snabdevaca strujom, ali ni jedno od ukupno 24 preduzeca koja imaju licence za trgovinu elekticnom energijom u BiH, medu kojima i tri javna elektroprivredna preduzeca, nije izašlo s ponudom koja bi bila povoljnija od regulisane cene za domacinstva. U Regulatornoj agenciji za energiju u Federaciji BiH (FERK) kažu da je s formalne strane sve uradeno kako bi se tržište liberalizovalo. „U prvoj polovini godine ne ocekujemo promene na tržištu, ali bi se u drugoj polovini mogli pojaviti snabdevaci sa ponudama za domacinstva“ - kazala je predstavnica FERK-a Ines Kujundžic. Fena

Gorivo u BiH bi realno sada trebalo da košta 1,70-1,75 KM

 BANJALUKA - Strucnjaci u Republici Srpskoj ocenjuju da ima osnova za dodatni "rez" cena naftnih derivata, prenosi Energetika.ba. "Marže su cak i do 50 feninga po litru u maloprodaji, a normalno bi bilo da budu maksimalno do 20 feninga", tvrdi Dušan Bogdanovic, strucnjak za energente. To je portalu potvrdio i Vukašin Vojinovic, predsednik Udruženja uvoznika i distributera nafte i naftnih derivata u RS. "Ako je u nabavci bezolovni 1,50 KM, a neko ga prodaje za 1,96, fakticki, pola marke zaraduje. To koriste oni koji imaju dobre pozicije benzinskih pumpi, pa drže 'jake' cijene. Cena nafte pada i postoje uslovi da gorivo može koštati od 1,70 do 1,75 KM na vecini benzinskih pumpi ", rekao je Vojinovic. Da država takode ubire znacajne prihode od prodaje na benzinskim pumpama, svedoce podaci Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH, pprema kojima akciza po litru, u zavisnosti od vrste goriva, košta od 0,30 do 0,40 KM, a tu je još i putarina od dodatnih 0,15, plus 0,10 KM za održavanje puteva.

Slobodna Dalmacija: Evo zašto benzin nije jefitniji u Hrvatskoj?

 ZAGREB - Cena litra eurosupera 95 u Hrvatskoj, pri ceni sirove Brent nafte od 45,23 dolara po barelu, u martu 2009. iznosila je 6,72 kune, dok je ona ovih dana 8,57 kuna, komentariše u sredu Slobodna Dalmacija. List, doduše, napominje da je u novembru 2010. cena eurosupera 95 bila na nivou sadašnje, iako je Brenta tada vredeo 40-tako dolara više, odnosno 93 dolara. Iz ministarstva finansija pojašnjavaju da su u novembru 2010. ukupne naknade iznosile 3,1 kunu po litri eurosupera. Ovaj iznos ukljucuje akcizu od 1,75 kune po litri, naknadu za puteve i autoputeve od 1,2 kune po litri i naknadu za obavezne zalihe od 0,15 kuna po litri goriva. Danas naknada na eurosuper iznosi 3,66 kuna po litri. Zbog uskladivanja s direktivama EU, sve naknade koje su ubirane po litri goriva objedinjene su u jednu. List konstatuje da su u posmatranom periodu trošarine po litri benzina uvecane za 56 lipa, dok je PVD u ceni goriva uvecan sa 23, na 25 odsto. Najzad, u istom razdoblju je kurs dolara narastao sa 5,4 na 6,4 kune, što je takode uticalo na cene derivata u Hrvatskoj. U potrazi za matematickim rešenjem naslova: Benzin bi u Hrvatskoj morao biti jeftiniji! - novine su prenele ocene naftnih analiticara da se odgovor krije u tome da su distributeri goriva u toj zemlji, od Ine do Croduxa, navodno povecali marže sa oko 60-70 lipa po litru, na oko jednu kunu/litar. Kompanije to u potpunosti negiraju, ali list navodi da je cinjenicno stanje vrlo teško dokazati.

15. 01. 2015.

EU PODELJENA OK GRANICA UTICAJA BRISELA NA NACIONALNE ENERGETSKE POLITIKE

BRISEL - Britanija i Češka republika traže ublažavanje EU uplitanja u energetsku politiku, naspram zemalja poput Danske i Nemačke koje traže od Brisela da izađe u narednih nekoliko nedelja sa predlogom formiranja evropske energetske unije, objavljuje Reuters analizu prilika u ovom delikatnom segmentu evropske politike. Agencija je uvidom u zajedničku britansko-češku platformu prenela stav da težnje Evropske komisije (EK) da nametne EU energetsku politiku bloku od 28 zemalja moraju biti „fleksibilne i neobavezujuće“, prilagođene situaciji u svakoj od pojedinačnih članica.  Naspurot tome, pisana platforma Danske kaže da samo jedinstveni stav može obezbediti sigurnost snabdevanja energijomm kao  protivteža dominaciji Rusije na evropskom tržištu prirodnog gasa. Dve suprotostavljene, formalno još neobjavljene platforme, trenutno cirkulišu unutar briselskih diplomatskih krugova koji ne žele da budu imenovani, piše Reuters. Ti izvori navode da Nemačka još nije izašla sa svojim stavom, ali dodaju da je pozicija nauticajnije članice EU bliska Danskoj. 

 Inine rafinerije samnjuju profirabilnost
 
ZAGREB - Reagujući istog dana na intervju Molnara, ministarstvo privrede Hrvatske je poručilo MOL-u „da se odmah mora dogovoriti modernizacija riječke rafinerije, ugovorom ključ u ruke, i nastaviti s preradom domaće nafte u Rafineriji nafte Sisak“. U saopštenju se navodi da Hrvatska očekuje od Ine investicije, na koje se MOL i obvezao ugovorom iz 2003. godine, a koji nije ispoštovao. „Takva praksa ciljanog ugrožavanja konkurentnosti hrvatskih rafinerija, a time i ukupne energetske stabilnosti zemlje, neprihvatljiva je za hrvatsku državu", poručuju iz Ministarstva. Hina

Koja je granica potsticanja obnovljivih izvora energije?
Evropska komisija trenutno priprema predloge povećanja udela OIE, za koje Danska želi da budu obavezujući na nacionalnom nivou, dok je Britanija protiv. Reuters  dodaje da iza ove politike Londona stoje neki jaki sektori privrede, koji navode da im uplitanje Brisela uvećava troškove i ugrožava konkuretnost.  Argument protivnika politike potsticanja OIE je da proizvođači zelene energije, putem ublažavanja poreskih nameta, ili politikom subvencionisanih otkupnih cena, ostvaruju netržišnim merama podrške prednost nad konkurentima iz konvencionalnog energetskog sektora. Navode da je to u suprotnosti sa EU pravilima državne pomoći i pri tom se pozivaju na Član 107 Ugovora o funkcionisanju EU (TFEU). Da bi razjasnila neslaganja oko granice dozvoljene i nedozvoljene državne pomoći EK je aprila prošle godine usvojila neobavezujuće Smernice o državnoj pomoći (EEAG) važeće za period od te, do 2020. godine. Cilj tih smernica je da podrže države EU da ostvare klimatske ciljeve za 2020. vodeći pri tom računa o granicama državne poltike u sektoru OIE. EEAG obuhvata određene kriterijume pod kojima energetski intenzivne kompanije mogu biti oslobođene dodatnih nameta za podršku OIE. Na osnovu EEAG, Nemačka je revidirala svoju energetsku politiku potsticanjja OIE, zadržavajući uz odobrenje Brisela, olakšice energetski intenzivnom sektoru privrede, ali samo onom delu kome nameti za „zelenu energiju“ ugrožavaju konkuretnost na inostranom tržištu. 

Primer švedske Šeme podrške OIE
Reuters u ovom delikatnom segmentu evropske energetske politike prenosi i primer švedske šeme podrške OIE, koja se, kao i Nemačka, našla prošle godine i u jednoj parnici pred Evropskim sudom pravde (EJC). Švedski model podstiće OIE time što proizvođačima odobrava „zelene certifikate“ koje ovi mogu prodati drugim snabdevačima ili potrošačima energije. Na taj načim švedska šema omogućava proizvođačima OIE ostvarenje dodatne dobiti - ali važi samo za one koji svoje kapacitete imaju na teritoriji Švedske. Zbog toga je tamošnja kompanija Ålands Vindkraft tužila vladu u Stokholmu, zbog toga što je odbila da joj odobri certifikate za električnu energiju proivedenu iz  jednog vetroparka u Finskoj. Slučaj je stigao do EJC od koga je zatraženo da presudi da li je švedska šema certifikata za električnu energiju u skladu sa EU zakonima.  EJC je doneo odluku u korist vlade Švedske, stavom da je njena šema u skladu sa EU Direktivom o obnovljivoj energiji, koja ne zahteva od zemalja članica da u svoje šeme podrške OIE uključuju i „zelenu struju“ proizvedenu na teritoriji druge države članice. 

Primer Britanije - presedan u korist zagovornika nuklearne energije
Evropska komisija je nedavno prvi put odobrila primenu pravila državne pomoći i u sektoru nuklearne energije, posle jednogodišnje istrage vezane za planove Velike Britanije da garantovanim otkupnim cenama subvencioniše kompanije koje grade multimilijarderski skup projekat NE Hinkley Point C (foto). Ukoliko se ovaj projekat bude realizovao, pretstavljaće prvu novosagrađenu nuklearku u Britaniji od 1995. godine. Planirano je da nuklearka proradi u 2023. godini, uz obavezu vlade u Londonu da investitorima garantuje stabilnu otkupnu cenu proizvedene električne energije u periodu od 35 godina - nezavisno od promena tarifa na veleprodajnom tržištu struje. Ako se dogodi da je cena na tržištu ispod garantovane, država će platiti investitoru razliku do dogovorene tarife. U (malo verovatnom) suprotnom slučaju, ako cena na tržištu prekorači garantovanu tarifu, operater nuklearke će vratiti razliku državi. EK je u istrazi tražila odgovor na pitanje da li je izgradnja nuklearke mogla biti realizovana samo na osnovu tržišnih zakona, bez državne intervencije. Posle pregovora sa Londonom, koji je pristao da značajno revidira plan državne podrške projektu, smanjujući subvencije investitoru sa više od milijardu funti, EK je u oktobru 2014. konstatovala da su mere vlade Britanije u skladu sa EU pravilima državne pomoći.  Britanija je unela i uslov investitoru da zarade garantovane za taj projekat deli tokom čitavog 60-godišnjeg veka nuklearke sa tamošnjim potrošačima, onog trenutka kada ukupan profit premaši dati nivo.

Najviše državne podrške u EU ide u OIE
U momentu zaključenja ovog dogovora između Londona i Brisela, tadašnji EK komesar za konkurenciju Hoakin Almunija naglasio je da investicije u nuklearni sektor imaju manju podršku u odnosu na one u oblasti OIE. u EU, najveći iznos javne podrške u 2012. bio je usmeren na električnu energiju proizvedenu iz OIE, poput solarne (14,7 milijardi evra), vetroelektrana na kopnu (10,1 mlrd.€) i energije iz biomase (8,3 mlrd.€). U sektoru konvencionalnih tehnologija proizvodnje električne energije, najveći deo podrške bio je usmeren na ugalj (10,1 mlrd. €), prirodni gas (8 mlrd .€) i nuklearke (5,2 mlrd. €). Reuters navodi primer da je britanska vlada garantovala investitorima u NE Hinkley Point C otkupnu cenu od 92,5 funti po MWh, dok ona za proizvođače vetroenergije na moru u isto vreme iznosi 155 funti MWh. Ipak, protivnici dogovora Brisela i Londona navode da ovaj slučaj može biti presedan na štetu promovisanja OIE u EU. Činjenica je da Bugarska, Češka republika, Finska, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Švedska takođe razmatraju nove investicije u nuklearnu energiju. Austrija, koja nema nuklearke, je najavila tužbu protiv pomenute odluke EK pred Evropskim sudom pravde, stavom da je ova vrsta subvencija u suprotnosti sa EU pravilim a državne pomoći. 

Umesto zaključka
Svaka država članica EU je slobodna da izabere sopstveni energetski miks dok god je to u skladu sa EU pravilima državne pomoći. Na nivou EU ne postoji opšta nadležnost za nametanje obavezujućih pravila u ovoj oblasti, ali Brisel može da utiče na energetske mikseve unutar EU 28 ovlašćenjima koja ima u drugim oblastima, poput klimatske politike. EU Direktiva o OIE pretstavlja dobar primer takve zajedničke nadležnosti primenjene i na pravila državne pomoći.  U okviru postojećeg zakonodavnog okruženja, Nemačka i Švedska su odlučile da potstiću obnovljive izvore energije, dok je Britanija našla prostor za podršku nuklearnoj energiji, što će verovatno slediti i druge države članice. Kako istrage o državnoj pomoći često zadiru u ekonomski delikatan prostor, posebno u sektoru energetike,  nacionalne vlade i Komisija imaju težak zadatak da pronađu pravi balans između nacionalnih interesa i usklađenosti sa EU pravilima unutrašnjeg tržišta i propisa vezanih za tržišnu konkurenciju, konstatuje Reuters

  
Cena MWh u Nemačkoj ide ka 30 evra
FRANKFURT - Cene električne energije u Nemačkoj pale su 7. januara na 31,15 evra za megavat-ćas (MWh) na najniži nivo u više od deset godina, posle čega su investicione banke reagovale smanjivši očekivane prihode energetskih kolosa  RWE-a i E.ON-a za osam do 14 odsto. Referentna cena za iduću godinu verovatno će pasti za 4,6% u ovom mesecu, na ispod 30 evra (35,39$) za MWh, nivo koji nije viđen od oktobra 2003., prenosi 12.  januara Bloomberg procene nemačkih i birtanskih trgovačkih kompanija. Energetske kompanije bile su u teškoj situaciji i pre početka pada cena, a maloj zaradi prošle godine doprinelo je toplo vreme koje je potrošnju struje smanjilo za 3,8%. Generalno, cene struje u Nemačkoj u padu su već četiri godine, a na najznačajnijoj evropskoj berzi EEX-u cene su pale za 10% tokom 2014. Tako niske cene struje stavljaju velik pritisak na isplativost proizvodnje iz domaćeg lignita, zbog čega je E.ON već najavio gašenje nekih od tih elektrana, dok RWE za sada nastavlja po starom, objavio je Bloomberg. Nemačka je 2014. godine 25,8% električne energije dobila iz OIE, 25,6% iz lignita, 18% iz kamenog uglja, 15,9% iz nuklearnih izvora i 9,6% iz gasa. 

Američki investitor želi da kupi bugarsku nuklearku?
SOFIJA -  Jedan inostrani investior poslao je pismo vladi Bugarske u kome izražava želju da kupi nuklearnu elektranu Belene, objavljuje prošle nedelje sofijski list 24 Časa. Investitor nije iz Rusije i navodi u ponudi da ne traži državne garancije za finansijska sredstva koja bi uložio u projekt, dodaje list zadržavajući u tajnosti ime potencijalnog kupca bugarske nuklearke. U vesti se navodi da će Vlada najpre ispitati bonitet tog ponuđača, a potom ga eventualno pozvati na razgovore. Čelnik bugarske ABV partije rekao je ranije da postoji drugi potencijalni investitor u NE Blene koji je iz SAD, dodaje još 24 Časa.

Enel ubrzava prodaju poslova u Slovačkoj i Rumuniji - kao i deo udela u Endesi
 RIM - Italijanski Enel ubrzaće prodaju svojih poslova u Slovačkoj i Rumuniji, uprkos nedavnih zastoja, kako bi prikupljenim sredstvima refinansirao svoja dospela dugovanja u ovoj godini, rekao je za Financial Times Francesco Starace, čelnik energetske kompanije. Enel ove godine ima cilj da prikupi 4.4 milijarde evra od ovih prodaja, a moguće i dodatnih 2,5 do tri milijarde evra ako se odluči da proda deo (17 do 22 odsto) svog udela (67,05%) u španskoj Endesi. Upravo je kupovina većinskog udela u španskoj kompaniji 2008. godine gurnula Enel u do danas nerešen debeli dugovni minus, piše list. 

Britanija i Norveška pred dogovorom o gradnji podmorskog dalekovoda
OSLO, LONDON - Norveška i Britanija su blizu dogovora o izgradnji i postavljanju dve milijarde dolara skupog podvodnog električnog dalekovoda u dužini 700 kilometara i kapaciteta 1.400MW, koji bi omogućio izvoz struje iz norveških hidroelektrana na nestabilno britansko tržište električne energije, piše Financial Times. Čelnik norveškog operatera elektroenergetske mreže Statnet, Auke Lont je rekao londonskom listu da očekuje da će odluka biti doneta u prvom  kvartalu ove godine, a da  izvoz norveške struje u Britaniju krene  do 2020. Britanija ima podmorske interkonektore s Francuskom, Holandijom i Irskom. Novi projekat koji bi realizovalo zajedničko preduzeće Statneta i britanske elektroenergetske prenosne kompanije National Grid, bi trebalo da obezbeđuje struju iz obnovljivih izvora za četiri miliona britanskih domaćinstava. Statnet već ima dalekovod ispod mora s Danskom i Holandijom, a osim sa Britanijom, planira sličnu vezu i sa Nemačkom.

Prinudni remont poljske industrije uglja
VARŠAVA - Poljska Kompania Weglowa, najveći proizvođač uglja u EU, srezaće broj zaposlenih, zatvoriti nekoliko rudnika i dobiti finansijsku pomoć od državnih proizvođača električne energije, posle odluke vlade da podrži plan spasavanja ovog trećeg po veličini poslodavca u zemlji. Poljska planira da postepeno zatvori četiri rudnika kompanije, jedan proda i prebaci devet preostalih u novi holding, saopšteno je iz ministarstva privrede u Varšavi. Procena je da će radne knjižice dobiti svaki deseti od ukupno 49.000 radnika u Kompania. Poljska, koja 90 odsto električne energije dobija sagorevanjem uglja, je pod rastućim pritiskom da remontuje ovaj sektor privrede, pošto prošle godine dva velika proizvođača uglja nisu uspela da prodaju obveznice radi finansiranja svojih poslova. Kompania Weglowa, koja proizvodi četvrtinu antracita u EU, našla se pred bankrotom zbog smanjene potražnje za ovom sirovinom i padom njenih cena na sedmogodišnji minimum. Kompania planira da pomenutim merama smanji do kraja godine troškove proizvodnje tone uglja sa 316, na 200 zlota i da iz devet preostalih rudnika proizvede oko 29 miliona tona, koliki je dobijala iz postojećih 14. Bloomberg

Zbog globalnog zagrejavanja 88% rezervi uglja ostaje ispod zemlje?
LONDON - Ukoliko se globalno zagrejavanje želi zadržati ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko razdoblje, 88% rezervi uglja trebalo bi da ostane u zemlji, kao i 35% potvrđenih rezervi nafte i 52% rezervi prirodnog gasa, uključujući i količine koje se nalaze zarobljene ispod arktičkog leda. utvrdili su eksperti University Collegea iz Londona. Prema rezultatima istraživanja, najveću „žrtvu“ morao bi da podnese Bliski istok, jer  ima polovinu rezervi fosilnih goriva, odnosno 260 biliona barela ekvivalenta nafte i gotovo 50 triliona kubika prirodnog gasa. Rusija bi ispod površine zemlje ostavila trećinu dokazanih rezervi gasa. S druge strane, Rusija i SAD mogli bi da spale još tek 5% ili čak manje sopstvenog uglja kako bi se sprečilo prekoraćenje granice globalnog zagrevanja od dva stepena Celzijusa. Analiza je pokazala da je otprilike 94% evropskih rezervi gasa iskoristivo. Primena tehnologije zahvatanja i skladištenja CO2 (CCS) dozvolila bi s druge strane sagorevanje tek 6% uglja više, a još manje nafte i gasa,  prenosi Natural Gas Europe.

Loša slika na tržištu prirodnog gasa u 2015. za Rusiju - Bloomberg
LONDON – Cena prirodnog gasa na najvećem otvorenom tržištu u Evropi pašće u januaru ove godine 13%, na najniži nivo od 2010. godine, prenosi Bloomberg  procenu pool-a od 13 trgovaca, brokera i analitičara. Niže cene nafte počeće da se odražavaju na cene ruskog gasa u dugoročnim ugovorima u aprilu, navodi se u poslednjem izveštaju banke Citigroup. Gotovo polovina evropskih veleprodajnih ugovora za prirodni gas cenovno je vezana za naftu, sa efektom koji ide u rasponu od šest do devet meseci. Jedan razlog je u tome da će se globalna proizvodnja LNG-a uvečati 5%, ili za 14 miliona metričkih tona ove godine, sa otvaranjem novih LNG projekata u Australiji i SAD, stoji u analizi Bank of America, što je najbrži skok od 2011. Evropski uvoz LNG-a će u 2015. da porasti za 18%, 
doduše na i dalje  zanemarljivih 41,7 miliona tona, jer će pad cena LNG-a u Aziji učiniti evropsko tržište atraktivnijim, stoji u izveštaju konsultantske firme Energy Aspects. Rusija ostvaruje 14% izvoznih prihoda od prodaja gasa. Prema sondaži Bloomberga, nove okolnosti će u 2015. godini smanjiti ukupne prihode Gasproma za 7,6%, na 99 milijardi dolara, što međutim iz ruske kompanije nije komentarisano. Dodatni loš pokazatelj za Rusiju je i podatak briselske lobističke grupe Eurogas  da je potrošnja gasa prošle godine na tržištu EU-28 smanjena za 9%. Gro LNG-a stići će u Evropu na leto, navode iz  Energy Aspects i dodaju da će to dodatno oboriti cene i uticati na dalji rast već rekordno visokih zalihe prirodnog gasa. Prema Grupi Eurasia, Rusija će  verovatno nastojati da sačuva svoj udeo na tržištu Evrope nudeći dodatne diskonte na cenu prironog gasa. wpcserbia.rs

Banke i analitičari: Evropski proizvođači nafte na mukama u 2015. 

LONDON - Srozavanje vrednosti nafte na najniži nivo od 2009. primoraće Evropske proizvođače ove sirovine na drastične troškovne rezove, kako bi sprečili egzodus investitora u ovaj sektor naftne privrede, komentariše Bloomberg. Agencija prenosi da najveći pad vrednosti na berzi beleži italijanski Eni, dok je francuski Total pao šest odsto, a britanski BP preko pet procenata. Eniju se cenovni naftni udar nadovezuje na već ranije zabeleženi teret loših rezultata njegove naftne servisne firme Saipem, kao i posledice nereda u Libiji po poslove u toj zemlji. Citigroup je preporučio opciju „prodaj“, umesto „čekaj“,  za akcije Enija najavljujući i moguće dodatne probleme na već iskomplikovanom mega projektu Kašagan u Kazahstanu. Analiza Banke od minulog ponedeljka poziva velike naftne kompanije na brzo prilagođavanje poslovnih strategija novim okolnostima i predviđa da bi se cena nafte u ovoj godini mogla uprosečiti na svega 62$. Citigroup procenjuje da će zarade velikih kompaniuja u proseku biti srezane za 29% do 2017. godine, što će ih primorati na odlaganje dodatnih projekata. Analitičar londonskog RBC Capital Markets-a Biraj Borkhataria kaže za Bloomberg da će “2015. biti više o tome šta najveće naftne kompanije ne rade, umesto šta će da rade“. Nešto bolje izglede brokeri daju Royal Dutch Shell-u zbog manjeg tereta dugovanja od ostalih evropskih konkurenata, kao i britanskoj BG Grupi. Na drugom kraju je austrijski OMV kome pad cena nastupa u zlo vreme posle serije skupih kupovina, pa je rez dividendi veoma moguć, kažu iz brokerske firme Raymond James.  Prema analitičarima Sanford C. Bernstein-a kapitalne investicije evropskih naftnih proizvodnih kompanija mogle bi ove godine biti smanjene za čak petinu, što će posebno osetiti rafinerijski sektor. wpcserbia.rs

EnZ: Smernice primene PDV-a kod prekograničnog prometa električnom energijom
 
BEČ -  Sekretarijat Energetske zajednice (EnZ) objavio je 9. januara smernice politike primene poreza na dodatu vrednost (PDV) na transakcije vezane za prekograničnu trgovinu električnom energijom u zemljama članicama EnZ. Smernice upućuju na harmonizovani pristup u prevazilaženju različitih poreskih barijera u trgovini električnom energijom. Sekretarijat u saopštenju poziva na usklađivanje pravila u ovoj oblasti unutar EnZ prema iskustvu i praksi unutar Evropske unije. 

NE Krško će raditi do 2043.
ZAGREB - NE Krško ne prestaje s radom 2023., jer je Nadzorni odbor elektrane odlučio da produži njen pogonski vek do 2043. godine, prenose hrvatski mediji. Odluka je doneta krajem decembra, na osnovu Studije ekonomske opravdanosti produženja veka nuklearke, koju je izradio PricewaterhouseCoopers (PWC) iz Londona. PWC-ova studija je potvrdila da je produženje radnog veka nuklearke bolja varijanta od ulaganja u zamenske kapacitete, bez obzira je li reč o hidro, termo ili nukleranim izvorima, a povoljnije je i od kupovine struje na tržištu.  Nadzorni odbor NE Krško je odobrio Dugoročni plan investicija s osam projekata nuklearne sigurnosti u vjednosti 218 miliona evra
 

Hrvatska: Vetro i solarni OEI kapaciteti ispunili kvote - novih ugovora neće biti
 
ZAGREB - Hrvatski operator tržišta električne energije (HROTE) objavio je u sredu da neće sklapati nove ugovore o otkupu električne energije iz solarnih postrojenja i vetroelektrana, jer su tokom 2014. sklopljenim ugovorima o otkupu već ispunjene kvote predviđene za ta dva izvora obnovljive energije. Prema podacima iz mesečnog izveštaja HROTE, u novembru prošle godine u sistemu potsticanja OIE i kogeneracije bilo je 1.036 povlašćenih proizvođača, sa ukupnom instalisanom snagom od 368 MW. Najveći udeo u tome ima 15 vetro-parkova instalisane snage 297,3 MW, dok su pojedinačno najviše zastupljene sunčane elektrane, njih 992, ukupne snage 31,7 MW. Croenergo

 
Jožef Molnar: Inine rafinerije unazadile MOL-ov sektor prerade
ZAGREB - Kapaciteti Ininih rafinerija uveliko nadmašuju potražnju u Hrvatskoj i smanjuju profitabilnost MOL-ovog rafinerijskog poslovanja, istakao je u četvrtak Jožef Molnar, glavni izvršni direktor mađarskog MOL-a.  "Pre konsolidacije Ine, rafinerije mađarskog MOL-a bile su među tri najprofitabilnije u Evropi, a otkada su im pridružene Inine rafinerije, to više nije slučaj", rekao je Molnar za austrijski poslovni dnevnik Wirtschaftsblatt. Kapacitet Ininih rafinerija iznosi 6,5 miliona tona (mt), a potražnja na hrvatskom tržištu svega 2,8 mt, navodi Molnar, inače član Nadzornog odbora Ine. "Kada bismo koncentrisali proizvodnju na povoljnijoj lokaciji, u Rijeci, kapacitet bi još uvek iznosio 4,5 mt, dakle nadmašivao bi ukupnu potražnju u Hrvatskoj", dodaje. Molnar navodi da kompanija „mora da koncentriše proizvodnju i ulaganja na poslovno povoljnijoj lokaciji kako bi bili konkurentni". Vezano za pregovore s hrvatskom Vladom o rešavanju spora oko upravljačkih prava u Ini, Molnar naglašava da će MOL prodati udeo u hrvatskoj kompaniji ako se ne postigne dogovor. Navodi da je mađarska kompanija već uspostavila data room, „u kome se nalazi više potencijalnih kupaca". "Ako ne možemo biti strateški ulagač u Ini, bićemo njezin konkurent", poručuje Molnar. Hina

 
Slovenija: Hoće li konačno početi gradnja HE na Savi?
 
LJUBLJANA - Gradnja tri hidroelektrane na srednjem delu toka Save kroz Sloveniju,  Suhadol, Trbovlje i Renke, treba da bude završena do 2020., saopšteno je iz ministarstva infrastrukture, a prenosi STA. Ipak, agencija dodaje da još nekoliko prepreka i dalje stoje na putu  realizacije ovog projekta, vrednog 475 miliona evra.  HSE, naime, još nije potpisala koncesioni ugovor sa Vladom, a direkktor te elektroenergetske kompanije Blaž Košorok kaže da je „sramota“ što je Slovenija do sada iskoristila tek 30% elektroenergetskog potencijala svoje najveće reke. Tri HE trebalo bi da godišnje proizvode 378 gigavat-časova električne energije, a još 2006. godine je otvorena koncesiona procedura. Košorok navodi da sporazum nije potpisan zbog neslaganja HSE i Vlade oko nekoliko pitanja ugovora. Pri to ukazuje da se koncesionaru odobrava korišćenje potencijala reke između Medvode i Suhadola, a istovremeno država sprećava izgradnju 10 elektrana koliko, prema Košoroku tu može da bude sagrađeno. On zamera Vladi i to što je uključila  hidrološki najbogatiji deo Save u Natura 2000, EU mrežu zaštićenih područja prirode. Košorok smatra da u najboljem slučaju koncesioni ugovor može biti potpisan krajem prvog kvartala ove godine.
 

 

23. 12. 2014.

 
Plan rada Evropske komisije za 2015: Prvi korak ka Evropskoj energetskoj uniji

BRISEL - Oblast energetike unutar Plana rada nove Evropske komisije za 2015. godinu izazvala je različite reakcije stručne javnosti i posmatrača, ali je taj segment predsednik „vlade“ EU Žan Klod Junker nazvao prvim korakom ka formiranju Evropske energetske unije. Cilj je, kako je obrazloženo, da se članicama Unije obezbedi sigurno snabdevanje energijom, dodatno integrisanje nacionalnih u zajedničko energetsko tržište, smanji potrošnja energije u Evropi i dodatno ojača „dekarbonizovani“ energetski miks. Upadljivo je da je Program rada EK uključio svega 23 nove inicijative, dok je prethodni, bivše „vlade“ Hosea Barosoa sadržao čak 130 novih projekata. U te 23 inicijative samo dve potpadaju pod kategoriju energije i klime. Prva je pravno neobavezujući „strateški okvir“ za formiranje Energetske unije koja će se posvetiti pomenutim pitanjima vezanim za obezbeđenje sigurnog snabdevanja na objedinjenim nacionalnim tržištima, uz uvećanje udela čistih izvora u ukupnom energetskom miksu. Energy Post konstatuje da u ovom segmentu nema ničeg posebno novog u odnosu na dosadašnju politiku Brisela. Doduše, lideri EU su na samitu održanom prošlog četvrtka zatražili od Komisije da „izađe sa sveobuhvatnim predlogom za Energetsku uniju znatno pre marta 2015. godine“.  Ipak, inicijativa vezana za Energetsku uniju takođe će obuhvatiti „reviziju EU šeme dozvola za trgovanje emisijama štetnih gasova (ETS), u okviru zakonodavnoig okvira za period iza 2020“. Druga i ujedno jedina preostala inicijativa iz 23 nove koja zahvata ovu oblast je takođe pravno neobavezujući stav koji će EU braniti na narednom samitu o klimi u Parizu.

Šta je nova Komisija izbacila iz plana rada?

 
BRISEL - Analitičari politike koju nova komisija planira za prvu godinu svog mandata pažnju posvećuju pitanjima koja je izvršna vlast EU eksplicitno predložila da povuče sa dnevnog reda u 2015.  Na primer, predlog revizije EU direktive o oporezivanju energije. Energy Post navodi da je ova Direktiva već bila „u potpunosti razvodnjena“ od strane država članica uz izbegavanje pronalaženja bilo kakvog dogovora. Uostalom, poslednja revizija ovog dokumenta urađena je pre šest godina, primećuje portal. Njegov smisao je bio uvođenje CO2 komponente u porezima na gorivo, što bi  rezultiralo povećanjem cene dizela u odnosu na benzin. Drugi udar koji je, u krajnje sažetom predlogu rada EK u 2015. zadat klimatskoj politici, pretstavlja izbacivanje predloga uvođenja poreza zavisno od emisije štetnih gasova iz pojedinih vrsta vozila. Wall Street Journal povezuje rezove na račun klimatske politike sa uticajem prvog potpredsednika Komisije i desne ruke Junkera, Fransa Timermansa. Berzanski dnevnik navodi da je ovaj holandski političar dobio zaduženje da maksimalno smanji teret regulatornih propisa na energetski intenzivne sektore evropske privrede: WSJ s tim u vezi dovodi plan Komisije da snizi na prihvatljive nivoe granice smanjenja zagađenja vazduha u Evropi. Prema saopštenju za medije, koje je objavila EK, program rada takođe otkazuje paket „Cirkularne privrede“ čiji je cilj bio postizanje potpunog recikliranja otpada u EU. Umesto toga, novi plan predviđa recikliranje do 70% komunalnog i 80% ambalažnog otpada do 2020.  

Usvojena pravila o implementaciji podataka iz EU regulative REMIT - ACER pozdravlja
 
BRISEL/LJUBLJANA - Evropska komisija usvojila je 17. decembra propise implementacije vezane za prikupljanje podataka u oblasti EU regulative o integritetu i transparentnosti energetskog tržišta (REMIT). Tim povodom Agencija za saradnju evropskih regulatora (ACER) saopštila je da novousvojeni propisi pretstavljaju prvi korak u pravcu realnog nadgledanja  ACER u ovoj oblasti na nivou Evrope u celini, što je bez presedana u odnosu na dosadašnju praksu. „ACER-u će biti omogućeno da prikuplja informacije vezane za transakcije na veleprodajnim tržištima energije, da analizira te podatke i prijavi sumnjive slučajeve kompetentnim Nacionalnim regulatornim telima u čijoj je nadležnosti istraga vezana za takve prakse i određivanje sankcija ako se prekiršaj dokaže“, saopšteno je iz Agencije sa sedištem u Ljubljani. REMIT Pravila će tražiti od trgovaca da prijave EU regulatornoj agenciji ACER pojedinosti o svim veletrgovinskim ugovorima za isporuke gasa i struje u EU za isti dan, dan unapred, dva dana unapred, vikend i na duži rok. Takođe i sve ugovore o trgovini derivativima, uključujući terminske, kao i primarne i sekundarne zakupe gasnih i elektroenergetskih kapaciteta, kao i njihovih derivativa.

Pravila i propisi iz oblasti OIE zemalja EnZ uključeni u reletavnu EU bazu podataka

BEČ - Svi podaci iz država članica Energetske zajednice (EnZ) vezani za informacije o šemama podrške i regulativinim pravilima za povezivanje obnovljivih izvora energije na mreže, od decembra su uključeni u bazu podataka RES LEGAL Europe, saopštio je 19. decembra Sekretarijat EnZ. Sekretarijat navodi da time investitori u OIE u zemljama EnZ dobijaju dodatnu transparentnost i mogućnost upoređivanja šema podrške pri odlukama o ulaganjima u „zelenu energiju“. RES LEGAL Europe je besplatna online baza podataka preko koje se može doći do svih informacija vezanih za potsticajne politike i regulatorna pravila u tri sektora energetike - električnoj energiji, grejanju  i hlađenju i saobraćaju. 

 „Prljavoj“ kanadskoj nafti iz peska otvoren a vrata EU
 
BRISEL - Pokušaj dela EU političkih snaga da stave zabranu na uvoz nafte poreklom iz kanadskih naftnih peščanika doživeo je u sredu neuspeh, nadglasavanjem poslanika Evropskog parlamenta (EP). Posle višegodišnjeg lobiranja iz Kanade, Evropska komisija (EK) je u oktobru bila objavila novi plan izveštavanja o intenzitetu emisija gasova staklene bašte iz goriva koja koristi transportni sektor. Komisija je pri tom odustala od prvobitne ideje da se nafta iz bituminoznih peščara etiketira kao visoki zagađivač.  Reagovao je jedan komitet EP i početkom ovog meseca stavio veto na plan EK, pa e u sredu o tom vetu morao da izjasni Parlament. Za veto glasalo je 337 poslanika, nedovoljno za postizanje potrebne većine od 376 glasova kako bi se sprečilo stupanje na snagu plana Komisije. Suština osporavanog Plana je što je iz njega izbačen raniji zahtev da se za različite tipove nafte odrede različite vrednosti sadržine CO2, što bi praktično onemogučilo uvoz teške kanadske nafte na tržište EU. Reuters/wpcserbia
 
Prvi korak ka formiranju Istočno-evropskog čvorišta gasa 

KIJEV - Operateri ukrajinskog i poljskog gasovodnog sistema sklopili su ugovor o saradnji, koji ukrajinski Naftogaz označava kao „prvi korak u pravcu uspostavljanja Istočno-evropskog gasnog čvorišta“. Posle sklapanja ugovora sa poljskim partnerom, kompanijom Gay-System, čelnik Naftogaza Andrej Kobolev je rekao da bi skladišni kapaciteti tog čvorišta mogli da dostignu oko 20 milijardi kubnih metara godišnje. Cilj ovog centra bi bio da doprinosi postizanju ravnoteže na tržištu gasa u ovom delu Evrope, prvenstveno za potrebe Poljske, Slovačke, Mađarske i Rumunije, kao i da obezbeđuje distribuciju tog energenta iz Ukrajine u zemlje Evropske unije. Ukrajina trenutno ima nepopunjene značajne količine skladišta gasa na svojim zapadnim granicama, prenosi Itar-Tass.

Evropski kupci troše gas iz skladišta, čekajući neminovni pad cena ruskog gasa

LONDON - Evropski trgovci i vodeći ruski klijenti troše prirodni gas iz svojih skladišta najbržim tempom od 2012. na ovamo, smanjujući tako uvoz u očekivanju efekata koje će u njihovim cenovnim formulama sa Gaspromom izazvati iduće godine srozane cene nafte.  Zalihe gasa u skladištima u 28 zemalja EU smanjene su bezmalo 10% od 1. oktobra u poređenju sa smanjenjem od 8 odsto u istom periodu 2013. godine, pokazuju podaci lobističkog udruženja ove privrede Gas Infrastructure Europe. Gasprom je 1. decembra saopštio da je njegov izvoz gasa u Evropu smanjen u novembru 25% u odnosu na isti mesec 2013. Evropski kupci koriste fkelsibilnost u ugovorima sa Gaspromom I preuzimaju minimalne dogovorene količine, što je deo odgovora otkuda pojačani ritam izvlačenja gasa iz skladišta, citira Bloomberg Mosesa Rahnama, analitičara londonske konsultantske kuće Energy Aspects. Naftno indeksirane cenovne formule u dugoročnim ugovorima sa Gaspromom obračunavaju za naredni kvartal cenu gasa prema prosečnoj ceni korpe naftnih proizvoda u prethodnih 90, ili 60 dana, pa se efekti sadašnje cene barela očekuju već u ugovorima za pšrvi kvartal 2015. wpcserbia.rs

Poljski LNG terminal već prodao 62% kapaciteta

VARŠAVA - Poljski LNG terminal Swinoujscie koji će poćeti s radom početkom iduće godine prodao je 62% kapaciteta, kazao je na jednom skupu sa hrvatskim potencijalnim partnerima Bartosz Fijalkowski, direktor strategije i analiza firme Polskie LNG.  Poljski LNG terminal ima kapacitet 5 milijardi m3 godišnje i plan da se on najkasnije do 2023. uveća  na 7 milijardi m3. Fijalkowski je naglasio da je glavni dobavljač plina Quatargas, dok se u roku od godinu-dve očekuju i prve isporuke iz SAD i Kanade. PAP/wpcserbia.rs

Rekordna kupovina LNG tankera u ovoj godini

NJUJORK - Grčki brodovlasnici, čije odluke brodarska industrija pažljivo osluškuje, ugovorili su ove godine kupovinu 11 novih LNG tankera u rekordnoj vrednosti od 1,8 milijardi dolara. Wall Street Journal, objavljujući ove nedelje informaciju, ocenjuje da ti investitori računaju da će pad cena energenata pojačati potražnju za ovim brodovima, u skladu sa orijentacijom Evrope da smanji zavisnost od uvoza ruskog  gasa cevovodima. Osim toga, očekuje se da u 2018. počne izvoz značajnih količina američkog  LNG-a. Sa cenom od oko 200 dolara, jedan LNG tanker košta otprilike tri puta više od drugih vrsta plovila iste zapremine.  wpcserbia.rs

Kako je tržište reagovalo u sličnim sitacijama sunovrata cena nafte?

LONDON - Cene nafte pale su na sada već nepodnošljiv nivo sa Brentom ispod 60 dolara, a američkim WTI ispod 55$, komentariše situaciju na tržištu sa početkom ove nedelje Reuters. Agencija, međutim, ukazuje da mnogi proizvođači sirove nafte dobijaju i znatno manje od toga. Navodi primer naftne firme Plains Marketing, koja je 15. decembra nudila barel američke lake nafte iz Williston Basena za svega 39,69$. Reuters konstatuje da će kompanije pri sadašnjim cenama otkazati milijarde upstream investicija što će na kraju dekade dovesti do „ogromnog manjka“ sveže nafte na tržištu.  Dodaje da u ovoj situaciji  većina izvorišta škriljne nafte u SAD nije isplativa za dalju proizvodnju, izuzev eventualno „svega nekoliko sa najboljim geološkim predispozicijama i niskim troškovima transporta“. Agencija smatra „neumerenom“ tako radikalnu cenovnu reakciju tržišta na signale da će se u 2015. pojaviti višak nafte u ponudi. Reuters navodi da, poput svakog (špekulativnog) balona (bubble), ni sada nije moguće predvideti do koje mere će se postojeći naduvavati i koliko će da traje pre nego što prsne, mada su oni po pravilu kratkog veka zbog potpunog nesklada sa stanjem ponude i potražnje na tržištu. Tokom 2007/08 Brent je u roku od devet meseci udvostručio vrednosti sa oko 75$ u oktobru 2007., na nešto ispod 150$ u julu 2008. U 2014., severnomorskom brentu je bilo dovoljno svega šest meseci da prepolovi vrednost sa 115$, na 59$. Četiri poslednja sunovrata cena nafte u poslednje četiri decenije (1985/86, 1997/98, 2000/01 i 2008/09) bila su brzo praćena rastom cena, usled preterane reakcije tržišta, potseća agencija i konstatuje da se tržište izgleda priprema na sličnu reakciju, jer je vrednost barela jednostavno pala na neodrživo nizak nivo. wpcserbia.rs
 
IPA: Dve milijarde evra za zapadni Balkan, 11% u energetiku
 
BRISEL - Evropska komisija je pripremila paket programa pretpristupne pomoći za podršku reformama u zemljama zapadnog Ballkana, kao i Turskoj koje žele da pristupe EU. U okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) sredstva ukupne vrednosti dve milijarde evra biće na raspolaganju za period od naredne tri godine, 11 odsto sredstava biće usmereno u sektor energetike, sa akcentom na usklađivanju domaće sa energetskom regulativom EU. europa.eu

Transformacijom i otpušanjem HEP planira uštede od 2,5 milijardi kuna do 2020.

ZAGREB - U idućih pet godina proces transformacije Hrvatske elektroprivrede (HEP), praćen i smanjenjem broja zaposlenih, doneće neto finansijsku korist od dve do 2,5 milijarde kuna, saopšteno je na prošlonedeljnom brifingu za medije na kome su ministar privrede Hrvatske Ivan Vrdoljak i čelnik HEP-a Perica Jukić predstavili drugu fazu Projekta transformacije ovog javnog preduzeća. HEP će ovim projektom uvesti nove tržišne funkcije, centralizovati nabavku, ojačati trgovinu, prodaju i marketing, smanjiti troškove outsoursinga, i napraviti regionalni iskorak. Prezenteri su ovo poslednje za sada samo najavili, s tim da pojedinosti saopšte uskoro. Za 11 odsto biće smanjen  broj radnika. SEEbiz

Do proleća 2016. biće izgrađen dalekovod Priština-Albanija

TIRANA - Izgradnja dalekovoda Albanija-Kosovo biće završena do proleća 2016. godine, rekao je  u subotu albanski ministar energije Damjan Điknuri. Finansiranje izgradnje 400 kV dalekovoda finansirali su vlada Nemačke i Nemačka razvojna banka (KFW), kreditom od 33,5 miliona evra vlastima u Prištini. Gradnja 30,7 miliona evra vredne prenosne linije u dužini od 90 kilometara, od Prištine do granice Albanije je poverena hrvatskoj kompaniji Dalekovod, dok je sarajevski Energoinvest ugovorio gradnju deonice na teritoriji Albanije u vrednosti 29 miliona evra. SeeNews

Crna Gora: Poslednji korak do istraživanja nafte i gasa

PODGORICA - Vlada Crne Gore je saopštila da će pregovori sa ponuđačima koji su se javili na Javni poziv za dodelu ugovora o koncesiji za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa u crnogorskom podmorju biti okončani do februara iduće godine. Vlada je na prošlonedeljnoj sednici usvojila Pregovaračku platformu za vođenje pregovore što je finalni korak u ovoj fazi realizacije projekta.  „Vlada je već pripremila svu neophodnu zakonsku regulativu koja se primenjuje u ovoj industriji, uključujući i modele ugovora o koncesiji, čime je pregovaranje sa kompanijama svedeno na najmanju moguću meru“, navodi se u saopštenju. Tri konzorcijuma prijavili su se na tender za eksploataciju ukupno  13 blokova na području od oko 3.200 kvadratnih kilometara crnogorskog podmorja Jadrana. To su američki Marathon Oil i austrijski OMV, italijanski Eni i ruski Novatek i grčki Energean Oil &Gas i Mediterranean Oil&Gas.SeeNews, RTCG

MOL modernizaciju rafinerije Rijeka uslovljava poreskim promenama

ZAGREB - Mađarski MOL će sprovesti modernizaciju Inine rafinerije nafte u Rijeci ako hrvatska država promeni poreske uslove, rekao je čelnik Ininog Sektora prerade Viktor Bengt Oldsberg, prenosi Novi list. Pozivajući se na uvid u stenogram sastanka sa sindikatima Ine, novine navode da je Oldsberg ukazao na ukidanje poreza na gubitak rafinerija. Ministarstvo finansija Hrvatske je Ini u novembru ove godine utvrdilo dug od 319 miliona kuna na ime PDV-a i poreza na dobit za 2009. i 2010. godinu, „zbog razlike u računanju sopstvene potrošnje i gubitaka u rafinerijama“. Riječka rafinerija trenutno ne radi zbog slabije potražnje u ovom delu godine i odnosa cene sirove nafte i derivata, kažu u Ini. S radom bi trebalo da počne u prvom kvartalu 2015. Oldsberg je na sastanku rekao i da rafineriji u Sisku nema spasa. 

9. 12. 2014.

 
Novi Južni tok samo do vrata EU
MOSKVA, BRISEL - Rusija je objavila na početku prošle nedelje da odustaje od projekta gasovoda Južni tok, da bi na kraju nedelje razvejala nedoumice da je reč o taktiziranju dodatnom informacijom da se, u stvari, odlučila za novu varijantu istog projekta kome će krajnje odredište za 63 milijarde kubika gasa biti Turska, umesto direktno države Evropske unije. „Ko bude želeo gas, moraće da se obuče i obuje i ode po njega u Tursku, umesto da mu stigne direktno do kuće“, ilustrovao je odluku u petak u intervjuu za Rusku TV čelnik Gasproma Aleksej Miler. 


 Turska apsolutni dobitnik
Jedini apsolutni dobitnik ovakvog epiloga - Turska, će od pomenute količine gasa preuzeti za svoje potrebe 14 milijardi kubika, a pojačati poziciju energetskog čvorišta za Evropu time što će ostalih 49 milijardi biti stacionirano u  posebnom skladištu koje će biti sagrađeno na granici Turske sa Grčkom. Odlukom da se tu, umesto u OMV-ovom depou Baumgarten  završi „novi“ Južni tok, izbegnuto je da ovaj energetski projekat podlegne propisima EU. Samim tim ni famoznom Trećem paketu zbog koga je Moskva odustala od gradnje gasovoda koji bi ulaskom u Bugarsku zakoračio na prostor energetske legislative EU. Moskoski dnevnik Moscow Times, međutim, primećuje u nedelju da  ostaje potpuno nejasna finansijska konstrukcija novog projekta. Ko će Gaspromu pomoći u njegovom finansiranju; može li Turska da investira u proširenje gasovoda prema granici sa Grčkom do predviđenog kapaciteta; i odakle će se finansirati gradnja gigantskog čovirišta ispred vrata Grčke? 
 
Gubitnici
S druge strane, iz Moskve je poručeno da će se tražiti rešenje da Mađarska i Srbija budu što manje oštećene ovom promenom plana, dok je vladi u Sofiji poručeno da sama snosi posledice izgubljenih dosadašjih investicija u projekat, jer je prekinula i blokirala njegovu već započetu realizaciju. Iz Evropske komisije je portparolka Anna-Kaisa Itkonen  još u utorak stavila do znanja da što se tiče EU, „ni u slučaju Bugarske, niti bilo koje druge EU države koja je bila u projektu, ne postoje pravne osnove za nadoknadu štete“. Što se tiče Rusije, veće štete zbog promene projekta kaže da neće biti, jer će se već izgrađene kompersorske stanice i infrastruktura na teritoriji te zemlje iskoristiti za novi pravac prema Turskoj, a kupljene cevi položiti ispod Crnog mora do Turske, umesto bugarske luke Burgas. Istovremeno je za kompanije angažovane za izvođače radova iz starog projekta za sada je izračunata šteta od oko  2,5 milijardi evra. Iz projektne firme South Stream Transport je saopšteno da je na najvećem gubitku italijanski Saipem, podfirma Enija, koja je trebalo da uradi poslove polaganja cevi, zbog čega ostaje bez zarade od dve milijarde dolara. Nemački Europipe, koji je ugovorio isporuku polovine cevi za prvu liniju gasovoda, izgubiće dodatnih pola milijarde evra.  Gubici ostalih partnera, italijanskog Enija, francuskog EDF-a i nemačkog Wintershall-a, za sada nisu saopšteni, dok svaka od zemalja kroz koje je trebalo da ide Južni tok, ostaje bez planiranih prihoda od tranzita, zavisno od dužine trase koju je zahvatala. Slovenački predsednik Miro Cerar kratko izjavio da tu zemlju odustajanje Rusije od projekta nije bitnije pogodilo, dok je ministar privrede Hrvatske Ivan Vrdoljak ukazao da ovakav razvoj događaja jača atraktivnost (finansijski još nezaokruženog) hrvatskog projekta gradnje terminala za utečnjeni prirodni gas na Krku. Agencije
 

EU će i dalje zavisiti od ruskog gasa
BRISEL  - Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorila je da će Evropska unija i u "doglednoj budućnosti"  ostati zavisna od ruskog gasa. Agencija predviđa rast uvoza gasa u EU, s obzirom na brzo smanjivanje proizvodnje fosilnog goriva u Uniji, posebno u Danskoj i Holandiji, javljaEurActiv. Kako navodi IEA, uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) u EU u 2014. je na rekordno niskom nivou i upola je manji nego 2010. godine. Agencija ukazuje i na činjenicu da bi nekonvencionalni gas, poput onog iz škriljaca, mogao da unapredi energetsku bezbednost EU, ali da je politički otpor tom energentu u nekim članicama veliki. "EU će biti zavisna od ruskog gasa neko vreme i to je realnost", rekla je u sedištu Evropske komisije direktorka IEA Marija van der Heven, na predstavljanju izveštaja IEA o EU energetskoj politici u 2014. "EU ne može sebi da priušti da smanji broj opcija – nuklearna energija, ugalj i nekonvencionalni gas i nafta moraju da budu deo energetskog miksa", navodi se u izveštaju i ističe i da elektroenergetski sistem i tržišta EU moraju da se pripreme za rastući udeo energije iz obnovljivih izvora. Takođe se ukazuje da će polovini nuklearnih kapaciteta u EU u narednih deset godina isteći „rok upotrebe“, pa Brisel mora da odluči da li će im produžavati radni vek. 

Čelnica IEA protiv formiranja EU „kartela kupaca“ gasa 
BRISEL -  Čelnica Međunarodne agencije za energiju (IEA) Maria van der Hoeven usprotivila se u Briselu predlozima da Evropska unija u bloku, kao jedan kupac, pregovara o uvozu svojih ključnih energenata, prirodnog  gasa pre svega. To bi značilo uspoostavljanje kartela kupaca, kazala je ona tokom predstavljanja izveštaja IEA o EU energetskoj politici u 2014. Blokovsko pregovaranje o uslovima uvoza energenata je jedan od temelja predloga o formiranju Evropske energetske unije koji je proletos oživeo tadašnji premijer Poljske a sadašnji predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Predlog je prvenstveno bio usmeren ka Rusiji, odnosno Gaspromu, motivisan različitim tarifama i cenovnim formulama koje ruski gasni monopolista odobrava kupcima u dugoročnim ugovorima. IEA nastupa kao formalno autonomna organizacija, sa misijom da savetuje svoje članice, 29 industrijski razvijenijih zemalja sveta, u prvom redu o politici u oblasti energetike. iea.org 

Britanska vlada dala investitorima garancije i za gradnju druge nuklearke
LONDON - Britanski ministar finansija George Osborne izjavio je da je nedavno potpisan preliminarni sporazum oko finansijskih garancija kojima je obezbeđena investicija u razvoj projekta gradnje najveće evropske nuklearne centrale. Garancije se odnose na projekat nuklearne elektrane Moorside, kapaciteta  3.4 GW  koja će, jednom kada bude dovršena, pokrivati gotovo sedam odsto britanskih potreba za električnom energijom. Partneri projekta Moorside, NuGen, Toshiba i GDF Suez pozdravili su ovo odobrenje. Ta šema je uspostavljena je da bi se ulagačima pomoglo da obezbede bankarske kredite za finansiranje projekta kojim bi se pokrili direktni troškovi vezani za izgradnju nuklearne elektrane. Iz NuGen-a su javili kako će konačnu odluku o ulaganju u projekat doneti do 2018. godine. Britanija planira da zameni svoju mrežu starih elektrana gradnjom nuklearki. Vlada je već obezbedila garancije na zajmove francuskom EDF-u za gradnju nuklearke na jugu Engleske, koja će koštati 16 milijardi funti. Reuters

Evropski mrežni operateri: Ovo je potrebno za privlačenje investicija  
BRISEL - Ispunjenje evropskih energetskih i klimatskih ciljeva zahteva velike investicije u gradnju prenosne elektroenergetske infrastrukture, ukazuje Evropska mreža operatora prenosnih sistema električne energije ENTSO-E i predlaže u papiru objavljenom 2. decembra moguće regulatorno okruženje za taj poduhvat. ENTSO-E nudi vladama opcije regulatornih instrumenata kojima bi mogli obezbediti investicije po obimu bez presedana u ovaj  sektor, presudan za uspostavljanje jedinstvenog evropskog tržišta električne energije. Evropski mrežni operateri ukazuju da je postojeći regulatorni sistem previše okrenut postizanju kratkoročnih smanjenja troškova i ukazuju na puteve kojima bi se mogao izbeći tzv. „na žaost“ („regret“) scenario odnosno moguće posledice koje će društva snositi ako regulatorni sistemi ne budu pravovremeno prilagođeni postojećim izazovima. U suštini se papir bazira na tri cilja: (1) Da se obezbedi ukupna ravnoteža između rizika i dobitka (od investicija), putem odgovarajućih podsticaja i održivih tarifa za prenos energije; (2) Omogućiti dobar pristup tržištima kapitala i (3) Stvaranje stabilne uzročno-posledične veze između investicija u ovaj sektor i ostvarenja EU (energetskih ciljeva). entsoe.eu

Nemački klimatski ciljevi dodatno obaraju cenu dozvola za emisije CO2
BERLIN - Novi nemački ciljevi za emisije ugljendioksida (CO2) dodatno će smanjiti potražnju za dozvolama za emisije gasova i podriti već disfunkcionalan evropski sistem trgovanja ovim dozvolama (ETS), kazao je za jedan nemački dnevnik novi evropski komesar za klimu i energiju. „Dogovoreno dodatno smanjenje emisija u sektoru elektroenergetskih centrala takođe izaziva dodatno smanjenje potražnje za dozvolama“, rekao je Migel Arijas Kanjete dnevniku Frankfurter Allgemeine Zeitung. Vlada Nemačke dogovorila je prošle srede plan smanjenja emisija CO2 za do 78 miliona tona do 2020. u sklopu nacionalne klimatske politike. ETS određuje cene za emisije CO2 tako što obavezuje više od 11.000 najvećih zagađivača, u prvom redu termoelektrana, da kupovinom dozovola plaćaju za prekomerno emitovanje gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, recesija u Evropi dovela je do masovnog viška dozvola, a time i srozala cenu jedne dozvole (za emitovanje tone CO2) sa 30 evra 2008., na trenutnih ispod sedam evra. Komisija je predložila planove za uklanjanje viška dozvola, ali zemlje članice još nisu uspele da se dogovore o ritmu, odnosno brzini njegove implementacije. Prema proceni Međunarodne agencije za energiju, da bi čitav sistem postigao smisao i podstakao investicije u, na primer, vetroparkove na kopnu potrebno je da cena dozvole bude oko 30 evra po toni CO2. Reuters
 POSLOVI

Spektakularna transformacija najveće nemačke energetske kompanije 
DIZELDORG - Najveća nemačka energetska kompanija E.ON objavila je u nedelju uveče da će biti podeljena u dva preduzeća opredeljujući se u suštini za izlazak iz proizvodnje energije iz konvencionalnih izvora i okretanje obnovljivim izvorima energije. Mediji su odmah prokomentarisali ovu vest kao do sada najradikalniju reakciju iz nemačkog sektora energije na deklarisanu državnu politiku prelaska na obnovljive izvore. „E.ON će se ubuduće koncentrisati u potpunosti na obnovljivu energiju, energetske mreže, rešenja za mušterije, a time i na temelje novog energetskog sveta“, izjavio je čelnik koncerna Johanes Tejsen. Sve ono na čemu počiva stari energetski svet – voda, ugalj, gas i atomska energija,  E.ON će spakovati u svoje novo, još neformirano preduzeće. U pozadini ove dalekosežne odluke su problemi koje u ovom trenutku ni jedna evropska energetska kompanija ne uspeva da reši sa padom cena električne energije u poslednjim godinama. Razlog, osim u recesiji, ovaj sektor vidi u višku ponude električne energije iz subvencionisanog dela obnovljive energije. Cena struje je samo od početka 2013. pala za preko 25 odsto. Energetski zaokret za koji se 2011. opredelila nemačka vlada, u prvom redu postupno gašenje nuklearki, dodatno su zagorčali život koncernu iz Diseldorfa, na šta su se nadovezali gubici u prekomorskim firmama koje je E.ON kupio. Koncern u ovom trenutku ukupno duguje ravno 31. milijardu evra. Nova kompanija - okrenuta zelenoj energiji - uči će rasterećena od tih dugova, navodi Tejsen i dodaje da finansijske obaveze ostaju u potpunosti kod starog E.ON-a. Deo novog društva biće i globalna trgovina energijom i  sektori istraživanja i proizvodnje. Dok se još razmišlja o eksploataciji nafte i gasa u Severnom moru, gašenje poslova u trenutno sankcijama opeterečenoj Rusiji nije opcija menadžmenta nemačkog kolosa. „Sa preko 50 gigavata proizvodnog kapaciteta nova firma će postati vodeći proizvođač struje u Evropi i Rusiji. U Evropi će biti četvrti najveći proizvođač struje i najveći tržišni igrač u području modernih elektrana na gas“, kazao je Tejsen. Iz koncerna je poručeno da neće biti ukidanja radnih mesta ni u jednoj od buduće dve grupacije. U „konvencionalno“ energetsko preduzeće odlazi oko trećina od oko 60 hiljada dosadašnjih radnika E.Ona. Ostalih  40 hiljada, ubuduće bi trebalo da budu u delu koncerna koji će se baviti ekološkom energijom. Od 2007. E.On je u obnovljive energije uložio oko deset milijardi evra, a samo u 2015.planira 4,3 milijarde investicija. Inače, ceo proces podele koncerna trebalo bi da bude okončan u drugom delu 2016.  Reuters ocenjuje da bi nova E.Onova firma, rasterečena dugova i okrenuta zelenoj energiji, mogla privuči velike investitore posebno one koji za sada oklevaju da ulože sredstva u izuzetno skupe infrastrukturne mrežne projekte. Powermag, Reuters 

Energija vetra iz bešumnog „stabla“
PARIZ  - Tim francuskih inženjera predstavio je proteklog vikenda novo rešenje za proizvodnju električne energije iz vetra direktno u gradskim sredinama. Vetroturbine nazvane The Wind Tree visoke su do 11 metara, a prva „vetro-stabla“ postavljena su na centralnom trgu mesta Plemer-Bodu u Bretanji. Wind Tree je prvi proizvod koji uspešno  integriše formu i funkciju, a biće predstavljen i na pariskom trgu Konkord u maju iduće godine. Wind Tree koristi sićušne lopatice koje su smeštene u „listovima“. Lopatice su okrenute prema unutra pa se zbog toga svaki dašak vetra, čak i pri brzini od dva metra u sekundi, može da pretvori u električnu energiju. Jedinice za proizvodnju energije vrlo su tihe što je dodatni bonus za njihovo postavljanje u urbanim sredinama kao što su trgovi, parkovi i trgovački centri. Prema najavi iz firme, jedno ovakvo stablo, snage 3,1 kW  koštaće oko 30 hiljada evra, a moći će se zajedno povezati u nizove sa drugim stablima. Daily Mail
Lebdeće vetroturbine
TOKIO  - Japanski SoftBank investirao je sedam miliona dolara u firmu Altaeros Energy koja se bavi proizvodnjom lebdećih vetroturbina zasnovanih na tehnologiji koju je razvio američki MIT. Iz kompanije je saopšteno da Altaerosova tehnologija vetroturbina pruža novo i obećavajuće rešenje za obnovljive izvore energije na udaljenim i teško pristupačnim lokacijama. „Verujemo da se u kombinaciji sa tehnologijama komunikacija i kontrole ove turbine mogu primeniti u nizu novih aplikacija", dodaje se u saopštenju. Altaerosovi vetrogeneratori, nazvani lebdeće vazdušne turbine, mogu leteti na više od dve hiljade metara iznad površine zemlje i koristiti se na znatno više lokacija od klasičnih vetrenjača. Samim tim uz primenu ove tehnologije moguće je znatno smanjiti troškove proizvodnje električne energije na udaljenim lokacijama, ali i koristiti lebdeće elektrane za dostavu opreme i telekomunikacijskih usluga na gotovo svaku lokaciju". 

MMF: Pad cena nafte uvečaće rast PDV-a najvećih privreda za dodatnih 0,8%
VAŠINGTON - Oštar pad cena nafte može da šteti nekim izvoznicima te sirovine, ali je generalno dobra vest za svetsku privredu, kazala je u ponedeljak Christine Lagarde, izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Lagarde očekuje da će to pridoneti rastu najrazvijenijih ekonomija za dodatnih 0,8 odsto, jer sve one - od SAD i Japana do Evrope i Kine - uvoze naftu. wpcserbia

Pojeftinjenje nafte rasterećenje za zemlje južne Evrope
LONDON - Pad cena nafte donosi neočekivano rasterećenje prezaduženom regionu južne Evrope, pa bi četvrta najveća evropska privreda, Španija, prema navodima vlade u Madridu, mogla dodati do jedan procenat na godišnji rast njenog BDP-a, sa cenama barela između 80 i 90 dolara. Prema procenama banke BNP Paribas, Italija koja je četiri godine u recesiji bi trebalo da uveća svoj BDP za 0,3% uz postojano manjenje cene nafte od 10$. Grčka i Portugal su takođe jasni dobitnici na padu cena nafte, jer su zasnovale ovogodišnji, kao i budžet za 2015. na osetno skupljem barelu, prenosi Bloomberg procene finansijskih eksperata. Pad cene nafte od svakih deset godina, održan u periodu od tri do četiri kvartala, mogao bi doprineti sa 0,4% rasta u regionu evra u celini, uprkos efekta sniženja inflacije od 0,4% u naredne dve godine i rizika izbijanja deflacije, stoji u ovonedeljnom izveštaju BNP Paribas. wpcserbia
NAŠ REGION 
 
A.T. Kearney predlaže „jugoslovenska iskustva“ u energetici za ex-yu države
LONDON - Konsalting firma A.T. Kearney objavila je studiju sa preporukama rešenja čijom primenom bi region jugoistočne Evrope (pod kojim se u ovom slučaju podrazumeva bivša Jugoslavija) mogao pretvoriti svoj sektor energije u središte privrednog razvoja i postati aktivan učesnik na energetskoj mapi Evrope. U analizi se konstatuje da se vlade JIE i energetske firme suočavaju s nizom izazova, od zavisnosti od uvoza energije, oronulih proizvodnih pogona i velikih gubitaka energije u prenosu i distribuciji, do neefikasne infrastrukture. Eksperti firme ukazuju na pozitivan primer nekada zajedničkog jugoslovenskog  energetskog tržišta, da bi posle raspada federacije saradnja oslabila, pa svaka od novih država nastoji da ostvari nezavisnu energetsku stabilnost. A.T. Kearney potseća da energetske potrebe jedne države prate kretanje njenog BDP-a, pa će očekivani realni godišnji rast JIE od 2–4 % do 2018. godine dovesti do porasta energetskih potreba i dodatno u tom sektoru pojačati nestabilnosti regiona već sada 30-50 % zavisnog od uvoza energije. Analiza ukazuje na preterani oslonac JIE ma ugalj, dok se potencijali nuklearne energije i prirodnog gasa ne koriste u punoj meri. Pritom JIE emituje 30 % više CO2 po jedinici energije u odnosu na prosek EU27. U oblasti električne energije, gde su sve države regiona izuzev Srbije i BiH neto uvoznice, A.T. Kearney ukazuje na potrebu zamene starih elektrana i modrenizaciju prenosne i distributivne mreže („smanjenjem gubitaka od 5% ostvarile bi se uštede od 800 miliona evra“). U sektoru nafte predlaže, pored ostalog, objedinjavanje sada malih i neefikasnih rafinerija, dok je u oblasti prirodnog gasa za uspostavljanje održivog snabdevanja od ključnog značaja izgradnja gasovodnih interkonektora i terminala za utečnjeni gas. A.T. Kearney u tom svetlu  ukazuje na sedam strateških prioriteta koji će biti od ključne važnosti za uspeh, počev od obavezivanja svake države na davanje doprinosa zajedničkim projektima gasne infrastrukture. U oblasti energetike saradnja bivših jugoslovenskih republika je od ključnog značaja, ukazuje ovaj konsultant. „Vreme je za zajedničko delovanje. Razvijanjem strategije usmerene na navedene prioritete, države JIE biće bolje pozicionirane da ostvare energetsku nezavisnost, ili barem pouzdano, cenovno efikasno i ekološki  održivo snabdevanje energijom. 

 

27. 11. 2014.

Predsednici Bugarske i Poljske podržavaju formiranje evropske Energetske unije

VARŠAVA – Šefovi država Bugarske i Poljske, Rosen Plevnelijev (levo na fotografiji) i Bronislav Komorovski (desno) podržali su ideju formiranja evropske Energetske unije, ocenjujući da bi ona vodila obezbeđenju stabilnijeg snabdevanja ovog bloka zemalja energijom, saopšteno je 18. novembra iz kabineta Plevnelijeva. Bugarski predsednik je na zajedničkoj press konferenciji u Varšavi posle razgovora sa Komorovskim rekao da je to put ka prevladavanju zavisnosti zemalja koje su oslonjene na jednog snabdevača energijom. Bugarska je, inače, jedna od zemalja EU koje sve potrebe za prirodnim gasom podmiruju iz Rusije, odnosno od Gasproma. Plevnelijev je, s tim u vezi, rekao da će Bugarska nastaviti da radi na uspostavljanju objedinjenog tržišta prirodnog gasa u jugoistočnoj Evropi i njegovog povezivanja sa tržištem zemalja grupe Višegrad, kojoj pripada i Poljska. Novinite
RS prema temama kojima se bave
EU kaže da ruski sistem naftnih izoznih carina krši pravila STO

BRISEL – Evropska unija je saopštila Rusiji da njen sistem izvoznih carina na naftu krši pravila Svetske trgovinske organizacije (STO) diskriminatorskim pristupom – u korist Kine, a na štetu evropskih kupaca, navele su u prošli utorak diplomate upućene u ovu temu. Jedan trgovinski zvaničnik je rekao da je avaj novi momenat, u inače starim EU prigovorima Moskvi povodom carina na izvoz ruske nafte, apostofiran u ponedeljak na sastanku jednog komiteta STO. Neimenovani zvaničnik je rekao da bi Brisel tim povodom mogao da pokrene formalnu tužbu protiv Rusije unutar STO.  EU prigovara Rusiji zbog preferencijalnih poreskih režima koje odobrava za određena polja na istoku Sibira, odakle se nafta sistemom ESPO izvozi u Kinu i na obalu Pacifika. Spor eskalira u situaciji kada Moskva, pritisnuta sankcijama SAD i EU, nastoji da pojača izvoz nafte i prirodnog gasa u Kinu i na azijska tržišta, primećuje EurActiv. Iz Moskve pojašnjavaju da su različite carinske stope posledica različitog kvaliteta sirove nafte proizvedene u određenim poljima, dok EU to smatra „jedinstvenim proizvodom“ i predlaže Rusiji da carinske namete zameni jednom rudnom rentom, navodi pomenuti izvor. wpcserbia
POSLOVI
 
Mađarski MVM i MOL prvi poslali neobavezujuću ponudu za kupovinu 66% Slovenske elektrane
BUDIMPEŠTA - Mađarska  državna eneregetska grupa u MVM i slovačka podfirma mađarskog MOL-a, Slovnaft, podnele su zajedničku neobavezujuću ponudu za kupovinu 66 procenata slovačke kompanije Slovenske Elektrarne (SE) od italijanskog ENEL-a. „Ponuda je u skladu sa dugoročnom poslovnom strategijom Slovnafta da dalje jača poziciju na regionalnom energetskom tržištu, diversifikacijom svog naftnog i gasnog portfolia“, pojašnjeno je 20. novembra iz MOL-a, dok je MVM saopštio da ovim želi da proširi svoj poslovni program na područje centralno-evropskog regiona. Kompanije nisu objavile finansijske detalje ponude. Enel je istoga dana potvrdio prijem ove ponude. Za slovačkog proizvođača električne energije, koji upravlja, između ostalog, nuklearnom elektranom Mohovce i termoelektranom Gabcikovo, potencijalno su zainteresovane i neke češke, finske, ruske, francuske i kineske firme. Preostalih 34 procenata SE je u vlasništvu slovačke države. ENEL je udeo od  66% u toj kompaniji kupio 2006. godine za 839 miliona evra, a letos objavio nameru da ga proda. Država Slovačka ima pravo preče kupovine, ali najverovatnije nema dovoljno sredstava da bi to iskoristila, navode eksperti. Sasvim je izvesno da je udeo od 66 procenata veliki zalogaj, ne samo za državu, već i za velikane u srednje-evropskim razmerama, kao što su MOL i MVM, zbog čega su se odlučile na zajedničku ponudu. Kapacitet Slovenskih Elektrarna je 5.732 megavata, čime kompanija pokriva 80 procenata potražnje u Slovačkoj. Protekle godine kompanija je proizvela 22.853 gigavat-časova električne energije, od čega 75 procenata čini „čista“ energija. Struju proizvode dve nuklearne elektrane i 34 hidroelektrana. Pored toga, SE poseduje dva nukelarna bloka u izgradnji, snage 470 megavata. Portfolio.hu
              Rumunija se pridružila objedinjenom tržištu električne energije Češke, Slovačke i Mađarske
BUKUREŠT -  Rumunija je od prošle srede integrisala svoje tržište električne energije za dan unapred sa onim u Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj (CZ-SK-HU) u sklopu plana uvećanja prometa i učvršćivanja veleprodajnih cena, saopštio je operator rumunskog tržišta prirodnog gasa i električne energije OPCOM. Iz kompanije je saopšteno da spajanje četiri tržišta električne energije (CZ-SK-HU-RO) predstavlja „veliki korak u pravcu formiranja unutrašnjeg energetskog tržišta Evrope.

Zašto je električna energija u Evropi dva puta skuplja nego u SAD?

VAŠINGTON – Cene električne energije za evropska domaćinstva su istorijski posmatrano konstantno iznad onih u SAD, a taj procep se proširio poslednjih godina, piše u najnovijem izveštaju informativne službe američkog ministarstva energije (EIA). U 2013. prosečno evropsko domaćinstvo plaća više nego duplo za istu količinu potrošene struje u odnosu na potrošača u SAD. EIA navodi da odgovor leži u regulatornoj strukturi, uključujući poreze i druge namete na cenu kWh, zatim u investicijama u obnovljivu energiju i u miksu i troškovima goriva za proizvodnju električne energije. U 2013. prosečna cena kWh za domaćinstva u EU iznosila je 20 evro centi (26,57 dolarskih centi), što je za 43% iznad prosečne cene u Evropi u 2006. godini od 18,50 centi. Istovremeno je rast cene električne energije u SAD iznosio svega 17% - sa 10,40 centi na 12,12 centi za kWh, prenosi Eubusiness.com. Iza proseka se međutim kriju velike razlike u cenama struje unutar članica EU, koje idu od 12 centi/kWh u Bugarskoj, do 40 centi/kWh koliko je 2013. plaćalo domaćinstvo u Danskoj. Visoke takse i PDV objašnjavaju nivo cena u pojedinim državama EU. U proseku za EU ovaj teret u ceni električne energije porastao je sa 23% u 2006. na 31% u 2013, uz drastične razlike koje idu od 5% udela taksi i PDV-a u ceni struje u Britaniji, do 57% koliko opterećuje tarife potrošača u Danskoj. Na ovo u EU raste i teret novog nameta na ime podsticanja obnovljivih izvora energije koji se udvostručio u ceni struje sa 6% u 2006. na preko 12% u 2013, dok je istovremeno u SAD taj udeo pomeren sa 2,5% na nešto iznad 5%.

Neslaganja oko nivoa rezervnih energetskih kapaciteta razbijaju moćnu Grupu Magrit

STOKHOLM – Jedna od najvećih evropskih energetskih kompanija obelodanila je da jje istupila iz Grupe Magrit (Magritte Group), koja okuplja vodeće proizvođače energije u EU, zbog neslaganja sa gledanjem tog udruženja na potrebu održavanja konvencionalnih elektrana na kontinentu, objavljuje 23. novembra Financial Times. Predstavnik švedske kompanije Vattenfall kazao je da su izašli iz ovog lobističkog udruženja, pošto je Magrit nastavio da zagovara tzv. „mehanizme kapaciteta“ – odnosno plaćanja za samo održavanje elektrana u statusu rezervnog proizvođača električne energije, umesto plaćanja za proizvedenu energiju. Grupa Magrit, koju je u maju prošle godine okupio čelnik francuskog kolosa GDF Suez, Žerar Mestralje (Gérard Mestrallet), zagovara radikalno smanjenje subvencija za obnovljive izvore energije, uz istovremenu podršku konvencionalnim elektranama. Smatra se da je njeno lobiranje doprinelo prošlomesečnoj odluci lidera EU da na samitu o klimi odbace obavezujući cilj za OIE. Nazvana po mestu inicijalnog sastanka, muzeju nadrealističkog umetnika Renea Magrita u Briselu, Grupa upozorava da Evropi prete prekidi u snabdevanju strujom ako njena energetska tržišta ne budu reformisana.  Tvrdi, u jednom nedavnom internom dokumentu, da energetskim kompanija predstoji „finansijski krah bez presedana uz krizu konkurentnosti. To ilustruje činjenicom da su velike investicije u elektrane na mazut i gas u prvoj dekadi ovog veka doživele neuspeh sa padom cena uglja i potrošnje energije usled finansijske krize, zbog čega su mnoge energetske kompanije izgubile uložena sredstva, prinuđene da zatvore te pogone. Članovi Grupe smatraju da su podsticanja OIE bila korisna na početku investiranja u ove izvore,  ali su stvorila neplanirano visoke troškove za društva i poremetile funkcionisanje tržišta električne energije. Rezultat toga je „prevremeno zatvaranje elektrana, čak i ako je njihov opstanak opravdan,  posebno kao rezervni kapacitet u situacijama kada nedostatak vetra, ili oblačno vreme blokiraju rad vetro i solarnih kapaciteta. Ovu poziciju brane i oni članovi grupe Magrit koji su investirali ogromna sredstva u OIE, poput nemačkog E.ON-a, koji je od 2007. uložio bezmalo deset milijardi evra u „zelenu energiju“ ... Međutim, moraće da zatvori 13 megavata konvencionalnih elektrana (od 2011.) do 2015. godine. Predstavnici klimatskih organizacija napadaju ovakvo gledanje moćne grupacije i pozdravljaju izdvajanje švedskog Vattenfalla, „jer je shvatio da mora da podrži promene, motivisane potrebom sprečavanja globalnog zagrevanja i opravdane tehnološkim napretkom u tehnologiji OIE“. Financial Times saznaje da se švedskoj kompaniji pridružio i austrijski OMV, distancirajući se takođe od Grupe Magrit, iako nije formalno objasnio razloge izlaska. 

Velika Britanija: Solarni sektor zahtevaće subvencije barem do 2028.  

LONDON - Britansko udruženje za solarnu energiju (STA) procenilo je da će solarne elektrane biti zavisne od subvencija još barem 14 godina, revidirajući svoju nedavno procenu da će ovaj sektor moći da se finansijski osamostali već od 2020. godine. Većina solarnih elektrana u Velikoj Britaniji dobija velike subvencije, a novi solarni projekti trenutno imaju više od dvostruko veću potsticajnu cenu od važećih tržišnih tarifa električne energije. Troškovi izgradnje solarnih elektrana drastično su pali u poslednjih nekoliko godina, pa je STA prošlog meseca saopštila da će zbog toga solarna energije u  Britaniji moći bez subvencija već 2020. Kao glavni razlog revizije stava STA navodi nedavnu vladinu procenu smanjenja budućih veleprodajnih cena električne energije. The Telegraph

IEA: Obnovljivi izvori podmirivaće 2040. polovinu svetskih potreba 

PARIZ - Međunarodna agencija za energiju (IEA) u poslednjem godišnjem Svetskom energetskom pregledu predviđa da će do 2040. obnovljivi izvori energije pokrivati bezmalo polovinu globalnih potreba za električnom energijom. Prema scenarijima koje su razradili eksperti IEA, svetska potrošnja fosilnih goriva - uglja i nafte - dostići će plafon i krenuti na dole u 2040., dok će istovremeno OIE snažno napredovati, pomognuti padom troškova proizvodnje iz ovih izvora potstaknutih subvencijama. Prema izveštaju OIE će nadmašiti ugalj kao najveći izvor električne energije do 2035. godine. Udeo električne energije u ukupnoj potrošnji energije bi do 2040. trebalo da naraste na 37%. 

Američko-kineski dvojac dogovara gradnju nove nuklearke u Turskoj

ISTANBUL – Američka nuklearna energetska kompanija Westinghouse, kineska državna korporacija za nuklearnu enegiju SNPTC i turski državni proizvođač električne energije EUAS dogovorili su se da počnu ekskluzivne  razgovore o izgradnji još jedne nuklearne centrale u Turskoj, saopšteno je u ponedeljak iz Westinghousa. Nuklearka bi imala četiri reaktora zasnovana na Westinghousovoj tehnologiji reaktora AP1000. Američki kolos trenutno gradi osam takvih reaktora na raznim lokacijama širom sveta, a nedavno je potpisao dogovore o postavljanju tih reaktora u nuklearkama u Velikoj Britaniji i Bugarskoj, navodi se u saopštenju kompanije. Turska trenutno projektuje gradnju dve nuklearne elektrane. U 2011. sklopila je ugovor sa ruskim Rosatomom o gradnji i upravljanju nuklearnom elektranom kapaciteta 4.800 MW u južnoj provinciji Mersin. U 2013. konzorcijum japanskih kompanija Mitsubishi Heavy Industries i Itochu i francuskog GDF Sueza ugovorio je gradnju nuklearke u crnomorskom gradu Sinop snage 4.500 MW. Turska vlada planira i gradnju treće nuklearke sopstvenim sredstvima između 2018. i 2019. godine, prenela je lokalna agencija Anadolu u oktobru. SeeNews 

Čak 29 zemalja nudi IAE premeštanje centrale iz Pariza – poslednja ponuda iz Budimpešte
 
BUDIMPEŠTA - Međunarodna agencija za energiju (IEA) mogla bi 2017. godine da premesti sedište iz Pariza u Budimpeštu, pišu mađarski mediji. Mađarska vlada je, naime, ovlastila ministra privrede Mihaljija Vargu da ponudi IAE besplatno korišćenje jednog prikladnog objekta u Budimpešti. IEA je potvrdila da rentiranje zgrade u Parizu ističe 2017. godine i navela da joj 29 zemalja nudi gostoprimstvo na svojoj teritoriji za budući period. Odluku o tome gde će biti buduće sedište doneće upravni odbor IEA tokom 2015, javlja Budapest Business Journal. 

IEA ne očekuje brz oporavak cena nafte – naprotiv

PARIZ - Naftna tržišta ušla su u novu eru, obeleženu sporijim privrednim rastom Kine i uzletom američke naftne proizvodnje, zbog čega je povratak na visoke cene 'crnoga zlata' malo verovatan, procenjuje Međunarodna agencija za energiju (IEA).  Iako se pariska agencija obično uzdržava od iznošenja prognoza o kretanju cena nafte, u svom najnovijem mesečnom izveštaju navela je da bi cene barela mogle dodatno pasti u 2015. godini, sa sadašnjih najnižih razina od 2010. godine, od oko 80 dolara, prenosi Reuters. "Ako ne bude poremećaja u ponudi, dalji pad cena moguć je u prvoj polovini 2015.", ističu iz IEA. "Pritisak na  OPEC da smanji svoju proizvodnju sve više jača, ali u ovom trenutku izgleda da  nema jasnog konsenzusa o službenom smanjenju proizvodnje uoči njihove ministarske konferencijea u Beču" zakazane za iduću nedeljum kaže IEA. Proizvodnja članica OPEC-a u oktobru je nešto smanjena, za 150.000 barela dnevno (bd), na ukupno 30,60 miliona bd, što je i dalje iznad službeno dogovorene kvote od 30 mbd. IEA procenjuje da će potražnja za OPEC-ovom naftom iduće godine iznositi 29,2 mbd, čime je snizila svoju raniju procenu za 100.000 bd. A rast globalne potražnje za naftom u 2015. u IEA i dalje procenjuju na 1,13 mbd, s ove godine zabeleženih 680.000 bd, najnižeg nivoa u poslednjih pet godina. "Sve je jasnije da smo ušli u novo poglavlje u istoriji naftnih tržišta", konstatuje IEA, a prenosi bilten NEDELJA srpskog Nacionalnog naftnog komiteta (NNKS).

Pet najvećih gubitnika na pojeftinjenju nafte

NJUJORK -   u uvodniku  u četvrtak navodi kojih će pet zemalja biti najviše pohođeni padom cena nafte, koja je i ove nedelje nastavila da gubi vrednost spištajući cenu Brenta prvi put u više od četiri godine ispod psihološke granice od 80 dolara, preko 30% manje od 115$ koliko se barel severnomorskog brenda prodavao u junu. (1) Sa cenom nafte od 50 do 60 dolara proizvodnja škriljne nafte u SAD mogla bi da bude u potpunosti obustavljena. (2,3) Nigeriji i Venecueli  je potreban barel od 126$ da bi održale budžet na pozitivnoj nuli, ocenila je Deutche Bank. (4) Iranu je budžetska ravnoteža narušena već sa cenom nafte od 135$. (5) Rusija, prema ovom portalu, može biti najveći gubitnik, jer joj je potrebna cena nafte od 100$ da bi održala državnu kasu u ravnoteži, prenosi  NEDELJAwpcserbia.
SUSEDI I REGION JUGOISTOČNE EVROPE 
 
Hrvatska protiv predloga EC za smanjenje poreza za efektivnija goriva

ZAGREB - Hrvatska se usprotivila predlogu Evropske komisije da se prilikom oporezivanja energenata uzmu u obzir emisije CO2 i energetski sadržaj, odnosno da energetski efikasnija goriva imaju manji teret poreza, umesto sadašnjeg oporezivanja po količini, prenosi 19. novembra Energetika-net.  Hrvatska argumentuje da bi se, pored uticaja takvog obračuna akciza na standard građana, njoj susedne države našle u konkurentnijem položaju prilikom kupovine goriva. Hrvatska je protiv i dodatnog poreza na električnu energiju koja koriste električna i hibridna vozila jer bi usporila razvoj tog sektora. Protiv ovog poreza je i Nemačka pa se veruje da će  ova tema biti odložena. Inače Evropska komisija je pre tri godine predložila reformu sistema oporezivanja energenata, a predsedništvo EU je ponovo stavilo predlog na raspravu. wpcserbia

HEP će do 2019. u revitalizaciju HE uložiti 274 miliona evra

ZAGREB - Predsednik Uprave Hrvatske elektroprivrede (HEP) Perica Jukić rekao je da će ta kompanija uložiti u revitalizaciju hidroelektrana do 2019. godine 2,1 milijardu kuna (oko 274 miliona evra). „Hrvatska, najviše zahvaljujući hidroelektranama, ima značajno veći udeo obnovljivih izvora u potrošnji energije od proseka EU, pa je zemlji zato u interesu da postojeće hidroelektrane što duže održava u što boljem stanju, poboljšava njihove performanse i povećava im snagu“, rekao je Jukić u govoru na prošlonedeljnoj svečanosti obeležavanja tri decenije rada HE Velebit. energetika-net  

 
Hrvatska: Uskoro obavezno izveštavanje o cenama naftnih derivata 

ZAGREB - Hrvatska vlada će do kraja godine doneti uredbu  o obaveznom izveštavanju o cenama naftnih derivata,  a uskoro će biti i otvoren poseban portal sa informacijama o cenama goriva u Hrvatskoj saopšteno je 19. novembra  iz ministarstva privrede u Zagrebu. Ministar Ivan Vrdoljak objašnjava da je cilj ovih mera potsticanje konkurencije cenama na tržištu motornih goriva, kao i sprečavanje kartelskog dogovaranja cena naftnih derivata na štetu građana. Prepoznavši se u navodima ministra Vrdoljaka, istog dana oglasila se hrvatska naftna kompanija INA, rukovođena od strane mađarskog MOL-a, pojašnjavajući da niz elemenata utiče na cene goriva.  Među najvažnijim su prosečna cena derivata na mediteranskom tržištu, akcize, odnos kune i dolara, logistički trošak, sezonski uticaj i ponuda vrsta goriva na određenoj benzinskoj stanici.  Poslovni.hr, croenergo.eu

Bloomberg: Američka Klesch grupa želi Inu


ŽENEVA, ZAGREB, BUDIMPEŠTA - Bloomberg je prošle nedelje objavio da Klesch grupa, bazirana u Ženevi, vlasništvo američkog milijardera Garyja Klescha (foto), sprema ponudu za kupovinu MOL-ovih 49,1% udela u  Ini. Pozivajući se na dva anonimna izvora, upućena u ovo pitanje, Klesch grupa, koja se, pored ostalog bavi proizvodnjom i trgovinom naftom, već radi dubinsko snimanje u Ini. Gary Klesch rekao je u jednom nedavnom intervjuu da želi da kupi pet-šest rafinerija u Evropi, ali je iz njegove kompanije odgovoreno Bloombergu da  „za sad“ nemaju komentar na pomenutu informaciju. Američka agencija istovremeno navodi da je finansijski direktor Mola Jožef Simola rekao u sredu u intervjuu CNBC-u da će mađaska kompanija rado prodati udeo u Ini, ako ne uspe da se dogovori sa vladom Hrvatske o dva ključna kriterija. "Ina mora biti vođena kao profitabilna firma i želimo da zadržimo kontrolni udeo. Ako to ne uspe, rado ćemo prodati firmu", kazao je Simola. Tim povodom hrvatski ministar privrede Ivan Vrdoljak je rekao da ko god želi da kupi MOL-ov udeo u Ini treba da razgovara sa hrvatskom vladom, kao budućim partnerom i zajedničkim upravljačem, o planu razvoja kompanije. U pozadini spora između vlade Hrvatske i MOL-a oko Ine upravo se krije različito gledanje na   poslovnu strategiju kompanije, posebno njenog sektora prerade, u budućnosti.

Osigurana isporuka ruskog gasa u BiH

SARAJEVO - Snabdevanje gasom Bosne i Hercegovine za 2015. godinu je osigurano, saopšteno je u četvrtak iz kompanije Energoinvest d.d. Sarajevo, posle uspešnog završetka pregovora sa ruskim partnerom Gaapromom.  Predstavnici Energoinvesta i Gasproma su Sankt Petersburgu potpisali aneks ugovora, koji se odnosi na nesmetane isporuke gasa za BiH za 2015. godinu, prenose agencije. „Ovim aneksom Gasprom garantuje isporuku potrebne količine gasa tokom naredne godine, pod istim uslovima kao što je to bilo dogovoreno i u 2014. godini“, saopšteno je bez drugih pojedinosti iz Energoinvesta.

12. 11. 2014.

Stupila na dužnost nova Evropska komisija 
 
BRISEL – Luksemburžanin Žan Klod Junker i njegov tim zvanično su u subotu preuzeli dužnost od prethodnog „EU premijera“, Portugalca Žozea Manuela Barosa i njegove Komisije. Prvi potpredsednik Evropske komisije (EK), bivši ministar inostranih poslova Holandije Frans Timermans, biće ujedno i desna ruka Junkera. Slovak Maroš Ševčovič je, kao jedan od preostalih pet potpredsednika EK, preuzeo odgovornost i za segment energetske politike, koji je ranije objedinjavao bivši potpredsednik Komisije i komesar za energiju Ginter Etinger. Nemac Etinger ostaje u Komisiji, kao komesar za digitalnu ekonomiju. Novi Komesar za energiju u „vladi“ EU je Španac Migel Arijas Kanjete, za razliku od prethodne Komisije, ovaj put podređen njenom potpredsedniku – Ševčoviču. AFP, DW

EU ulaže 647 miliona evra u ključne energetske projekte
 
 
BRISEL -  Države članice EU dogovorile su se prošle srede da izdvoje 647 miliona evra kao podršku realizaciji prioritetnih energetskih infrastrukturnih projekata, najvećim delom u oblasti prirodnog gasa u regionu Baltika, u Centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Prema saopštenju za medije iz Evropske komisije, sredstva će se izdvojiti iz EU programa Instrument za povezivanje Evrope (CEF). Osim izgradnje novih gasovoda, ovi projekti obuhvataju takođe uvozne terminale za utečnjeni prirodni gas. Finansiraće se i projekti u inovativne tehnologije u oblasti električne energije, navodi se u saopštenju. Zajmovi u okviru programa CEF mogu da pokriju do 50% troškova odabranih projekata, mada u izuzetnim slučajevima  taj iznos može da obuhvati i finansiranje 75% projekta. Komisija navodi da će kasnije ove godine formalno usvojiti listu predloga koji će biti obuhvaćeni ovom finansijskom podrškom. europa.eu
 
 
UN: Do 2100. eliminisati emisije gasova staklene bašte! 

 
KOPENHAGEN - Neograničeno korišćenje fosilnih goriva mora brzo da bude obuzdano ako svet želi da izbegne opasne klimatske promene, a vlade treba do 2100. godine da svedu emisiju gasova staklene bašte (GHG) na nulu, stoji u najnovijem Izveštaju UN o klimatskim promenama, objavljenom 2. novembra u Kopenhagenu. U rezimeu Izveštaja, na kome je unazad godinu dana radilo 800 naučnika iz celog sveta, piše da do 2050. veći deo električne energije u svetu mora - i može – da počne da se proizvodi iz izvora s malom emisijom ugljen-dioksida. Emisija GHG, gde najveći udeo ima CO2, mora do 2100 da se svede "praktično na nulu", prenosi Reuters. "Preostalo nam je još vrlo malo vremena" da bismo reagovali uz prihvatljiv trošak, rekao je predsedavajući Međuvladinog panela o klimatskim promenama Rajendra Pachauri. Temperature u svetu već su u proseku porasle 0,85 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, a cilj UN je da se povećanje prosečne površinske temperature ograniči na 2 stepena Celzijusa. Izveštaj će biti glavni priručnik za predstavnike 200 zemalja koje bi trebalo da se saglase s UN-ovim dogovorom o borbi protiv globalnog zagrevanja na samitu u Parizu krajem 2015.

Greenhouse gas emissions drop brings EU near 2020 target

 
BRISEL – Evropska Agencija za prirodnu sredinu (EEA) saopštila je da su emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u EU smanjene u 2103. za bezmalo dva odsto, što približava ovaj blok nadomak cilja zacrtanog za 2020. EEA je objavila 28.oktobra da su emisije već smanjene na 19% i procenjuje da će taj iznos do 2020. dostići 21% ili čak 24% u odnosu na nivo iz 1990, zavisno od toga da li će planirane klimatske mere biti sprovedene u potpunosti. Agencija kaže da je EU takođe ispred praga ispunjenja preostala dva cilja za 2020. – dostizanja udela obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom miksu od 20% i povećanja energetske efikasnosti za 20%. Devet zemalja članica – Danska, Grčka, Kipar, Češka Republika, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Velika Britanije – su na putu da ispune sva tri pomenuta cilja, navodi EEA. AP

EU energetska unija ekonomski katastrofalna – objašnjava ekspert sa Harvarda

LONDON – Inicijativa o formiranju evropske energetske unije može biti politički privlačna opcija, ali bi njene ekonomske posledice bile katastrofalne, tvrdi u tekstu za The Moscow Times, saradnik Belfer Centra za univerziteta Harvard, Morena Skalamera. Ideja je izgrađena na pogrešnoj premisi da je formiranje energetske unije, ili drugim rečima, stvaranje jednog opšte-EU gasnog monopola sa sedištem u Briselu, rešenje za postavljanje svih zemalja članica u istu, ravnopravnu poiziciju prema Gaspromu. Autor analize navodi da izbor poljskog predsednika Donalda Tuska na mesto predsednika Evropskog saveta „nažalost može dati ovoj ideji potrebnu političku podršku“. Tusk je oživljavajući ove godine ideju energetske unije pošao od stava da EU treba zajedno da ugovara snabdevanje gasom sa Rusijom, bez tajnih klauzula i da Evropska komisija preuzme ulogu pregovarača u ime članica. Skalamera navodi četiri razloga zbog kojih je ova zamisao „ekonomski opasna“. (1) Udaljila bi Evropu od formiranja konkurentskog i fer tržišta. Imajući u vidu razlike u energetskim miksevima, porezima i regulativama EU članica, postojanje zajedničke spoljne energetske politike sa super-sedištem u Briselu je praktično neodrživo, a uz to i protivureči namerama Evropske komisije da formira slobodno unutrašnje tržište gasa. (2) Ugrozilo bi EU klimatske ciljeve, imajući u vidu Tuskovo zalaganje za korišćenje fosilnih goriva, posebno uglja na kome je oslonjena energetika Poljske. (3) Zasnovano je na pogrešnoj pretpostavci da SAD i Australija mogu izvozom utečnjenog prirodnog gasa rešiti pitanje zavisnosti Evrope od ruskog gasa. (4) Ojačalo bi vladavinu EU tehnokratije. U Evropi privatne kompanije ugovaraju svoje energetske poslove, piše ekspert sa Harvarda i konstatuje da im se ne sme oduzeti to pravo da prema svojim strategijama dogovaraju najbolje moguće opcije sa proizvođačima energije. U situaciji postojeće krize u Evropi, postojanje centralnog tela za nabavku gasa je demokartski posmatrano neobjašnjivo, i razara tradicionalnu ulogu Unije kao zaštitnika otvorenog tržišta i konkurencije, konstatuje Skalamera. 

Rusija počela da realizuje svoje obaveze iz tripartitnog ugovora o gasu

 
MOSKVA - "Ruska vlada je potpisala rešenje o najnižoj ceni za izvoz gasa u Ukrajinu, čime je ruska strana ispunila svoje obaveze iz sporazuma", rekao je portparol kompanije Gasprom. On je dodao da je Gasprom "spreman da obnovi isporuke gasa Ukrajini kada ukrajinski Naftogaz ispuni svoje obveze". Ruski premijer Dmitrij Medvedev je u subotu uveče potpisao rešenje o ceni od 378,22 dolara za 1.000 m3 gasa do 31. marta 2015. 

Šta obuhvata dogovor Rusija-Ukrajina-EU

BRISEL - Sporazum koji su sklopili Rusija i Ukrajina, uz posrednika u pregovorima i garanta za Ukrajinu, Evropske komisije, sastoji se od dva dokumenta: (1) Obavezujućeg protokola, koji su potpisali potpredsednik Evropske komisije Ginter Etinger i ministri energije Rusije i Ukrajine, Aleksanar Novak i Jurij Prodan i (2) Dodatka na postojeći ugovor o snabdevanju gasa između Gasproma i Naftogaza, koji su potpisali čelnici dveju kompanija, Aleksej Miler i Andrej Koboljev. Čitav paket obuhvata period od sada do kraja marta 2015. i traži od ukrajinsko-EU strane da isplati Rusiji zaostali dug od ukupno 3,1 milijardu dolara. Dug se obračunava po preliminarnoj ceni od 268,5$/1.000m3 i platiće se u dve rate: 1,45 milijardi dolara bez odlaganja i 1,65 mlrd.$ do kraja ove godine. U protivnom, Gasprom će od 2015. obustaviti isporuke gasa Ukrajini. Gasprom se, s druge strane, obavezao da se do kraja marta 2015. uzdrži od primene ugovorne klauzule „preuzmi-ili-plati“. Koboljev je dan posle potpisivanja sporazuma rekao jednom lokalnom TV kanalu da će EU i MMF finansirati otplatu „najvećeg dela celokupnog aranžmana“.  Konačna cena gasa za Ukrajinu, a time i konačan obačun dugovanja te zemlje za preuzeti ruski gas znaće se po okončanju arbitraže koja je po ovom pitanju otvorena između dve kompanije pred Arbitražnim institutom Privredne komore u Stokholmu, dogovoreno je na tripartitnim pregovorima. Što se tiče novih isporuka gasa dogovoreno je da ga ukrajinska strana avansno plaća. Cena će biti najviše 385$/1.000m3 i obračunavaće se prema formuli u postojećem ugovoru i uz diskonte vezane za popuste na ruske izvozne carine. Ukrajina će biti slobodna da naruči onoliko gasa koliko joj je potrebno, bez obaveza po klauzuli „preuzmi-ili-plati“, koja će u postojećem ugovoru biti zamrznuta. Ukrajina predviđa da do kraja 2014. godine uveze četiri milijarde kubika gasa u vrednosti 1,5 milijardi dolara, saopšteno je iz press službe Evropske komisije. europa.eu 

Moskva povodom odlaganja odluke o punom korišćenju kapaciteta gasovoda OPAL

MOSKVA - Ruski ministar energetike Aleksandar Novak okarakterisao je kao „isključivo politički potez“ odluku (bivše) Evropske komisije da ponovno odloži odgovor na zahtev Gasproma da mu se odobri da u potpunost koristi kapacitete gasovoda OPAL i time isporuči Evropi dodatnih 17,5 milijardi kubika gasa godišnje.  U septembru 2014. je istekao prvi rok za donošenje odluke o korišćenju celog, umesto polovičnog kapaciteta OPAL-a, koji sa severa na jug Nemačke transportuje ruski gas koji stiže magistralnim gasovodom Severni tok. Donošenje odluke je tada bilo prolongirano za oktobar, uz objašnjenje Evropske komisije da su potrebne „dodatne procene nekih tehničkih aspekata“, da bi početkom prošle nedelje Komisija praktično prebacila ovaj „vrući krompir“ novoj Komisiji koje je stupila na dužnost prošle subote.  Stav EK je da Gasprom, kao istovremeno proizvođač, transporter i prodavac gasa, ne može da koristi 100% kapaciteta OPAL-a, nego najviše 50%, a da ostatak kapaciteta prepusti konkurentskim snabdevačima Takav stav je u skladu s odredbama Trećeg energetskog paketa. Tranzitni kapacitet 470 km dugog plinovoda iznosi do 35 mlrd. m3 godišnje. Gasprom je zatražio da se OPAL izuzme iz nadležnosti Trećeg energetskog paketa, kao što je to odobreno gasovodu Severni tok. To je podržala i Nemačka, partner Gasproma u Severnom toku, prenosi agencija RIA Novosti.

Gasprom njeft tužio EU zbog sankcija
 
MOSKVA – Gasprom njeft je saopštio 28. oktobra  da je evropskom Sudu pravde podneo tužbu protiv Evropske unije zbog sankcija nametnutih ovoj naftnoj kompaniji u okviru poslednjeg paketa mera protiv Rusije zbog navodne uloge koju Moskva ima u tokovima ukrajinske krize. Predstavnik kompanije nije obrazlagao odluku. Sankcije EU ograničavaju, pored ostalog, Gasprom njeftu mogućnost zaduživanja kod evropskih kompanija. wpcserbia

SAD obustavile istragu protiv BP i Statoila o manipulisanju cenama - EU nije

 
LONDON/BRISEL – Naftni kolosi BP i Statoil saopštili su 28. oktobra  da je američka Federalna trgovinska komisija (FTC) zatvorila, bez podnošenja tužbi, istragu protiv te dve kompanije o njihovim navodnim anti-konkurentskim postupcima u izveštavanju o cenama nafte i derivata, dok se istraga u Evropskoj uniji istim povodom nastavlja. Evropski regulatori su u maju 2013. pretresli kancelarije te dve naftne kompanije, kao i Royal Dutch Shell-a u okviru istrage o navodnoj manipulaciji cenama nafte i biogoriva, potseća Reuters.  Iz BP-a i Statoila je rečeno da ih je FTC 1. oktobra obavestio o odluci, dok je Shell odbio  da komentariše pitanje Reutersa.  Istraga obuhvata sumnje da su kompanije dostavljale vodećoj svetskoj agenciji za praćenje cena nafte, Plattsu, netačne cene kako bi na bazi reagovanja tržišta na te podatke sklapali poslove vredne milijardi dolara. Iz Plattsa je saopšteno da ova agencija nije obaveštena iz FTC-a da je istraga o nameštanju cena energenata zatvorena, niti su joj dostavljeni bilo kakvi nalazi. Iz kancelarije evropskog komesara za konkurenciju je saopšteno da se istraga Evropske komisije nastavlja. Početkom ovog meseca istražioci evropske komisije za konkuenciju pretresli su i kompanije koje proizvode biogoriva u dve EU države u sklopu iste istrage. wpcserbia

Verbund izlazi iz Bugarske, uskoro i Franuske i Italije

SOFIJA - Najveća austrijska energetska kompanija Verbund prodaje svoj vetro-park na bugarskoj obali Crnog mora. Kako saznaju sofijske Novinite, kupac je bugarska finansijska firma Inovent Holding. Nisu objavljeni detalji ni vrednost posla koji bi trebalo da se finalizuje do kraja 2014. Elektrana ima snagu 16 MW i proizvodi energiju za 14.000 domaćinstava.  Verbund ovu odluku objašnjava novom strategijom fokusiranja kompanije na tržišta Austrije i Nemačke. Osim izlaska iz Bugarska, Verbund najavljuje sličan scenario i za svoje poslove u Francuskoj i Italiji.

Američka kompanija kupuje 201 MW vetro i solarnih elektrana u Austriji. Slovačkoj i Češkoj

BEČ  - Američka kompanija ContourGlobal saopštila je 27.oktobra da kupuje ukupno 201 MW kapaciteta u vetro i solarnim parkovima u Austriji, Slovačkoj i Češkoj republici od bankarske grupacije Raiffeisen. Firma je, naime, potpisala ugovor o kupovini portfolija austrijske banke koji čini osam vetroparkova u Austriji, kombinovanog kapaciteta 161 MW, plus jedan broj solarnih elektrana u Češkoj i Slovačkoj ukupne snage 40 MW. SeeBiz

Oksfordski Institut: Zašto Evropa ne može bez ruskog gasa
 
 
LONDON – Evropa neće značajnije smanjiti zavisnost od ruskog gasa, barem u narednih deset godina, a verovatno ni duže, pokazuje studija koju je ove nedelje objavio Oksfordski institut za energetske nauke. Eksperti OIES ukazuju na sledeće razloge (1) Kupci su zatočenici dugogodišnjih ugovora sa Gaspromom. Večina ugovora je na 10 do 35 godina. Do sredine 2020-ih evropski kupci će biti obavezni da preuzmu najmanje 75% količine ruskog gasa uvezene u 2013. (2) Drugi snabdevači ne mogu da nadomeste ruski gas. Proizvodnja gasa u Norveškoj će, prema procenama, dostići vrh i krenuti na dole sa krajem ove dekade. Proizvodnja gasa iz arktičkih nalazišta će premašiti postojeće cene tog energenta, dok je uvoz iz severnoafričkog regiona blokiran zbog političkih previranja. (3) Proizvodnja škriljnog gasa u Evropi teško da će obezbediti značajnije snabdevanje u narednim dekadama. (4) Snabdevanje LNG-om je preskupo, a cene podižu kupci u Aziji, na Bliskom istoku i u Južnoj Americi, primorani da uvoze utečnjeni gas. Bloomberg wpcserbia

Goldman Sachs dodatno umanjio prognozu za cene nafte u 2015.

 
NJUJORK – Investicioni bankarski kolos Goldman Sachs dodatno je prošle nedelje umanjio prognoze kretanja cena dva ključna brenda nafte do kraja ove godine i u 2015, objašnjavajući to pretrpanom ponudom ove sirovine na tržištu, uz stagnaciju potrošnje kod najvećih korisnika. Goldmanova prognoza glasi da vrednost barela američke lake (WTI) nafte mora da padne na 75 dolara kako bi se zaustavilo usporavanje proizvodnje i stabilizovali faktori podrške rastu cena. Banka je za iduću 2015. godinu predvidela prosečnu cenu WTI od oko 74 dolara, umanjujući time za bezmalo 18%. svoju raniju procenu od 90 dolara. Istovremeno su analitičari banke smanjili projekcije za severnomorsku Brent sirovu naftu na 85 dolara za prvi kvartal 2015. i 80 dolara za drugo tromesećje, da bi se njena vrednost vratila na 85 dolara u drugoj polovini godine. The Street

Sa ovom cenom barela neisplativa nekonvencionalna proizvodnja nafte 

 
LONDON – Pad cena nafte mogao bi ostaviti netaknutim novootkrivena velika ležišta nafte i gasa na severu Evrope, uskrativši tržište za potencijalnih preko milijardu barela ekvivalenta nafte (ben) za doglednu budućnost, piše Reuters. Uz odluke naftnih kompanija da srežu za petinu kapitalne investicije, otkrića u norveškim vodama Arktika pri sadašnjim cenama nafte nisu isplativa za eksploataciju, dok bi stara britanska polja mogla biti prevremeno zatvorena, navodi agencija.  Eksperti koje citira agencija procenjuju da bi osetniji pad cena nafte u naredne dve godine odložio razvoj ležišta od oko milijardu barela nafte i gasa u Norveškoj i umanjio proizvodnju te zemlje u 2025. za oko 400 hiljada barela na dan, sa 1,43 miliona barela koliko je ona proizvodila prošle godine. Prema procenama firme Nordea  Markets, već sa cenom nafte od 80 do 85 dolara, nije profitabilna proizvodnja iz gigantskog norveškog arktičkog polja Johan Castberg (foto: maketa platforme) , u kome leži do 600 miliona barela nafte. Prema procenama Goldman Sachs-a evropskim integrisanim naftnim kompanijama potrebna je cena nafte od 122 dolara da bi im u 2015. ostali neutralni slobodni finansijski tokovi, imajući u vidu njihove sadašnje budžete za kapitalne troškove. Jedina investicija koja sigurno ide dalje je Statolov 18 milijardi dolara skup projekat Johan Sverdrup u Severnom moru, gde se troškovi proizvodnje procenjuju na ispod 40$ po barelu. Polje ima rezerve do 2,9 milijardi ben i očekuje se da od 2019. proizvodi do 650.000 barela dnevno. Na britanskoj strani Severnog mora, stara polja su u još težoj situaciji jer im finski troškovi rast zbog poskupljenja servisiranja starih platformi, dok prihodi padaju sa smanjenjem proizvodnje i pojeftinjenjem nafte. wpcserbia

 
Baltičke države dobile plutajući LNG terminal „Nezavisnost“
 
 
KLAIPEDA (Litvanija) – Litvanija je 27.oktobra  dobila prvi LNG terminal, čime su ova i susedne Baltičke države dobile mogućnost alternativnog snabdevanja prirodnim gasom, mimo onog koji stiže gasovodom iz Rusije, javljaju agencije. U litvanskoj luci Klaipeda, naime, u pogon je pušten plutajući terminal za LNG pod eksplicitnim imenom „Nezavisnost ('Independence'). Brod sa pogonom za regasifikaciju LNG-a, iznajmljen od norveške firme Höegh LNG, biće usidren u toj luci na Baltičkom moru i omogućiće Litvaniji, ali i Letoniji i Estoniji uvoz dva miliona tona gasa godišnje. Prve komercijalne isporuke očekuju se od januara 2015. godine. Kapacitet LNG terminala može da zadovolji 100% potrošnje gasa u Litvaniji i 90% druge dve Baltičke države. wpcserbia

Mađarska trenutno ima uskladištenih 4,1 milijardu kubnih metara prirodnog gasa

 
BUDIMPEŠTA - Mađarska trenutno ima više od 4,1 milijardu kubnih metara gasa raspoloživih za potrošnju u svojim skladištima, a njihovo punjenje se i dalje nastavlja, saopštilo je prošle nedelje ministarstvo nacionalnog razvoja te zemlje. Nivo popunjenosti gasnih skladišta je sada 10 odsto iznad proseka za proteklih šest godina, dodalo je Ministarstvo i konstatovalo da je snabdevanje zemlje ovim energentom bezbedno i u slučaju najgoreg scenarija izbijanja gasne krize u Evropi. Evropska komisija je u nedavnom izveštaju o rezultatima Stres testa snabdevanja Evrope gasom u slučaju prekida isporuka tog energenta iz Rusije pozvala Mađarsku da potpiše sporazume sa svojim susedima o korišćenju njenih rezervi gasa u vanrednim situacijama. XpatLoop.com

Bugarskoj smanjene isporuke ruskog gasa – „iz tehničkih razloga“

 
SOFIJA - Isporuke ruskog prirodnog gasa za Bugarsku su smanjenje, kazao je u petak v.d. bugarskog ministra privrede i energetike Vasil Štonov (foto). Kako je objasnio, pritisak uvoznog gasa u cevima bi trebalo da je iznad 38 bara, a on iznosi 30-35 bara, što znači da Bugarska prima manje gasa od ugovorenog. Prema neslužbenim informacijama, postoje tehnički problemi u Rusiji, ali Bugarska to ne može da proveri. Sadašnje manje isporuke gasa iz Rusije Bugarska nadoknađuje povlačenjem 1-2 miliona kubika dnevno iz podzemnog skladišta Čiren, što bi u perspektivi moglo prisiliti termoelektrane u toj zemlji da umesto gasa koriste mazut. Inače, bugarska državna kompanija Bulgargas je već obavestila toplane u zemlji da mora da im prepolovi isporuke gasa, pišu sovijske Novinite.

BH-gas trsži finansijske garancije za kupovinu ruskog gasa

 
SARAJEVO -  Kompanija BH-gas raspisala je javni konkurs kroz dva lota i po četiri tromesečna kvartala za osiguranje bankarskih garancija prema isporučiocima prirodnog ruskom Gaspromu i srpskom Srbijagasu, prenosi 3. novemvra Capital.ba. Kako saznaje portal, procena kompanije je da će joj biti neophodno blizu 40 miliona KM (Gaspromu oko 36,26 miliona, Srbijagasu oko 2,6 miliona KM) kako bi ovi isporučioci obnovili isporuke gasa od koga zavise industrijski potrošači, ali i život u Sarajevu i mnogim drugim sredinama. Prošle nedelje Dnevni avaz je objavio da je ruska firma smanjila isporuku gasa BiH za 35%, zbog čega je BH-gas prinuđen da danima redukuje isporuke Sarajevogasu, što se nepovoljno odrazilo na građane Sarajeva, navodi list. Za sada nije poznato koja će banka biti garant za redovno plaćanje gasa Rusima, s obzirom na to da je propao i tender ove firme koji se odnosio na izdavanje garancije i za tekuću godinu. Avaz tvrdi da BH-gas već dve godine nije obezbedio garanciju prema Rusima, iako će se dug Gaspromu s oktobarskom fakturom popeti na 22 miliona KM.

6. 11. 2014.

Mađarska podržala gradnju Južnog toka
Mađarska provodi odvojeni proces autorizacije za Južni tok , te ne krši EU regulativom
Mađarski parlament u srijedu navečer usvojio je Amandman kojim se otvara put za izgradnju Južnog toka u toj državi . Tamošnji premijer Viktor Orban, naglasio je da je Odlučan Kad je reč o realizaciji Južnog toka jer iako traju nemiri u Ukrajini gas mora moći stići u Mađarsku , te da je za to potreban Još jedan plinovod . Glasnogovornica Europske komisije Ana - Kaisa Itkonen rekla je da Mađarska provodi odvojeni proces autorizacije za gradnju gasovoda , koji nije PROTIVAN relevantnoj regulativi europskoj . Takva autorizacija temeljena treba biti na nediskriminirajućim sam Transparentno objavljenim kriterijima , dodala je . Evropska unija je u kontaktu s mađarskom vladom od koje će zatražiti pojašnjenja o razvoju situacije vezano za Južni tok


Kinetička Elektrana u Vukovaru ?

Elektrana radi na potisak vode u spremnicima , bila bi prva u regiji
Kompanija Roch inovativni Balkan u sastavu Holdinga spasiti planetu AG , koji ima sjedište u Švicarskoj i predstavništvo u Srbiji , namerava u Vukovaru izgradi prvu elektranu kinetičku u regiji , objavio je Glas Slavonije . " Reč je o Elektrani koja nudi jeftinu " zelenu energiju " jer radi na potisak vode u spremnicima . Ovde se ne radi ni o vjetroelektrani ni o solarnoj Elektrani . Da je zapravo Kategorija za sebe koja nudi jeftiniju električnu energiju zelenu , tvrtkama koje se odluče za izgradnju postrojenja takvoga Brz Povrat uloženog novca i Ekstra dobit " , rekao je Dejan Stojsavljević , predstavnik Holdinga . Holding namerava Vukovarcima ponuditi izgradnju elektrane kapaciteta minimalnog Od 5mV koja u najskupljoj opciji proizvodi kVh električne energije po cijeni od tri eurocenta . Za takvu elektranu Potrebno je oko 500 m2 , ako nije potpuno automatizirana , zapošljava Sedam ljudi . Na godinu proizvede 43,2 miliona kVh i radi bez pauze . Uloženi novac Moguće je vratiti za nešto više od četiri godine , rekao je Stojsavljević , dodavši da je plan za zaposliti 70 do 80 ljudi. Potencijalna lokacija je u Gospodarskoj zoni . Za investiciju je potrebno 16 miliona evra , Traže se investitori

20. 10. 2014.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST – Još jedna prekretnica u sigurnosti energetskog snabdevanja

Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika upravnog odbora kompanije Gasprom i dr Karsten Hukert, predsednik izvršnog odbora kompanije VNG - Verbundnetz Gas AG, sastali su se u Berlinu kako bi proslavili petogodišnjicu podzemnog skladišta Katarina. U čast prvih pet godina poslovanja, kompanija Erdgasspeicher Peissen GmbH (EPG) je započela radove na prvoj kaverni koja je ispirana u ime kompanije u Bernburgu u Nemačkoj. Rezultat toga je da EPG – u zajedničkom vlasništvu kompanija VNG Gasspeicher GmbH (VGS) i GAZPROM Germania GmbH – sada na raspolaganju ima 158 miliona kubnih metara prirodnog gasa u tri podzemne kaverne u okviru podzemnih skladišta Katarina. Kompanija je kupila prve dve kaverne u oktobru 2011. i aprilu 2012. godine od kompanije VGS, koja je 40 godina vodila obližnje skladište Bernburg.

„Ova skladišta predstavljaju ključni stub evropske energetske sigurnosti kada je u pitanju prirodni gas. Sa završetkom ove nove kaverne u podzemnom skladištu Katarina, objekat sada može da primi dovoljno prirodnog gasa da bi se svake godine obezbedilo stabilno snabdevanje za 300.000 domaćinstava“ izveštava Ivan Skorij, jedan od dva generalna direktora EPG-a. „Već 40 godina VGS zaposleni u Bernburgu pokazuju kako se može postići sigurno i efikasno poslovanje u podzemnom skladištu, pritom garantujući konstantno stabilnu isporuku prirodnog gasa. Podzemno skladište Katarina sada takođe ubira beneficije zbog ovih ekspertiza“ dodaje dr Voker Busek, generalni direktor EPG-a i VGS-a.

Baš kao i susedno podzemno skladište Bernburg i Katarina je skladišni objekat tipa kaverne. Takve kaverne su stvorene bušenjem i ispiranjem podzemnih deponija/naslaga mineralne soli do dubine od 500 do 700 metara. U tom procesu, voda se koristi za razlaganje soli i njen prenos do površine. Podzemno skladište Katarina je konstantno u ekspanziji u saradnji sa lokalnom industrijom soli, sa ukupno 12 kaverni koje pružaju upotrebljivu zapreminu od oko 600 miliona kubnih metara skladišnog prostora, čija izgradnja je u planu. Poređenja radi, ukupan kapacitet šest skladišnih prostorija kojima upravlja VGS iznosi oko 2,7 milijardi kubnih metara. Podzemno skladište Bernburg skladišti oko milijardu kubnih metara prirodnog gasa. Zajedno sa svojim evropskim partnerima, Gazprom Germania ima akcije u skladištima ukupnog kapaciteta oko 1,2 milijarde kubnih metara.

Od početka ove godine, primetan napredak je napravljen u izgradnji budućih površinskih objekata skladišta Katarina. Nakon napora da se pripreme prostorije, radovi su započeli u jesen 2014. godine na izgradnji funkcionalnih i energetskih struktura snabdevanja, kao i kompresorske jedinice. U međuvremenu, info centar je već počeo da dočekuje posetioce koji bi želeli da saznaju nešto više o novim skladišnim objektima. Aktivnosti planirane za narednu godinu obuhvataju izgradnju jedinica za dehidraciju gasa, obradu i kompresiju, zajedno sa sporednom linijom koja će povezivati podzemno skladište Katarina sa gasovodom JAGAL. Ispod površine zemlje, broj kaverni do 2017. godine treba da se poveća na sedam, što će već omogućiti da objekat postigne svoj maksimalan učinak povlačenja (oko 24 miliona kubnih metara dnevno).

Kompaniju Erdgasspeicher Peissen GmbH (EPG) osnovali su GAZPROM Germania GmbH i VNG — Verbundnetz Gas AG u maju 2009. godine. U naporima da odvoji sektore za prevoz i skladištenje, VNG je 2012. godine prebacio svoj udeo u EPG na ćerku kompaniju VNG Gasspeicher GmbH (VGS). U svojoj ulozi kao projektna i izvršna kompanija, EPG je odgovorna za izgradnju i operacije podzemnog skladišta Katarina. Objekat je tako nazvan u čast ruske carice Katarine II, koja je rođena kao princeza Sophie von Anhalt-Zerbst pre 282 godine. Nakon završetka svih radova, podzemno skladište Katarina će imati upotrebljiv kapacitet skladištenja od oko 600 miliona kubnih metara prirodnog gasa i kapacitet povlačenja od 24 miliona.

15. 10. 2014.

Gaspromovi IFRS rezultati za drugi kvartal 2014. godine: povećana količina i prodaja podstiču rekordne slobodne novčane tokove (FCF)
 Gasprom je jedna od najvećih svetskih vertikalno integrisanih naftnih i gasnih kompanija u pogledu rezervi, proizvodnje i tržišne kapitalizacije. Ovi rezultati pokazuju odlične operativne mogućnosti i u domaćoj i u međunarodnoj prodaji u okviru portfolija imovine, sa povećanjima i u količini i neto prodaji na svim glavnim tržištima Gasproma.
 Uprkos dva značajna jednokratna bezgotovinska računovodstvena problema, koja su negativno uticala na dobit, jačina kompanije se vidi u rekordnim slobodnim tokovima novca koji su omogućili Gaspromu da smanji neto dug na 894.547 miliona rubalja:
 ·         Nakon što se formalizuje gasni sporazum između Rusije i Ukrajine, značajan deo od ukupno 215.832 miliona rubalja provizije od Ukrajine za prvu polovinu 2014. godine bi trebalo da bude preokrenut;
·         Kompanija je takođe pretrpela određene gubitke na kursnim razlikama usled blage apresijacije rublje u drugom kvartalu 2014. godine.
 Ostali pozitivni trendovi uključuju umanjenje korporativnog duga Gasproma, kao i neminovnog sporazuma sa Ukrajinom koji se očekuje. Vode se i pozitivni pregovori kako bi se povećala isporuka Kini putem „zapadne“ rute (tzv. „Altai“ projekat), obezbeđujući do 30 bcm gasa godišnje, s tim da bi količine mogle još da se prošire na 100 bcm godišnje. Gasprom i CNPC su 13. oktobra 2014. godine potpisali tehnički prilog sporazuma o kupovini i prodaji prirodnog gasa preko „istočne“ rute, koji je bio potpisan 21. maja 2014. godine, koji detaljno opisuje izgradnju gasovoda „Energija Sibira“ i utire put uspešnoj implementaciji projekta.
 Operativni rezultati:
 Povećane količine prirodnog gasa izvezene u Evropu, uz povećane cene u svim segmentima i velikom napretku u proizvodnji nafte, fluida i električne energije, što je u skladu sa Gaspromovim strategijama rasta i diversifikacije prihoda.

  

H1* 2014 (RUB, mln)

H1 2013 (RUB, mln)

% promene

Prodaja gasa Evropi

883.196

824.419

+7%

Količine u BCM

86,0

85,5

+0,5%

 

 

 

 

 

H1 2014 (RUB, mln)

H1 2013 (RUB, mln)

% promene

Prodaja gasa bivšim sovjetskim republikama

262.947

179.555

+46%

Količine u BCM

30,7

27,4

+12%

 

H1 2014 (RUB, mln)

H1 2013 (RUB, mln)

% promene

Neto prodaja rafiniranih proizvoda

793.632

639.643

+24%

Neto prodaja električne i toplotne energije

218.683

179.566

+22%

 

H1 2014 (RUB, mln)

H1 2013 (RUB, mln)

% promene

Ukupna prodaja

2.873.932

2.568.122

+12%

*H1 – prva polovina
 Finansijski rezultati:
 ·         Doćiće do značajnog porasta glavnih prihoda. Gaspromov izvoz u Evropu povećao se za 7% na međugodišnjem nivou na 883.196 miliona rubalja, dok su prihodi od zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza porasli za 46% na međugodišnjem nivou na 262.947 miliona rubalja, i to zahvaljujući većim skladišnim kapacitetima Ukrajine.
 ·         Operativni troškovi su se povećali za 31% u šestomesečnom periodu završno sa 30. junom 2014. godine i to na 2.248.659 miliona rubalja u poređenju sa 1.718.884 miliona rubalja u istom periodu prošle godine.
 ·         Gaspromovi slobodni novčani tokovi (Free Cash Flow - FCF) ostali su pozitivni u prvoj polovini 2014. godine, pošto je kompanija imala jaku podršku od slabije rublje na strani kapitalnih izdataka. Generisanje slobodnih novčanih tokova u prvoj polovini 2014. godine na 260.603 miliona rubalja može se porediti sa ukupnim rezultatom za 2013. godinu.
 ·         Gaspromov neto prihod se smanjio na 450.578 miliona rubalja u prvoj polovini 2014. godine, -23% međugodišnje, usled Ukrajinskog duga.

 

1. 10. 2014.

Moody’s: Niske cene električne energije do kraja dekade
 
Informacije objavljene u ovom Biltenu ne treba tumačiti kao opredeljenje AERS prema temama kojima se bave
LONDON - Evropske energetske kompanije nastaviće da trpe zbog niskih veleprodajnih cena električne energije do kraja ove dekade, zbog uticaja porasta proizvodnje iz obnovljivih izvora i niske potrošnje, ocenjuje u sredu rejting agencija Moody’s. Ovome treba dodati i činjenicu da su profitabilne evropske elektrane na ugalj prinuđene na zatvaranje zbog sve oštrije evropske klimatske regulative, prenosi Reuters. Reperske nemačke veleprodajne cene električne energije smanjene su od proleća 2011. za preko 40% sa visine na koju su dovedene posle katastrofe u japanskoj nuklearki Fukušima. Moody’s u izveštaju „predviđa donošenje dodatnih mera (energetske) politike i reformi koje će negativno uticati na evropski elektroenergetski sektor“.  Instalisani obnovljivi, mahom solarni i onshore vetro-parkovi u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji i Nordijskom regionu dostigli su 290 gigavati (GW) na kraju 2013.(sa 205 GW u 2009.), što je ekvivalent bezmalo 300 standardnih evropskih nuklearnih elektrana. Američka bonitetna agencija predviđa da će u Nemačkoj cene megavat-časa (MWh) ostati niske, između 30 i 34 evra, uprkos zatvaranju  nuklearki u toj zemlji do 2022.  U Italiji, niže cene gasa i mala potrošnja će voditi cene struje na veleprodajnom tržištu na dole do 2020, i predviđa da sa sadašnjih 52-54 €/MWh siđu na 47/52 €/MWh do 2020. Kompanije ovog sektora će i u Britaniji biti suočene sa regulatornim i političkim rizicima, iako će tamo cene električne energije od trenutno oko 50 funti (85€) ostati iznad onih u kontinentalnoj Evropi, navodi Agencija. Francuska državna kompanija EDF će takođe biti pogođena niskim cenama, posebno sa uklanjanjem regulisanih tarifa, dodaje Moody’s, koji jedino u Španiji očekuje blagi 

Selektovao i uredio Dušan Daković – dusan.dakovic@aers.rs
 
Ministarski sastanak Energetske zajednice – predlozi i primedbe
KIJEV – Ministarski savet Energetske zajednice (EnZ) izrazio je zabrinutost na sastanku u Kijevu, 23. septembra zbog odsustva napretka, „ili čak nazadovanja“ u reformi elektroenergetskih i gasnih tržišta u nekim zemljama članicama, kao i zbog odsustva integracije regionalnog energetskog tržišta. Među kratkoročnim merama, usvojenim na konferenciji, ministri su u cilju privlačenja kapitala zatražili sprovođenje  koncepta "one stop shop", tj, da učesnici na tržištu posao mogu da završe dolazeći samo na jedno mesto. Takođe i harmonizaciju procedure izdavanja dozvola za investiranje u sektor energetike, pružanje tehničke podrške ugovornim članicama, posebno u oblasti implementacije Trećeg energetskog paketa. Među kratkoročnim merama je i potreba jačanja učešća tela zemalja članica EnZ u postojećim institucijama EU u oblasti energetike, posebno Agencije za saradnju energetskih regulatora (ACER). Ministri su se dogovorili da o dugoročnim  merama odluku donesu na sastanku na jesen iduće godine uključujući pitanja geografskog područja koje EnZ treba da obuhvati, kao i jačanja procedura vezanih za obaveze sprovođenja zakona. Od Bugarske, Makedonije i Srbije je zatraženo da se bez daljih odlaganja pridruže Kancelariji za koordinisane aukcije prekograničnih kapaciteta. Na sastanku je zatraženo od svih zemalja članica da do 1. januara 2015. godine unesu u svoja zakonodavstva odredbe Trećeg paketa uz pomoć Sekretarijata EnZ. Predsedavanje EnZ u 2015. preuzima od Ukrajine Albanija. energy-community.org

Oettinger : EU ne treba da zaoštrava klimatske ciljeve, ako drugi to ne rade 
BRISEL – Evropski komesar za energiju Guenther Oettinger usprotivio se jednostranoj evropskoj politici smanjenja emisija ugljendioksida. Evropa treba da nastavi sa planiranim CO2 rezovima samo ako ostatak sveta pristane na globalnu borbu protiv klimatskih promena na ključnom samitu o klimi koji će se održati dogodine u Parizu, kazao je Oettinger. „Ako ne postoje obavezujući ciljevi smanjenja emisija u zemljama kao što su Indija, Rusija, Brazil, SAD, Kina, Japan i Južna Koreja – čije su vlade odgovorne za nekih 70% globalnih emisija – tada mislim da uistinu nije pametno da mi (EU) postavimo cilj smanjenja od 40%“, rekao je odlazeći komesar za energiju na jednoj naftno-gasnoj konferenciji u Briselu. The Guardian 

Barroso: EU će u oktobru usvojiti cilj smanjenja emisija gasova od 40%
NJUJORK - Evropska komisija će formalno predložiti za svojih 28 zemalja članica 40-procentno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030., rekao je 22. septembra predsednik Komisije Jose Manuel Barroso. On je u intervjuu za USA Today, na marginama Klimatskog samita UN, rekao da će zemlje EU usvojiti novo smanjenje na sastanku idućeg meseca.

EU parlamentarci odobrili davanje besplatnih dozvola za emisije gasova teškoj industriji 
 STRAZBUR - Komitet Evropskog parlamenta za prirodnu okolinu usvojio je u sredu, 24. septembra nadglasavanjem (34 pema 30 glasova) odluku da se evropskoj energetski intenzivnoj teškoj industriji odobre besplatne dozvole za emisije gasova, kako bi im se popravio položaj u odnosu na konkurenciju iz zemalja koje imaju labaviju klimatsku legislativu, poput SAD u prvom redu. Evropska komisija je u maju predložila da velika većina industrijskih sektora u periodu od 2015-2019. dobije gro dozvola besplatno, radi ispunjenja njihovih obaveza iz Sistema trgovine tim dozvolama (ETS). EurActiv

Evropska komisija odobriće gradnju nuklearke u Britaniiji
LONDON - Britanski planovi za nuklearnu renesansu koji se temelje na novoj nuklearki u Somersetu dobili su vetar u leđa sa informacijom da je devetomesečna evropska istraga o zakonitosti državne podrške tom projektu završila s predlogom da Evropska komisija odobri gradnju, prenose britanski mediji. Evropski komesar za tržišnu konkurenciju Joaquin Almunia inicirao je istragu o projektu gradnje nuklearke Hinkley Point C kada je britanska vlada odlučila da investitorima obeća državnu kreditnu garanciju i garantovanu  otkupnu cenu za električnu energiju koju nuklearka proizvede, osetno iznad tržišne. Država se ugovorom s EDF-om, naime, obavezala da će otkupljivati struju iz elektrane po ceni od čak 110 eva po MWh u narednih 35 godina Kako prenose mediji, istraga je došla do zaključka da je predloženih 17,6 milijardi britanskih funti subvencija (22,4 milijardi evra) u periodu od 35 godina u skladu s evropskim pravilima o državnoj pomoći privredi, iako nije sproveden konkurentan tenderski postupak. Hinkley Pointom upravljaće francuski EDF, koji će elektranu graditi u saradnji s dve kineske firme. Almunijin portparol rekao je za Guardian da će Evropskoj komisijipredložiti da donesu pozitivnu odluku. Odluka Europske komisije očekuje se u oktobru. Gradnja nuklearne elektrane Hinkley Point C trajaće deset godina i trebalo bi da košta 16 milijardi funti (20 milijardi evra). Planirano je da proradi 2023. i radi 60 godina. Nuklearka će imati dva EPR reaktora s ukupnim kapacitetom 3,2 GW (svaki po 1,6 GW), što bi je dovoljno za potrebe pet miliona domaćinstava, odnosno pokrivanje sedam odsto potrošnje električne energije u toj zemlji. 

Sankcije Zapada ugrožavaju petinu ruske proizvodnje nafte
SOČI – Nekih 100 miliona tona godišnje proizvodnje nafte, ili otprilike petina ukupne ruske proizvodnje, izloženi su riziku zbog sankcija kojima je toj zemlji zabranjena isporuka zapadne tehnologije i usluga, rekao je Vagit Alekperov, čelnik druge po snazi ruske naftne kompanije, privatnog Lukoila. Eksperti okupljeni na međunarodnom biznis forumu u Sočiju ocenili su, doduše, da ruske kompanije na duži rok mogu da se snađu bez zabranjene zapadne tehnologije. Ali po koju cenu? - pita u utorak Moscow Times. Otprilike četvrtina ruske proizvodnje nafte danas potiče iz teško dostupnih ležišta, uz pomoč tehnologije drobljenja  uljnih škriljaca, gde snažne američke pumpe pomažu u izbacivanju nafte na površinu zemlje, rekao je Alekperov. Većina automatizovanih sistema kontrole i komunikacione opreme u naftnoj industriji danas se nabavlja u SAD i Japanu, dodaje on. Lukoil nastoji da nađe zamenu za tu opremu kod kuće i u Aziji, ali sve neće moći da bude u potpunosti zamenjeno, navodi Alekperov. Krajem 80-ih godina Sovјеtski Savez je proizvodio 625 miliona tona nafte godišnje, isključivo uz pomoć domaće tehnologije. „Većina tehnologije koju danas uvozimo sa Zapada, uključujući i tehnike drobljenja (fracking), razvijena je u SSSR-u početkom 70-ih godina“, kaže Rustam Tankajev, glavni analitičar ruske Unije naftnih i gasnih proizvođača. Posle kolapsa Sovjetskog saveza taj proizvodni sektor je privatizovan, a novi vlasnici su zanemarili dalje inovacije, što je ostavilo ovu industriju „u dronjcima“, dodaje on. Prema Tankajevu, u nekim segmentima naftne privrede, poput škriljne nafte, nema alternative Zapadnoj tehnologiji. Prema njemu, poseban udarac je zabrana tehnologije za eksploataciju nafte u dubokom podmorju, jer ona nije razvijana u eri Sovjetskog saveza. Prema jednoj analizi američke banke Merrill Lynch, sankcije SAD i EU bi mogle da blokiraju priliv 500 milijardi dolara direktnih investicija koje je ruska vlada planirala da privuče u projekte eksploatacije podmorja Arktika do 2020. To može lančano izazvati dodatnih 300 milijardi dolara potencijalnih gubitaka u eksploataciji nekonvencionalnih ležišta nafte u Rusiji, procenjuje banka. Bilten NNKS

Kremlj sprema olakšice državnim naftnim kompanijama 
 MOSKVA – Četiri ruska ministarstva pripremaju set mera, uključujući i pravo na preferencijalni pristup postojećim poljima, kako bi podržali ruske naftne kompanije koje su pod udarom sankcija Zapada, kazao je u četvrtak pomočnik ministra energije Rusije Kiril Molodcov. Poslednjim proširenjem sankcija, 12. septembra, Evropska unija je zabranila pružanje usluga ruskom naftnom sektoru u istraživanju i proizvodnji nekonvencionalnih izvora nafte i onemogučila ruskim džravnim kompanijama Rosnjeft, Gasprom njeft i Transnjeft zaduživanje u zapadnim bankama, dok su SAD dan kasnije u okviru svojih finansijskih sankcija tu uključili i privatnu firmu Lukoil. RIA NovostiBilten NNKS

Guenther Oettinger protiv sankcionisanja ruskog gasnog sektora
KIJEV – Ruski gasni sektor ne bi trebalo da bude predmet EU sankcija povodom ukrajinske krize, kazao je u utorak potpredsednik Evropske komisije i komesar za energiju Guenther Oettinger. On je na ministarskom sastanku Energetske zajednice u Kijevu rekao da „pouzdano snabdevanje  (Evrope) energijom ne sme da postane poluga politike“. Oettinger je dodao da EU očekuje da pronađe kompromis sa Rusiijom kako bi obezbedila snabdevanje gasom u punim količinama i po tržištnim cenama. Brisel takođe razmatra mogućnost da pređe na pragmatična rešenja sa ruskim partnerima, prenosi ITAR-TASS uoči nastavka tripartitnih pregovora o gasu između EU, Rusije i Ukrajine, 26. septembra u Berlinu
 POSLOVI

ČEZ želi da širi poslove u Poljskoj i Slovačkoj
PRAG – Češki ČEZ saopštio je da želi da kupi većinski udeo u poljskoj kompaniji Energa, u sklopu plana širenja poslovanja u centralnoj Evropi. Portparol češke državne kompanije Danijel Benes precizirao je agenciji Bloomberg da razgovori sa Energom još nisu počeli. ČEZ-ovo zanimanje za poljsku kompaniju i želja da kupi udeo italijanskog Enela u slovačkom proizvođaču električne energije Slovenske Elektrarne Bloomberg ocenjuje kao zaokret u odnosu na raniju strategiju da izbegava kupovine poslova u inostranstvu, ali je čelnik češke kompanije Danijel Benes rekao da će meta akvizicija biti prvenstveno susedne zemlje. ČEZ je posle loših iskustava u Albaniji, gde su mu prošle godine nacionalizovani poslovi u toj zemlji i problema sa regulatornim vlastima u Bugarskoj i Rumuniji, zaustavio sva dalja kupovanja u regionu, podseća Bloomberg, Enel je u julu najavio nameru da proda poslove u Slovačkoj i Rumuniji kako bi smanjio dugovanja u visini 4,4 milijarde evra. Benes je počeo razgovore sa vladom Slovačke, manjinskim vlasnikom Elektrana o mogućoj kupovini njenog udela. 

A.Medvedev: Gasprom ne očekuje promene na tržitšu EU u 2015.
MOSKVA – Gasprom očekuje da njegove izvezene količine i prosečne cene gasa u Evropi iduće godine „ne budu ispod“ nivoa u 2014., rekao je potpredsednik kompanije Aleksandar Medvedev. U intervjuu za Reuters on je rekao i da ne očekuje da američki utečnjeni prirodni gas (LNG) poremeti Gaspromove planove širenja na tržištu Azije. Prosečna cena je projektovana na 350 dolara za 1.000m3 . Medvedev je rekao da i eventualnih 30 milijardi m3 američkog prirodnog gasa, što odgovara iznosu od 23 miliona tona LNG-a, na tržištu Azije ne bi bitnije uticalo na planove Gasproma. Agencije podseća da je ranije ove godine Gasprom neznatno skresao procene izvoza u Evropu ove godine na 157 milijardi m3.Bilten NNKS

Rosnjeft i Exxon otkrili veliko ležište nafte i gasa
MOSKVA - Zajednički poduhvat Rosnefta i ExxonMobila otkrio je u subotu velike količine nafte na Arktiku, prenele su agencije. Državna ruska naftna kompanija objavila je da je bušotina University-1 pronašla naftu u Karskom moru, a čelnik Rosnjefta Igor Sečin izjavio je da je ječ o nalazištu od 338 milijardi kubnih metara gasa i više  od 100 miliona tona nafte. Takav potencijal može se uporediti sa najvećim saudijskim naftnim poljima, komentarišu eksperti. "Bušenje je završeno u rekordnom vremenu - za 45 dana - u skladu sa svim tehnološkim i ekološkim standardima i zahtevima", navodi se u saopštenju Rosnjefta. Otkriveno naftno polje dobiće ime "Pobjeda", prenosi SEEbiz.
 SUSEDI I REGION JUGOISTOČNE EVROPE  
 
BiH izbegla sankcije Energetske zajednice
KIJEV, SARAJEVO  - Savet ministara evropske Energetske zajednice (EnZ) u utorak je privremeno odbacio predlog Sekretarijata te organizacije o uvođenju sankcija Bosni i Hercegovini zbog nedonošenja regulative o snabdevanju i distribuciji prirodnog gasa, objavilo je Ministarsvo spoljne trgovine i ekonomskih donosa BiH u Sarajevu. Iz Ministarstva ističu da je odbacivanje predloga o sankcijama izuzetno značajno jer su te kaznene mere podrazumevale radikalne finansijske restrikcije za BiH. Mnistar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Boris Tučić koji je učestvovao na sastanku Minisratskog saveta EnZ u Kijevu, ističe da je EnZ sada zauzela "realniji pristup" i da više neće insistirati da se to pitanje uredi na državnom nivou. Pošto između dva entiteta u BiH nije bilo saglasnosti oko državnog zakona sada je, navodi Tućić, predloženo da se to pitanje uredi kao u Belgiji, odnosno sporazumom između Federacije BiH i Republike Srpske. Time se, smatra Tučić, sada otvara širi prostor za eventualno postizanje dogovora u BiH o ovom pitanju "u skladu sa postojećim ustavnim ustrojstvom u BiH". Srna

Pariski sud prihvatio tužbu Rumunije protiv Enela
BUKUREŠT – Rumunsko ministarstvo energije saopštilo je prošle srede da je Međunarodni arbitražni sud u Parizu prihvatio tužbu te zemlje protiv italijanske energetske kompanije Enel, podnetu zbog kršenja ugovora o privatizaciji tamošnje distributivne elektroenergetske kompanije. Rumunija je u julu ove godine podnela tu tužbu tvrdeći da je italijanska kompanija prekrišila „prodajnu opciju“ (put option) iz ugovora o privatizaciji tamošnjeg distributera električne energije Electrica Muntenia Sud. Prema uslovima ugovora, Enel je do kraja 2012. trebalo da kupi još jedan udeo od 13,57% u distributeru od njenog vlasnika, rumunske državne elektroenergetske kompanije Electrica. Rumunija sada zahteva da Enel isplati 521,6 miliona evra za pomenuti udeo. Enel je kupio rumunskog udeo od 64,4% rumunskog distributera za 820 miliona evra u 2008. godini. Prema ugovoru o privatizaciji, državni distributer i snabdevač Electrica imao je pravo da proda, a Enel obavezu da kupi deo, ili ukupan udeo koji je država zadržala u Electrica Muntenia Sud, od 23.57%. Vlast je odlučila da udeo od 10% podeli zaposlenima u kompaniji, pa je Enel bio u obavezi da kupi preostalh 13,57%. Enel je u julu najavio prodaju njegovog udela u distributivnim i snabdevačkim kompanijama u Rumuniji, kao deo strategije jačanja finansijske likvidnosti ovog energetskog kolosa, podseća SeeNews.

Bugarski regulator traži izmene dugoročnih ugovora o otkupu struje
SOFIJA – Bugarska namerava, bilo da reprogramira njene dugoročne ugovore otkupa električne energije  (PPAs) sa privatnim proizvođačima obnovljive energije, ili da izmenama zakona u ovom domenu omogući povraćaj gubitaka koje državna kompanija NEK trpi na subvencionisanim cenama, saopšteno je iz regulatorne energetske komisije. NEK je zabeležio gubitak u trećem kvartalu od 121 milion evra, ponajviše što troškovi vezani za otkup OIE nisu bili uračunati u ceni po kojoj prodaje struju krajnjim potrošačima. Prema regulatoru, u tom minusu gotovo polovinu iznosa čini NEK-ova obaveza da otkupljuje proizvedenu električnu energiju iz dugoročnih ugovora sa američkim kompanijama AES i GlobalContour, operatera hidroelektrana Marica Istok 1, odnosno Marica Istok 3. Dodatnih 71 milion leva gubitaka dolazi iz činjenice da NEK-u u odobrenim troškovima nije uračunat pun iznos faktura koje isplaćuje proizvođačima OIE na osnovu PPAs-a. Regulator je ranije predložio da se izmene dugoročni ugovor potpisani 2001. sa dve američke kompanije tako da smanje garantovane cene za 30% iz marice Istok 1, odnosno 20% iz Marice Istok3. Regulator je takođe ocenio u izveštaju Evropskoj komsiji da ovi dugoročni ugovori o otkupu električne energije krše EU pravila dozvoljene državne pomoći. Novinite

Malo poskupljenje gasa u Bugarskoj
SOFIJA – Bugarski energetski regulator odobrio je povećanje cena prirodnog gasa u toj zemlji od 0,29% za poslednji kvartal ove godine. Maksimalna cena koju domaći gasni monopolista Bulgargas može odrediti snabdevačima i potrošačima povezanim na transportnu gasovodnu mrežu iznosiće 603,44 leva (394,5$) za 1.000 m3 (bez PDV-a i akciza), saopštila je bugarska regulatorna energetska komisija. Cena za potrošače  Bulgargasa povezane na mrežu niskog pritiska ne može da premaši 611,6 leva za 1.000 kubika, dodaje se u saopštenju.SeeNews

Bugarsko-rumunski gasni interkonektor startuje dogodine
SOFIJA – Gasni interkonektor između Bugarske i Rumunije očekuje se da proradi u 2015. godini, rekao je u utorak bugarski ministar energije. Vasil Štonov je, u na jednom energetskom skupu u Sofiji, naveo da će ovaj projekat, uz interkonektor koji se gradi između Bugarske i Grčke,  „imati ključnu ulogu u smanjenju zavisnosti te zemlje od jednog (ruskog) izvora energije“. Gasovod dužine 25 km će ispod Dunava povezati dva pogranična mesta i u maksimumu transportovati 1,5 milijardi kubika gasa godišnje. Gasovod prema Grčkoj treba da bude otvoren 2016, u dužini od 182 km, inicijalno sa tri, a kasnije sa mogućnošću transporta do pet milijardi kubnih metara gasa godišnje. Eventualno će se nadovezati na Trans-jadranski gasovod (TAP) koji je zamišljen da bude okosnica tzv. evropskog Južnog gasnog koridora, prenosi SeeNews. Južni gasni koridor čini mreža gasovoda koji polaze iz azerbejdžanskog mega polja Šah Deniz i idu do tržišta EU, a čine ga Južno kavkasko gasovodno produženje (SCPx), koje ide preko Azerbejdžana do Gruzije, Trans-anatolski gasovod (TANAP) preko Turske i TAP, koji polazi od granice Turske sa Grčkom, da bi preko Grčke i Albanije i Jadrana završio na jugu Italije. Bilten NNKS

Rumunsko-moldavski gasni interkonektor blokiran
BUKUREŠT - Gasovodni interkonektor Iasi-Ungeni  između Rumunije i Moldavije i dalje je van funkcije, mesec dana pošto je svečano otvoren kao prateći deo tzv. Južnog evropskog koridora. Prema saopštenju rumunskog ministarstva energije, razlog je u tome što partneriRomgas i Moldovgas nisu uspeli da pronađu dogovor oko uslova transporta. SeeNews

Hrvatskoj prihvatljiv predlog nove trase podmorskog kabla između Crne Gore i Italije 
BUDVA - Novi predlog trase za energetski kabl koji treba da poveže Crnu Goru i Italiju je za Hrvatsku sada prihvatljiv, jer u značajnoj meri manje ulazi u epikontinentalni pojas Republike Hrvatske, rekao je ministar privrede te zemlje Ivan Vrdoljak tokom učešća na regionalnoj konferenciji za zemlje zapadnog Balkana u Budvi. Zvanični Zagreb je  italijanskoj kompaniji TERNA više puta predlagao da trasa polaganja podmorskog kabla ne prelazi produžetak granice teritorijalnog mora između Hrvatske i Crne Gore i granicu epikontinentalnog pojasa između Hrvatske i Italije, odnosno da trasa može ići obodom istražnog prostora Južni Jadran i u tom slučaju odobrenje Hrvatske nije potrebno. Problem ranije predložene trase kabla bio je u tome što je prolazila kroz deo Jadrana na kome će se sprovoditi istraživanja nafte i gasa. Vijesti

RWE Energija čeka liberalizaciju gasnog tržišta
ZAGREB - Ključni preduslov za ulazak hrvatske podfirme nemačkog RWE, RWE Energije na tržište prirodnog gasa te zemlje su istinska liberalizacija tržišta u skladu s Trećim energetskim paketom, izjavio je direktor te firme Zoran Miliša u intervjuu za SEEnews. Na pitanje o potencijalima buduće berze električne energije, Miliša je kazao da se ništa bitno neće prominiti za krajnje kupce, ali će taj potez imati značajne implikacije na snabdevačkoj strani, jer će energija koju proizvodi Hrvatska elektroprivreda trgovanjem za dan unapred postati dostupna svim snabdevačima. RWE Energija kontroliše 5% hrvatskog tržišta, gde snabdjeva 2.500 preduzetnika i 75.000 domaćinstava.

30. 09. 2014.

Obim gasa koji je već isporučen Ukrajini – ovo pitanje nije diskutabilno, Ukrajina mora da plati taj gas.


·         Diskutabilna stavka  - cena, koju ispituje Arbitražni sud u Stokholmu.
·         Strane su se usaglasile o važnim osnovnim smernicama, tačnije o privremenom rešenju za zimu, takozvanom „zimskom paketu“. Ukrajina će platiti svoj neizmireni dug. To znači da će prebaciti 2 milijarde dolara Rusiji do kraja oktobra, i još 1,1 milijardu dolara do kraja 2014. Ukrajina će ukupno platiti 3,1 milijardu dolara za stare isporuke gasa.
·         Nakon isplate 2 milijarde dolara, Ukrajini će biti obezbeđeno 5 milijardi kubnih metara gasa uz uslov avansnog plaćanja.  Dogovorena cena za ove količine je 385 dolara za 1.000 kubnih metara.
·         Novi privremeni ugovor će biti na snazi do marta 2015. Presuda suda u Stokholmu se može očekivati na leto 2015.
·         Tri strane su pripremile danas okviran nacrt zimskog paketa, koji sada treba da bude odobren od strane vlada Rusije i Ukrajine.
·         Više detalja o ovome će biti objavljeno u ponedeljak ili utorak, a očekuje se da će obavezujući sporazum skopiti do kraja sledeće nedelje. Ukoliko sporazum bude potpisan, EU je garantovano sigurno snabdevanje gasom.
·         Ukoliko ne bude postignut dogovor oko zimskog paketa, postoji opasnost od toga da se ponovi kriza iz 2009. godine.

MINISTAR NOVAK
·         Glavno pitanje u pregovorima je bilo da se obezedi sigurnost isporuka gasa za Evropu i plaćanje neizmirenog ukrajinskog duga, kao i osiguravanje sigurnih isporuka gasa ukrajinskim kupcima.
·         Paket će biti na snazi 6 meseci i činiće osnovu za rešavanje postojećih problema. Aktuelni ugovor potpisan 2009. godine biće ispunjen. Popust od 100 dolara biće primenjivan tokom tog perioda.
·         Sadašnji nivo gasa u ukrajinskom podzemnom sistemu gasovoda nije dovoljan da pokrije potrebe tokom zimskog perioda, potrebno je više gasa, a Ukrajina mora da kupi taj gas.
·         Gasprom mora da primi delimičnu uplatu (bar 2 milijarde dolara) do kraja oktobra. Preostali iznos će biti restruktuiran. Do kraja 2014. godine, biće isplaćeno dodatnih 1,1 milijardi dolara u ratama.
·         Isplate će biti realizovane iz fondova koje je Ukrajina dobila od MMF-a, dok će EU i Svetska Banka obezbediti garancije.
·         5 milijardi kubnih metara će biti isporučeno samo uz avansnu uplatu, na osnovu „uzmi ili plati“ klauzule. Ovo je obavezan obim za obe strane.
·         Tema obrnutog toka isporuke gasa je površno dotaknuta. Stav Rusije ostaje isti.

MINISTAR PRODAN
·         Prihvaćen je predog Rusije i dogovoreno je sa EU da  Ukrajina mora da plati 385 dolara tokom zimskog perioda. Ukrajina je takođe predložila da plaća 325 dolara tokom letnjeg perioda, ali ovaj predlog nije naišao na podršku na ruskoj strani.
·         Ukrajina će nastaviti da sarađuje sa operaterima sistema u Evropi kako bi obezbedila energetsku sigurnost i kako bi se još više integrisala u sistem EU.
·         Privremena cena od 385 dolara bi trebalo da bude cena koja ne uključuje bilo kakve popuste. Ova cena treba da bude stabilna i nezavisna od bilo kakve suprotne odluke ruske Vlade.
·         Pitanje koje ostaje otvoreno je da Rusija insistra na ispunjenju ugovora o gasu.
·         Moramo da razjasnimo sledeće korake sa ukrajinskom bankom kada je u pitanju plaćanje.
·         Ukrajina može da plati 3,1 milijadu dolara kako bi isplatila svoj dug. Pitanje isplate ukrajinskog duga je blisko povezano sa sigurnošću snabdevanja.
·         Ukrajina i dalje insistra da je 268 dolara fer cena za ruski gas

 

24. 09. 2014.

 
LONDON - Evropske energetske kompanije nastaviće da trpe zbog niskih veleprodajnih cena električne energije do kraja ove dekade, zbog uticaja porasta proizvodnje iz obnovljivih izvora i niske potrošnje, ocenjuje u sredu rejting agencija Moody’s. Ovome treba dodati i činjenicu da su profitabilne evropske elektrane na ugalj prinuđene na zatvaranje zbog sve oštrije evropske klimatske regulative, prenosi Reuters. Reperske nemačke veleprodajne cene električne energije smanjene su od proleća 2011. za preko 40% sa visine na koju su dovedene posle katastrofe u japanskoj nuklearki Fukušima. Moody’s u izveštaju „predviđa donošenje dodatnih mera (energetske) politike i reformi koje će negativno uticati na evropski elektroenergetski sektor“.  Instalisani obnovljivi, mahom solarni i onshore vetro-parkovi u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji i Nordijskom regionu dostigli su 290 gigavati (GW) na kraju 2013.(sa 205 GW u 2009.), što je ekvivalent bezmalo 300 standardnih evropskih nuklearnih elektrana. Američka bonitetna agencija predviđa da će u Nemačkoj cene megavat-časa (MWh) ostati niske, između 30 i 34 evra, uprkos zatvaranju  nuklearki u toj zemlji do 2022.  U Italiji, niže cene gasa i mala potrošnja će voditi cene struje na veleprodajnom tržištu na dole do 2020, i predviđa da sa sadašnjih 52-54 €/MWh siđu na 47/52 €/MWh do 2020. Kompanije ovog sektora će i u Britaniji biti suočene sa regulatornim i političkim rizicima, iako će tamo cene električne energije od trenutno oko 50 funti (85€) ostati iznad onih u kontinentalnoj Evropi, navodi Agencija. Francuska državna kompanija EDF će takođe biti pogođena niskim cenama, posebno sa uklanjanjem regulisanih tarifa, dodaje Moody’s, koji jedino u Španiji očekuje blagi 
  

Regulatori Energetske zajednice traže ravnopravan tretman kao u EU
ATINA – Nacionalna regulatorna tela zemalja članica Energetske zajednice (EnZ) uputila su snažan zahtev za jednaki tretman za gasne i elektroenergetske interkonekcije u državama članicama EnZ kakav uživaju zemlje članice Evropske unije, prenosi portal sekretarijata EnZ. Ovaj zahtev sadržan je u Platformi usvojenoj 17. septembra na sastanku Regulatornog odbora EnZ (ECRB) u Atini, na kome su učestvovali i predstavnici Agencije za energetiku Republike Srbije. ECRB u tom dokumentu ukazuje na „generalnu potrebu da odnos prema interkonektorima između zemalja članica EU s jedne strane i između  država potpisnica Ugovora o EnZ s druge,  bude pravno istovetan, bez tretiranja granica između zemalja EU i EnZ kao granica prema ’trećim državama’“.

Brisel odložio odluku od gasovodu OPAL za kraj oktobra
BRISEL – Evropska komisija (EK) je odložila za do kraja oktobra odgovor na zahtev Rusije da joj se odobri puno korišćenje kapaciteta gasovoda OPAL, koji je nastavak magistralnog rusko-nemačkog gasovoda Severni tok, saopšteno je u ponedeljak iz press službe EK. U saopštenju se navodi da je ovo dogovoreno zajedno sa nemačkom regulatornom Federalnom mrežnom agencijom, kako bi  se proučila neka tenička  pitanja, prenosi ITAR-TASS.  Gasovod OPAL može da koristi tek polovinu godišnjeg kapaciteta transporta od 36 milijardi kubika, zbog pravila tzv. Trećeg energetskog paketa EU, kojim se podstiće konkurencija, odnosno zabranjuje zloupotreba monopola u ovom sektoru. On iz Nemačke, preko Češke povezuje Severni tok sa postojećom gasovodnom mrežom Centralne Evrope. Datum pomeranja odluke o OPAL-u podudara se sa terminom stupanja na dužnost nove Evropske komisije, što je najavljeno za 31. oktobar ove godine. 

Češki regulator priprema zaoštravanje uslova za obavezne rezerve gasa
PRAG - Češka Energetska regulatorna kancelarija (ERO) utvrđuje koliko je prirodnog gasa iz gasnih skladišta u toj zemlji namenjeno za lokalno tržište i najavljuje da će predložiti usvajanje nove regulative kako bi se na zimu izbegle eventualne nestašice ovog energenta. Kako prenosi Radio Prag, ERO namerava da predloži da se umesto obavezujućih rezervi gasa za 30 dnevnu potrošnju, ta granica podigne za čitav zimski (grejni) period. Predlog treba da bude formulisan do kraja oktobra, ali regulator strahuje da pravila neće moći da budu menjana u sred zimske sezone, već bi važila za zimu 2015/16.   

Gasprom: U potpunosti ispunjavamo zahteve evropskih klijenata, ali viška nemamo
MOSKVA – Gasprom je saopštio u prošli utorak da u potpunosti ispunjava zahteve za gasom svojih evropskih klijenata, odgovarajući time na prošlonedeljne tvrdnje Poljske, Austrije i Slovačke da su im osetno smanjeni prilivi gasa od strane ruske kompanije. „Kompanija u potpunosti ispunjava zahteve za gasom njenih evropskih klijenata“, saopšteno je u sredu posle sastanka upravnog odbora Gasproma. U saopštenju se, međutim, napominje da sigurnost isporuka ruskog gasa u Evropu zavisi od toga koliko  Ukrajina poštuje ugovor tranzitu i dodaje da ke , dodajući da UO naredio menadžmentu kompanije da preduzme mere za „smanjenje rizika“ za transport gasa   namenjenog Evropi ove jeseni i zime.Referišući  istoga dana predsedniku Vladimiru Putinu o ovom pitanju, čelnik Gasproma Aleksej Miler je međutim dodao da kompanija nema viškove  gasa i mogućnost da zadovolji dodatne zahteve klijenata, jer trenutno popunjava zalihe za predstojeću zimu, prenosi Reuters. Kada podzemna skladišta budu popunjena, moći ćemo da zadovoljimo (ekstra) zahteve naših evropskih klijenata, objasno je Miler. Na sastanku u Kremlju, u prisustvu novinara, Miler je rekao da će Gasprom ove godine proizvesti 463 milijarde kubika gasa, što je ispod ranije (u maju) procene od 496 mlrd m3 i 487,4 mlrd m3 proizvedenih 2013. Reuters

 
„Mikromreže“ - nova usluga u elektroenergetskom sektoru distribucije 
NJUJORK – Elektroenergetske distributivne kompanije mogle bi da grade „mikromreže“ uz pomoć kojih bi zadovoljavale potrebe potrošača u periodima poremećaja u snabdevanju strujom, projekat je koji je ovih dana predstavila državnim regulorima njujorška kompanija Central Hudson Gas and Electric. Mikromreža se sastoji od proizvodnih jedinica priključenih na lokalnu distributivnu mrežu (distributed generators), pametnih sistema kontrole opterećenja mreže i skladišnih energetskih sistema, a Central Hudson precizira da ova inovativna usluga može predstavljati novu poslovnu priliku. Namera kompanije je da ponudi mikromreže kao novu uslugu potrošačima električne energije koji žele da obezbede pouzdanost snabdevanja. Potrošač, bilo u sektoru industrije, ili domaćinstvo, sklopili bi ugovor sa kompanijom koja bi izgradila, održavala i rukovodila mikromrežom prilagođenom tim klijentima. Ova usluga bi prvenstveno odgovarala potrebama bolnica, vojnih baza, policiji i vatrogasnim stanicama, kao i drugim ključnim vladinim institucijama, kao i univerzitetima, školama i velikim trgovačkim i industrijskim objektima koji zahtevaju neprekidno snabdevanje električnom energijom. Troškovi investicije pokrivali bi se ugovorima sa potrošačima i ne bi oštetili druge snabdevačke kompanije, niti njihove cene, tvrde iz njujorške kompanije. MIT Energy Initiative

Ekološke regulative prete elektroenergetskom sistemu SAD
VAŠINGTON – Američki federalni tržišni regulatori upozorili su vlasti da će više termoelektrana na ugalj morati da bude zatvoreno zbog zaoštravanja ekološke regulative nego što je to ranije predviđano. Kancelarija američke vlade za odgovornost (GAO) saopštila je da će do 2025. godine biti zatvoreno 13%  termoenergetskih kapaciteta na ugalj u SAD, dok je 2012. ta procena varirala od dva do 12 odsto. U izveštaju se izražava zabrinutost za posledice po stabilnost elektroenergetskog sistema i moguće prekide u snabdevanju vezane za „nedavno usvojene mere vezane za četiri postojeće regulative, kao i predloženo zakonodavno smanjenje emisija ugljen-dioksida iz postojećih elektrana“. Washington Examinerpiše da prognoza GAO nije iznenađenje u svetlu procene američke Agencije za zaštitu prirodne okoline (EPA) da će, usvajanjem regulative vezane za emisije CO2,  udeo uglja u podmirivanju energetskih potreba SAD pasti sa postojećih 40%, na 30% u 2030. 

Exxon obustavio bušenje u ruskim vodama Arktika
NJUJORK – Američki Exxon Mobil obustavio je poslove bušenja u ruskim vodama Arktika, primoran da se pridržava prošle nedelje proširenih američkih sankcija protiv Rusije i zamrzne strateško multimilijardersko partnerstvo sa ruskom državnom naftnom kompanijom Rosnjeft, javile su 19. septembra agencije. Bloomberg piše da su Exxon i sevisna kompanija Seadril bile obavezne da u roku od dve nedelje po objavljivanju sankcija (13. septembra),  ugase, ili zamrznu projekat bušenja u koji je uloženo 700 miliona dolara. 

Otvorena najveća evropska komercijalna elektrana na baterije 
ŠVERIN - Najveća evropska komercijalna elektrana na baterije spojena je na mrežu prošle nedelje u nemačkom gradu Šverinu na Severnom moru. Ovo 5 MW jako postrojenje, pokretano isključivo litijum jonskim baterijama,  projektovala je berlinska firma Younicos za kompaniju WEMAG, proizvođača i snabdevača električne energije iz obnovljivih izvora. Radi se o prvom postrojenju u Evropi za stabilizaciju mrežnih frekvencija napajanom isključivo baterijama čime se dodatno olakšava integracija solarne i energije vetra u postojeću mrežu, rekao je nemački mministar energije Sigmar Gabrijel (na fotografiji drugi s desna) na ceremoniji puštanja poggona u rad. Elektroenergetske mreže su do sada uglavnom stabilizovane gradnjom rezervnih elektrana na ugalj, koje bi se aktivirale u vremenima bez sunca, odnosno vetra. Na svečanosti je rečeno da takva praksa dovodi do blokiranja kapaciteta mreže i prisiljava isključivanje iz mreže elektrana na vetar i sunce. Predstavnici Younicosa su objanili da njihov 5 MW sistem može da pruži iste mogućnosti kontrole mreže kao konvencionalna 50 MW  TE na ugalj. 
Sistem za skladištenje energije smešten je u objektu (foto) veličine sportske dvorane i sadrži 25.600 litijum-manganskih ćelija koje mogu da skladište i šalju energiju u milisekundama. Pet srednjenaponskih transformatora ukupne težine 20 tona, spajaju baterije na regionalnu distribucionu mrežu, kao i na 380 kV visokonaponsku mrežu.
 
IRENA: Evo kako udvostručiti proizvodnju iz OIE, uz smanjenje emisija na 349g/kWh
ABU DABI - Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA) razvila je plan sa kojim tvrdi da može udvostručiti proizvodnju energije iz OIE, uz paralelno smanjenje globalnih emisija na 349 grama po kilovatčasu (g/kWh). U protivnom, ako se električna energija i dalje bude proizvodila po postojećim obrascima, IRENA predviđa da će prosečna koncentracija CO2 do 2030. dostići 498 g/kWh. U planu pod imenom REmap 2030, navodi se da je proizvodnja iz OIE u poslednjih 10 godina porasla za 85%, ali se uvećava i potrošnja energije, koja bi do 2030. trebalo da poraste za 67%, na  šokantnih 37 hiljada TWh – većinom na račun elektrana na fosilna goriva. Čak 40% svih emisija gasova efekta staklene bašte u svetu danas potiče iz sektora proizvodnje energije. Solarna energija, vetro, hidro, geotermalna i bioenergija su 10 do 120 puta manji emiteri CO2 od prirodnog gasa, a čak 250 manje od uglja., potseća IRENA. U dokumentu se ukazuje na pojeftinjenje opreme za OIE, fotonapona za čak 80% u odnosu na cene iz 2008. godine. U 2013. godini, komercijalna proizvodnja energije iz solarnih izvora koštala je isto kao i proizvodnja iz drugih izvora na tržištima Italije, Nemačke i Španije, a ove godine će im se pridružiti i tržišta Meksika i Francuske. Trošak kopnenih vetroelektrana pao je za 18% u odnosu na 2009., dok su cene turbina pale za 30% u odnosu na 2008. Širom sveta, proizvodnja iz OIE porasla je za 85% u poslednjih 10 godina pa obnovljivi izvori danas pokrivaju čak 30% svih globalčnih instalisanih kapaciteta. Kuna
 

Češki ministar: Bugarskoj, BiH i Moldaviji preti smrzavanje u januaru
PRAG - Češki ministar industrije i trgovine Jan Mladek pozvao je Evropsku uniju da ubrzano reši probleme isporuke ruskog gasa jer bi, prema njegovoj oceni, repriza gasne krize iz 2009. godine predstavljala za pojedine države Balkana ozbiljnu humanitarnu pretnju. Mladek je upozorio da balkanske zemlje poput Bugarske i Bosne i Hercegovine ili Moldavije dobijaju gas samo preko Ukrajine, a nemaju dovoljne kapacitete da uskladište potrebne rezerve gasa. "Rizik humanitarne katastrofe i smrznutih ljudi na Balkanu je realan", istakao je Mladek i pozvao EU da se već sada sada suoči sa ovim problemom, a ne da čeka januar. ČTK

Rumunija zahteva odlaganje kalendara liberalizacije cena gasa 
BUKUREŠT – Rumunija je najavila odlaganje povećanja cena prirodnog gasa za domaćinstva, previđeno za 1. oktobar, kao i da reprogramira kalendar procesa liberalizacije cena energije, saopštilo je prošlog utorka ministarstvo energije u Bukureštu. Prema postojećem hodogramu, koji je 2012. dogovoren između vlade u Bukureštu i međunarodnih finansijskih institucija, cene domaćeg (rumunskog) prirodnog gasa za domaćinstva trebalo bi da se od oktobra povećaju na 54,6 leja (16$/12,4€) za megavat-čas (MWh), sa sadašnjih 53,3 leja. Vlada, međutim, namerava da ostavi cene nepromenjenim i produži rokove za kompletnu liberalizaciju cena gasa za domaćinstva do polovine 2021. godine. Ministar energije Razvan Nikoilesku je objasno da je ova mera potrebna zbog činjenice da je prosečna plata u Rumuniji smanjena u poslednje dve godine za 1%, dok je prirodni gas istovremeno poskupeo za 16%, prenose lokalni mediji. Cena gasa za industrijske potrošače ostaće na postojećih 89,40 leja MWh do kraja godine. Prosečna cena uvoznog gasa u Rumuniji procenjuje se na 30,15 €/MWh, na osnovu ugovora za poslednji kvartal ove godine. Cena gasa proizvedenog u zemlji iznosi za isti period otprilike 20 €/MWh, piše SeeNews. MMF i Evropska komisija zahtevaju od Rumunije, kao uslov za dvogodišnju finansijsku podršku, da liberalizuje cene gasa i električne energije i dovede ih na evropske nivoe. 

Cene struje za bugarska domaćinstva rastu za 9,8%
 SOFIJA – Bugarski energetski regulator DKEVR u petak je predložio povećanje cena električne energije za domaćinstva od 9,79%, počev od 1. oktobra, a u cilju smanjenja finansijskog deficita u energetskom sektoru. Povećanje cena bi trebalo da uveča prihode državne Nacionalne elektroenergetske kompanije (NEK) za 199,3 miliona leva (oko 101 milion evra) i podstakne proces liberalizacije tržišta električne energije, saopštio je regulator. Predsednica DKEVR Svetla Todorova rekla je da cene grejanja neće biti menjane, iako je državna gasna kompanija Bulgargas tražila povećanje cena prirodnog gasa. Novinite

Republika Srpska i Rusija dogovorile direktnu kupovinu gasa
MOSKVA – Predsednik i premijer Republike Srpske, Milorad Dodik i Željka Cvijanović dogovorili su 16. septembra u Moskvi sa čelnicima Gasproma sporazum o direktnoj kupovini i iskproci prirodnog gasa u taj entitet, bez dosadašnjeg posrednika firme BHGas. ''Mi imamo na to pravo prema Dajtonskom sporazumu. Ustav BiH predviđa da će biti potrebna određena parlamentarna podrška za takav sporazum, rekao je Dodik dodajući da  smatra ovaj mehanizam potpuno  legalanim i legitimnim. Istaknao je kako će RS, nakon parafiranja sporazuma, tražiti da parlament BiH da podršku i saglasnost. Takođe je  u Moskvi potpisan memorandum o razumevanju prema kome bi Rafinerija nafte u Brodu trebala da počene da koristi gas kao energent. Sarajevski mediji međutim pišu da je dogovor  u suprotnosti sa upravo usvojenim federalnim Zakonom o gasu koji predviđa jedinstveno tržište i samo jednog uvoznika gasa, a to je BH Gas. 

Ina ove nedelje odlučuje o gašenju sisačke rafineriju nafte 
ZAGREB – Uprava hrvatske naftne kompanije Ina ove nedelje će odlučiti o sudbini svog prerađivačog sektora i najverovatnije rešiti da zatvori, odnosno prenameni rafineriju u Sisku. Informaciju je prvi objavio prošle nedelje zagrebački Večernji list, da bi je kasnije u dobroj meri potvrdili i iz hrvatskog ministarstva privrede i same naftne kompanije u kojoj većinski odlučuje mađarski partner MOL. Večernjak je objavio da bi sisačka rafinerija de facto prestala da postoji, a njeni skladišni kapaciteti bili bi prenamenjeni u logističko-distributivni centar. Na ostatku prostora bila bi pokrenuta „neka nova proizvodna delatnost i tako umanjeni negativni efekti gašenja prerade nafte“, navodi dnevnik. Iz pomenutih izvora list  doznaje da je ta opcija ocenjena kao ekonomski najracionalnija varijanta restrukturiranja Ininog rafinerijskog biznisa koji već nekoliko godina posluje sa znatnim gubicima. Sve dalje aktivnosti Ine u tom segmentu poslovanja bi u budućnosti bile usmerene na riječku rafineriju, koja bi u toj varijanti krenula u drugu fazu modernizacije vrednu 400-tinak miliona dolara, konstatuje dnevnik. Ministarstvo energije je, reagujući na publicitet koji je vest dobila, saopštilo u petak da čeka od uprave Ine rezultate analize rafinerijskog poslovanja i da će „učiniti sve što može da zaštiti interese Hrvatske u strateškoj naftnoj kompaniji“. Iz naftne kompanije je 19. septembra kratko saopšteno da „u su ovom trenutku sve mogućnosti vezane za potencijalne promene u rafinerijskom poslovanju otvorene. Ukoliko i kad relevantna tela kompanije donesu odluku, ista će biti pravovremeno saopštena javnosti."

17. 09. 2014.

Moody’s: Niske cene električne energije do kraja dekade
 
LONDON - Evropske energetske kompanije nastaviće da trpe zbog niskih veleprodajnih cena električne energije do kraja ove dekade, zbog uticaja porasta proizvodnje iz obnovljivih izvora i niske potrošnje, ocenjuje u sredu rejting agencija Moody’s. Ovome treba dodati i činjenicu da su profitabilne evropske elektrane na ugalj prinuđene na zatvaranje zbog sve oštrije evropske klimatske regulative, prenosi Reuters. Reperske nemačke veleprodajne cene električne energije smanjene su od proleća 2011. za preko 40% sa visine na koju su dovedene posle katastrofe u japanskoj nuklearki Fukušima. Moody’s u izveštaju „predviđa donošenje dodatnih mera (energetske) politike i reformi koje će negativno uticati na evropski elektroenergetski sektor“.  Instalisani obnovljivi, mahom solarni i onshore vetro-parkovi u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji i Nordijskom regionu dostigli su 290 gigavati (GW) na kraju 2013.(sa 205 GW u 2009.), što je ekvivalent bezmalo 300 standardnih evropskih nuklearnih elektrana. Američka bonitetna agencija predviđa da će u Nemačkoj cene megavat-časa (MWh) ostati niske, između 30 i 34 evra, uprkos zatvaranju  nuklearki u toj zemlji do 2022.  U Italiji, niže cene gasa i mala potrošnja će voditi cene struje na veleprodajnom tržištu na dole do 2020, i predviđa da sa sadašnjih 52-54 €/MWh siđu na 47/52 €/MWh do 2020. Kompanije ovog sektora će i u Britaniji biti suočene sa regulatornim i političkim rizicima, iako će tamo cene električne energije od trenutno oko 50 funti (85€) ostati iznad onih u kontinentalnoj Evropi, navodi Agencija. Francuska državna kompanija EDF će takođe biti pogođena niskim cenama, posebno sa uklanjanjem regulisanih tarifa, dodaje Moody’s, koji jedino u Španiji očekuje blagi 
 
PORUKA MOSKVE  NAJNOVIJE:  
  
MOSKVA - Rusija nije prihvatila predlog Evropske komisije da se 20. septembra nastave trilateralni pregovori Moskve, Kijeva i EU o isporukama ruskog gasa Ukrajini, rekao je u ponedeljak 15. septembra portparol ruskog ministarstva za energetiku. "Obaviestili smo Evropsku komisiju da nam predloženi datum ne odgovara" rekao je glasnogovornik i objasnio da je raspored zbog ruskog ministra za energetiku Aleksandra Novaka „pretrpan“, prenela je agencija Ria Novosti.
 
Špansko-slovenački tandem na kormilu EU energetskog resora
BRISEL - Migel Arijas Kanjete (Miguel Arias Cañete), 64, bivši ministar poljoprivrede i prirodne okoline Španije, nominovan je za narednog evropskog komesara za energiju i klimatsku politiku. Ta dva resora su do sada bila odvojena. Istovremeno je novoizabrani predsednik Evropske komisije, Luksemburžanin Žan Klod Junker (Jean-Claude Juncker), ojačao ovaj resor dodelivši jednom od svojih šest potpredsednika, bivšoj premijerki Slovenije Alenki Bratušek, nadležnost za pitanje energetske unije.  Svi kandidati za novi sastav „evropske vlade“ moraju pre ustoličenja da prođu kroz test intervjuisanja od strane poslanika Evropskog parlamenta, između 27. septembra i 3. oktobra. Agencije navode da ovaj proces nije formalan, dok informativni portal Brookings navodi da bi upravo Migel Arijas mogao biti na udaru zbog udela koje ima u dve španske naftne downstream kompanije. Mandat sadašnje Evropske komisije ističe 31. oktobra.

Think-tank: Obavezujući cilj energetske efikasnosti od 35% rešenje za EU
LONDON – Evropa bi mogla do 2030. smanjiti uvoznu zavisnost, prvenstveno od prirodnog gasa, za trećinu većim iskorakom u segmentu energetske efikasnosti, ocenjuje ugledna ekspertska organizacija u svetlu priprema završne debate u okviru EU vezane za energetsko-klimatske ciljeve za treću dekadu ovog milenijuma. Istovremeno bi Evropska unija time do 2030. smanjila svoj ukupan račun za pogonska goriva za 500 milijardi evra, navodi u analizi IPPR. U senci ukrajinske krize koja preti mogućim prekidima snabdevanja Evrope uvoznim gasom i naftom iz Rusije, izveštaj IPPR predlaže da se odredi obavezujući opšti cilj uvećanja energetske efikasnosti od 35%, u okviru paketa za 2030. Evropska komisija je predložila 30%, ali su vodeće članice EU podeljene, kako oko visine cilja, tako i njegove obaveznosti, što u prvom redu osporava Britanija. IPPR, međutim, argumentuje stav činjenicom da Evropa više od polovine energije koju troši uvozi, od čega 90% nafte, dve trećine gasa i 62% uglja. Navodi, takođe, da 24 od 28 EU zemalja uvozi ruski gas, od čega polovina ide preko Ukrajine, dok je šest članica potpuno zavisno od Gasproma. Rusija godišnje na izvoznom gasu u EU ubire oko 31 milijardu evra. Studija takođe kaže da bi evropski energetski račun mogao dostići 476 milijardi evra godišnje, prvenstveno zbog oslanjanja na sve skuplja fosilna goriva. BBC

EU i SAD proširile sankcije protiv Rusije 
BRISEL, VAŠINGTON, MOSKVA – Evropska unija i SAD proširile su prošle nedelje sankcije protiv Rusije, zbog prilika u Ukrajini, obuhvatajući njima nove ruske naftne kompanije, kojima je praktično onemogučeno zaduživanje na evropskom i američkom finansijskom tržištu, kao i pristup tehnologiji istraživanja i proizvodnje iz tzv. nekonvencionalnih izvora. Moskva za sada nije saopštila protivmere, ali se nezvanično pominje da bi one mogle uključiti zabranu uvoza automobila i nekih odevnih predmeta, a moguće i zabranu korišćenja ruskog vazdušnog prostora za prelete aviona zapadnih kompanija. EU je novim restriktivnim merama zabranila svojim fizičkim i pravnim licima da odobravaju pozajmice grupi od pet najvećih ruskih državnih banaka i tri državne naftne kompanije – Rosnjeftu, Gasprom njeftu i (naftovodnom operateru) Transnjeftu. U isto vreme, zabranjena je trgovina obveznicama i drugim finansijskim derivatima pomenutih banaka na rok dospeća duži od 30 dana.  Zabranjeno je i pružanje određenih logističkih usluga u naftnom sektoru u oblasti istraživanja i proizvodnje iz dubokog podmorja, na području ruskog Arktika i projekata naftnih škriljaca. Sankcije nisu obuhvatile ruskog državnog gasnog kolosa Gasprom i sektor prirodnog gasa. consilium.europa.eu

Američki političar: Ako Gasprom obustavi izvoz gasa EU preti kolaps
VARŠAVA, BEČ, BRATISLAVA – Istoga dana, 11. septembra, Poljska, Slovačka i Austrija su, svaka za sebe, obavestile da su značajno smanjene isporuke gasa iz Rusije.   U Poljsku za 45 odsto, u Slovačku za deset i Austriju za 15 odsto. Gasprom je reagovao 12. septembra saopštenjem da nije u mogućnosti da u ovom trenutku obezbedi isporuke koje traži poljska kompanija PGNiG. „Oni traže maksimum (predviđen ugovorom), dok smo mi u mogućnosti da obezbedimo količine bliže dnevnom minimumu“, kazao je portparol Gasproma agenciji Reuters. Varšava je u subotu reagovala saopštenjem da je smanjenje isporuka „ispitivanje odlučnosti Poljske“, koja je jedna od zemalja odakle se Ukrajina snabdeva iz EU tzv. reverzibilnim uvozom gasa. Komentarišući reakciju koju bi mogle izazvati nove evropske sankcije, bivši američki viceministar (podsekretar) finansija dr Pol Kreg Roberts (Paul  Craig) rekao je da tumači smanjenje isporuka ruskog gasa Poljskoj kao poruku Moskve Evropi da bi Rusija mogla zatvoriti slavine svojih izvoznih gasovoda. Dr Roberts u  intervjuu za King World News ocenjuje da Evropa ne sme da jača restriktivne mere prema ruskom primarnom energetskom sektoru, „inače joj preti kolaps“. „Bez ruskog gasa oni ne mogu da prežive zimu, njihove industrije ne mogu da rade i to će biti kraj nevoljama sa Ukrajinom“, navodi bivši funkcioner američke vlade i  ekspert za rusku privredu. 

SAD proširile sankcije i na postojeće projekte – stradaće i Exxon
VAŠINGTON – SAD su u okviru oštrog proširenja sankcija protiv Rusije, objavljenih prošlog petka, dodale i Gasprorm, ali i privatnu rusku naftnu kompaniju Lukoil, na listu kažnjenih ruskih firmi. U okviru mera (koje osim energije, obuhvataju i sektore finansija i odbrambene privrede), Vašington zabranjuje izvoz tehnologije i pružanja usluga kojim praktično blokira ne samo buduće projekte u sektoru nekonvencionalnih izvora nafte i gasa u Rusiji, nego i postojeće ugovore. Na taj način i ovih dana započeta prva bušenja u  području Arktika u okviru mega partnerstva između ruskog Rosnjefta i američkog kolosa Exxon Mobil-a. Od zapadnih kompanija je zatraženo da u roku od 14 dana počnu sa obustavljanjem poslova na projektima gde su im partneri državne kompanije Rosnjeft, Gasprom njeft i Surgutneftegas, kao i privatna Lukoil. Mere ne obuhvataju konvencionalnu proizvodnju nafte i gasa, ali mogu blokirati razvoj eksploatacije nafte iz škriljaca na prstoru Baženov, gde se rezerve procenjuju na čak tri biliona barela – odnosno četiri puta više od ukupnih rezervi Saudijske Arabije. Ovaj projekat Rosnjeft i Gasprom njeft razvijaju sa američkim Exxon-om i anglo holandskim Shell-om.  Reuters, Financial Times  

Potpisan zakon o upravljanju ukrajinskim gasnim sistemom
KIJEV – Predsednik Ukrajine Petro Porošenko potpisao je u ponedeljak zakon kojim odobrava prepuštanje rukovođenja Ukrajinskim gasnim transportnim i skladišnim sistemom (USF) stranama „koje će voditi računa o ekonomskoj bezbednosti države“. Pri tom se funkcija operatora tog sistema može organizovati u okviru zajedničkog akcionarskog društva formiranog sa državnom kompanijom Naftogaz Ukraine, ili (u slučaju zajedničkog ulaganja) između Naftogaza i pravnog subjekta koje pripada, ili je pod kontrolom rezidenata EU zemalja, SAD ili Energetske zajednice i koje je operator gasnog transportnog sistema ili član udruženja evropskih operatera gasovodnog sistema. Strani partner može biti vlasnik maksimalno 49% udela.  Kijev procenjuje da bi cena dogradnje gasovodnog sistema iznosila 3 do 3,5 milijardi dolara, dok eksperti Gasproma tu cifru podižu na do 16 milijardi dolara. Transportni kapacitet ukrajinskog gasovodnog sistema je 288 milijardi kubika na ulazu i 178,5 mlrd. m3 na izlazu iz zemlje, od čega 142,5 mlrd. m3 u evropske države i 3,5 mlrd.m3 u Moldaviju. Tranzit ruskog gasa preko Ukrajine u zemlje EU i ZND u 2011. je uvećan na 104 mlrd. m3. Ukrajinski gasni transportni sistem čine 72 kompresorske stanice, 110 proizvodnih pogona i 1.451 gasna distributivna stanica. Ukupna dužina gasovoda je 38.600 km. Njegova vrednost procenjuje se na 25 do 35 milijardi dolara. Vlada u Kijevu je, inače, u junu ove godine donela odluku o formiranju dveju kompanija, razdvojenih iz Naftogasa – jedne koja će rukovoditi glavnim gasovodima i druge zadužene za podzemna skladišta gasa u Ukrajini. Osim toga, vlada je odlučila da prepusti funkciju kontrole ukrajinskim gasovodnim sistemom kompaniji Ukrtransgas,  umesto Naftogasu, prenosi agencija Ukranews, ITAR-TASS

EU žele posebno poglavlje energije u trgovinskim pregovorima sa SAD
BRISEL – Evropski komesar za trgovinu izjavio je da budući trgovinski ugovor između Evropske unije i SAD „hitno zahteva posebno poglavlje za energiju“. Karel de Guht (Gucht) je o tome prošle nedelje razgovarao sa američkim kolegom Majklom Fromanom (Michael), prenosi nemačka agencija DPA. U razgovoru sa novinarima, De Guht nije želeo da ulazi u detalje ovog spornog segmenta koji je u prethodnim rundama pregovora o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) bio jedna od vrućih pitanja. EU insistira na liberalizaciji američe regulative koja zabranjuje izvoz nafte iz te zemlje, a ograničava  izvoz prirodnog gasa. SAD su novom tehnologijom horizontalnog hidrauličkog lomljenja gasnih škriljaca postigli ekonomičnu proizvodnju prirodnog gasa iz ovih nekonvencionalnih izvora do nivoa da je on na tom tržištu dva puta jeftiniji od cene po kojoj ga EU uvoze. S druge strane, povećanom proizvodnjom nafte iz uljanih škriljaca, SAD su već na granici samodovoljnosti, ali za sada regulativa samo dozvoljava izvoz derivata, benzina i dizela. EU želi da novi ugovor predvidi neograničenu slobodnu trgovinu energijom i energetskim sirovinama, što trenutno zahteva posebnu dozvolu resornog ministarstva SAD („izuzev ako nije drugačije predviđeno međunarodnim sporazumima“). Sedma runda pregovora između SAD i EU o TTIP zakazana je za 29. septembar u Vašingtonu.  

Međunarodni regulator amnestirao naftne cenovne agencije
LONDON – Agencije koje prate kretanje cena na tržištima nafte (price reporting agencies - PRAs) neće biti primorane da se pridržavaju regulative koja važi za tržište finansijskih derivata, saopštila je Međunarodna organizacija komisija za hartije od vrednosti (IOSCO). Odluka ovog međunarodnog tela koje udružuje regulatore tržišta hartija od vrednosti u svetu i postavlja standarde za sektor hartija od vrednosti, saopštena u utorak, dolazi u vreme kada Evropska komisija istražuje agencije Platts, ICIS i Argus, zbog sumnji da u dogovoru sa nekim od vodećih naftnih kolosa manipulišu ovim informacijama.  Odluku da ne planira da ubuduće smernice za rad pomenutim agencijama prilagođava regulativi koja važi izveštače sa finansijskih tržišta,  IOSCO obrazlaže ocenom da su PRAs postigli „dobar napredak“ u primeni Principa za agencije za izveštavanje o cenama nafte, objavljene pre dve godine. BILTEN NNKS-WPC
 
 POSLOVI

EU finansira produženje rumunsko-moldavskog gasovoda do Kišnjeva
KIŠNJEV – Evropska unija će sa 10 miliona evra finansirati produženje nedavno otvorenog gasovoda između rumunskog pograničnog mesta Iasi i Ungenija u Moldaviji do moldavske prestojice Kišnjev, objavilo je u utorak ministarstvo privrede ove zemlje. Gasovod Iasi-Ungeni, dugačak 43 kilometra, pušten je u rad   krajem avgusta ove godine sa inicijalnim kapacitetom od  50 miliona kubika gasa na dan. Gradnja je koštala oko 26 miliona evra, a planirano je da se tim cevovodom kasnije transportuje do 1,5 milijardi kubika gasa godišnje, prenosi balkans.com

Rusija pregovara sa Iranom o gradnji elektrana, plaćenih naftom
TEHERAN – Rusija i Iran razmatraju „posao razmene nafte za električne centrale“, saznajeITAR-TASS iz dva izvora upućena u pregovore održane u utorak u Teheranu. Vrednost prve faze projekta je pet milijardi dolara. Plan predviđa da ruska firma Technopromexport izgradi sedam termoelektrana u Iranu do 2017. godine, s tim što bi se prve tranše platile u nafti, navode izvori. Dodaju da bi ugovor, ako se zaključi, mogao iti obuhvaćen sporazumom „nafta za robu“ koji dve zemlje trenutno dogovaraju.  Prema saznanjima ruske agencije, još nerešen problem u ovim pregovorima je organizovanje međubankarskih rešenja, restrikcije stranim investotorima za radu u iranskom sektoru energije i manjak lučkih uvoznih terminala na Kaspijskom moru. Prema pisanju Reutersa, posao preliminarno obuhvata obrt od 1,5 milijardi dolara mesečno. Iran je spreman da isporuči do 500.000 barela nafte dnevno u zamenu za rusku robu i opremu, a Moskva bi mogla da reeksportuje iransku naftu, na primer u Kinu. BILTEN NNKS-WPC

EIA: SAD će na kraju 2015. proizvoditi 10 miliona barela nafte dnevno
VAŠINGTON – Američka vlada uvećala je prognozu proizvodnje nafte za iduću godinu za 250.000 barela na dan (bd), pošto je nastavljen eksplozivan rast bušenja uljnih škriljaca u toj zemlji. Američka Energetska informativna služba (EIA) sada očekuje domaću proizvodnju od 9,53 miliona bd u 2015, što je povećanje od oko milion bd za poslednje tri godine. Pre samo mesec dana EIA je tu prognozu svodila na 800.000 bd,  prenosi Reuters. U ove nedelje objavljenom redovnom mesečnom izveštaju EIA očekuje da se krajem iduće godine proizvodnja sirove nafte u SAD približi nivou od 10 miliona bd. Na taj način bi američki uvoz nafte bio smanjen na samo 21% potreba domaćeg tržišta, što bi bio najniži nivo od 1968, navodi administrator EIA Adam Sieminski. U izveštaju je istovremeno smanjeno očekivanje proizvodnje zemalja OPEC za 0,6%, na 35,86 miliona bd. S druge strane, EIA prognozira rast ponude nafte iz ne-OPEC zemalja od 0,3%, na 25,37 miliona bd u 2014. i za 0,5% u 2015, na 26,38 miliona bd.

PwC: Neophodno smanjenje emisija GHG iz sektora energije
 NJUJORK - Eksperti konsultantske firme PwC (PricewaterhouseCoopers) procenjuju da svetske privrede moraju da smanje emisije ugljendioksida iz sektora energije po svakom dolaru BNP za 6,2% godišnje do 2100. godine. To je preko pet puta iznad postojećeg ritma smanjenja ovog ključnog segmenta u oblasti svetske klimatske politike. Zacrtani cilj je, drugim rečima, procena koliko bi zemlje trebalo da smanje emisije CO2, uz rast njihovih privreda, kako bi se popstigao cilj ograničenja globalnog zagrevanja ispod 2°C.  Ovo je već šesta godina za redom da analitičari PwC-a utvrđuju da je  smanjenje tzv, globalnog intenziteta ugljenika (emisije gasova staklene bašte po $BDP) ispod zacrtanog cilja. BBC
 
SAD: izgradnja solarnog projekta vrednog milijardu dolara
LAS VEGAS - Američke firme First Solar i NextEra zajedno su vlastima savezne države Nevada počeli radove na milijardu dolara vrednom projektu solarne elektrane u blizini Las Vegasa. Projekat kapaciteta 250 MW,  nazvan Silver State South, bi trebalo da bude završen do 2016. godine. Tada će napajati oko 80 hiljada kalifornijskih domaćinstava električnom  energijom, jer su investitori u unapred sklopili ugovore o otkupu proizvedene energije sa kalifornijskim komunalnim preduzećem Southern California Edison. UPI

Novi list: „Marubeni bi struju iz Plomina C prodavao po enormno visokoj ceni“
ZAGREB - Japanski Marubeni izabran je (2. septembra) za strateškog partnera Hrvatske elektroprivrede (HEP) za gradnju i upravljanje  termoelektranom Plominom C, a u HEP-u očekuju da bi finalni pregovori s Marubenijem trebali biti završeni do kraja godine, „kako bi se početkom 2015. ili potpisao ugovor ili odustalo od te ponude i krenulo u pregovore s drugim (korejanski Daewoo), odnosno trećim (italijanski Edison) ponuđačem“. Projekat Plomin C obuhvata izgradnju novog (umesto prvog) bloka TE Plomin,snage 500 MW. U HEP-u početak radova predviđaju tokom 2015., a puštanje u pogon 2019. godine. Vrjednost posla premašuje 800 miliona evra. Hrvatski Novi list je međutim 12. septembra objavio da je problematičan ugovor koji će HEP imati sa Marbuenijem, napominjući usput da je ta kompanija u dva slučaja kažnjena dvocifrenim milionskim globama u dolarima zbog podmićivanja na tenderima u Nigeriji i Indoneziji, gde su i tri državna funkcionera zbog toga poslata na robiju. Prema osporavanom ugovoru, HEP će od Marubenija, u zamenu za investicije u Plomin C, morati da otkupljuje polovinu proizvedene električne energije, „što je u suprotnosti s Trećim energetskim paketom EU“. Ta pravila, naime, kažu da svim kupcima električne energije treba biti omogućen slobodan izbor snabdevača. HEP će, prenosi list, narušavati tržišnu konkurenciju, odnosno imati monopol na tržištu. Analiza EMLA-e, mađarske NVO za pravna pitanja, nedavno je pak zaključila da će se ugovor HEP-a sa strateškim partnerom smatrati državnom pomoći privatnoj firmi, što je praksa zabranjena u EU. List, međutim, prenosi i tumačenja poznavalacai pravila Trećeg energetskog paketa, prema kojima stvari nisu tako crno-bele. Činjenica je da tržište mora biti potpuno liberalizovano, ali takođe HEP,  kao javni snabdevač ima obavezu da potrošačima osigura javnu uslugu, garantuje za sigurnost snabdevanja, pa shodno tome struju mora negde i da nabavlja. Posebno je, međutim, pitanje po kojoj će ceni HEP kupovati struju od Marubenija.

Hrvatski HEP zainteresovan da otkupi od italijanskog A2A udeo u EPCG?
 PODGORICA - Italijanska kompanija A2A, strate-ški partner u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG), razmatra prodaju svog udela od 41,7 odsto u toj kompaniji, saznaje podgorički Dan iz više izvo-ra.Kao mogući kupac u tom poslu pominje se Hr-vatska elektroprivreda (HEP). Dan nije uspeo da dobije reakcije od HEP-a, Vlade, EPCG i A2A. Tu informaciju listu je potvrdio i predsednik Udruženja manjinskih akcionara EPCG Vasilije Miličković. A2A je 2009. godine sklopio ugovor o kupovini od vlade Crne Gore manjinskog udela u EPCG. 

EIB kreditira modernizaciju slovenačke distributivne mreže
LJUBLJANA – Evropska investiciona banka (EIB) je saopštila da razmatra odobravanje kredita od 152 miliona evra za pet slovenačkih distributivnih elektroenergetskih kompanija. Kredit bi obuhvatio poslove proširenja i ojačanja distributiovnih mreža, kao i postavljanje modernih brojila u disributivnim preduzećima Ljubljana, Celje, Gorenjsko, Maribor i Primorska. Ukupna vrednost ovih investicija je 400 miliona evra, prenosi Slovenia Times. 

Svetska banka asistira u reformi bugarskog energetskog sistema
SOFIJA – Svetska banka (SB) je spremna da pomogne reformu bugarskog energetskog sektora, saopšteno je u četvrtak iz ministarstva regionalnog razvoja te zemlje. SB će podržati i savetovati vladu Bugarske u izradi sveobuhvatnih i sistemskih mera radi balansiranja nacionalnog energetskog sistema, precizira ministarstvo informišući o razgovorima koje su predstavnici vlade u Sofiji imali sa šefom misije SB u Bugarskoj i direktorom Banke za region Centralne Evrope i Baltika. Problem Bugarske je manjak sredstava za finansiranje energetskog sektora koji se procenjuje na nekih „predinfarktnih“ 1,5 milijardi evra, prenosi SeeNews. Bugarska je u maju 2013. počela ovu blisku saradnju sa SB u oblasti energije, kada su Evropska komisija i banka doneli „preporuke“ Sofiji za obnovu ovog dela privrede. Komisija je tada ukazala na propuste u energetskoj regulativi Bugarske, počev od određivanja cena, posebno u oblasti obnovljive energije. Komisija je takođe sugerisala Bugarskoj da u kratkom roku popravi regulativu i ubrza njeno sprovođenje, da olakša izvoz električne energije i razmotri korišćenje fiskalnih mera radi finansiranja dela troškova sistema direktno iz budžeta. Bugarskoj je na duži rok savetovano da formira organizovanu berzu za dan unapred, unutardnevno i balansno tržište, reformira model jednog kupca obnovljive energije i revidira instrumente podsticanja OIE. 

Skuplja deregulisana struja u Mađarskoj
BUDIMPEŠTA - Cene električne energije u Mađarskoj, na poslednjoj aukciji koju organizuje mađarska državna elektroenergetska kompanija MVM porasle su za 9,2% u odnosu na isto razdoblje 2013. godine. Prosečna cena na nedavno održanoj aukciji bila je 43,05 EUR/MWh. Aukcija se održava za kupce na deregulisanom tržištu energije, preneo je prošle nedelje Budapest Business Journal.

Rumunija bi sa 5 mlrd. evra godišnjih investicija mogla 2020. postati energetski nezavisna
BUKUREŠT – Rumunija bi mogla postati energetski nezavisna od uvoza u 2020., ako bi uspela da obezbedi investiranje od četiri do pet milijardi evra u sektor, rekao je prošlog utorka resorni ministar Razvan Nikolesku.  To je prvi zaključak do koga su vlasti te zemlje došle u okviru revizije državne energetske strategije, rekao je ministar energije na press konferenciji. Nikolesku je rekao da investicije moraju biti usmerene na otkrivanje novih ležišta nafte i gasa, izgradnju novih energetskih proizvodnih kapaciteta i modernizaciju postojećih elektrana i prenosne mreže. ActMedia 

Kinezi grade reaktore za rumunsku nuklearku?
BUKUREŠT – Rumunski opertator nuklearne energije  Nuclearelectrica saopštio je 9. septembra da je dobio samo jednu ponudu za izgradnju drugog para reaktora u jedinoj tamošnjoj nuklearki Černavoda. Ponuđač je kineska korporacvija  CGNPC, koja se time kvalifikovala za drugu fazu tendera. NE Černavoda sada koristi dva CANDU 6 rekatora od po 700 megavata snage, koji su izgrađeni 1996. i 2007. godine. Kombinovano, oni obezbeđuju bezmalo petinu ukupne proizvodnje električne energije u Rumuniji. Sa dodatna dva reaktora, Rumunija bi predupredila deficit u proizvodnji struje do koga će u protivnom doći posle 2020., ali investicija zahteva ulaganje od nekih pet milijardi evra, prenosi SeeNews.

Makedonija želi da uđe u projekat gasovoda TAP 
BAKU – Vice-premijer Makedonije Zoran Stavevski izjavio je da je njegova zemlja zainteresovana da kao partner uđe u projekat gradnje Transjadranskog gasovoda. Obračajući se u utorak novinarima u Bakuu, posle sastanka makedonsko-azerbejdžanskog poslovnog foruma, Stavevski je rekao da će njegova zemlja, „čim projekat bude spreman, izraziti nameru da učestvuje u njemu kao partner i početi razgovore“. Azernews

12. 08. 2014.

Računi za energiju najveća briga evropskih domaćinstava – kaže studija

LONDON – Prema jednoj novoj studiji, 65% domaćinstava širom Evrope vide rastuće račune za energiju kao najveću pretnju kućnim budžetima. Na uzorku od 17.000 ispitanika u devet evropskih zemalja,  najveća evropska trgovačka kompanija za uređenje domova, Kingfisher je utvrdila da su računi za struju i gas domaćinima čak veća briga nego plaćanje kirije, ili servisiranje hipotekarnih kredita. Čelnik kompanije Ian Cheshire kaže da iz tog razloga postoji „neverovatan porast“ broja ljudi koji daju prioritet merama štednje energije, odnosno povećanju energetske efikasnosti svojih domova. Studija je, naime, pokazala da je u 2014. godini čak za osam puta porastao broj onih koji su rešeni na ove zahvate u odnosu na 2012., upravo zbog rasta računa za energiju.  Preciznije, 31% anketiranih odgovorilo je da nameravaju da adaptiraju svoje kuće i stanove, u odnosu na 4% njih pre dve godine.

Britanska vlada: Zatvor za manipulatore cenama struje i gasa

LONDON – Dve godine zatvora preti licima za koje se utvrdi da su nameštali veleprodajne cene električne energije i prirodnog gasa, ako parlament prihvati predlog zakona koji je upravo usvojila vlada Velike Britanije. Prema novom predlogu, smatraće se krivičnim delom fiksiranje cena energije na veštačkom nivou, ili realizovanje kupovina, odnosno prodaja na tržištu na veliko korišćenjem insajderske informacije, saopštilo je ministarstvo energije (Decc). Zatvorska ćelija preti i onima za koje se utvrdi da su manipulisali tržištem svesno pružajući netačne informacije, ili prikrivajući informacije o veleprodajnim cenama energije. Odluka, koja bi mogla dati energetskim regulatornim telima nova ovlašćenja da proganjaju osobe osumnjičene za manipulacije na tržištu energije imaju za cilj zaštitu potrošača i sprečavanje zloupotreba, prenosi 6. avgusta Daily Mail. Tržišni regulator za sada ima pravo da istražuje i samo novčano kažnjava one koji krše propise vezane za određivanje cena energije. Britanski energetski regulator Ofgem je pozdravio predlog vlade i rekao da već ima u evidenciji kompanije i pojedince „kandidate“ za krivično gonjenje.

Oettinger očekuje da Rusija i Ukrajina dogovore privremene cene gasa

FRANKFURT – EU komesar za energiju Guenther Oettinger kazao je da se očekuje da Rusija i Ukrajina dogovore privremene cene za ruski izvozni gas, kako bi se obnovile isporuke dok se ne pronađe rešenje za pitanje dugovanja Nagtogaz Ukraine za ranije isporuke. U intervjuu za Frankfurter Allgemeine Zeitung Oettinger je dodao da bi provizionalne cene mogle važiti i do odluke suda o ovom sporu. On je takođe predložio da se od jeseni uvede provera količina gasa koje Rusija dnevno šalje preko Ukrajine u EU, da bi se izbegli nesporazumi i uzajamna prepucavanja oko toga da li Kijev „krade“ deo tog energenta za svoje potrebe. Oettinger je rekao i da EU neće dozvoliti Rusiji da blokira snabdevanje Ukrajine gasom reverzibilnim tokom sa Zapada. Inače, iz EU je saopšteno da će Oettinger 29. avgusta u Moskvi imati susret sa ruskim ministrom energije Aleksandrom Novakom. 

Poljska će podržati EU cilj energetske efikasnosti uz kompenzacije
VARŠAVA – Najveći protivnik zaoštravanja cilja smanjenja emisija štetnih gasova, Poljska, najavila je da bi mogla podržati predložene EU ciljeve energetske efikasnosti, ako planirane zakonodavne mere uključe kompenzacije za zemlje pretežno oslonjene na termoelektrane na ugalj. Prošlog meseca Evropska komisija (EK) je izašla sa predlogom cilja smanjenja potrošnje energije od 30% za 2030. o čemu zemlje članice treba da se izjasne do oktobra. Moraju da odluče da li će taj cilj biti obavezujući za pojedine članice, ili će biti opšti – na nivou EU. U intervjuu polsjkoj agenciji PAP, čelnik vladinog resora za klimatsku politiku Marcin Korolec je rekao da veći cilj energetske efikasnosti znači i smanjenje emisija gasova, uključujući CO2. EK je u januaru predložila cilj smanjenja emisija CO2 od 40% (u odnosu na 1990.), što je izazvalo oštro protivljenje Poljske i drugih istočno evropskih zemalja sa velikim udelom uglja u proizvodnji električne energije. „Predlog EK predviđa da se ciljevi vezani za CO2 postignu na troškovno efektivan način, što znači da bi palo na teret zemljama za manjim prihodima. Stoga je potrebno naći kompromis“, rekao je Korolec. Reuters

Norveška nije za evropsku energetsku uniju
OSLO – Norveška vlada najavila je da neće podržati plan formiranja evropske energetske unije, jer bi njegove odredbe bile u suprotnosti sa pristupom te zemlje pitanjima obezbeđenja energetske sigurnosti, koji Oslo ostvaruje kroz jačanje tržišno slobodnijih principa. Ministar Norveške za EU Vidar Helhesen rekao je tokom jedne debate u Oslu, 8. avgusta da je važno da njegova zemlja na vreme razjasni sa Briselom ovo pitanje. Norveška nije članica Evropske unije, ali po pravilu sledi politiku tog bloka u oblasti energije. Stari predlog formiranja evropske energetske unije, oživeo je nedavno poljski premijer Donald Tusk, rukovođen u prvom redu motivima jačanja pregovaračke pozicije prema Moskvi zemalja energetski pretežno zavisnih od ruskog gasa.  The Local

EU i Švajcarska obnovili pregovore o prekograničnom prenosu električne energije
ŽENEVA – Vlada Švajcarske saopštila je 7. avgusta da je obnovila pregovore sa Evropskom unijom i pristupanju njene zemlje projektu objedinjavanja evropskog sistema prenosa električne energije. Pregovori o prekograničnom prenosu energije zamrznuti su početkom ove godine, kao reakcija Brisela na rezultat referenduma o ograničavanju doseljavanja stranaca u Švajcarsku. Švajcarsko učešće u ovom segmentu projekta stvaranja jedinstvenog evropskog tržišta energije je bitno za Italiju, koja se tim putem povezuje sa ostatkom Evrope.  Reuters
 POSLOVI

Rumunska Termoelectrica nastavlja rasprodaju imovine
BUKUREŠT – Rumunska državna kompanija Termoelectrica planira prodaju njene termoelektrane Borzesti na aukciji zakazanoj za 20. avgust. Licitiranje potencijalnih kupcaca počeće od cene od nešto ispod 22 miliona evra. Termoelectrica rasprodaje imovinu pošto je odlukom skupštine njenih akcionara u martu prošle godine ušla u proces likvidacije. Od tada je uspela da proda nekoliko svojih poslova, uključujući TE Doicesti kompaniji European Energy Communications za oko 14 miliona evra.   Business-review.eu 

Meksiko posle 75 godina otvara naftu inostranim kompanijama
MEKSIKO SITI – Kongres Meksika odobrio je u sredu, izmene Ustava kojima se posle 75 godina omogučava inostranim kompanijama pristup naftnim rezervama ove zemlje. Novo zakonodavstvo je temelj plana predsednika Enrikea Penje da podstakne ekonomski rast zemlje jačanjem konkurencije u ključnom privrednom sektoru ove zemlje, zapalom u duboku stagnaciju koja traje godinama. Ključni razlog je u činjenici da je Meksiko u proteklih sedam decenija ispraznio dostupna ležišta nafte, prvenstveno u bazenu Meksičkog zaliva, pa državna kompanija Pemex ne može bez razvijene tehnologije da prodre do tzv. nekonvencionalnih polja na dubinama od nekoliko hiljada metara ispod površine mora.  Nacionalizacija naftne privrede 18. marta 1938. bila je kruna meksičke revolucije, a taj dan se slavio kao jedan od pet glavih državnih praznika, pa je odluka vlasti izazvala revolt kod mnogih Meksikanaca. Da bi amortizovala otpore, Vlada je prihvatila da primi na sebe obavezu popunjavanja polupraznih penzionih fondova močnog sindikata naftne privrede, što dostiže visinu čak oko 10% BDP-a  jedine latino-severnoameričke države i jednog od tri glavna snabdevača SAD naftom. Proizvodnja Pemex-a pala je na oko 2,5 miliona varela nafte na dan, milion manje od vrhunca od pre deset godina. Vlada će u septembru saopštiti koja polja će Pemex nastaviti da eksploatiše, a iduće godine će organizovati prvu aukciju za naftne i gasne blokove za privatne inostrane kompanije. WSJ

Kijev preti blokadom tranzita ruske nafte i gasa – Transjeft: Stradaće Mađarska, Slovačka ...
KIJEV, MOSKVA – Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk izjavio je u petak da nacrt zakona, koji je vlada usvojila, predviđa mogućnost uvođenja 26 vidova sankcija prema Rusiji, uključujući i obustavu tranzita energenata, odnosno ruske nafte i gasa koja preko te zemlje stiže do tržišta Evrope. Istog dana reagovao je ruski monopolski transporter nafte, kompanija Transnjeft saopštenjem da Rusija ima alternativne pravce snabdevanja, ali tri članice Evropske unije će biti u velikom problemu. Mađarska, Slovačka i Češka republika će pretrpeti najveće gubitke, rekao je portparol Transnjefta Igor Djomin, pa će ukrajinske sankcije biti direktno uperene protiv te tri države. On je dodao da Transnjeft „lako može da preusmeri isporuke drugim zemljama EU preko njegovog severnog naftnvodnog pravca koji preseca Belorusiju. RIA Novosti 
 OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
 
Danska: Uskoro proizvodnja 1kWh iz vetra za pet evro centi
KOPENHAGEN – Vetro kapaciteti su prema zvaničnim podacima najjeftiniji izvor energije u Danskoj, a vlada te zemlje tvrdi da će do 2016. proizvodnja kWh iz vetro-turbina biti upola jeftinija od struje dobijene iz termoelektrana na ugalj ili gas. Zahvaljujući razvoju tehnologije vetro i solarnih elektrana, podstaknutih ulaganjima u te čiste kapacitete širom sveta, električna energija dobijena iz ovih OIE troškovno se izjednačila u mnogim zemljama sa do skora neprikosnoveno jeftinijim elektranama na fosilna goriva, ali je Danska u tom pogledu najdalje otišla do nivoa gde „zelena energija“ postaje mnogo jeftinija, prenosi portal Motherboard. Informaciju o prodoru koji će nastati instalioranjem najnovije generacije vetro-turbina u Dansoj objavilo je prošlke nedelje tamošnje energetsko udruženje (DEA). Električna energija proizvedena iz dva onshore parka koji treba da budu otvoreni u 2016. koštaće oko pet evro centi po kilovat-času, saopšteno je iz DEA. Inače, danska trenutno iz „čistih izvora“ podmiruje impresivnih 43% potreba za električnom energijom

STOKHOLM - Švedska energetska kompanija Vattenfall i minhensko komunalno preduzeće u ponedeljak su najavili zajedničko veliko ulaganje u farmu vetrenjača uz nemački deo obale Severnog mora. Farma Sandbank obuhvataće ukupno 72 vetroturbine, a gradiće se blizu danskih teritorijalnih voda. Vrednost ulaganja iznosi 11 milijardi švedskih kruna (1,2 milijarde evra). Planirana je godišnja proizvodnja ukupno 1,4 teravatsati električne energije, što odgovara potrošnji 400.000 domaćinstava. AFP

Saudi Arabija ulaže 109 mlrd. „petro-dolara“ u solarne i vetro kapacitete
RIJAD – Iako najveći svetski izvornik nafte,  Saudijska Arabija je iovih dana najavila ulaganja od 109 milijardi svojih „petrodolara“ u izgradnju obnovljivih energetskih kapaciteta do 2032. godine. Strategija ove bliskoistočne monarhije je da do tada petinu do četvrtinu svojih potreba za energijom, umesto sagorevanjem nafte, odnosno mazuta, podmiruje iz solarnih i vetro kapaciteta. Rukovođenje ovim planom povereno je državnom naftnom kolosu Saudi Aramco, koji već gradi solarne parkove kapaciteta 300 MW. Kuna
 SUSEDI I REGION JUGOISTOČNE EVROPE 
 
Bugarska planira formiranje energetskog tela sa ino-konsultantima
SOFIJA – Bugarska planira formiranje energetskog odbora koji bi uključio i predstavnike inostranih institucija kako bi osigurala transparentnost multimilijarderskih dolarskih projekata koje planira da gradi na svojoj teritoriji, rekao je prošle srede ministar privrede i energije u privremenoj vladi. „Zamisao je da se (u odbor) pozovu učesnici na tržištu, (energetski) regulator i inostrani eksperti iz Evropske komisije, Svetske banke i EBRD“, objasnio je novinarima Vasil Štonov. Bugarska novinska agencija BTA citira odlazećeg ministra energije Bugarske Dragomira Stojneva da „treba biti oprezan kada su inostrani konsultanti u pitanju“.

Pola Bugarske ostaće na zimu u mraku –kaže vicepremijerka
SOFIJA – Pola teritorije Bugarske moglo bi naredne zime ostati bez električne energije zbog ogromne rupe u budžetima energetskih kompanija i odsustva svežeg novca za finansiranje u nove projekte, upozorila je vicepremijerka u privremenoj vladi te zemlje Ekaterina Zaharijeva. Ona je u intervjuu sofijskim novinama Standart rekla da je najveća pretnja na severoistoku Bugarske gde se kompanije nalaze u izrazito teškoj finansijskoj situaciji. Rupa u budžetu energetskog sektora je tolika da štaviše preti da se transformiše u javni dug, prenose novine ocene finansijskih analitičara. 

Rumunija i Mađarska razvijaju energetske konekcije
 
 
BUDIMPEŠTA – Rumunija i Mađarska razmotrili su na prošlonedeljnom sastanku Zajedničkog komiteta za ekonomsku saradnju pitanja jačanja energetske bezbednosti, javlja budimpeštanskih poslovnjak BBJ. List prenosi da je Rumunija najavila da će ove godine organizovati tender  za gradnju reverzibilnog gasovoda između te zemlje i Mađarske. Dve strane su se takođe dogovorile o daljim merama povezivanja svojih elektroenergetskih prenosnih mreža.

Rumuniji 23, Bugarskoj 7,6 mlrd evra iz EU Kohezionog fonda
BRISEL – Evropska komisija je usvojila „Sporazume o partnerstvu“ sa Rumunijom (6. avgusta) i Bugarskom (7. avgusta). U okviru tih sporazuma Rumunija je dobila pristup do 23 milijarde evra, a Bugarska iznosu od 7,6 milijardi evra iz EU Kohezionog fonda za period 2014-2020.  Rumunija dobija i 8 milijardi evra za razvoj ruralnih područja i oko 179 mil. evra za sektor ribarstva i pomorstva, a Bugarska dodatnih 2,3 milijarde evra za razvoj seoskih područja i 88 miliona za ribarsko-pomorski sektor. europa.eu

Bulgartransgaz uverava da nije ugrožen zbog „pucanja“ banke u kojoj drži 99% gotovine  
SOFIJA – Bugarska državna gasovodna kompanija Bulgartransgas saopštila je da ima dovoljno likvidnih sredstava da realizuje poslovne programe za 2014. uprkos tome što je preko 45% njenih gotovinskih pozicija ostalo zamrznuto u lokalnoj Korporativnoj komercijalnoj banci (Corpbank). Krajem jula bugarska centralna banka oduzela je licencu ovoj, četvrtoj po veličini banci u toj zemlji kada su njeni klijenti, podstaknuti informacijama iz medija o sumnjivim transakcijama glavnog akcionara Cvetana Vasileva, krenuli masovno da podižu uloge. SeeNews prenosi da prema bugarskim zakonima, neto sredstva većinski državnih kompanija u jednoj banci ne smeju da premaše iznos od 25%, ali je jedan papir objavljen prošle nedelje u  ministarsvu privrede pokazao da Bulgartransgas ima bezmalo 99% gotovinskih sredstava blokiranih u Corpbanci.
Počela arbitraža za Inu u Parizu

PARIZ - Pred arbitražnim sudom u Parizu Hrvatska je 11. avgusta zatražila raskid svih „Sanaderovih ugovora“ s mađarskim MOL-om i vraćanje upravljačkih prava u kompaniji INA vladi u Zagrebu, javlja RTL.  Glavni argument Vladi za arbitražu koju je pokrenula još u januaru ove godine je pravosnažnana presuda bivšem  premijeru Ivi Sanaderu za uzimanje mita od čelnika MOL-a Zsolta Hernadija.  Prema toj presudi, Sanader je za mito od 10 miliona evra prepustio Mađarima, pravo na tri člana uprave, kao i država - ali i mesto šefa uprave čiji je glas presudan. Ako Hrvatska uspe u zahtevu da se ugovor proglasi ništavnim, sve se u Ini vraća na 2003.godinu kada su i uprava i NO imali po sedam članova, samo dva iz MOL-a, prenosi RTL. Tačnije - Ina se vraća na upravljanje državi. Hrvatski mediji prenose da bi arbitraža mogla trajati dve godine.

Lukoil nastavlja prodaju maloprodajne mreže u Evropi – MOL nastavlja kupovinu
MOSKVA, BUDIMPEŠTA – Ruski Lukoil objavio je u ponedeljak da prodaje svoje mreže benzinskih stanica (BS)  u Češkoj Republici, Slovačkoj i Mađarskoj – ukupno 138. U saopštenju se odluka tumači kao deo napora optimizacije poslova u sektoru marketinga naftnim proizvodima. Mrežu od 44 BS u Češkoj kupuje Slovnaft, slovačka podfirma mađarskog MOL-a, dok mađarski Norm Benzinkut kupuje 75 Lukoilovih pumpi u Mađarskoj i 15 u Slovačkoj.  Lukoil je inače druga od velikih naftnih kompanija koja ove godine napušta segment maloprodaje u ovom delu Evrope. Pre njega to je uradio italijanski Eni. Mađarski MOL će posle kupovine Lukoilovih stanica u Češkoj ukupno u toj zemlji posedovati 318 benzinskih stanica. Kompanija je, naime, u maju kupila od Agip-a podfirme italijanskog Enija mrežu od 125 BS u Češkoj (kao i 83 u Slovačkoj i Rumuniji). MOL u Češkoj poseduje još 124 njene podfirme PAP Oil i 24 Slovnaftove. MOL je saopštio da je poslednja kupovina u skladu sa njegovom namerom da postane veliki igrač na maloprodajnom tržištu ovog dela Evrope. Inače, mađarska kompanija, ukupno poseduje 1.700 benzinskih stanica u 11 zemalja centralne i jugoistočne Evrope. U srednjoj Evropi Molovi konkurenti su poljski PKN Orlen i austrijski OMV, komentariše Wall Street Journal. Poljska kompanija je najveći igrač na tržištu Češke, sa 338 BS, dok je njena podfirma Unipetrol nedavno kupila Enijev udeo od 32,5% u rafineriji Ceska Rafinerska. PKN ima takođe dominantnu poziciju kod kuće, ima benzinske stanice i u Nemačkoj, kao i jednu „kritičnu“ rafineriju u Litvaniji. MOL je najveća kompanija u downstream segmentu u Slovačkoj, preko svoje filijale Slovnafta, osim što je vodeći i na domaćem, mađarskom tržištu. 

13. 06. 2014.

PARIZ - “Evropa je suočena sa rizikom da ostane bez svetla. Ovo nije šala”, rekao je šef ekonomskog sektora IEA Fatih Birol. Agencija upozorava da EU može da izgubi kontrolu nad energetskom bezbednošću ako ne učini radikalni zaokret u svojim “haotičnim” politikama u tom sektoru. Birol kaže da će EU u narednoj dekadi ostati bez četvrtine proizvodnje električne energije sa zatvaranjem starih elektrana ukupnog kapaciteta 150 gigavata. Osim toga, deformisana politika određivanja cena energje dovela je energetske kompanije do situacije da nisu u stanju da finansiraju nove projekte. Veleprodajne cene električne energije su 20% ispod potreba proste reprodukcije”, konstatovao je Birol. IEA konstatuje da je zauvek prošlo vreme jeftine energije, jer su naftne i gasne kompanije ispraznile lako dostupne izvore. Kapitalni troškovi su se udvostručili u poslednjih deset godina. Više od 80% investicija naftnih kompanija usmereno je u nadomešćivanje ispražnjenih polja. The Telegraph

LONDON - Još dramatičnije upozorenje objavljuje 2. juna lobistička grupacija EU gasne privrede Cedigaz. Konstatuje da bi pad potrošnje prirodnog gasa, izazvan konkurencijom jeftinog američkog uglja i rastom OIE, mogao izazvati zatvaranje bezmalo 30% evropskih proizvodnih termoenergetskih kapaciteta u naredne dve godine. To stvara “ozbiljnu” pretnju snabdevanju Evrope električnom energijom, konstatuje Cedigaz i apeluje na novo dizajniranje ovog tržišta energije. AFP

BERLIN – Evropsko usmeravanje ka elektroenergetskom sistemu zasnovanom na obnovljivim izvorima otišlo je toliko daleko da će biti potrebni rezovi u proizvodnji u narednim mesecima kako bi se izbegla prezagušenost u mrežama. Mrežni operateri će verovatno morati da isključe solarne i vetro elektrane u vreme slabe potrošnje kako bi sprečili prezagušenja u 302.500 kilometara dugoj prenosnoj mreži u regionu, prognozirala je nedavno asosijacija ovog sektora elektroprivrede Entso-e. Bloomberg prenosi procenu Johannes-a Teyssen-a, izvršnog direktora nemačkog EON-a sa skupa Eurelectrica od 2. juna, da je „sistem postao preskup i traži pametne odgovore“. Petostruki rast proizvodnje iz OIE u Evropi u protekloj dekadi oborio je cene električne energije na devetogodišnji minimum i smanjio tržišnu vrednost kompanija u tom sektoru u Evropi za ukupno 400 milijardi dolara. „U nekim državama članicama išli smo prebrzo“, priznao je 3. juna evropski komesar za energiju Guenther Oettinger i dodao da je regionu potrebna bolja infrastruktura da bi integrisao nove količine proizvedene električne energije. Prema proceni Evropske komisije, za dogradnju prenosne elektroenergetske i transportne gasne mreže do 2020. će biti potrebne investicije od 200 milijardi evra. Istovremeno, osam zemalja EU, od Nemačke do Bugarske, biće prinuđene da u periodima niske potrošnje zatvaraju proizvodne kapacitete, ako ne obezbede izvoz, procenjuje u Pregledu za leto 2014. Entso-e. Prema ovom udruženju 41. evropskog sistem operatera, najvećim rizicima biće izložene mreže u Bugarskoj, Španiji i Rumuniji gde su kapaciteti prenosa ka susednim zemljama ispod potreba. Poseban problem predstavlja nemogućnost predviđanja situacije u potrošnji navodi Bloomberg i to ilustruje na primeru Nemačke gde je 2. juna potrošnja u Berlinu oscilirala između 78 gigavata u 11:30 i 40 GW u 14:30, što je razlika ravna kapacitetima 25 reaktora nuklearnih elektrana. Stručnjaci ukazuju da je kod termo i nuklearnih elektrana isplativije proizvoditi u prazno, nego isključivati kapacitete, makar to donosilo negativne cene, što drugim rečima znači da proizvođač plaća korisnicima da preuzimaju njegovu električnu energiju. U prvih pet meseci 2014. registrovano je 55 sati „negativnih cena“ u unutardnevnoj i trgovini za dan unapred na tržištima Nemačke i Austrije, u poređenju sa 27 sati godinu dana ranije, pokazuju podaci berze Epex. Proizvodnja iz nemačkih solarnih kapaciteta odskočila je 83% u prva tri meseca, dok su vetroelektrane na kopnu imale rast od 21%, a na moru od 34%, navode iz Nemačkog udruženja energetske i vodoprivrede

(BDEW). Problem se svodi na zaključak da EU mora da „stavi pod kontrolu“ proizvodnju iz OIE, konstatuje čelnik Electricite de France Henri Proglio. “Što više obnovljivih dodajete sistemu, za toliko se uvećavaju troškovi na ime subvencionisanih otkupnih cena i obrnuto”, rekao je on na konferenciji Eurelectrica. Vlade EU su 2012. subvencionisale zelene energetske projekte sa 57 milijardi dolara, što je više od polovine od 101 milijarde isplaćene iste godine za te svrhe ukupno u svetu, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA). Investicije u nove OIE projekte u Evropi smanjene su prošle godine na 43 milijarde dolara, sa preko 80 mlrd. u 2012., navodi Bloomberg. Investiranje se, međutim, nastavilo uprkos tome što je potrošnja električne energije zabeležila vrhunac u 2008. i u ovoj godini će zabeležiti pad od 0,3%, procenjuje američka konsultantska firma IHS. Apsurdnost situacije ilustruje izvršni direktor švedskog Vattenfall-a Oeystein Loeseth: “Najpre plaćamo investitorima subvencije da bi gradili obnovljive izvore, a onda im plaćamo da prekinu proizvodnju kada nema potrošnje”.

BERLIN – Vlada u Berlinu će uskoro objaviti planove kako da održi u životu gubitaške konvencionalne elektrane, saopštio je prošle srede jedan funkcioner ministarstva energije, komentarišući probleme u koje je taj sektor bacilo ulaganje EU, a posebno Nemačke u obnovljive izvore. Kako je rekao državni sekretar u Ministarstvu, Uwe Beckmeyer Vlada namerava da u okviru tzv. „mehanizama kapaciteta“ prikupi sredstva za plaćanje operaterima poput kompanija RWE AG i E.ON SE da drže otvorenim konfencionalne elektrane, od koji mnoge rade sa gubicima, prenosi Reuters.

BRISEL – Evropski proizvođači termoelektrana na ugalj dobiće finansijsku pomoć za izvoz svoje opreme, ako bude usvojen predlog Evropske komisije, koji je u suprotnosti sa ekološkom politikom podsticanja bilo kakvog oblika subvencionisanja uglja, saznaje 4. juna portal EnergyMarketPrice.com uvidom u dokument koji je u cirkulaciji unutar EU. Ugalj se smatra najvećim zagađivačem među fosilnim gorivima, jer emituje skoro dva puta više ugljendioksida nego prirodni gas, kada se koristi kao pogonsko gorivo za termoelektrane. Zbog toga EU eliminiše podsticaje za domaće elektrane na ugalj do 2018., u skladu sa svojim klimatskim ciljevima.

KIJEV - Ukrajinska vlada je usvojila u sredu odluku o osnivanju posebnog preduzeća za transport prirodnog gasa, kako bi ispunila obaveze iz energetske regulative EU i eventualno ojačala profitabilnost u tom sektoru, objavio je ukrajinski ministar energetike Jurij Prodan i najavio da će se takođe osnovati i firma za skladištenje gasa. To će biti državna preduzeća, a prvo će da radi kao nezavisni operator gasnog transportnog sistema prema propisima Evropske unije. Odluka vlade sprovešće se pošto je odobri Vrhovna skupština. Reuters

NJUJORK - Časopis Time konstatuje 5. juna da zaključci iz Deklaracije Samita G7 nisu doneli ništa novo u formulaciji da je „neprihvatljivo“ korišćenje energije kao sredstva političkom pritiska. Istu formulaciju, doduše sa prefiksom „potpuno“ neprihvatljivo, upotrebio je pre četiri godine predsednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso, komentarišući situaciju nastalu izbijanjem rusko-ukrajinske gasne krize u zimu 2009., podseća časopis. U komentaru se konstatuje da ciljevi smanjenja energetske zavisnosti Evrope traže godine, ako ne decenije da se ostvare. „U međuvremenu će izbledeti osećaj hitnosti problema koji se pojavio sa ukrajinskom krizom, kao što je bilo sa onima iz 2009. i 2006., pa će Evropljanima možda i dalje biti neprihvatljiva gasna zavisnost od Rusije, ali će oslobaĐanje od te navike verovatno ostati nedostižan cilj“, zaključuje Time.

BRISEL, SOFIJA - Bugarska je suspendovala poslove na gradnji gasovoda Južni tok posle pokretanja prekršajne procedure Evropske komisije (EK) protiv ove zemlje, izjavio je u nedelju 8. juna bugarski premijer Plamen Oresharrski posle sastanka sa američkim senatorima. "Dobili smo zahtev iz EK, posle čega sam nared io da se zaustave radovi. Dalji potezi biće poznati posle dodatnih razgovora sa Briselom", dodao je on. Pre toga je iz EK razhašnjeno da ovo izvršno telo EU ne planira kratkoročne praktične mere da blokira gradnju Južnog toka. Kako je u sredu, 4. juna rekao Antoine Colombani, portparol komesara za unutrašnje tržište, EK je formalno zatražila od Bugarske da pošalje informacije o tenderu za gradnju (koji je dobila ruska kompanija Strojtransgas) jer sumnja da su prekršeni propisi u vezi sa javnim ugovorima. Traženje informacija je i početak prekršajne procedure (infringement procedure) koja može rezultirati tužbom Evropskom sudu i kaznama. Bugarska ima rok od mesec dana da odgovori posle čega će EK odlučiti o daljim koracima. Predsednik EK Hose Manuel Baroso je u četvrtak upozorio da, osim Bugarske, više drugih zemalja može biti zahvaćeno postupkom za uvođenje sankcija zbog izgradnje Južnog toka, ako prekrše evropske propise. On je to rekao komentarišući na press konferenciji posle Samita Grupe 7, početak prekršajne procedure protiv Bugarske. Ambasador Ruske federacije u Briselu Vladimir Čižov izjavio je za ITAR-tass da „Evropska komisija nema dovoljno moći da odlozi gradnju gasovoda“, Da bi imala razloge za to, dodao je, mora se dokazati kršenje propisa na tenderu, konstatoivao je on. Novinite, ITAR-TASS, BBC

BRISEL - Portal o standardima u zaštiti životne sredine SIPE-RTD Web Portal trebalo bi da počne da radi za nekoliko meseci. Portal sadrži 190 politika, 950 standarda i oko 600 projekata i rezultata istraživanja koje finansira EU. Cilj portala je da promoviše i uveća korišćenje rezultata istraživanja kako bi se poštovali standardi u vezi sa vazduhom, vodom, zemljom i otpadom. Eubusines BRISEL - Emisije CO2 u Evropskoj uniji smanjenje su 2012. godine više nego što su bile procene, pokazuju podaci Evropske agencije za prirodnu okolinu (EEA) objavljeni 3. juna. Do kraja 2012. EU je smanjila emisije gasova staklene bašte više od 19% u poređenju sa 1990, a prethodna procena je baratala sa 18%. Smanjenje je najviše posledica manjih emisija u transportu i industriji, i sve većeg udela OIE. Sa ovim procentom EU je skoro ostvarila zacrtani cilj od 20 odsto smanjenja osam godina pre roka, odnosno 2020. U isto vreme ekonomski rast je bio 45%, što, kako navode u EEA, govori da smanjenje emisija i privredni razvoj nisu u suprotnosti. Eubusiness

PARIZ - Plan francuskog predsednika Francois Hollande-a da smanji udeo nuklearki u elektroenergetskom proizvodnom miksu ove zemlje sa 75%, na 50% do 2025. nije izvodljiv, osim da se čitav sistem ove zemlje ne dovede u probleme. Realnije je pomeriti taj cilj za 2050., rekao je 5. juna čelnik francuske nuklearne agencije (CEA). Ovaj cilj je jedno od predizbornih obećanja Hollande-a i deo je zakona o energetskoj tranziciji, koji ovih dana parlamentu u Parizu treba da predstavi ministarka energije Segolene Royal. Direktor CEA Bernard Bigot odgovorio je agenciji Reuters da ne vidi na koji način bi Francuska mogla do 2025. da nadomesti zatvorene nuklearne kapacitete obnovljivim izvorima energije. On je istovremeno podržao stav izvršnog direktora francuske državne elektroenergetske kompanije Henri-ja Proglio-a da Francuska, sa rastom potrošnje struje i proiivzdnjom iz OIE, ne treba da smanjuje nuklearne kapacitete, već da počne da razmišlja o obnavljanju njenih 58 nuklearnih reaktora. “Čak i ako 2050. svedemo udeo nuklearki u energetskom miksu na 50% ... opet će nam biti potrebno barem 35 nuklearnih reaktora”, kaže Bigot.

PRAG - Češka vlada će sačuvati kontrolu nad naftovodima i neće razmatrati ponudu poljske naftne firme PKN Orlen da preuzme vlasništvo nad naftovodima, objavilo je češko Ministarstvo industrije i trgovine. U saopštenju stoji da su se dve strane saglasile da osnuju radnu grupu koja bi razmotrila mogućnosti za budući razvoj čeških rafinerija. PKN Orlen je vlasnik najveće češke naftne kompanije Unipetrol, koja ima većinski udeo u rafineriji Česká rafinérská. U aprilu Orlen je poslao ponudu da se Unipetrol i Česká rafinérská spoje s državnim firmama koje upravljanju naftovodima. Reuters

BRISEL - Evropski komitet za ekonomska i socijalna pitanja (EESC) zatražio je da se, osim opšteg EU cilja od 27% povećanja udela OIE, uspostave i pojedinačni ciljevi za zemlje članice za 2030, jer se situacija razlikuje od države do države. Na sednici posvećenoj EU energetskoj i klimatskoj politici, u prisustvu komesara za energiju Oettingera, podržan je (pored ostalog) i predlog formiranja Evropske energetske zajednice, radi koordiniranja „istinski evropske“ energetske politike. Ostali stavovi EESC-a, preneti na portalu Komiteta eesc.europa.eu, su da je za uspeh energetske i klimatske politike EU potrebna:
 Solidarnost između zemalja članica
 Uključenje sicilnog sektora društva u Evropski energetski dijalog
 Energetska efikasnost, ojačan Sistem trgovine emisijama CO2 i novi energetski izvori
 Objedinjavanje u jedan evropski instrument mera rešenja gradske zagušenosti u saobračaju
 Određivanj e ambicioznog globalnog klimatskog sporazuma uz liderstvo EU.

ATINA - Evropska Energetska zajednica (EZ) pozvala je elektroenergetske sistem operatere iz Bugarske, Makedonije i Srbije da do 1. jula ove godine utvrde konkretne planove i kalendare učešća u Kancelariji za koordiniranu aukciju Jugoistočne Europe (SEE CAO). Na Forumu za električnu energiju EZ, održanom 2-3. juna u Atini, konstatovano je da operateri iz te tri države članice nisu do sada učestvovali u radu CAO, zajedničke kompanije, formirane sredinom 2012, radi organizovanja koordinirane aukcije za zakup dalekovodnih kapaciteta za prekograničan prenos električne energije. Istovremeno je pozdravljena najava CAO da će početi aukcije za zakup mesečnih prenosnih kapaciteta u oktobru, a godišnjih od novembra ove godine. Na Forumu su, takođe, identifikovana dva glavna problema na putu stvaranja efikasnijeg lokalnog i regionalnog tržišta električne energije: da se ne gubi veza sa razvojem u ovom sektoru EU i da se u skladu sa tim reformiraju institucije i procedure EZ. Zemljama članicama EZ će uskoro biti s tim u vezi upućeni predlozi konkretnih mera. Atinski Forum pri tom ukazuje na potrebu reforme nekonkuretnih tržišnih struktura, neodložno ukidanje regulacije veleprodajnih cena električne energije, kao i fazno oslobađanje maloprodajnih cena. Vezano za pitanje berzi električne energije, Forum predlaže da se u regionu formira jedna, ili dve berze. energy.community.org

PODGORICA - Hrvatsko Ministarstvo privrede stavilo je do znanja zvaničnoj Podgorici da predložena trasa za realizaciju projekta povezivanja Crne Gore i Italije podmorskim električnim kablom neće biti odobrena, jer on prolazi kroz hrvatski deo Jadrana na kome će biti obavljana istraživanja nafte i gasa. Iz hrvatskog Ministarstva su, kako 7. juna prenosi portal Cdm.me, poručili da su više puta predložili predstavnicima italijanske kompanije Terna da trasa polaganja podmorskog kabla može ići obodom prostora "Južni Jadran" na kome će se vršiti istraživanja ugljovodonika, i da u tom slučaju odobrenje Hrvatske nije potrebno. BUKUREŠT – Rumunski parlament usvojiće zakon o energetskoj efikasnosti u skladu sa evropskom direktovom u ovoj oblasti, rekao je predsednik skupštinskog komiteta za industriju Julijan Janku. On je najavio i formiranje posebnog regulatornog tela za oblast energetske efikasnosti, poput energetske regulatorne komisije ANRE. Taj budući regulator će imati i nadležnosti u oblasti ubiranja tarifa vezanih za energetsku efikasnost, dodao je Janku. Prema njegovim rečima, Rumunija mora da pronađe načine smanjenja potrošnje energije, da utvrdio gde i u kojim sektorima i po koju cenu je to moguće. Novi zakon predvideće smanjenje potrošnje od jedan odsto kod finalnog potrošača u sektoru domaćinstava, dok će za industriju to biti određivano po sektorima in uz podsticajne popuste velikim potrošačima za ostvarene štednje u energiji. Business review Romania

ATINA - Grčka državna gasna kompanija DEPA predložila je alžitskom državnom gasnom kolosu Sonatrach smanjivanje isporuka i cene alžirskog LNG-a za Grčku (sa trenutno 750 miliona m3 godišnje – cena gasa nije saopštena), na račun širenja poslovanja alžirske državne kompanije, preko Grčke, u Bugarsku i Rumuniju. Predlog je da se povećaju isporuke alžirskog gasa za Bugarsku, na 5 mlrd. m3 godišnje do 2020. Za to bi bilo potrebno izgraditi nove kapacitete za prijem i distribuciju LNG-a. ANSA.

ATINA - Grčka će plaćati ruski gas 396$/1.000m3, rekao je 5. juna za Itar-Tass Georgios Čelikidis, čelnik Prometheus Gasa, grčko-ruskog zajedničkog gasnog ulaganja. Kazao je da je ovaj „dobar ugovor“ potpisan sa Gaspromom u okviru međuvladinog ugovora o snabdevanju gasa do 2016, prenosi Greek Reporter.

 

28 05. 2014.

Neuspeh vredan 30 milijardi evra godišnje.

BRISEL – Neuspeh Evrope da kompletira jedinstveno energetsko tržište i ujedinjeno pregovara o gasnim ugovorima sa Rusijom košta EU oko 30 milijardi evra godišnje, rekao je premijer poljske Donald Tusk, pozivajući se na procene analitičara. U govoru na energetskoj konferenciji u Briselu, Tusk je naveo primer ostvarene bankarske unije EU, kao jedinog načina da se blok izvuče iz finansijske krize. Aludirajući na EU vlade koje se protive jedinstvenom ugovaranju gasa sa Rusijom on je pitao: “Da li gasne tajne zahtevaju veću zaštitu od finansijskih tajni?“ EU komesar za energiju Ginter Etinger je na konferenciji rekao da je „Evropi potrebna „zajednička spoljna politika u energiji i zajednički front u nastupima pred zemljama snabdevačima.“ Reuters

Pomeranje kontorle gasova

PEKING – Evropska komisija (EK) je spremna da pomeri unapred predloženi datum da 2021. uvede nove mere kontrole smanjenja ogromnog viška dozvola za emisije gasova zelene bašte (GHG) u okviru svoje ETS šeme, saopšteno je Reutersu. Član Komisije zadužen za ovaj resor, Joe Delbeke rekao je agenciji na marginama jednog klimatskog skupa u Pekingu da nije protiv te inicijative, koju su podržali ministri ekologije Nemačke, Britanije, Danske i Švedske. EK je u januaru predložila  uvođenje novog mehanizma ograničenja broja emisionih dozvola, sa početkom 2021. godine kada treba da krene četvrta faza ETS šeme trgovine dozvolama. Iz „vlade“ EU je prošle nedelje saopšteno da na tržištu trenutno postoji ravno 2,1 milijarde dozvola (svaka pokriva emitovanje tone CO2), zbog čega je  njihova cena pala sa iznad 30, na ispod pet evra. Plan se nadovezuje na program lansiran u martu o privremenom povlačenju 900 miliona dozvola između 2014. i  2016. godine.

Gasni kapaciteri  EU i Ukrajina

 KIJEV – „Kao članica Energetske zajednice, Ukrajina zvanično izjavljuje da njen gasni transportni sistem, uključujući podzemna skladišta, treba zajedno da dograde i koriste ukrajinska država i investitori iz EU i SAD, pa iz tog razloga predlaže da EU kupci ruskog gasa počnu da ga preuzimaju na ukrajinsko-ruskoj granici, umesto kao do sada na zapadnoj ukrajinskog granici“, saopštio je premijer vlade u Kijevu. Arsenij Jacenjuk, u otvorenom pismu upućenom EK, navodi da bi sklapanjem novih ugovora evropske kompanije na ovaj način mogle da "koriste slobodne ukrajinske gasne skladišne kapacitete u opštem interesu energetske sigurnosti". kmu.gov.ua

08. 04. 2014.

Nastavak energetske saradnje sa Rusijom

BRISEL – Predsednik Gasproma Aleksej Miler i EU komesar za energiju Guenther Oettinger razgovarali su u Briselu, posle čega je sa EU strane u sredu, 2. aprila saopšteno da je „obostrano ukazano na značaj pouzdanog snabdevanja (Evrope) ruskim gasom“, a iz Gasproma da su EU zvaničnici izrazili interes za očuvanje „obostrano korisnih odnosa“. Iz ruske kompanije je saopšteno da su za stolom bili i šef nemačke diplomatije Frank-Walter Steinmeier, kao i čelnik Gazprom Exporta Aleksandar Medvedev. Iz Oettingerove kancelarije je rečeno i to da je EU komesar podvukao EU očekivanja od Rusije da ispoštuje svoje obaveze vezano za snabdevanje Evrope gasom. Istog dana, 2. aprila EU i SAD su  posle sastanka zajedničkog Energetskog saveta, sazvanog radi analize posledica ukrajinske krize po energetsku stabilnost Evrope, ukazali u saopštenju na potrebu nastavka energetske saradnje sa Rusijom, uz napomenu da ona „mora biti zasnovana na reciprocitetu, transparentnosti, poštenom odnosu, ne-diskriminaciji otvorenosti za konkurenciju“. Među devet tačaka saopštenja sa sastanka, pažnju skreće stav da “sve kratkoročne aktivnosti radi jačanja energetske sigurnosti Ukrajine, moraju biti sprovođene u kontekstu strategije pune integracije te zemlje u evropsko energetsko tržište. Savet takođe ukazuje na značaj razvoja interkonekcija koje će do 2015. okončati izolaciju bilo koje zemlje članice iz Evropske gasne i elektroenergetske mreže, a u posebnoj tački saopštenja podvlači značaj Južnog gasnog koridora i istraži mogućnosti investiranja radi jačačnja snabdevanja centralne i jugoistočne Evrope gasom. Savet u tom sklopu odaje priznanje planovima Moldavije za povezivanje svog gasovodnog i prenosnog elektroenergetskog sistema sa EU mrežama. Upstream, www.europa.eu

 Ujedinjeni pred Putina

LONDON -Uticajni britanski laburistički političar Lord Mandelson pridružio se zagovornicima politike zajedničkog nastupa Evrope u pregovorima sa Gaspromom oko uslova kupovine prirodnog gasa. Takođe nekadašnji EU komesar za trgovinu i biznismen sa poslovnim vezama u Rusiji, rekao je na godišnjoj konferenciji britanske privredne komore da je Evropi “potreban jedinstveni ugovor o kupovini (gasa) ... kako bi na kraju dobili manje cene energije kod kuće“. Britanija bi mogla da smanji cene energije, ako bi ujedinjena sa Evropom izborila kraj ruske politike “podeli i vladaj” u prodaji prirodnog gasa, rekao je on. Njega je na istom skupu podržao britanski ministar bez portfelja Kenneth Clarke izjavivši da bi ujedinjenje Britanije s Evropom, radi stvaranja “jedinstvenog energetskog tržišta ojačalo našu poziciju pred (Vladimirom) Putinom”. Prošle nedelje je poljski premijer Donald Tusk predložio zajedničko pregovaranje EU sa Rusijom u ugovaranju nabavki prirodnog gasa, kao jednu od tačaka njegovog plana stvaranja evropske „energetske unije“. The Telegraph

Italijani za ujedinjenje energetske države

FRANKFURT – Izvršni direktor italijanske energetske kompanije Eni Paolo Scaroni kazao je 3. aprila za Frankfurter Allgemeine Zeitung da je „neophodno izgraditi Sjedinjene energetske države Evrope, ako želimo da stvorimo Sjedinjene evropske države”. Prema njemu, Evropa bi “u teoriji, mogla da se organizuje tako da se na srednji rok snađe bez Gasproma“ ... „Međutim, da bi to ostvarila, Evropskoj uniji su potrebne tri stvari: jasan cilj, krajnji rok, na primer 2020. i Evropski regulator koji bi se bavio pravilima i nadoknadama investicija “, rekao je Scaroni.

Presuda za narusavanja zdravlja

ROVIGO (Italija) – Sud u Italiji odredio je u ponedeljak kaznu od tri godine zatvora Paolu Scaroniju, čelniku italijanske naftno-gasne kompanije Eni, jer je svojevremeno, kao direktor jedne termoelektrane, proglašen odgovornim za narušavanje zdravlja stanovnika i štete po prirodnu okolinu, procenjene na ukupno 3,6 milijardi evra. Scaroni je tom elektranom Enela, na severu Italije rukovodio u periodu 2002.­ 2005. Odlukom suda iz severoistočnog grada Rovigo, Scaroniju se zabranjuje i obavljanje javnih funkcija u periodu od pet godina. Najuticajniji italijanski energetski menadžer je u izjavi za Reuters rekao da je šokiran ovom presudom i da će se „odmah žaliti“. Scaroniju trenutno teče treći uzastopni mandat na mestu izvršnog direktora Enija, koji mu ističe u maju.

Rešavanje energetskog snabdevanja Krima

MOSKVA -Rusija planira da, ispod mora, izgradi gasovod do Krima, a moguće je da će konstruisati i tri elektrane na crnomorskom poluostrvu, naveo je 1. aprila Aleksandar Novak, ministar energetike Rusije. Izgradnja gasovoda trebalo bi da košta šest milijardi rubalja, a troškove bi pokrio Gasprom, prenosi Rojters. Tri elektrane bile bi ukupnog kapaciteta 1.320 MW i koštale bi do 100 milijardi RUB (2,9 mlrd $).


Nejasni regulatorni uslovi zaustavljaju izgradnju gasovoda

BEČ – E.ON i njegovi austrijski partneri odustali su od 1,4 milijarde evra skupog projekta gradnje gasovoda od Bavarske do Italije, via Austrija, konstatujući da su ga EU pravila učinila neisplativim. Tzv. TGL gasovod, čije je planiranje počelo 2008., zamišljen je u sklopu strategije povezivanja Austrije i centralne Evrope za evropska gasna tržišta i gradnje pravaca za snabdevanje Evrope alternativnim gasom iz Severne Afrike. TGL je u četvrtak saopštio da su članice konzorcijuma rešile da napuste projekat jer nisu poslednjih meseci uspele da nađu nove investitore spremne da ulažu u skladu sa EU  zakonodavstvom. Reuters podseća da je posle starta ovog projekta EU usvojila pravila kojima ne dozvoljava snabdevačima energije da kontrolišu i transportne sisteme. „Dalje finansiranje projekta nije moglo biti obezbeđeno zbog nejasnih regulatornih uslova i prilika na gasnom tržištu“, navodi se u saopštenju. Partneri u TGL-u su bili E.ON Ruhgas (47%), dok su ostalo delili austrijski Energie AG Oberoesterreich, Salzburg AG, RAG, Kelag i Tigas.

Zatvaranje elektrane u skladu da interesom deoničara

DIZELDORF – Nemački energetski gigant E.ON najavio je zatvaranje svoje nuklearnke elektrane Grafenrheinfeld (foto) (1.345 MW) u maju iduće godine, sedam meseci pre ruka predviđenog vladinim planom postepenog napuštanja ovog energetskog sektora. Iz kompanije navode da je, imajući u vidu skraćeni radni vek nuklearke (otvorene decembra 1981.), njeno ranije zatvaranje u interesu deoničara E.ON-a Energia.gr

Proširenje nuklearke u Mađarskoj

BUDIMPEŠTA -Mađarski državni seketar Janoš Lazar potvrdio je informaciju da je Mađarska potpisala kreditni aranžman s Rusijom oko proširenja nuklearne elektrane Paks. Reč je o zajmu vrednom 10 milijardi evra koji pokriva 80% radova, a ugovor je poslat i u Brisel. Glavni izvođač radova biće ruski Rosatom. Ruski mediji objavili su detalje o kreditu. Mađarska će zajam moći da koristi od 2014. do 2025. da izgradi blok 5 i 6 NE Paks, posle čega će 21 godinu vraćati otplaćivati kredit. U prvih sedam godina Mađarska će morati da vrati 25% sredstava, 35% u drugih sedam godina projekta i 40% u poslednjem razdoblju otplate kredita, uz kamatu od 4,5% do 4,95%. Kako će Mađarska pokriti ostatak sredstava potrebnih za gradnju dva reaktora nuklearke, još nije objavljeno. Portfolio.hu

Jačanje gasnog tržišta

RIM – Italijanska i belgijska gasna kompanija, Snam i Fluxys potpisali su 1. aprila Memorandum o razumevanju (MoR) o razvoju gasne infrastrukture u Evropi, posebno u cilju reverzibilnog transporta iz juga, ka severu, između Italije i Britanije. Partneri planiraju i da razviju mogućnosti reverzibilnog toka na granici Italije i Švajcarske (Passo Gries), i odatle preko Švajcarske do Nemačke. Osim toga, dve kompanije su istog dana sklopile sporazum o zajedničkoj kupovini od italijanskog Enija udela u britanskoj kompaniji Interconnector UK (IUK) (16,45%) i belgijskim Interconnector Zeebrugge Terminal (51%) i Huberator (10%). Kupljeni udeo deliće na paritetnoj osnovi. Sve ove poslove dovode u vezu sa linijom odredbi evropskog Trećeg energetskog paketa, vezano za jačanje konkurencije na gasnom tržištu. Natural Gas Europe

Preduprediti preuzmi ili plati

MILANO – Kompanija Eni je potpisala prošle nedelje finalni sporazum sa Statoilom, kojim su revidirani uslovi dugoročnog ugovora o prodaji norveškog gasa italijanskom kolosu, saopšteno je iz milanske firme. Pojedinosti dogovora dve strane zadržale su van očiju javnosti, ali je Eni saopštio da je ovim prekinuta arbitraža koju je zbog spornih odredbi ugovora bio pokrenuo. Iz kompanije je rečeno da je to deo napora Enija da ispregovara sve svoje dugoročne ugovore o kupovini gasa sa trećim stranama. Eni, najveći pojedinačni kupac Gaspromovog gasa, i pregovara sa ruskom kompanijom o promenama u dugoročnom ugovoru, posebno ukidanje sporne odredbe „preuzmi-ili-plati“ , kojom je kupac obavezan da plati sve ugovorene količine, bez obzira koliko je preuzeo. Bloomberg

Nemački projekt pred kolapsom

BERLIN, BRISEL – Famoznom nemačkom projektu energetske tranzicije -Energiewende, do skora smatranim internacionalnim modelom, preti kolaps, izveštava EurActiv Germany navodeći da je to zaključak „najsveobuhvatnije ikada pripremljene međunarodne komparativne studije o energetskoj politici“. Bert Rürup, direktor Istraživačkog instituta Handelsblatt, koji je pripremio studiju za potrebe General Electric-a, konstatuje da bi Nemačkoj „bilo bolje da počne da gleda dalje od svog nosa, kada se radi o energetskoj politici“. Handelsblatt je do rezultata došao prateći uz pomoć 51. različitog indikatora u periodu od pet godina energetsku situaciju u 24 industrijski razvijene države. Na kraju su istraživači sveli podatke na dva opšta merila: mapiranje statusa kvo i ocrtavanje trenda u proteklih pet godina. Rezultati u ovoj drugoj kategoriji „dinamičkog rangiranja“, svrstavaju Nemačku na alarmantno, poslednje -24. mesto. Razlog su rastuće emisije CO2, visok nivo potrošnje energije po glavi stanovnika i najveći računi za energiju koju plaćaju potrošači u Nemačkoj. „Upravo u ovome leži problem“, kaže Rürup. Energiewende, objašnjava on, izgrađen je na tri temelja: ekološkoj usklađenosti, efikasnoj potrošnji i pouzdanom snabdevanju, „a svi oni se sada klimataju“. Rürup to ilustruje podatkom da je, uz porast emisija CO2 u poslednjih nekoliko godina u Nemačkoj, dramatično uvećan i broj iskakanja u prenosnoj mreži. Uporedo, raste i nezadovoljstvo kod potrošača i u privredi zbog rastućih cena energije. Iz tih razloga Rürup poziva Nemačku da konačno počne da razmišlja „dalje od sopstvenih granica“. Potrebu da Berlin prihvati „zajedničku evropsku energetsku strategiju“, Rürup objašnjava konstatacijom da „neko ne može, s jedne strane, težiti ujedinjenoj Evropi, a s druge, ograničiti se prilazeći energetici preko nacionalnih uslova“. Evropi je, prema direktoru nemačkog Instituta, potrebna umesto toga „podela posla“ u energetici. Obnovljivi izvori moraju biti razvijani tamo gde su uslovi za to najefikasniji i gde se može proizvesti po najkonkuretnijoj ceni – solarni kapaciteti u oblasti Mediterana, a vetro parkovi na području Severnog mora i duž obale Atlantika, „a nikako u sred Nemačke“, zaključuje Rürup.

Retroaktivno smanjenj podsticanje tarife

ATINA – Parlament Grčke izglasao je novi zakon kojim se retroaktivno i za neke sektore osetno smanjuju podsticajne tarife (FIT) za obnovljive izvore energije, objavljuje 1. aprila energia.gr. U proseku FIT za vetro energiju smanjuje se za oko 5,5%, dok je smanjenje otkupnih tarifa električne energije iz komercijalnih solarnih kapaciteta čak 32-33%, a iz krovnih panela 20%. Novi zakon produžava trajanje ugovora o otkupu energije iz OIE za sedam godina. OIE kapacitetima koji su do januara ove godine radili manje od 12 godina date su dve opcije: Ili da prodaju proizvedenu struju na tržištu električne energije, ili da je isporučuju u mrežu po fiksnoj ceni od 90 evra MWh. U ovom drugom slučaju godišnje bi im se određivao maksimum električne energije koju mogu da prodaju mreži. Cilj mere je da smanji deficit ove za OIE od 700 miliona evra.

Sertifikati uslovljavaju poslovanje

BUKUREŠT -Češka energetska firma ČEZ planira prodaju manjinskog udela u vetroelektrani Fantanele-Cogealac blizu rumunske crnomorske luke Konstanca. ČEZ je u taj projekat investirao 1,1 milijardu evra, a problem je nastao kada je elektrana snage 600 MW ostala bez zelenih certifikata za subvencionisani otkup polovine proizvodnje električne energije, javlja rumunjski dnevnik Ziarul Financiar.

Rukovođenje domaćim tržištem

SOFIJA – Bugarski energetski regulator (DKEVR) odobrio je Nezavisnoj bugarskoj energetskoj berzi (EAD), podfirmi Bugarskog energetskog holdinga (BEH), licencu za rukovođenje domaćim tržištem


Južni tok ne podleže EU energetskoj legislativi

SOFIJA -Bugarski poslanici izglasali su u petak, 4. aprila ubedljivo (115-64) amandmane na Zakon o energiji kojim je deonica gasovoda Južni tok kroz tu zemlju definisana kao gasna mrežna interkonekcija, pa kao takva ne podleže EU energetskoj legislativi, odnosno odredbama 3. energetskog paketa o pravu pristupa treće strane. Stoji i odredba da će deonica gasovoda koja ulazi u bugarske teritorijalne vode (oko 14 km) dobiti pravni status da „ne prelazi u evropsku teritoriju“, javila je agencija Mediapool, a prenose. Jedan od autora amandmana, socijalistički poslanik Taško Ermenkov, rekao je za sofijski Dnevnik da su do ideje došli inspirisani propisima iz avio saobraćaja – avion se ne smatra prizemljenim na određenu teritoriju ako je samo preleti. Bugarski mediji navode da su promene usvojene uprkos pisma EU komesara G.Oettingera koji je zatražio objašnjenja za ovaj potez, a iz Evropske komisije je istog dana rečeno za EurActiv da je kancelarija komesara za energetiku Gintera Etingera zabrinuta zbog moguće neusklađenost amandmana sa EU zakonodavstvom. Agencija najavljuje moguće pokretanje tzv. prekršajnog postupka protiv Bugarske zbog ovog „zaobilaženja EU regulative“, kao i drugog vezanog za pretnju bugarskog energetskog regulatora inostranim distributerima struje u toj zemlji da zbog jednog spornog dugovanja mogu ostati bez licenci za rad. Državna komisija za energetsku i vodoprivrednu regulativu (DKEVR) je otvorila postupak ukidanja licenci lokalnim firmama čeških ČEZ-a i Energo-Proa, kao i austrijskog EVN-a zbog duga Nacionalnoj elektroenergetskoj kompaniji (NEK) dok oni odgovaraju da NEK duguje njima po osnovu otkupa obnovljive energije po subvencionisanmi cenama.

Zahtev za povećanje cene struje


SOFIJA – Tri inostrana snabdevača električnom energijom u Bugarskoj, zatražili su od tamošnje regulatorne energetske komisije (DKEVR) odobrenje za povećanje cene struje od 1. jula, prenose lokalni mediji. Podfirma austrijskog EVN-a u Bugarskoj traži za 8 odsto veće cene električne energije, dok su filijale čeških kompanija ČEZ i Energo-Pro podnele zahtev za poskupljenja od 13% -14%, rekao je čelnik regulatornog tela Bojan Boev. Tri kompanije takođe traže i poskupljenje noćne tarife na duplo od dnevne, dodao je on. ČEZ-ova trenutna dnevna tarifa za električnu energiju iznosi oko 0,149 leva ( oko /0.076 evra) za kWh, dok potrošači EVN Bulgaria i Energo-Pro plaćaju dnevno trošenje kWh po 0,153leva, odnosno 0,159 leva. Noćne tarife iznose (zaokružene cifre) 0,085 leva za ČEZ, 0,087 leva za EVN Bulgaria i 0,088 leva za Energo-Pro. Komisija će do juna odgovoriti na ove zahteve. Mediji pri tom podsećaju da je DKEVR najavio pokretanje procedure za oduzimanje licenci za rad inostranim distributerima, zbog njihovog zaostalog duga državnoj elektroenergetskoj kompaniji NEK od ukupno 347,6 miliona leva, koji oni ne priznaju, već tvrde da njima NEK nije nadoknadio iznose subvencionisane električne energije koju su po zakonu bili obavezni da otkupe od proizvođača iz obnovljivih izvora. SeeNews

Usaglašavanje zakonodavstvene regulative u energetici

 

TREBINJE - Crna Gora, Srbija i Republika Srpska treba da pokrenu izradu zajedničkog dokumenta o saradnji u oblasti energetike, inicijativu za usaglašavanje zakonodavne regulative iz te oblasti, kao i da definišu zajedničke investicione prioriteta. To je najznačajnija preporuka koju su, kako se navodi na sajtu Skupštine, doneli poslanici parlamentarnih Odbora za ekonomiju tri države u ponedeljak u
Trebinju posle sastanka na temu „investicije u energetiku kao preduslov regionalnog razvoja u zemljama Zapadnog Balkana”. Poslanici smatraju da je potrebno redefinisati finansijske odnose između lokalnih zajednica i preduzeća iz oblasti energetike koja su u javnom vlasništvu kako bi se dostigla adekvatna koristi koju te zajednice ostvaruju kroz valorizaciju energetskih potencijala na njihovom području poštujući preporuke Evropske povelje za lokalnu samoupravu.„Posebno je značajno pojačati saradnju u tri države u oblasti energetike u smislu postizanja sporazuma sa ciljem povećanja energetske efikasnosti, efikasnosti u zaštiti životne sredine i racionalizacije poslovanja javnih elektro energetskih preduzeća. Uz to, neophodno je jačanje parlamentarnog nadzora u oblasti energetike i povećanje transparentnosti u donošenju ključnih odluka u toj oblasti Ocenjeno je da se moraju definisati zajednički interesi kroz valorizaciju postojećeg hidroenergetskog potencijala, kao što su projekti HE “Boka” i “Buk Bjela”. Dogovoreno je održavanje regionalne konferencije parlamentaraca na temu energetike krajem septembra u Crnoj Gori.

Kabl bez odobrenjea Zagreba

PODGORICA – Zagreb nema nameru da odobri projekat postavljanja energetskog kabla između obala Italije i Crne Gore, jer jedan njegov krak prolazi kroz hrvatsko podmorje, pa Vlada te zemlje želi najpre da proveri da li on može omesti neko od područja predviđenih za istraživanje nafte i gasa, prenose podgorički mediji. Hrvatska će odgovor dati tek kada se obeleže područja za eksploataciju nafte u tom pograničnom pojasu. A taj posao mogao bi da potraje najmanje pet godina, pišu Vijesti. Podmorski kabl trebalo je da se gradi podmorjem Jadrana od Peskare do uvale Jaz kod Budve, da bi se potom podzemnim i nadzemnim vodovima doveo do Pljevalja. “Naš stav je da svi projekti vezani za kabl budu završeni i stavljeni u funkciju do 2017. godine”, kaže crnogorski ministar ekonomije Vladimir Kavarić. Vlada očekuje da se italijanski partneri pridržavaju termina, a, što se tiče saglasnosti od Hrvatske, sa formalnopravnog aspekta, to je deo posla koji treba da obave Italijani, i to predstavlja njihovu ugovornu obavezu”, dodaje on.

 

Arbitraža granica stopira istraživanje i eksploataciju

ZAGREB, LJUBLJANA, PODGORICA -Ministarstvo privrede Hrvatske otvorilo je prošle srede u prisustvu predstavnika oko 30 naftnih kompanija iz celog sveta, prvi javni konkurs za koncesije za istraživanje i eksploataciju ugljikovodika na Jadranu. Tender je otvoren do 3. novembra, a prvi ugovori s kompanijama očekuju u martu 2015. Dan kasnije Slovenija je uložila protestn Zagrebu, zahtevajući da iz konkursa „smesta povuče polje dodele koncesije SJ-01 ...koje se odnosi i na područje gde se nalazi slovenačko teritorijalno more i epikontinentalni pojas. Uz to, zahteva da Hrvatska u dokumentaciji jasno navede da je spomenuto područje predmet arbitražnog postupka. Istog dana prigovor je uložilo i crnogorsko ministarstvo spoljnih poslova, ističući da su hrvatski akti vezani za područja preklapanja teritorijalnih zahteva dveju zemalja na kopnu tako i u morskom pojasu, u suprotnosti sa inicijativama Podgorice da se sve aktivnosti u spornom području odvijaju uz prethodnu međusobnu suglasnost. Iz Zagreba je odgovoreno Podgorici, da "Hrvatska ne krši apsolutno ništa". Prema rečima portparolke hrvatskog ministarstva spoljnih poslova, u dokumentaciji s konkursa "jasno stoje međunarodni sporazumi koje je Hrvatska sklopila sa susednim zemljama, a uređuju razgraničenje na moru". U toj dokumentaciji stoji da je 'sa Slovenijom pitanje granice na moru trenutno predmet arbitraže', a s Crnom Gorom je naveden 'protokol između vlade i Savezne vlade SRJ o privremenom režimu uz južnu granicu između dviju država, iz 2002. godine', kazala je Danijela Barišić. Jutarnji.hr, Novi list, Delo, Pobjeda

01. 04. 2014.

Ruska zavisnosti od evropskih kupaca

NJUJORK, LONDON – Eksperti u većini ne smatraju realnim da dođe do bitnijeg poremećaja u snabdevanju Evrope ruskim gasom i naftom, jer su obostrani interesi i u hladnoratovskim vremenama nadjačavali političke sukobe, poput sadašnjeg vezanog za krizu oko Krima. Philip Verleger, iz konsultantske firme PKVerleger, konstatuje za Bloomberg da bi posledica politike EU da smanji zavisnost od ruskih energetskih sirovina bile veće cene gasa u Evropi, odnosno pucanje u svoju nogu“. Prema podacima Međunarodnog trgovačkog centra, ogranka WTO, Rusija je u 2012. izvezla u Evropu i SAD sirove nafte, goriva i industrijskih sirovina na bazi gasa ukupne vrednosti oko 160 milijardi dolara. Evropske članice Međunarodne agencije za energiju (IEA) pokrile su iz Rusije u 2012. 32% ukupnog uvoza tih sirovina. Prema poslednjim dopunama ugovora iz marta 2013. godine, Kina bi mogla da udvostruči uvoz nafte od Rosnjefta na preko 620.000 barela na dan, ugrožavajući poziciju Nemačke, kao najvećeg uvoznika ruske nafte, konstatuje Bloomberg. Međutim, problemi Moskve u smanjenju njene zavisnosti od evropskih kupaca su manjak cevovoda ka Aziji, kao i konkurencija snabdevača sa Bliskog istoka, navodi Kahn. Bussines Insider piše da ruski gasovodi s kapacitetom od oko 140 milijardi kubnih metara godišnje idu prema Evropi, dok transportni kapaciteti prema Kini iznose 14 milijardi kubika.

Razumne alternative nema

BERLIN "Nema alternative, ali ni razloga za strah", rekao je nemački ministar privrede i energije Sigmar Gabrijel, komentarišući, kako je rekao lažni utisak da Nemačka ima bezbroj alternativa ruskom gasu. "Razumne alternative nema", rekao je Gabrijel, ali dodaje da se "čak i u najmračnijim vremenima ‘hladnog rata Rusija držala svojih ugovora”. DPA

Otpor eventualnom uvođenju trećeg stepena sankcija

BRISEL, MOSKVA -Od ruskih energetskih sirovina zavisi 25 evropskih država, koje više od 75 odsto svojih potreba za naftom i gasom zadovoljavaju isporukama iz Rusije, ali Reuters ukazuje na osam exsocijalističkih zemalja EU čiji je stepen zavisnosti takav da će pružati otpor uvođenju trećeg stepena, odnosno ekonomskih sankcija EU prema Moskvi. Od tih osam, jedino Rumunija može da opstane na sopstvenoj proizvodnji nafte i gasa, ali, kao i Slovenija ima jake izvozne poslove na rusko tržište. Bugarska oko 90% potreba za gasom pokriva iz Rusije. Njena jedina rafinerija nafte je pod kontrolom ruskog Lukoila i prerađuje rusku naftu, dok su dva reaktora bugarske nuklearke ruske proizvodnje, rade na ruskom gorivu i daju zemlji preko 40% električne energije. U 2012. godini Češka je 66% gasa uvozila iz Rusije, a ruska firma TVEL prodaje ČEZ-u gorivo za njene nuklearke. Mađarska uvozi 80% gasa iz Rusije, a nedavno je sa Rosatomom potpisala ugovor o proširenju nukearke Paks, koja podmiruje oko 40$ mađarske proizvodnje struje. Litvanija je gotovo u celini zavisna od uvoza ruskih energenata, dok Poljska 90% uvoza nafte pokriva iz Rusije, kao i više od pola uvoza prirodnog gasa. Najzad, Slovačka je bezmalo 100% oslonjena na ruski gas, a njen budžet na zaradu od tranzita ruskog gasa preko teritorije te zemlje. Reuters odatle izvlači zaključak da će ovih osam zemlja pružiti optpor eventualnom uvođenju trećeg stepena – ekonomskih sankcija Rusiji.

Formiranje EU energetske unije

VARŠAVA -Poljski premijer Donald Tusk predložio je u subotu , 29. marta, formiranje EU energetske unije radi jačanja energetske sigurnosti i smanjenja zavisnosti od Rusije. Energetska unija zasnivala bi se na šest tačaka uključujući radikalnu diverzifikaciju energetskih izvora, „rehabilitaciju“ uglja, veću eksploataciju škriljnog gasa i zajedničke nabavke gasa radi postizanja bolje cene. Američki LNG takođe treba da igra ulogu u evropskoj energetskoj diverzifikaciji , rekao je on. Imajući u vidu opasnost od potencijalne gasne krize Evropa bi, prema rečima Tuska, trebalo da uspostavi efektivniji mehanizam „gasne solidarnosti“. U govoru na otvaranju jedne termoelektrane na jugu zemlje, poljski premijer se založio za povećanje EU finansijske pomoći u ovom sektoru, precizirajući da bi voleo da Brisel pokrije 75% troškova potrebne gasne infrastrukture, uključujući interkonetkore između zemalja članica. Reuters, PAP

Obamini saveti

BRISEL – Predsednik SAD Barak Obama je prošle srede u Briselu nagovestio Evropskoj uniji da se ne oslanja previše na očekivanja da američki prirodni gas (LNG) može brzo i bitnije da nadomesti preveliku zavisnost od ruskog gasa. S druge strane, on je opciju izvoza američkog LNG-a u Evropu direktno vezao za zaključenje trans-atlantskog (EUSAD) trgovinskog sporazuma, što ni optimisti ne očekuju pre kraja godine. Tek tada će, prema rečima Obame, „biti mnogo lakše odobravati licence za izvoz američkog LNG u Evropu“, prenosi Reuters. Obama je, ujedno, naglasio da „Evropa kolektivno mora da razmotri svoju energetsku politiku“.

Američki (LNG) ne utice na Gaspromovo tržište u Evropi

VAŠINGTON -Stručnjaci agencije Fich navode da čak i ako bi se svih 37 američkih projekata o gradnji postrojenja za tečni prirodni gas (LNG), koji su u postupku usaglašavanja sa vlastima, preusmerili na izvoz, pokrili bi tek 68 odsto potreba Evrope."Realno, američki LNG mogao bi udeo Gasproma na tržištu Evrope da smanji na 16 odsto, ali do 2018", smatraju eksperti Fich-a.

Nova cenu ruskog gasa

KIJEV – Ukrajina bi trebalo od 1. aprila da dobije novu cenu ruskog gasa, piše Financial Times i dodaje da sadašnji ugovori o ceni ruskog gasa početkom sledeće godine ističu i za Litvaniju, Estoniju, Mađarsku i Bosnu i Hercegovinu. Londonski poslovnjak ukazuje da je i tim zemljama, osim Ukrajini, potrebna podrška u pregovorima sa Gaspromom. S druge strane, ruski list Vedomosti navodi da, u slučaju ukidanja dosadašnjih povlastica, gas za Ukrajinu ne bi koštao više 387 dolara za 1.000 kubnih metara, već oko 480 dolara. "Mi ćemo im platiti 387 dolara, i ako nam ispostave drugu cenu, svejedno ćemo platiti 387 dolara. Mogu samo da nas tuže", poručio je ukrajinski ministar energetike Jurij Prodan (levo, na fotografiji u društvu EU komesara za energiju G.Oettingera. Vedomosti pišu, međutim, da je u četvrtak objavljeno da je budžet Ukrajine za ovu godinu koncipiran na ceni gasa od 480 dolara za 1.000 kubika.

Uslovi MMF-a

BRISEL – Ukrajinska strana je u sredu, uz asistiranje predstavnika Evropske unije, počela u Briselu razgovore sa Slovačkom o uvozu prirodnog gasa reverzibilnim tokom iz Evropske unije. Predstavnici Ukrtransgasa i Eustreama, ukrajinske i slovačke gasovodne kompanije razmatrali su tehničke aspekte tog posla, saopštila je portparolka Evropske komisije Sabine Berger. Ukrajina raspolaže kapacitetima za uvoz do 12 milijardi kubika gasa pravcem slovačkog gasovoda i dodatnih 7,2 milijarde iz Poljske i Mađarske, kazao je ministar energije te zemlje Jurij Prodan. On je rekao da će cena „EU gasa“ biti oko 400$ za 1.000 kubika. Bloomberg. Ukrajinska državna gasna kompanija Naftogaz objavila je, istovremeno, u sredu da će od 1. maja povećati cene gasa za domaćinstva za 50%, što je bio jedan od uslova MMF-a za odobravanje paketa finansijske podrške vlastima u Kijevu od 27 milijardi dolara.

MVM kupuje snabdevače prirodnim gasom

BUDIMPEŠTA – Mađaska državna elektroprivreda MVM kupiće 50+1% akcija budimpeštanskog snabdevača prirodnim gasom Főgáz od grada Budimpešte. Transakcija bi trebalo da se kompletira do kraja jula, objavila je mađarska Vlada stavljajući ovaj posao u okvire strategije nastavljanja s okrupnjavanjem snabdevanja gasom pod kapom MVM-a. MVM je u decembru 2013. potpisao ugovor o kupovini 49,8% udela nemačkog RWE u Főgázu a transakcija će biti finalizovana do sredine godine, posle dobijanja odobrenja od budimpeštanskog Gradskog veća. Fogaz ima 820.000 kupaca među domaćinstvima i u privredi, javio je BBJ.

Ulsovljavanje MMF-a

DABLIN -Irska vlada dogovorila je prodaju dela državnog gasnog preduzeća Bord Gais u okviru privatizacionog programa koji je bio uslov za obezbeđenje međunarodnih kredita. Sektor za gas i električnu energiju -Bord Gais Energy biće prodat za 1,1 milijardu evra konzorcijumu predvođenom britanskom kompanijom Centrica. EU i MMF odobrili su Irskoj 2010. paket kredita od 85 milijardi evra pod uslovom da vlada u Dablinu polovinu sredstava dobijenih prodajom državne imovine upotrebi za uredno servisiranje javnog duga. RTE

Opet samo smernice

BRISEL -Smernice o vrsti subvencija koje članice mogu da ponude industriji obnovljivih izvora energije, a da pri tom ne prekrše pravila EU o državnoj pomoći, neće praviti razliku između razvijenih i tehnologija OIE koje su još u razvoju. Prvobitna ideja Evropske komisije je bila da već u praksi razvijene tehnologije, ne bi trebalo da dobiju subvencije jer im nije potrebna pomoć u takmičenju sa ugljovodonicima i nuklearnom energijom. Smernice koje će sadržati i pravila o odobravanju državne pomoći energetski intenzivnim sektorima, EU bi trebalo da objavi 9. aprila, a Europeanvoice.com je imao uvid u najnoviji predlog. Konkurs za dodelu većine subvencija za OIE će biti obavezan, ali postoji niz izuzetaka na koje se članice mogu pozvati, prenosi portal.

Industrija oslobođena plaćanja nameta za OIE

BERLIN -Industrijske kompanije u Nemačkoj biće oslobođene plaćanja nameta za OIE za postojeće elektrane u krugu pogona, kazao je nemački ministar privrede i energetike Sigmar Gabriel koji je time i formalno odbacio inicijalni plan koji je energetski intenzivnu industriju trebalo da košta oko 500 miliona evra. Prema tom planu, bilon je predviđeno da kompanije plaćaju 90% od naknade za OIE na struju proizvedenu u elektranama u okviru fabrika. Industrijske elektrane godišnje proizvode 50 TWh električne energije, a 25% te energije troši industrija, kako bi izbjegla plaćanje naknade za OIE od oko 24 milijarde eura, koju uglavnom plaćaju kućanstva, piše EMP.

Subvencije za OIE

LJUBLJANA – Iznos ukupnih subvencija za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Sloveniji i za visoko efikasne kogeneracije uvećana je 32% prošle godine, na 118,5 miliona evra. Polovina toga otišla je u sektor solarnih elektrana, pokazuju vladini podaci. Ukupna proizvodnja iz OIE porasla je lane za 23%, na 803 gigavat časova (GWh), što čini oko sedam odsto potrošnje električne energije u Sloveniji. Slovenia Times

Invsticije u energetski sektor

LONDON – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) је odobrila Rumuniji kredit od 20 miliona evra za gradnju šest solarnih parkova ukupnog instalisanog kapaciteta od 50 MW. Sa ovim kreditom, odobrenim podfirmi portugalske elektroenergetske kompanije EDP za obnovljivu energiju, EBRD je do sada u rumunski energetski sektor investirao blizu 200 miliona evra ove godine, javlja u četvrtak SeeNews.

Prodaja energetskih kompanija

BUKUREŠT – Evropska banka za obnovu i razvoj pomagaće Rumuniji u formulisanju njene nacionalne energetske strategije, pri čemu posebno podržava njene planove u oblasti gasnih interkonekcija, kao i gradnje gasnog koridora sever-jug (Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka, Rumunija i Hrvatska), saopštilo je u utorak ministarstvo energije u Bukureštu. Predstavnici EBRD-a su se u razgovoru sa rumunskim resornim ministrom Razvanomn Nikoleskuom interesovali i o napretku procesa prodaje delova državnih elektro energetskih kompanija Electrica i Oltenia Energy Holding. romania.insider.com

Zainteresoovanst EU za Južni tok

BRISEL -EU komesar za energiju Gunther Oettinger zatražio je prošle nedelje, u pismu bugarskom ministru energije Dragomiru Stojnevu, objašnjenje za najavljene izmene Zakona o energiji koje treba da izuzmu bugarsku deonicu gasovoda Južni tok od uticaja Trećeg paketa EU energetskog zakonodavstva. Amandmani, naime, predlažu da bugarska sekcija gasovoda bude tretirana kao interkonekor, prenosi 29. marta agencija Focus informaciju sa bugarskog nacionalnog radija.

Budučnost je u proizvodnji elektricne energije iz LNG-a

LONDON – Britanska konsultantska firma Economic Consulting Associates (ECA) vidi za region jugoistočne Evrope (JIE) mogućnost uvećanja proizvodnje električne energije iz prirodnog gasa, koji trenutno igra malu ulogu u energetskom miksu zemalja tog područja. U prezentaciji pripremljenoj za Svetsku banku i Energetsku zajednicu, ECA ukazuje da su cene gasa trenutno nekonkurentne u poređenju sa proizvodnjom električne energije iz hidro-potencijala i lignita. Takođe, varijabilni troškovi proizvodnje struje iz gasa i dalje su iznad cene električne energije, koja varira između 20 i 40 evra za MWh. Uprkos toga, britanski eksperti optimizam vezan za prirodni gas zasnivaju na budućem pristupu novim izvorima snabdevanja, kao što su utečnjeni prirodni gas (LNG) i azerbejdžanski gas. Zatim, na istrošenosti postojećih elektrana, kao i potrebi zadovoljenja ekoloških i političkih obaveza. Pokazatelj uloge gasa u budućim planovima regiona ilustruje činjenica sa se planira gradnja ukupno 1.940 MW elektrrana na gas samo do 2020. U analizi oni računaju i na dugoročni pad cena gasa u Evropi, sa prelaskom na  nabavke na spot tržištima, umesto kroz dugoročne ugovore, kao i zahvaljujući višku globalnih rezervi LNG-a na srednji i dugi rok. ECA ukazuje takođe da će ekonomski troškovi proizvodnje električne energije iz gasa biti niži u poređenju sa proizvodnjom iz termoelektrana na ugalj, imajući u vidu projektovani rast ekoloških nameta na njihove ukupne troškove . ECA međutim upozorava na potrebu novog pristupa, odnosno saradnje između sedam zemalja Z.Balkana, pa predlaže da se krene sa projektima koji će obuhvatiti manje podregione JIE. Takođe, neophodno je privući privatni sektor koliko je to moguće i sve objediniti unutar konzorcijuma, radi olakšanja finansijske konstrukcije, konstatuje se u izveštaj  Energetika.NET

 
Ništa bez mađunarodne arbitraže

SOFIJA – Dva (od tri) inostrana distributera električne energije u Bugarskoj, austrijski EVN i češki Energo- Pro, najavili su da će tužiti vlasti te zemlje međunarodnoj arbitraži zbog mogućnosti da će ostati bez licenci nacionalizovana ako ne plate dugovanja tamošnjoj Nacionalnoj energetskoj kompaniji (NEK), koja ne priznaju i tvrde da NEK duguje njima. EVN je prošlog utorka saopštio da je angažovao jednu međunarodnu advokatsku kancelariju, preko koje će tražiti odštetu ud Bugarske u visini milijardu evra ako Sofija realizuje svoje pretnje. Odšteta uključuje investicje od preko 600 miliona evra i 270 miliona koliko je koštala licenca za rad. EVN takođe navodi da NEK njoj duguje 250 miliona evra na račun električne energije koju je po subvencionisanim cenama morala da otkupi od proizvođača obnovljivih izvora. Češki distributer Energopro je u sredu saopštio da je podneo tužbu sudu Svetske banke, Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova, koja bi mogla biti aktivirana u slučaju neuspele arbitraže. Bugarski energetski regulator DKEVR je 19. marta saopštio da će oduzeti licence za rad ovim distributerima i trećem koji posluje u toj zemlji, češkom ČEZ-u ako ne isplate NEK-u dug od ukupno 350 miliona leva (175 mil.€). S druge strane, NEK je najavio kontratužbu lokalnom sudu protiv sve tri kompanije.

Liberalizacija povećava cenu struje

SOFIJA – Liberalizacija tržišta električne energije 2015. izazvaće u Bugarskoj skok cena struje za 30 do 40 odsto, ako se u međuvremenu ne poveća energetska efikasnost, upozoravaju eksperti. Na jednom skupu o toj temi, eksperti su preporučili vladi da podstakne izgradnju manjih proizvodnih kapaciteta u fabrikama, kao i velikim stambenim zgradama,radi pokrivanja sopstvenih potreba za električnom energijom, kao i da izbegne projekte mega elektrana i centralizovane proizvodnje energije. Valentin Kolev iz Bugarske energetske federacije ukazuje da je trenutno cena struje za građanstvo ispod troškova proizvodnje, a razlika ide na teret industrijskih potrošača. „Kada se ukine regulacija cena, neće biti nikoga da pokrije tu razliku i domaćinstva očekuje skok cena“, konstatuje on. Novinite

Ruska konkuencija 2016 godine

SOFIJA – Gasovodni interkonektor između Bugarske i Rumunije biće izgrađen u junu ove godine, ali transport gasa ka Bugarskoj neće početi jer rumunska strana još nije postavila jednu kompresorsku stanicu, saopštio je u sredu bugarski ministar privrede i energije. Dragomir Stojnev je na jednoj gasnoj konferenciji u Sofiji rekao da je kašnjenje u odnosu na plan bilo izazvano odronjavanjem zemlje na jednom delu projektovane 
trase ispod Dunava. On je rekao da je došlo i do zastoja sa grčke strane u realizaciji dogovora o gradnji gasovoda između te dve zemlje, preko koga bi Bugarska dobijala do milijardu kubika gasa iz azerbejdžanskog polja Šah Deniz 2 i povezala se istovremeno sa gasnim čvorištem Baumgarten u Austriji. Stojnev je dodao da je Bugarska o ovom problemu obavestila Evropsku komisiju. On je podsetio i da je Turska, posle šest godina, nedavno dala politički pristanak za gradnju gasovoda kojim će se spojiti gasne mreže tih dveju zemalja. On nije obelodanio tehničke pojedinosti tog gasovoda, izuzev što je rekao da bi mogao biti sagrađen do 2016. BTA 

Svew veći značaj LNG-a

SOFIJA – Bugarska je počela najavljene pregovore o partnerstvu sa grčkom gasnom kompanijom DEPA u izgradnji terminala za tečnji prirodni gas u blizini Kavale, na severu Grčke, objavili su u petak bugarski mediji. Interes za taj projekat pokazala je i Rumunija, preneo je Bugarski nacionalni radio, citirajući zvaničnike grčke državne kompanije.
U informaciji se navodi da bi Bugarska regasifikovani LNG iz Kavale (foto – luka Kavala), preko svoje gasovodne mreže mogla dalje transportovati do susednih Rumunije i Srbije. SeeNews

Nista od deklaracije ali se ne odustaje od projekta

BUDIMPEŠTA – Ukrajinska kriza loše će se odraziti na realizaciju Jadranskog gasovodnog koridora, procenjuje mađarski analitičar Tamas Pletser iz Erste Investa. Prošle jeseni najavljeno je potpisivanje zajedničke deklaracije između predstavnika Hrvatske, Mađarske i Ukrajine oko formiranja tog koridora kojim je trebalo da se povežu nacionalni gasovodni transportni sistemi tri zemlje, kako bi se gas iz Hrvatske, preko Mađarske mogao transportirati do Ukrajine. Prema planu, radilo se o gasu iz budućeg LNG terminala na Krku, Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP), kao i potencijalnih budućih nalazišta u Hrvatskoj. Međutim, do danas ništa nije potpisano, a prema Pletseru budućnost tog projekta verovatno neće biti onakva kako je originalno zamišljeno. On, dodaje međutim da i bez Ukrajine, projekat ima smisla jer povezuje Mađarsku s LNG terminalom na Krku. Doduše, tada bi umesto pretpostavljenog kapaciteta od 10 do 20 milijardi kubika godišnje, on bi sveden na tri do šest milijardi iz LNG terminala na Krku, dovoljno za sigurnost snabdevanja Mađarske tim energentom, procenjuje Pletser. Portfolio.hu

Akciza za Penziju

BUKUREŠT – Rumunija će u aprilu uvesti dodatnu akcizu na goriva (od 0,07 evra po litru) a vlada će usvojiti i novi set fiskalnih mera kojima će se omogučiti “poreski urednim” prevoznicima da povrate nešto od dodatnih troškova nametnutih ovom odlukom, saopštio je premijer Viktor Ponta na sednici vlade u sredu. On je istovremeno okarakterisao demagoškim i neozbilnjim zahtev predsednika Rumunije Trajana Baseskua da se akciza ne uvodi, „jer bi trebalo da nam kaže odakle da prikupimo sredstva za budžet ... potrebna pored ostalog da mu isplatimo otpremninu kada uskoro ode u penziju“. BBR

27. 03. 2014.

Energetska unija na pomolu

BRISEL -Lideri EU zadužili su na sastanku Evropskog saveta 20.-21. marta Evropsku komisiju (EK) da u roku od tri meseca odredi nacine diverzifikacije izvora snabdevanja Evrope energijom. Pre toga, da za naredni, junski samit Evropskog saveta pripremi akcioni plan smanjenja energetske zavisnosti, kako je naglasio predsednik Saveta Herman Van Rompuy, “u prvom redu od Rusije”. Van Rompuy je rekao da ce, Van Rompuy: „Sada je jasno da moramo da krenemo ka stvaranju energetske unije“. ako lideri ne reaguju sada, EU do 2035. biti 80% zavisna od uvoza nafte i gasa. Posle junskog sastanka Saveta EU, Komisija ce do oktobra da definiše okvir zajednicke politike energetske bezbednosti.” Pomerajuci u paketu odluke o klimatskoj i energetskoj politici za tri meseca, lideri su se dogovorili da EK u narednih 90 dana proanalizira posledice po pojedine države clanice mera smanjenja emisija gasova sa  efektom staklene bašte (GHG) i povecanja udela OIE, kao i da preispita mere energetske efikasnosti. Odluka o ciljevima smanjenja emisija ugljendioskida bice fazno doneta -prikupljanjem stavova u junu i  definisanjem ciljeva u oktobru. EU lideri su se složili da novi cilj smanjenja emisija za 2030. bude u liniji sa  dugorocnom metom smanjenja GHG za najmanje 80% do 2050, kazala je komesar za klimu Connie  Hedegaard. EU lideri su pozvali zemlje clanice da ubrzaju integraciju elektroenergetskih i gasnih tržišta u  cilju smanjenja cena struje i gasa, a posebna pažnja ce se u segmentu jacanja interkonekcija posvetiti  podrucju Mediterana i Iberijskom poluostrvu. Van Rompuy je takode rekao da su potrebne dodatne akcije radi podrške Južnom gasnom koridoru, „ukljucujuci buduce ogranke unutar istocne Evrope“. On je naglasio da evropski lideri „veoma ozbiljni“ u definisanju ovih zadataka. Podsetio je da je Evropska zajednica svojevremeno nastala na uniji uglja i celika; „64 godine kasnije i u novim okolnostima, jasno je da moramo da krenemo ka energetskoj uniji“. Bloomberg, EurActiv

 

BRISEL NAJAVLJUJE MERE RASTERECENJA NAJVECIH POTROŠACA ENERGIJE

BRISEL – Evropska komisija (EK) razmatra donošenje mera odobravanja vladama zemalja clanica pružanja pomoci za 62 energetski intenzivna sektora industrije, kako bi im smanjila teret troškova uvecanih posticanjem obnovljivih izvora energije (OIE). Te kompanije bile bi rasterecene za stavku ekoloških nameta. pod uslovom da samostalno pokrivaju najmanje 20% dodatnih troškova, stoji u smernicama EK za državnu pomoc za period 2014 do 2020. do kojih je došao Bloomberg. Dokument, koji Komisija treba da usvoji 9.aprila, ogranicava državnu podršku na sektore kojima je zbog visokih cena energije ugrožena konkurentnost na svetskom tržištu. Na primer, sektorima gde trošak elektricne energije zahvata najmanje 25% ukupnih troškova intenzitet trgovine od najmanje 4%.

Nuklearke da zamrznu cenu

PARIZ – Najveci industrijski potrošaci struje u Francuskoj zatražili su od vlade u Parizu da zamrzne veleprodajnu cenu elektricne energije koju državni kolos Electricite de France SA (EDF) proizvodi iz svojih nuklearnih elektrana, kako bi mogli da se nadmecu na tržištu sa svojim nemackim rivalima. Regulisana cena te energije iznosi 42 evra (58,50$) za megavat-cas, a iz Unije koja okuplja grupu od 41. najvecih potrošaca struje u toj zemlji, ukljucujuci automobilskog giganta Peugeot Citroen i državnu naftnu kompaniju Total, navode da je konkurentnost njenih clanica pala na „krajnje zabrinjavajuci nivo“. Francuska dobija oko tri cetvrtine elektricne energije iz svojih nuklearki, a Vlada je vec primorala EDF da prodaje otprilike cetvrtinu struje iz nuklearki drugim distributerima u zemlji kako bi povecala konkurentnost na tom tržištu. Veliki nemacki industrijski potrošaci energije placace iduce godine za otprilike 35% manje struju od svojih konkurenata u Francuskoj, saopšteno je iz Unije uz napomenu da su u još vecoj prednosti u tom segmentu konkurentne industrije u SAD. EDF, s druge strane, navodi da nemože da posluje ako ne poveca veleprodajne cene elektricne energije iz nuklearki. „Ne može se tražiti od kompanije da na dugi rok prodaje cetvrtinu svoje proizvodnje ispod visine troškova“, rekao je nedavno izvršni direktor pariskog giganta Henri Proglio. Regulisane cene omogucavaju EDF-u da se „za korak“ približi pokrivaju svojih troškova proizvodnje od 50 evra po MWh, rekao je on. Bloomberg

Obavezujuci cilja za energetsku efikasnost u strategiji za 2030

BRISEL – Grupa u kojoj su neke od najvecih evropskih kompanija pozvala je u utorak Brisel da stavi energetsku efikasnost u srce nove EU klimatske i energetske strategije za 2030. Evropski savez za štednju energije (EU-ASE), koji obuhvata 31 kompaniju, medu kojima General Electric, Philips, Schneider Electric, Siemens i Unilever, u pismu celnicima EU, zahteva odredivanje obavezujuceg cilja za energetsku efikasnost u strategiji za 2030. Argumenti su da je drasticno povecanje efikasnosti korišcenja energije jedan od najefektivnijih puteva smanjenja emisija štetnih gasova, smanjenja ekonomskih troškova i povecanja energetske bezbednosti EU. Potpisnici nazivaju „lažnim izborom“ argument da se klimatskom politikom ugrožava na globalnom nivou konkurentnost energetski intenzivne privrede, jer energetska efikasnost vodi jacanju konkurentnosti. U pismu navode da mere energetske efikasnosti mogu doneti EU uštede izmedu bilion i dva biliona evra tokom dekade od 2020. kroz manje troškove energije i uvoz energenata. Portal BusinessGreen potseca da je trenutno u opticaju kompromisni predlog EU da se za 2030. odredi cilj smanjenja emisija GHG za 40% (u odnosu na nivo iz 1990.), uz opšti cilj povecanja udela OIE u ukupnoj EU proizvodnji energije na 27% (nivo 1990.), bez posebnih ciljeva za pojedinacne države-clanice i obavezivanje da se razmotri jacanje politike energetske efikasnosti kasnije tokom 2014.

Nesuglasice sa energetskim regulatorom

SOFIJA – Bugarski energetski regulator (DKEVR) pokrenuo je u sredu proceduru oduzimanja licenci za rad protiv tri distributera elektricne energije u toj zemlji, podfirmi ceških kompanija CEZ i Energo-Pro i austrijske EVN, pošto nisu do tog datuma isplatile dugovanja bugarskoj Nacionalnoj elektroenergetskoj kompaniji (NEK). Dva dana ranije, bugarski ministar energije zapretio je da bi tri inostrana distributera mogli biti nacionalizovani ako ne podmire dugovanja NEK-u od ukupno 318 miliona leva (oko 163 mil.€) ... koja te kompanije poricu. Oni navode da ne samo što ne duguju NEK-ništa, nego potražuju od te državne kompanije sredstva na ime kompenzacije za obaveze otkupa elektricne energije koju su proizveli vlasnici solarnih i vetro kapaciteta u toj zemlji. BTA

Mađarima majjeftinija energija

BUDIMPEŠTA – Madarski premijer Viktor Orban kazao je da je politika njegove vlade dan ne samo madarska domacinstva, vec i industrija te zemlje imaju pristup najjeftinijoj energiji u Evropi. On je u govoru u madarskoj privrednoj komori, prošle srede rekao je da je njegov cilj da „Madarska konkuriše sistemu cena energije kakav postoji u SAD“. U narednom periodu kljucni elementi politike vlade bice podizanje konkurentnosti privrede, s jedne strane putem jeftine i osposobljene radne snage, a s druge, cenama energije. Komentarišuci kritike koje dobija iz Brisela zbog ogranicenja cena elektricne energije i gasa, Orban je rekao da borba za nacionalne interese „nije posledica nekakvog pobunjenickog duha, vec je odraz unutrašnje strukture EU i njenog nacina donošenja odluka“. BBJ

Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom

BRISEL -Predstavnici privremene ukrajinske vlade potpisali su u petak u Briselu sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom. EU je podelila Sporazum na dva dela, politicki i ekonomski, kako bi pružila priliku prelaznoj vladi da odmah potpiše prvi deo. Ekonomski deo sporazuma bice potpisan nakon predsednickih izbora i formiranja nove vlade u maju. Obaveze koje preuzima Ukrajina u oblasti energije su povlacenje države iz regulisanja cena prirodnog gasa i struje i izjednacavanje izvoznih cena na nivo onih u zemlji. Ukrajini se takode zabranjuje da ubuduce koristi za sopstvene potrebe ruski prirodni gas u tranzitu. Obostrano se prihvata obaveza da EU i ukrajinske kompanije imaju nediskriminatorski pristup licencama za eksploataciju nafte i gasa. Odeljak obuhvata i vec preuzete obaveze Ukrajine u oblasti reforme sektora gasa i elektricne energije iz ugovora o evropskoj Energetskoj zajednici (EZ). Pocev od januara 2015. Ukrajina je ovim ugovorom obavezna, pored ostalog, na razdvajanje poslova transporta gasa i prenosa elektricne energije iz maticnih kompanija i obezbedi da se prihodi od tranzita gasa vracaju nazad u sistem. Direktor Sekretarijata EZ Janez Kopac rekao je prošlog meseca da „ti prihodi nekako nalaze nacin da se delom preusmere na subvencionisanje potrošaca“. On je rekao da je Ukrajina blizu ispunjenja obaveza u oblasti elektricne energije, ali „je u velikim problemima“ u sektoru gasa. EU je navela da Ukrajina mora da reformira svoj gasni sektor u skladu sa obavezama prema EZ pre nego što dobije pomoc za modernizaciju svog gasovodnog sistema.

Reverzibilni tok prirodnog gasa

BRISEL -Sporazum o reverzibilnom toku prirodnog gasa od Slovacke prema Ukrajini mogao bi biti potpisan pre kraja aprila, rekao je prošle srede EU komesar za energiju Guenther Oettinger. Dva dana kasnije, nemacka kancelarka Angela Merkel rekla je novinarima da se trenutno razmatra i opcija reverzibilnog transporta gasa iz Nemacke, preko Poljske i Madarske do Ukrajine. Ona je dodala da se ovim poslom bavi licno evropski komesar za energiju. Vezano za dopremanje Ukrajini gasa iz pravca Slovacke, Oettinger je posle susreta u Briselu sa ukrajinskim kolegom Jurijem Prodanom rekao da ce pregovori biti nastavljeni ove nedelje, a licno je „prilicno optimistican“. Dodao je da bi odmah po postizanju dogovora usledili radovi na novoj infrastrukturi kako bi se ona kompletirala pre kraja godine. Merkel je, s druge strane, navela da privremene ukrajinske vlasti insistiraju na obezbedenju snabdevanja reverzibilnim tokovima pre zime, što agencije tumace njihovom procenom da bi moglo doci do prekida uvoza iz Rusije. Merkel je medutim rekla, reagujuci na izražena ocekivanja Kijeva, da „mnoge evropske zemlje placaju gas skuplje nego što ga placa Ukrajina“i dodala da ce „stoga za EU biti teško da prihvati smanjenje cena za reverzibilni gas u odnosu na postojece ruske tarife za Ukrajinu. Reuters, EurActiv

Istraga evropskih regulatora

LONDON – Nuklearka koju ce EDF graditi u Velikoj Britaniji donosice toj francuskoj kompaniji znatno vecu zaradu nego drugi projekti. Nuklearka Hinckley Point u južnoj Engleskoj, snage 3.260 MW, trebalo bi da pocne s radom 2023., a ocekuje se da ce tokom radnog veka od 35 godina stopa povracaja investiranog kapitala bude izmedu 19% i 21%, kaže analiza Carbon Connecta. Britanija se obvezala da otkupluje struju iz nuklearke po vrlo visokoj cijeni, (92,50 funti ili 110,70€ za MWh proizveden iz nuklearke u periodu od 35 godina) zbog cega još uvek traje istraga evropskih regulatora je li takva "pomoc" opravdana, piše EMP.

Sa Hitachijem do novog bloka

VARŠAVA -Poljska elektroprivreda PGE odabrala je konzorcijum predvoden japanskim Hitachijem za izgradnju termoelektrane na ugalj snage izmedu 430 i 450 MW, a vrednost investicije procenjena je na milijardu dolara. Novi blok bice sagradan u sklopu PGE-ove elektrane Turow u jugoistocnoj Poljskoj. Radovi ce trajati 56 meseci, javlja Reuters.

Gasovod za zapadni Balkan

SOFIJA, BUKUREŠT, ANKARA -Tzv. Južni evropski gasovodni koridor dopunjen je u protekle dve nedelje dogovorima o gradnji krakova ka podrucju zapadnog Balkana. Prošle srede je iz Sofije najavljeno da se gradnja gasnog Interkonektora Bugarska-Grcka (IGB) ocekuje da pocne u 2015. Ekspert u projektnom sektoru Bugarskog energetskog holdinga (BEH) Rosen Simitciev je na jednom energetskom skupu rekao da se do kraja ove godine ocekuje kompletiranje svih potrebnih dozvola, kako bi gradnja 182 km dugog gasovoda pocela u 2015. IGB ce trasom od severnog grckog grada Komotini, do Stare Zagore, na jugu Bugarske spojiti gasovodne sisteme dveju zemalja sa godišnjim kapacitetom transporta inicijalno tri, a kasnije pet milijardi kubnih metara gasa. Gasovod IGB bi trebalo da proradi u 2016. godini i košta oko 220 miliona evra. Pre toga je iz Ankare najavljeno da ce uskoro poceti pregovori o gradnji gasovoda izmedu Turske i Bugarske. Iz turskog ministarstva privrede je saopšteno da bi gasovod, dužine 114 kilometara, bio sagradeni u roku od dve godine. Najzad, iz Rumunije je pocetkom marta potvrdeno da ce najkasnije do sredine aprila biti završeno povezivanje gasovodnih sistema te zemlje i Bugarske, gasovodom dužine 24 kilometara koji ide ispod Dunava, dok je prošle nedelje madarski premijer Viktor Orban najavio da ce 30. marta biti otvoren gasni konektor izmedu te zemlje i Slovacke, cime ce Madarska prvi put u istoriji moci da se snabdeva i drugim prirodnim gasom, a ne samo ruskim. Novinite, BBR, Politics.hu

Grcka Javna elektroenergetske korporacije na prodaju

ATINA -Ambasade Nemacke,Francuske, Italije, SAD i Japana pokazale su zanimanje za buducu prodaju tzv. “male PPC”, odnosno kompanije nastale podelom postojece grcke Javne elektroenergetske korporacije (PPC) na dve firme. Atinski Ekathimerini prenosi da su pomenute ambasade zatražile od vlasti u Atini prevod nacrta zakona o razdvajanju PPC, kojom bi proizvodni portfolio od 2.690 megavata, procenjen na 1,5 do dve milijarde evra, bio prebacen u novu kompaniju. List na osnovu ovoga procenjuje da bi se prilikom privatizacije “male PPC” mogle pojaviti ponude nameckih RWE i E.ON, italijanskih Edisona i ENEL-a, francuskih EDF-a i GDF-a, dok smatra iznenadenjem potencijalno interesovanje americkih i japanskih kompanija. 

Povecan udeo u potrosnji ruskog gasa u EU

BRISEL -Udeo ruskog gasa u ukupnoj potrošnji 28 zemalja Evropske unije skocio je prošle godine za 4%, na 27%, što Rusiju cini vodecim inostranim snabdevacem tog energenta, pokazali su evropski podaci. Prema podacima sektorskog udruženja -Eurogasa, na drugom mestu je Norveška, ciji se udeo u 2013. povecao za jedan odsto, na 23%. Nasuprot tome, ucešce alžirskog gasa u potrošnji EU opalo je za 1%, na 8%, dok je uvoz katarskog LNG-a, njegovom preorijentacijom na unosnija azijska tržišta, smanjen za 2% i cini 4% ukupne potrošnje gasa u EU28. Inace, u 2013. je potrošnja gasa u EU pala trecu godinu zaredom, za 1,4%, na 462 milijarde m3, pokazuju podaci sektorskog udruženja, Eurogasa. Pada i proizvodnja gasa u Evropi, prvenstveno u Severnom moru, za jedan odsto u 2013., na 156 mlrd. m3, ali je i dalje vodeci izvor snabdevanja, s udelom od 33%. AFP

Odlozena odluka o antimonopolskom ponasanju

BRISEL – Evropska unija nece za sada donositi odluku povodom istrage o antimonopolskom ponašanju Gasproma, „jer bi se to moglo pogrešno protumaciti kao akt agresije prema Rusiji“ povodom ukrajinske krize, saopštio je u 19. marta antimonopolski regulator u Briselu. Celine Gauer, direktorka odeljenja za energetiku u EU antimonopolskoj komisiji, kazala je da to telo želi da se njegovo „saopštenje o primedbama“ shvati kao „cisto objektivan stav“. EU optužuje Gasprom da koristi svoju moc na tržištu kako bi nametnuo nepravedne cene kupcima iz centralne i istocne Evrope, time što tarife za gas veže u dugorocnim ugovorima za kretanje cena nafte. Takode i da sprevacava medusobnu trgovinu gasom izmedu tih zemalja i vrši pritisak na klijente da ne traže alternaitvne snabdevace. Bloomberg

Lošiji rezultati naftne privrede

OSLO – Norveškoj je potreban hitan zaokret u nacinu alociranja sredstava iz naftnog fonda, kako bi zemlja izbegla ekonomsku recesiju zbog sve blede naftne privrede i visokih troškova koji prete rastu, kazala je predsednica konzervativne vlade te zemlje Erna Solberg . "Mi danas treba da preduzmemo korake kako bi se izbeglo teško sletanje," istakla je ona u sredu u govoru na Univerzitetu u Oslu. "Vlada ce prioritet staviti na usmeravanje naftnog bogatstva kao što je bila njegova prvobitna namera: U investicije koje jacaju potencijal rasta norveške privrede". Najbogatija skandinavska država je koristila prihode od nafte i gasa, nagomilane do iznosa od 850 milijardi dolara u tzv. fondu blagostanja, kako bi se zaštitila od evropske ekonomske krize. Medutim, preveliki oslonac na naftu je vodio slabljenju drugih sektora privrede, pa državna statistika najavljuje pad privrednog rasta Bloomberg

Subvencije za samo vrlo ograniceni broj” OIE projekata

BRISEL -Pocev od 2017., zemlje Evropske unije moci ce da finansiraju nove projekte obnovljivih izvora energije samo posle organizovanja “istinski konkurentnog tenderskog postupka”, u skladu sa novim predlozima EU pravila. Prema nacrtu dokumenta do koga je došao Reuters, od 1. januara 2017. prihvatace se samo projekti koji u procesu konkurisanja ponude najpovoljnije uslove, ukljucujuci otkupnu cenu svoje energije koju su spremni da prihvate. Mimo konkursa ce ubuduce “samo vrlo ograniceni broj” OIE projekata moci da racuna na državne subvencije, prenosi agencija. Pretpostavlja se da ce se nova pravila odnositi samo na nove OIE projekte, odnosno da nece biti tražen retroaktivan povrat sredstava za projekte koji vec dobijaju subvencije.

Energija proizvedena iz solarnih izvora konkuriše tržisšnim cenama

BERLIN – Efektivnost proizvodnje elektricne energije iz solarnih izvora u Nemackoj, Italiji i Španiji dostigla je nivo da može da konkuriše tržišnim cenama struje u tim zemljama, pokazuje najnovija analiza. Studija „Pregled mrežnog pariteta fotovoltažnih panela“ (PV Grid Parity Monitor) koju je uradila konsultantska firma Eclareon, pokazuje da su nivelisani troškovi energije (levelised cost of energy -LCOE) PV-a postali u 2013. godini konkuretni maloprodajnim cenama elektricne energije u tim zemljama. Analiza istovremeno upozorava da bi loša regulativa mogla pogoditi ovaj segment energetskog tržišta, kakav je slucaj u Španiji sa uvodenjem poreza na elektricnu energiju potrošenu na licu mesta, kao i ukidanje kompenzacija na višak struje isporucene u mrežu iz PV kapaciteta. BusinessGreen

Sporazum oko spornih placanja OIE

BRISEL -Evropska komisija i nemacka vlada postigli su sporazum oko spornih izuzeca od placanja doprinosa za obnovljive izvore energije, koje je Berlin odobravao domacoj teškoj industriji, objavljuje 17. marta Reuters informaciju dobijenu iz industrijskih i vladinih izvora te zemlje. Izvori navode da ce izuzece od naknada za OIE biti ograniceno na izvozno osetljive sektore, poput aluminijuma, hemijske i industrije papira i celicane. Velike kompanije sa potrošnjom iznad 100 gigavat-casova godišnje takode ce skoro u celini biti oslobodeni placanja tog nameta. Oko 2.000 velikih potrošaca energije u Nemackoj bilo je oslobodeno placanja doprinosa za OIE, ukupne visine 5,1 milijarda evra u 2014. godini.

Oduzimanja licenci za rad inostranim distributerima

SOFIJA -Bugarski energetski regulator pokrenuo je prošle srede proceduru oduzimanja licenci za rad inostranim distributerima elektricne energije u toj zemlji, podfirmama ceških kompanija CEZ i Energo-Pro i austrijske EVN, zbog dugovanja bugarskoj Nacionalnoj elektroenergetskoj kompaniji (NEK). Dva dana ranije, bugarski ministar energije Dragomir Stojnev zapretio je da bi poslovi tri inostrana distributera mogli biti nacionalizovani ako ne podmire dug NEK-u od ukupno 318 miliona leva (oko 163 mil.€). Distributeri navode da ne samo što ne duguju NEK-u ništa, nego potražuju od te državne kompanije sredstva na ime kompenzacije za obaveze otkupa elektricne energije po subvencionisanim tarifama od OIE sektora u toj zemlji. Regulator je ostavio distributerima rok od sedam dana da ispune obaveze. SeeNews

Prodaja državnog udela u naftnoj preradivackoj kompaniji

BUKUREŠT -Rumunija ce na leto otvoriti aukciju za prodaju državnog udela od 26% u naftnoj preradivackoj kompaniji Rompetrol Rafinare, sa pocetnom cenom od 200 miliona dolara, saopšteno je 19. marta iz ministarstva energije u Bukureštu. Napominje se da ce država zadržati u toj kompaniji preostali udeo od 18%. Prema navodima agencije Mediafax, nekoliko kompanija je zainteresovano za kupovinu ovog paketa akcija „ukljucujuci jednu arapsku“. Rompetrol Rafinare poseduje dve rafinerije u Rumuniji i deo je Rompetrol Grupe, ciji je vlasnik kazahstanska državna naftno-gasna kompanija KazMunaiGaz. Business Review Romania

Povecati cene prirodnog gasa

BUKUREŠT -Rumunija ce od 1. aprila povecati cene prirodnog gasa za domacinstva u zemlji za dva odsto, saopštio je energetski regulator ANRE. Predsednik ANRE Nikolae Havrilet (foto) rekao je da ce cene gasa za korporativne korisnike istovremeno da porastu za pet odsto, prenosi novinska agencija Mediafax. Cene elektricne energije nece se menjati, dodao je on. 

Proizvodnja elektricne energije uvecana za 47 %

TIRANA– Proizvodnja elektricne energije u Albaniji porasla je za 47%, na 6,987 gigavat casova (GWh) u 2013. godini, pokazuju podaci tamošnje državne statistike INSTAT. Hidroelektrane, koje daju 83,6% proizvodnje struje u Albaniji, uvecale su proizvodnju za 44,3% u odnosu na 2012., navodi INSTAT. Istovremeno su gubici u mreži porasli za 1,7% 2013. u odnosu na 2012., na 3.305 MWh. SeeNews

Hrvatska bez pozakonsakih akata

ZAGREB -Hrvatska još nije usvojila podzakonska akta potrebna za liberalizaciju tržišta elektricne energije, rekao je predsednik Uprave slovenacke Grupe GEN-I, jednog od tri distributera struje u toj zemlji. Robert Golob je na jednom skupu sa partnerima, prošle nedelje u Zagrebu, istakao da te propise mora da usvoji hrvatski energetski regulator HERA, pojašnjavajuci da je potrebno urediti opšte uslove za snabdevanje potrošaca elektricnom energijom kako bi mogao da se izdaje jedinstveni racun. On je dodao da je GEN-I namerno usporio pridobijanje novih klijenata zbog nepostojanja jedinstvenog racuna i zadržao se na postojecih 12.000 domacinstava koje snabdeva elektricnom energijom. „...jer znamo da cemo tek tada moci da pružamo pravu uslugu našim potrošacima. Ne želimo ništa da obecavamo dok ne doznamo kakvi ce biti racuni. Ocekivali smo da cemo jedinstveni racun imati u martu, ali to se nece dogoditi još barem dva do tri meseca", naglasio je Golob. iCapital

Negativne regulativne promene

ZAGREB -Vlada Hrvatske usvojila je 19. marta predlog Uredbe o naknadi za istraživanje i eksploataciju ugljikovodonika, kojom se, izmedu ostalog, udvostrucuje porez na proizvodnju nafte i gasa u toj zemlji (sa 5% iz 2011., na sada 10%). Uredbom se propisuje nacin utvrdivanja, visina i razmer raspodele naknade za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa, gasnih kondenzata i zemnog voska. Utvrduje se naknada za istraživanje i eksploataciju ugljovodonika, njihovo skladištenje u geološkim strukturama, kao i za trajno zbrinjavanje gasova u geološkim strukturama. Hrvatska INA odmah je reagovala saopštenjem da ce zbog udvostrucenja visine naknade za eksploataciju ugljikovodonika naftna kompanija u 2014. morati da plati 250 miliona kuna (32,6 mil.€) više u nego do sada, dok ce ovaj efekat iznositi oko 400 miliona kuna (52,2 mil.€) više u narednim godinama. Nakon retroaktivnog poreza za rafinerije i nedavnog produžavanja regulisane cene gasa za domacinstva, ovo je treca znacajna negativna regulatorna promena u kratkom vremenskom razdoblju, navode iz Ine. croenergo.eu

Od naftaša samo distributeri profitirali

ZAGREB -Poslovni dnevnik piše da su u procesu liberalizacije tržišta naftnih derivata u Hrvatskoj od neobjavljivanja cena goriva na web stranicama najviše profitirali distributeri, dok kupci ostaju kratkih rukava. Strucnjaci kažu da je samo neobjavljivanje informacija o ceni više sporno sa stanovišta pravovremenog obaveštavanja potrošaca, nego s aspekta propisa o zaštiti tržišne konkurencije. "Smatram da naftaši koriste ne objavljivanje da bi sakrili cene od konkurencije i time ostvarili neku tržišnu prednost, po logici: dok konkurent i potrošac ne zna koja je moja cena, prodacu koju litru više. U pravu tržišne konkurencije to se naziva uskladeno delovanje -kad konkurent preduzima iste aktivnosti vezane za cenu, promociju i sl. brzo pošto ih je neko drugi sproveo, a to je tržišna utakmica", kaže za poslovnjak strucnjak za tržišnu konkurenciju koji je želeo da ostane anoniman. Naftaši se, s druge strane, pozivaju na to da im ovakvo ponašanje dozvoljava Zakon o tržištu naftnih derivata. "Dinamika promene cene nije definisana nego je uskladena s tržišnim uslovima i promenama, baš kao što je i bila praksa u vecini zemalja EU", kažu u Ini.

19. 03. 2014.

Pomeren rok za usvanjanje strategije

BRISEL, BERLIN, VARŠAVA Podele unutar EU28 ostaju uoči ovonedeljnog sastanka Saveta EU (20. - 21. mart)  oko ključne teme definisanja klimatske i energetske politike za 2030. Bloomberg je  preneo da u  nacrtu političkog saopštenja sa skupa stoji da  se do kraja ove godine pomeri  rok za usvajanje strategije za 2030., ali je nemačka ministarka ekologije Barbara Hendricks pred vikend nagovestila da je dogovor o klimatskom i energetskom paketu moguć već na predstojećem samitu u Briselu. Ona navodi da ga je 15 članica već podržalo. Međutim, u papiru na koji se poziva  agencija se ne pominju konkretni ciljevi za 2030., već samo uopšteno konstatuje da novi cilj  smanjenja  emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG)  mora da bude ambiciozniji od postojeće politike u toj  oblasti . “Evropski savet će u junu sagledati efekte ovih mera, kako bi do kraja godine doneo odluku” o  klimatskoj i energetskoj politici, prenosi  Bloomberg. S druge strane, Poljska  – koja je zbog svog velikog energetskog oslonca na ugalj jedan od najglasnijih protivnika usvajanja tri klimatska cilja za 2030. – najavila je da će njena teza na samitu biti da energija u Evropi ne može da bude skuplja nego što je bilo gde u svetu. Premijer te zemlje Donald Tusk je  rekao 11. marta , uoči susreta u Varšavi sa nemačkom kancelarkom Angelom  Merkel, da to zahteva preispitivanje postojeće klimatske politike i stavljanje težišta na sprovođenje već dogovorenih EU pravila liberalizacije energetskog tržišta. Najzad, prošle nedelje se oglasio i premijer Češke Bohuslav Sobotka (foto desno) stavom njegove Vlade da odluke o izvorima iz kojih će zemlje EU proizvoditi električnu energiju treba da ostanu u kompetenciji individualnih članica, prenosi ČTK

Ravnoteža između politika

LONDON–Evropska industrija teškemetalurgije  pozvala je u otvorenom pismu EU šefove država i vlada  da povrate ravnotežu između energetske, klimatske i industrijske politike, radi očuvanja konkuretnosti ove  grane privrede. Evropska konfederacija za gvožđe i čelične industrije (Eurofer) taj zahtev zasniva na konstataciji da Evropa ne sme „sama sebi da nameće unilateralne ciljeve smanjenja emisija ugljendioksida koje niko drugi ne sledi“. Eurofer, između ostalog, predlaže da EU ETS sistem bude izmenjen tako da dozvoli 100% besplatne dozvole sa najefikasnije pogone, bez fakto ra smanjenja emisija posle 2020, prenosi steeltimesinternational.com

Ugrožavanje energetskog tržišta

PRAG –Češka Energetska regulatorna kancelarija (ERU) zatražila je od Evropske komisije (EK) da preispita predložene promene češkog zakona o energetici, jer smatra da nisu u skladu sa EU energetskom legislativom, prenosi u sredu agencija ČTK. ERU ocenjuje da su predlozi - vezani za promene u načinu organizacije ovog regulatornog tela i pravila i načina odlučivanja o cenama, u suprotnosti sa relevantnim EU direktivama i ugrožavaju nezavisnost energetskog tržišta, odnosno garantovanje istih uslova za sve učesnike na tržištu. Predsednica ERU Alena Vitaskova kazala je prošle nedelje da iza predloga stoji namera da se ona ukloni sa tog mesta, kako bi se nekim interesnim grupama omogučilo preuzimanje kontrole nad regulatornim telom. Podnosilac amandmana na zakon, poslanik Milan Urban predložio je, između ostalog, da se uvede rotacioni sistem rukovođenja regulatorom, pri čemu bi fun kciju predsednika svake godine preuzimao po jedan od članova Saveta ERU, navodi ČTK.

Distributeri bez licenci

SOFIJA – Bugarska bi mogla oduzeti licence za rad  od tri inostrana distributera električne energije ako ne  izmire dugovanja državnoj proizvodnoj elektroenergetskoj kompaniji NEK, rekao je u nedelju ministar energije te zemlje. Bugarski energetski regulator prethodno je u petak zatražio od tri glavna distributera struje u toj zemlji, austrijskog EVN i čeških ČEZ i Energo- Pro da u roku od tri dana isplate NEK- u dug od ukupno 318 miliona leva (oko 163 miliona evra). ČEZ i EVN su odbili da priznaju bilo kakav dug uz obrazloženje da NEK - koji je na kraju 2013. imao ukupna dugovanja od preko dve milijarde leva (1,02 mlrd.€) – nije njima platio sredstva investirana u vetro i solarne kapacitete, koja je po zakonu bio dužan. “Ako distributeri ne plate do utorka, biću prinuđen da obavestim vrhovnog tužioca o mogućem krivičnom delu”, kazao je novinarima ministar energije Dragomir Stojnev (foto).”Energetski regulator takođe ima pravo da pokrene postupak za oduzimanje licenci od tri kompanije”, dodao je on. Reuters

Ugrožena energetska mreža

VAŠINGTON – Američka prenosna i distributivna elektroenergetska mreža podložna je diverzijama koje bi čak i udarom na manje ciljeve mogle izazvati masivne prekide u snabdevanju strujom, utvrdila je Federalna energetska regulatorna komisija (FERC). Kako 16. marta, prenosi Wall Street Journal , FERC je pokrenuo istragu posle lanjskog napada snajperskim hicima na jednu podstanicu u Kaliforniji. Analizom je utvrđeno da čak i napadi manjeg obima mogu da izazovu prekid u napajanju širokih delova SAD u nekoliko nedelja, ili čak meseci. Regulator je u memorandumu dosta vljenom  administraciji u Vašingtonu opisao “potencijalno opasnom” situaciju vezanu za bezbednost elektroenergetske mreže u SAD. “Uništite devet podstanica i jednog proizvođača transformatora i kompletna elektroenergetska mreža u SAD biće oborena na najmanje 18 meseci, a verovatno i duže”, stoji u dokumentu u koji je uvid imao WSJ. “Razmere i posledice toga događaja bile bi bez presedana”, citira berzanski dnevnik Rossa Baldicka , profesor a za električni inženjering na Univerzitetu Teksas u Ostinu. FERC je naredio tom sektoru elektreoenergetske privrede da do juna ove godine predloži nove standarde za obezbeđenje podstanica.

Zeleni zatvaraju termoelektranu

RIM-Italijanska policija je u utorak, 11. marta preuzela termoelektranu TE na ugalj u vlasništvu firme Tirreno Power u mestu Vado Ligure na severozapadu Italije, pošto je sud u Savoni uvažio zahtev tužilaštva za zatvaranje elektrane. Kako  je saopštila ekološka grupa cija Zelena akcija, tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv bivšeg i sadašnjeg direktora TE zbog izazivanja ekološke katastrofe i kaznenog dela sa smrtnim posledicama. Tvrdi da su otrovni gasovi koje je elektrana ispuštala iza zvali iz među 2000. i 2007. godine 442 smrtna slučaja, gotovo 2.000 osoba je lečeno zbog respiratornih i kardiovaskularnih bolesti , a 450 dece zbog napada astme. Utvrđeno je darad TE nije bio usklađen s pojedinim odredbama o zaštiti prirodne sredine, kao i propusti u sistemu kontrole rada. Pozitivno je u ovom slučaju da je sud u Italiji shvatio da zagađenje ubija ljude, a uvereni smo da ćemo ubuduće taj pristup sve češće videti u Evropi, saopštava Zelena akcija. ANSA

Strožija eko pravila

STRAZBUR -Evropski parlament izglasao je u sredu zakon kojim uvode oštrija ekološka pravila u oblasti konvencionalnog istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, izuzimajući škriljni gas, što se tumači kao pobeda lobija koji predvode Britanija i Poljska -države koje imaju naj ambicioznije planove u razvoju  proizvodnje gasa iz škriljaca. Države članice treba narednih nedelja da daju odobrenje na nova pravila, posle čega će zakon stupiti na snagu. Reuters

Prodaja temelj najavljenog strateškog preusmeravanja grupacije RWE

FRANKFURT – Energetski kolos RWE saopštio je u nedelju da je u načelu dogovorio prodaju svoje naftne i gasne podfirme RWE Dea dvojici ruskih milijardera, a posao se ceni na preko pet milijardi evra. Druga po vrednosti najveća nemačka kompanija objavila je da je dogovoreno da Fridmanova energetska investiciona grupa LetterOne Energy(L1Energy)isplati oko 4,5 milijardi evra za RWE Dea i istovremeno preuzme prateća dugovanja u visini od oko 600 miliona evra, što podiže vrednost posla na 5,1 mlrd.€, prenosi Dow Jones.L1 Energy je 14 milijardi dolara jak investicioni energetski fond, koji su 2013. formirali ruski tajkuni Mihail Fridman i German Kan od sredstava prikupljenih prodajom njihovih udela u rusko-britanskojnaftnoj kompaniji TNK-BP, ruskom naftnom kolosu Rosnjeft. RWE navodi da ostaje „da se reše neki detalji i posao finalizuje uskoro“. Izvršni direktor nemačke kompanije Peter Terium rekao jeda je ovaj sporazum jedan od glavnih temelja najavljenog strateškog preusmeravanja grupacije“.Fridmanova ponuda za RWE Dea nadmašila je oko 3,5 milijardi evra koliko je nudio Wintershall, nemačka gasna podfirma hemijskog giganta BASF. U 2012., RWE Dea je proizvela oko 2,6 milijardi kubnih metara prirodnog gasa i 2,4 miliona m3 nafte. RWE Dea je, između ostalog, vlasnik većinskog udela u jednom od najvećih gasnih polja u britanskog delu Severnog mora, Breagh.

Posledice poremećaja sa Rusijom ?

BERLIN–Izvršni direktor nemačke energetske grupacije E.ON, Johannes Teyssen, upozorio je vlasti u Berlinu na posledice mogućeg poremećaja odnosa sa Rusijom, zbog krize u Ukrajini. "Ne želim da se uplićem u pitanja spoljnepolitike, ali smatram da smo u poslednjih nekoliko decenija preduzeliveoma odgovornu politku prema istoku", izjavio je Thyssen za nedeljnik Der Spiegeli ilustrovao to činjenicom da danas preko 6.000 nemačkih kompanija aktivno posluje u Rusiji. To partnerstvo ne sme biti nesmotreno ugroženo", konstatovaoje on.E.ON je do sada investirao skoro šest milijardi evra u elektrane u Rusiji, čime je postao najveći inostrani snabdevač električne energije u toj zemlji. Ta kompanija je, takođe, veliki uvoznik ruskog gasa za potrebe svojih elektrana u Nemačkoj i širom Evrope

Gasprom sa nemcima bez obzira na politiku

BERLIN –Nemačka hemijska grupacija BASF i ruski Gasprom nastavljaju sa sprovođenjem svog swap dogovora o razmeni poslova bez obzira na raspravu o Nemačkoj zavisnosti od ruskog gasa, objavljuje u sredu Die Welt.Transakcija se očekuje da bude kompletirana do sredine ove godine, rekao je novinama portparol Wintershall-a, gasne podfirme BASF-a. Dve kompanije su u decembru prošle godine potpisale finalni sporazum o razmeni aktiva podjednakih vrednosti, što je zatim i odobrila Evropska komisija.

Novi nukearni reaktori

TEHERAN-Rusija je sa Iranom postigla preliminarni sporazum da izgradi još najmanje dve nuklearne elektrane u toj zemlji, prenela je agencija Irna. Prema rečima predstavnika Organizacije za nuklearnu energiju Irana, BehruzaKamalvandija, dva nova nuklearna reaktora, snage po 1.000 MW, biće izgrađena u gradu Busher, gde već postoji istoimena nuklearna elektrana, prva na Bliskom istoku, koju su takođe gradili Rusi, javlja Energynews

Italijani u Južnom toku

MOSKVA-FirmaSouth Stream transport potpisala je sa italijanskim Saipemom ugovor o izgradnji prve od četiri linije morskog dela gasovoda Južni tok.Vrednost ugovora je dve milijarde evra, prenosi agencija Prime Tass,pozivajući se na ruski Gasprom, najvećeg akcionara u South Stream transportu
Prva cev gasovoda bi trebalo da bude puštena u rad 2015. godine, a komercijalne isporuke prirodnog gasau Evropu planirane su u prvom tromesečju 2016. Puni kapacitet od 63 milijarde kubnih metara godišnje, trebalo bida budedostignut do 2018

Poslovina politika orjentacija na poslove sa bržim povratom novca

LONDON, OSLO–Royal Dutch Shell će srezati ove godine kapitalna ulaganja na 37 milijardi dolara, sa lanjskih 46 milijardi i u naredne dve godine prodati poslove ukupne vrednosti 15 milijardi dolara, stoji u četvrtak objavljenom strateškom izveštaju ovog naftnog velikana. Čelnik Shell-a Ben van Beurden rekao je da se radi o “teškim odlukama” vezanim za postizanje potrebne “discipline kapitala i stope povrata”. S druge strane, francuski Total, u sklopu zacrtane politike da se oslobodi manje profitablinih naftnih i gasnih poslova ukupnevrednosti do 20 milijardi dolara, najavio je prodaju dela svog udela u projektu norveškog naftnog i gasnog polja Gina Krog, prenosi u ponedeljak Bloomberg. Agencija navodi da su velike naftne kompanije u celini pod pritiskom investitora da smanje kapitalna ulaganja i koncetrišu se na poslove koji donose veće povrate uloženih sredstava.

Stanje obnoviljih izvora energije

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE BRISEL-Bugarska, Estonija i Švedska su već dostigla ciljeveza udeoOIE u2020. (odzacrtanih, redom 16%, 25% i 49%) pokazuju podaciEurostata sa stanjem na kraju 2012. objavljeni 10. marta.Ukupno jeudeo OIE upotrošnji energijeu EU 28 u 2012. iznosio14,1%, (cilj 20%) Hrvatska je istovremeno sa 2012. dostigla udeo OIE od 16,8% (20%),  Rumunija 22,9% (24%),  aSlovenija 20,2% . eurostat

Nova šema refundiranja sredstava

SOFIJA-Bugarski energetski regulator odredio je 13. marta proizvođačim solarne i vetroenergije novu tarifu od 2,45 leva ($1,74/1,25 euro) po MWh za pristup prenosnoj mreži. S druge strane, pristup mrežama tri distributivne elektroenergetske kompanije u Bugarskoj –češkim  CEZ Bulgariai Energoi -pro i austrijskom EVN Bulgarias neće biti naplaćivan. Nova tarifa zamenjuje onu iz septembra 2012., koja je morala da bude povučena jer ju je Vrhovni administrativni sud Bugarske u junu prošle godine ocenio kao nezakonitom. Energetski regulator je  zbog toga  utvrdio šemu refundiranja sredstava naplaćenih od OIE proizvođača  putem te osporene tarife.  SeeNews

Sporazum Evropske komisije i nemačke vlade

BERLIN -Evropska komisija (EK) i nemačka vlada postigli su sporazum oko spornih izuzeća od plaćanja doprinosa za obnovljive izvore energije, koje je Berlin odobravao domaćoj teškoj industriji, saznaje u ponedeljak, 17.marta Reuters iz industrijskih i vladinih izvora te zemlje. „Dogovorili smo se oko skoro svih tačaka“, citira agencija „jednog predstavnika vlade “. zvori navode da će izuzeće od naknada za OIE biti ograničeno na izvozno osetljive sektore, poput aluminijuma, hemijske i industrije papira i čeličane. Velike kompanije sa potrošnjom iznad 100 gigavat-časova godišnje takođe će skoro u celini biti oslobođeni plaćanja tog nameta. Oko 2.000 velikih potrošača energije u Nemačkoj bilo je oslobođeno plaćanja do prinosa za OIE, ukupne visine 5,1 milijarda evra u 2014. godini, sa kojim je vlada Nemačke subvencionisala ulaganja u OIE uporedo sa faznim gašenjem nuklearnih elektrana u zemlji. OIE namet plaćaju domaćinstvai svi drugi industrijski potrošači, pa je stav Komisije bio da se radi o nedozvoljenoj državnoj poomoći delovima aktera na tržištu. Bez dogovora sa Berlinom, Brisel bi naredio kompanijama da retroaktivno plate doprinose za „zelenu energiju“, a izvori kažu da još nije postignuta saglasnost oko ovog pitanja.

Nova pravila na tržištu obnovljivih izvira energije

ATINA–Vlada Grčke usvojila je ove nedelje novi zakon kojim značajno menja pravila na tržištu obnovljivih izvora energije, posebno u oblasti solarne energije, gde ukida zabranu na postavljanje novih kapaciteta uvedenu avgusta 2012. Biće određena godišnja kvota podsticajnih tarifa (FiT) za solarne kapacitete od ukupno 250MW kada zakon, kako se očekuje, bude usvojen do kraja ovog meseca. Zakon takođe određuje permanentne retroaktivne rezove (u proseku za 30%) na FiT za postojeće solarne kapacitete i istovremeno im produžava ugovore za pet godina. U tom dodatnom periodu od pet godina, proizvođačima iz tih OIE kapaciteta cena proizvedene električne energije plačaće se po tržišnim tarifama, ili alternativno 80 evra (111 dolara) za MWh, saopšteno je iz grčkog udruženja proizvođača solarne energije HELAPCO, koje je pozdravilo usvajanje novih propisa. Energia.gr

Smanjenje cena za nove projekte OIE

BUKUREŠT-Prema poslednjim statističkim podacima u januar u 2014. godine u rumunskom sistemu podsticanja obnovljivih izvora energije nalazilo se ukupno 4.412 MW solarnih, vetroenergetskih i hidroenergetskih projekata i elektrana na biomasu, iako su nove zakonodavne i regulatorne promene blokirale nove investicije. U poslednjih pet godina rumunski sektor OIE narastao je gotovo od nulei zahvaljujući visokim otkupnim cenama  struje privukao direkt na ulaganja od bezmalo pet milijardi evra. Najveći investitori su češki ČEZ, austrijski Verbund i italijanski Enel.Vlada je prošlog leta odlučila da izmeni sistem subvencionisanja OIE navodeći da bi dalji razvoj ovog sektora previše opteretio račune za električnu energiju koje plaćaju domaćinstva i velika industrija.Vlasti su zato odlučile da smanje iznos otkupnih cena za nove projekte, ali su zadržale rok trajanja podsticaja na 15 godina, u skladu sa aktulanim zakonom o obnovljivim izvorima energije.romania-insider

Bez interesovanja stranaca za OIE

Ministarstvo ekonomije Crne Gore saopštilo je 13. marta da za gradnju sistema hidroelektrana na Morači nema interesovanja stranih investitora. Predstavnici Ministarstva su obavili razgovore sa više potencijalnih investitora iz Italije, Turske, Azerbejdžana i Kine, kojima je dostavljena odgovarajuća dokumentacija za HE na Morači, ali ni od jednog od njih nakon toga nije dobijena ponuda. “Pa čak ni bilo kakav zahtev za razjašnjenje  dostavljene dokumentacije”, navodi se u Izveštaju o radu Ministarstva ekonomije za 2013.godinu, koji je Vlada usvojila na sednici u prošli četvrtak.Sistem hidroelektrana na Morači obuhvata četiri elektrane: HE Andrijevo,HE Raslovići, HE Milunovići i HE Zlatica, ukupne instalisane snage 238 MW i procenjene prosečne godišnje proizvodnje 694 GWh.SEEbiz

Zajam za novu  hidorelektranu u Bosni

SARAJEVO-Vlada Federacije BiH prihvatila je zaduženje FBiH po Sporazumu o zajmu i projektu između banke KfW, Bosne i Hercegovine, Federacije BiH i Javnog poduzeća Elektroprivreda BiH Sarajevo u iznosu od 30 miliona evra za izgradnju HE Janjići. Hidroelektrana instalisane snage 13,3 MW i planirane godišnje proizvodnje 68 GWh gradiće se na reci Bosni na području Zenoce, prenosi Capital.ba

Gasprom u Makedoniji

SKOPLJE –Stručnjaci Gasproma od nedavno borave u Makedoniji i sa tamošnjim kolegama aktivno rade na razradi sporazuma o izgradnji Južnog toka koji je makedonska vlada potpisala 23. jula prošle godine u Moskvi, objavio je u sredu skopski dnevnik Kurir. Pozivajući se na vest sa privatnog TV Kanala 5, list prenosi da se sprovode detaljne analize za određivanje rute kraka gasa i troškova investicije. Očekuje se da Gasprom i državno akcionarsko društvo Makedonski energetski resursi (MER) formiraju zajedničku kompaniju za izgradnju ogranka do Makedonije sa udelima od po 50 odsto, piše Kurir.

Južni gasni koridor

SOFIJA, ANKARA, BUKUREŠT –Bugarska planira gradnju gasovoda prema Turskoj, dok je iz Rumunije odgovoreno da gradnja pod-dunavske spojnice za gasovodne sisteme dveju zemalja posle manjeg kašnjenja ide po planu. Iz ministarstva privrede Turske je 11. marta objavljeno da će grupa eksperata bugarskog ministarstva ekonomijei energije uskoro početi sa turskim kolegama pregovore o gradnji gasovoda između dve države. Planirani gasovod, dužine 114 kilometara, bio bi sagrađen u roku od dve godine, čime bi Bugarska dobila mogućnost alternativnog snabdevanja gasom proizvedenim iz kaspijskog, kao i severnoafričkog regiona koji treba na putu za tržište EU da ide prekoTurske. S druge strane, iz Rumunije je saopšteno da će gradnja gasovodnog interkonektora između Rumunije i Bugarske biti završena najkasnije do sredine aprila. Rumunski gasovodni operator Transgaz, koji s Bulgargasom gradi ovaj segment tzv. južnog EU gasnog koridora, upisanom odgovoru portalu SeeNews navodi se da su radovi kasnili zbog geoloških karakteristika područja i velikih padavina u januaru i martu. Nešto ranije, iz ministarstva privrede u Sofiji je saopšteno da će Bugarska moći tim gasovodom da dobija samo 500 miliona, od planiranih 1,5 milijardi m3gasa godišnje.

Niže Cene gasa

SOFIJA–Bugarska državna gasna kompanija Bulgargas je u ponedeljak, 10. marta podnela bugarskom energetskom regulatoru zahtev za smanjenje cena prirodnog gasa za potrošaće u zemlji u drugom kvartalu za 2,37%, na 612,80 leva (435,.2$, 313.3€) za 1.000 kubnih metara.Cene gasa u Bugarskoj određuju se na kvartalnoj osnovi, potseća SeeNews

11. 03. 2014.

MINISTARSKI SASTANAK EU OGOLIO RAZLIČITE PRILAZE CILJEVIMA ZA 2030.

BRISEL -Trinaest clanica želi da se EU što pre dogovori o klimatskoj i energetskoj politici do 2030, ali najmanje cetiri traži da se ne žuri i da se sve odloži do klimatskih razgovora UN 2015. u Parizu -glavni je
zakljucak prošlonedeljnog sastanka ministara energetike i zaštite životne sredine, ujedno prvog o nedavno objavljenom predlogu Evropske komisije o klimatskoj i energetskoj politici do 2030. Šefovi država i vlada sastace se u Briselu 20.-21. marta kako bi razgovarali o klimatskoj, energetskoj i industrijskoj politici do 2030., ali su male šanse da ce postici dogovor. Postoje oni koji smatraju da su konkretni ciljevi suštinski i neodložni za biznis (kako bi se obezbedila izvesnost za ulaganja) i medunarodni uticaj (pred UN klimatske razgovore). U toj grupi je 13 clanica Belgija, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemacka, Italija, Holandija, Portugalija, Slovenija, Španija, Švedska i UK koje žele dogovor na martovskom samitu, a to
znaci obavezujuce ciljeve za smanjenja emisija CO2 od 40% i OIE od 27% i jacanje Šeme trgovanja CO2 emisionim dozvolama (Emission Trading Scheme -ETS). europarl.europa.eu

Podela troškova

BRISEL -Efekti rastucih cena energije su znacajno veci kod clanica koje imaju BDP manji od proseka, a dogradnja unutrašnjeg energetskog tržišta nece smanjiti maloprodajne cene, istakli su predstavnici Višegradske grupe (V4) -Madarska, Ceška, Poljska i Slovacka, koji imaju suprotne stavove od grupe koju cini 13 država. Grupa V4, uz Bugarsku i Rumuniju, zahteva nacionalne procene uticaja predloga za 2030. Delom ih je podržao i Günther Oettinger, evropski komesar za energiju, recima da bi EU od 2020. do 2030. morala da uradi ono što je uradila za 30 godina od 1990. do 2020. Podela troškova je suštinski važna da ove clanice pristanu na predlog smanjenja emisija CO2 za 40%. One traže fleksibilne mehanizme za non-ETS sektor, a ne podržavaju obavezujuci cilj za OIE.

Bez proširenja ovlašćenja EK

BRISEL -Clanice se najviše protive predlogu da EU nadgleda ostvarivanje povecanja udela OIE za 27%, što znaci da Unija dobije ovlašcenja koja dosad nije imala, culo se na ministarskom sastanku. Predlog EK je da clanice naprave nacionalne planove, koji ce se odnositi na sve, na emisije, OIE, sigurnost snabdevanja, a koje ce odobriti Brisel. Holandija je nabolje oslikala ovaj stav recima da EK ne bi trebalo da odobrava nacionalne planove, da su oni deo nacionalnih ovlašcenja i da clanice ne žele da EK proširi svoja ovlašcenja. Günther Oettinger (foto), komesar za energiju, je odgovorio da je neka vrsta nadležnosti EU neophodna jer bi se moglo desiti da postoji 28 nacionalnih planova koji ne mogu da ostvare cilje od 27%.
Potrebne subvencije za OIE, ali i izuzeci za industriju

BRISEL -Povodom reforme pravila o državnoj pomoci, Sigmar Gabriel, novi nemacki ministar energetike, je rekao da je potrebna debata kako iskoristiti državne budžete da se smanji teret industriji, što na kratak rok znaci ukidanje “zelenih” taksi, a na duži ulaganja u energetsku efikasnost. Mnoge clanice su na Sigmar Gabriel: Cilj za OIE od 27% nece smanjiti cene energije ministarskom sastanku podržale ovaj stav o reformi, cije usvajanje se ocekuje u julu, a koja bi podršku OIE trebalo da ucini konkurentnijom i da uredi izuzeca privrede od placanja taksi na OIE. Gabriel je rekao da cilj za OIE od 27% nece smanjiti cene energije, iako ga Nemacka podržava. Günther Oettinger je to podržao recima da su potrebne subvencije za OIE, ali i izuzeci za industriju. “Energetska politika mora biti više od zakona o konkurenciji. Izuzeci moraju biti duži od deset godina jer je to malo da bi se izgradila fabrika za proizvodnju aluminijuma”, dodao je on. S druge strane, postoji široka podrška za više energetske efikasnosti, Danska i Belgija su zatražile obavezujuci cilj, a podržale su ih zemlje u krizi kojima je potrebno zapošljavanje i rast i one koje žele da smanje racune za energiju privrede i domacinstva. Oettinger je obecao nove predloge za jesen posle revizije Direktive o energetskoj efikasnosti tokom leta.

Kazna za medusobno nekonkurisanje

BRISEL – Evropska komisija (EK) kaznila je dve najvece evropske berze elektricne energije za spot isporuke, kao i jedinu rumunsku berzu elektricne energije. Spot berze Nord Pool i Epex kažnjene su kombinovano sa 6 miliona evra zbog sporazuma o medusobnom nekonkurisanju u spot poslovima na tržištu, saopštila je EK. Operator rumunske berze Opcom , kažnjen je sa milion evra zbog restriktivnih mera koje je u nametao inostranim trgovcima na veleprodajnom tržištu elektricne energije te zemlje. „Podela evropskih tetitorija medu konkurentima, ili zavodenje diskriminatornih mera na osnovu nacionalne pripadnosti ne može biti tolerisano“, prenosi se ocena EU komesara za konkurenciju Joaquina Almunie. Posle upada antimonopolske inspekcije EU u prostorije Nord Pool-a i Epex-a u februaru 2012. dve kompanije su naredne godine odustale od planiranog partnerstva. Rumunski Opcom, s druge strane, kažnjen jer je izmedu 2008. i 2013. zahtevao od ucesnika berzi da poseduju rumunsku PDV registraciju, odbijajuci da prihvati trgovce koji su vec bili upisani u registar obveznika PDV-a u drugim EU državama, stoji u saopštenju EC. Bloomberg

Smanjanje cena struje največim klijentima

ATINA – Energetski intenzivni sektori grcke privrede dobice popust na cene elektricne energije do 20 odsto na rok od godinu dana, retroaktivno od 1. januara 2014., uz moguce produženje za još 12 meseci, saopštila je državna Javna elektroenergetska korporacija (PPC), a prenosi 4. februara atinski Ekathimerini. Posle najave zatvaranja nekih od najvecih državnih industrijskih sektora, poput celicana, uprava ove državne komunalne firme je na predlog Vlade u petak donela odluku o rezanju cena struje svojim najvecim klijentima.

Odlaganje liberalizaciju tržišta elektricne energije

RIGA -Vladajuca koalicija Letonije odlucila je da odloži liberalizaciju tržišta elektricne energije za posle parlamentarnih izbora, kako bi se pripremila zakonska podloga za zaštitu socijalno ugroženih potrošaca. Liberalizacija tržišta elektricne energije trebalo je da pocne 1. aprila ove godine, a sada je pomerena za 1. januar 2015. Pre toga je letonska elektroenergetska firma Latvenergo objavila da bi 75% domacinstava moglo dobiti i 40% vece racune ako bi se ukinule subvencije koje ta tvrtka daje, javlja baltic-course BEC – Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) osudio je u cetvrtak nastavak postupka protiv generalnog direktora nacionalnog energetskog regulatornog tela Moldavije, ANRE Viktora Parlicova i izrazio veliku zabrinutost zbog ovog – kako ocenjuje – politicki motivisanog procesa. Parlicov je prvi put u julu prošle godine, odlukom moldavskog parlamenta, uklonjen sa funkcije, zbog navodnog kršenja propisa o državnoj tajni, što je kasnije Ustavni sud te zemlje proglasio neustavnim postupkom, podseca se u saopštenju EZ. U cetvrtak je Apelacioni sud u Kišnjevu odlucio da se Parlicov liši prava obavljanja javnim funkcijama, odnosno rukovodenjem ANRE, u periodu od godinu dana. Sekretarijat u saopštenju navodi da, ne želeci da ulazi u pitanja nepristrasnosti moldavskih sudova, nalazi za potrebno da podvuce znacaj koji EZ pridaje nezavisnosti nacionalnih energetskih regulatora, na šta se Ugovorom o EZ obavezala i Moldavija. Sekretarijat navodi da ce nastaviti veoma budno da prati ovaj slucaj i da u slucaju potrebe nece oklevati sa pokretanjem prekršajnog postupka protiv vlasti u Kišnjevu. energy-community.org

Nova teromelektrana

ANKARA – Vlada Turske privodi kraju pregovore sa saudiarabijskim i slovacko-tajlandskim konzorcijumom o gradnji, u centralnoj oblasti Karapinar provincije Konja, ogromne termoelektrane na ugalj kapaciteta 5.000 MW, koja bi pokrivala osam odsto ukupnih potreba te zemlje za elektricnom energijom. Investicija se procenjuje na deset milijardi dolara, a saudijska kompanija ACWA, kao i udruženi slovacki HPP i tajlandska grupacija SINGA su u finalnoj fazi pregovora sa vlasnikom tamošnjeg ugljenokopa, turskom državnom elektroenergetskom firmom EUAS. IIT

Dekada održive energije

PARIZ – Trenutno bezmalo 18% svetske populacije, odnosno 1,3 milijarde ljudi, nemaju pristup elektricnoj energiji, navodi Medunarodna agencija za energiju (IEA) u svom poslednjem Svetskom energetskom pregledu World Energy Outlook (WEO). Taj broj je za nekih devet miliona ljudi manji od stanja u prethodnoj godini, ali je svetska populacijua u meduvremenu uvecana u 2011. za oko 78 miliona, na ukupno sedam milijardi ljudi, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. Inace, 2014 je obeležila pocetak UN dekade održive energije za sve (SE4ALL), medunarodnog programa sa ciljem da se u narednih deset godina ukupnom stanovništvu Planete obezbedi održiv pristup elektrickoj energiji. iea.org

Ekspanzija MVM

BUDIMPEŠTA -Madarsko državno energetsko preduzece MVM potpisalo je u sredu pismo namere o otkupu madarskih filijala nemacke energetske kompanije E.ON za maloprodaju prirodnog gasa i elektricne energije -. distributere E.ON Energiaszolgáltató, E.ON Közép-dunántúli Gázhálózati., E.ON Dél-dunántúli Gázhálózati i E.ON Ügyfélszolgálati. MVM ce napraviti 'due dilligence' (dubinsku analizu) tih firmi i planira da do kraja 2014. kupi u celini E.ON-ove udele u njima. U oktobru prošle godine MVM je od E.ON-a kupio njegove pod-firme za skladištenje i trgovinu prirodnim gasom u Madarskoj, javlja madarski portal Portfolio.hu.

Elektrane na vetar sa najvećim učešćem u novim kapacitetima
BRISEL -Ukupno je tokom prošle godine instalisano unutar Evropske unije 35 GW novih elektrana, što je 10 GW manje nego pre dve godine, objavilo je 3. februara Evropsko udruženje za energiju vetra EWEA. To je, ujedno, bila šesta godina za redom da je više od 55% ukupne novoinstalisane snage u EU ostvareno iz obnovljivih izvora energije. Naime, vetroelektrane su ostvarile najveci udeo od 32% (11,2 GW), ispred solarnih kapaciteta 31% (11 GW), dok su na trecem mestu elektrane na gas sa udelom od 21% (7,5 GW). Ostali izvori energije imali su zanemarljivo ucešce u novim kapacitetima – TE na ugalj 1,9 GW (5%), biomase 1,4 GW (4%), hidroelektrana 1,2 GW (4%) itd. Tokom prošle godine je zatvoreno cak 10 GW gasnih elektrana, 7,7 GW termoelektrana na ugalj, 2,7 GW na mazut i 750 MW biomase, stoji u statistici EWEA. ewea.org

Gubitak prvi put u 60 godina

ESEN -Nemacki energetski kolos RWE prvi put u više od šest decenija poslovanja završio je finansijsku godinu u gubitku, pokazuju rezultati za 2013. Firma je prošlu godinu završila s 2,8 milijarde evra gubitka, na ukupan obrt od 54,1 milijarde evra. Najveci nemacki proizvodac elektricne energije rezultate pripisuje velikom padu cena struje i otpisima imovine. "Teška situacija sa zaradom u konvencionalnoj proizvodnji struje u Evropi odrazila se i na RWE-ove finansijske rezultate", stoji u izveštaju uz informaciju da je RWE otpisao lane imovinu vrednu 4,8 milijarde evra. RWE je u 2012. godini ostvario dobit od 1,3 milijarde evra. Proizvodnja elektricne energije u pogonima ove kompanije smanjenaj je lani za 5%, a prodaja je pala za 2%. RWE u ovoj godini takode ocekuje znacajan pad vrednosti ukupnih prodaja, a neto dobit mogla bi iznositi izmedu 1,3 i 1,5 milijarde evra.

Mazut nekonkurentan

PARIZ -Francuski EDF objavio je da ce tokom aprila ugasiti na šest meseci svoje termoelektrane na mazut, jer su trenutno nekonkurentne u odnosu na druge instalisane kapacitete u evropskom energetskom sektoru. Rec je o termelektranama u Bretanji, Aramonu na jugoistoku Francuske i cetiri elektrane u Porševilu ukupne snage 5.000 MW, koje inace služe za pokrivanje vršne potrošnje tokom zime. AFP

Zavisnost od rusa

BRISEL – Uprkos strategije skladištenja i diverzifikacije pravaca snabdevanja, EU ostaje teško zavisna od uvoza ruskog gasa, koji 80% stiže transportom preko Ukrajine, komentariše EurActiv France. Jedna od opcija u slucajevima prekida snabdevanja je preusmeravanje gasovoda reverzibilnim pravcem od zapada na istok, ali Simon Issard, ekspert konsultantske firme Columbus ukazuje da se radi o veoma malim kolicinama. Osim toga, problem cini to što taj alternativni gas treba prethodno da bude kupljen, komprimovan u LNG, transportovan ... što u praksi zahteva vreme. Evropska komisija je takode zatražila od 28 clanica da povecaju gasne skladišne kapacitete, ali za razliku od sirove nafte, gde IEA propisuje clanicama obavezne rezerve za 90 dana potrošnje, ne postoji organizovana strategija za gas. „To pitanje je otvoreno 2009., ali je završeno neuspehom jer skladišta prirodnog gasa ne postoje u svim državama“, kaže Sylvie Cornot-Gandolphe, ekonomista u Cedigazu. Gas se obicno skladišti u ispražnjenim gasnim poljima, ili rudnicima soli, cega nema u svim državama, dok gradnja zahteva velika sredstva i ekstremne mere obezbedenja od potresa i slicnih rizika. Doneto je nekoliko smernica radi podsticanja clanica EU da formiraju minimalne rezerve gasa, ali one nisu obavezujuce. Osim toga, opadajuci trend u cenama gasa u Evropi, usled konkurencije jeftinog uglja, obeshrabruje takve investicije. Issard ukazuje da su u slucaju krize unutar EU najranjivije Madarska, Rumunija i Bugarska, a u manjoj meri Grcka i region Balkana. Uprkos razvoja u sektoru obnovljivih izvora energije, energetska zavisnost EU od Rusije ostaje takva da se mora uzeti u obzir prilikom razmatranja eventualnih sankcija konstatuje EurActiv i pri tom citira EU komesara za klimu Connie Hedegaard, koja je u ponedeljak rekla da Evropa svake godine uvozi fosilnih goriva u vrednosti 400 milijardi evra.

Pitanje profitabilnosti gasa iz škriljaca

PARIZ/LONDON -Industrija škriljnog gasa imala bi „zanemarljiv“ efekat na revitalizaciju evropske industrije i privrede u celini, a do 2035. bi pokrila ne više od 3-10 odsto potrošnje prirodnog gasa u EU, pokazuje najnovija studija koju je objavio Institut za održivi razvoj i medunarodne odnose IDDRI. Ova think-thank institucija iz Pariza utvrdila je da ce cak i u SAD „revolucionarno jeftina“ proizvodnja gasa iz škriljaca direktnim i posrednim efektima na duži rok doprineti rastu americkog BDP-a sa oko 0,84%. Izveštaj IDDRI nadovezuje se na nedavnu ocenu ministra privrede Britanije Vinca Cablea da škriljni gas u Evropi nece biti realnost najmanje još jednu dekadu. Pariska institucija ocenjuje da gas iz škriljaca može na kraci rok pomoci istocnoevropskim državama da smanje zavisnost od uvoza gasa iz Rusije i razviju sopstvenu infrastrukturu. „Nije veroatno da ce se u EU ponoviti americka iskustva u pogledu obima nekonvencionalne proizvodnje nafte i gasa iz škriljaca“, upozorava se u izveštaju. Studija se pri tom oslanja na neizvesnosti vezano za obim škriljnih depozita u Evropi, samu geologiju potencijalnih nalazišta, gušcu naseljenosti, mnogo manju servisnu energetsku industriju, veci otpor javnosti i oštriju regulativu. Sve to zajedno bi imalo domino efekat na profitabilnost ovog sektora u EU, konstatuje Institut.

OMW i Gasprom o isporuci gasa

BEC -Austrijska korporacija OMV vodi pregovore sa Gaspromom o zakljucenju ugovora o isporuci gasa kroz Južni tok, dojavio je agenciji Itar-Tass „izvor upoznat sa sadržajem konsultacija“. Prema tom izvoru, potpisivanje sporazuma je planirano u prolece ove godine, a preliminarna verzija dokumenta predvida isporuke, navodno, šest milijardi kubnih metara godišnje (Austrija je 2013. uvezla od Gasproma 5,23 mlrd.m3 gasa). Izvor blizak Gaspromu potvrdio je informaciju o pregovorima sa OMV-om, ali je naglasio da nema podatke o detaljima ugovora. Taj neimenovani sagovornik prenosi da je austrijsko cvorište u Baumgartenu interesantno ruskoj kompaniji kao krajnja tacka Južnog toka u vecoj meri nego italijanski Treviso. Pre svega, zbog dostupnosti skladišta u centru Evrope, a pored toga, “jer OMV razmatra mogucnost povecanja kapaciteta cvorišta”.

Ništa od energetske efikasnosti u Bosni
BEC -Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) pokrenuo je novi postupak protiv BiH zbog nepotpune primene Direktive (2006/32/EC) o energetskoj efikasnosti u krajnjoj potrošnji i energetskim uslugama do krajnjeg roka koji je istekao sa 2011.godinom. Kako je saopšteno 3. februara iz Sekretarijata, ovim prvim pismom upozorenja BiH je dat rok da u naredna dva meseca, odnosno do 3. maja, ispuni ove obaveze. Cilj pomenute Direktive je, izmedu ostalog, da ucini efikasnijom krajnju potrošnju energije nametanjem indikativnih ciljeva i podsticaja, kao i stvaranjem institucionalnih, finansijskih i pravnih okvira potrebnih za uklanjanje prepreka na tržištu i nedostataka koji onemogucavaju efikasnu potrošnju energije.

Zloupotrebe u energetici

SARAJEVO – Državno tužilaštvo županije Sarajeva podiglo je 7 marta optužnicu protiv devet zvanicnika u Federaciji BiH zbog sumnje da su, sklapanjem štetnog ugovora, oštetili državu za 32 miliona maraka (oko 16,5 miliona evra) prilikom dokapitalizacije naftne kompanije Energopetrol u kojoj je pre osam godina vecinski udeo stekao hrvatsko-madarski konzorcijumum INA-MOL. Prema medijima, medu optuženima su i bivši premijer FBiH Nedžad Brankovic i bivši ministar energetike Vahid Heco.

Problemi sa snabdevanjem gasom

SOFIJA -Bugarska ce moci da dobija samo pola milijarde kubnih metara gasa godišnje preko interkonektora sa Rumunijom, što je tek trecina od planiranog kapaciteta tog gasovoda, rekao je u cetvrtak pomocnik bugarskog ministra privrede. Ivan Ajalov je rekao da je razlog toga što Rumunija nije izgradila planiranu kompresorsku stanicu kod Bukurešta. Reverzibilna veza, deo EU gasovodne strategije za region, povezace trasom od 24 km mreže dveju zemalja ispod Dunava, a projekat zajedno realizuju rumunski Transgaz i bugarski Bulgartransgaz. U januaru je najavljeno da ce gradnja biti završena u martu ove godine. SeeNews

Gas i problemi

SOFIJA -Bugarska oko 70% potreba za energijom zadovoljava uvozom, gotovo u celini iz Rusije i gotovo potpuno transportom preko Ukrajine, prenosi u utorak Reuters konstataciju sa sastanka nacionalnog saveta za bezbednost u Sofiji. Konkretno, preko 85% potreba za prirodnim gasom ostvaruje se uvozom iz Rusije, a transportom jedinim postojecim pravcem – preko Ukrajine. Jedina naftna rafinerija u Bugarskoj, u vlasništvu ruskog Lukoila, koja pokriva 60% potreba zemlje za gorivom, prima sirovu naftu preko ukrajinske crnomorske luke. Nuklearno gorivo za potrebe nuklearke Kozloduj, koja daje oko 40% ukupne proizvodnje elektricne energije u Bugarskoj, takode se transportuje preko teritorije Ukrajine. Rezerve nuklearnog goriva u zemlji su za oko dve i po godine rada nuklearke snage 2.000 megavata, saopšteno je iz ministarstva energije. Bugarska ima planove, ali još nije izgradila gasovodne konekrcije sa susednim Rumunijom i Turskom, a jedino bi u vanrednim situacijama mogla da koristi tranizni gasovod prema Grckoj, preusmeravanjem njegovog toka. Njeno gasno skladište ima kapacitet za zadovoljenje dvomesecnih potreba zemlje. Kapacitet ispumpavanja gasa iz skladišta je, medutim, do 4,2 miliona kubnih metara na dan, u poredenju sa prosecnom dnevnom potrošnjom u zemlji od oko 8 miliona m3, pokazuju podaci ministarstva.Reuters

Ustavni sud  protiv Regulatrone agencije

PODGORICA -Pravila za odredivanje regulatornog prihoda energetskih kompanija u Crnoj Gori i cena za korišcenje prenosnog sistema elektricne energije, ciju izmenu radi Regulatorna agencija za energetiku (RAE), treba dopuniti tako da u obracun cene struje, pored troškova uvoza, snabdevaci uracunaju i zaradu od izvoza energije, predlog je grupe gradana. U inicijativi se navodi da su sadašnjim rešenjem kupci stavljeni u neravnopravan položaj sa prozvodacem, jer u slucaju manjka energije i uvoza trošak pada na kupce, a u slucaju viškova i izvoza zarada pripada samo snabdevacu energetskoj kompaniji. Predlagaci su najavili da ce se obratiti Ustavnom sudu Crne Gore ako regulator ne postupi po njihovom zahtevu. Iz RAE je odgovoreno da ce predlozi, ukoliko imaju zakonsku osnovu, biti uzeti u obzir u postupku izmena i dopuna metodologija. Grupa gradana takode predlaže da se cena energije iz domacih izvora odreduje na osnovu analize zahtevanih troškova poslovanja, amortizacije i povrata na sredstva, umesto na osnovu cena za konstantnu energiju na energetskoj berzi (EEX) u Lajpcigu. Smatraju da je sadašnji nacin odredivanja cene struje iz domacih izvora protivzakonit. Predložili su i da se iz metodologije za utvrdivanje prihoda javnog snabdevaca iskljuci vrednost investicija i radnog kapitala. „Kupci nisu dužni da placaju nešto što ne koriste, a investicije ne koriste sve dok se objekti ne završe“, navodi se u dopisu. Vijesti

4. 03. 2014.

Obnovljivi izvori stresni za ekonomiju

PARIZ -Medunarodna agencija za energiju (IEA) konstatuje u najnovijem izveštaju da bi dostizanje udela dva kljucna OIE izvora, vetra i sunca, u ukupnoj proizvodnji elektricne energije od 30% i više moglo na duži rok biti ostvareno uz male dodatne troškove. “Medutim, ti troškovi zavise od fleksibilnosti sistema i strategije koja je usvojena kako bi on na duži lok bio prilagodljiv novom miksu”, navodi se u ekspertskoj analizi IEA. Izvršni direktor IEA Maria van der Hoeven kazala je predstavljajuci javnosti studiju: The Power of Transformation -Wind, Sun and the Economics of Flexible Power Systems (Sposobnost transformacije – vetar, sunce i ekonomija fleksibilnih elektroenergetskih sistema) da iza ovog cilja u suštini stoji izazov transformacije elektroenergetskih sistema. Ona, naime, navodi da se u novoj analizi dolazi do zakljucka da je pogrešan klasican prilaz zasnovan na stavu da se elektricna energija dobijena  iz OIE prosto dodaje postojecem sistemu bez uzimanja u obzir svih opcija realizacije projekta na troškovno efektivan nacin. Trenutno vetro i solarni kapaciteti ucestvuju sa svega oko 3% u svetskoj proizvodnji elektricne energije, ali je taj udeo u nekoliko zemalja veoma visok – u Italiji, Nemackoj, Irskoj, Portugaliji i Danskoj ide (2012.) od 10 do preko 30%. Poenta izveštaja je da integrisanje prvih 5 do 10 odsto vetro i solarnih kapaciteta u ukupan energetski miks bilo koje zemlje ne nosi tehnicke ili ekonomske izazove, ako su ispunjena tri uslova (koja u suštini daju tim OIE funkciju koju sada imaju rezervni proizvodni sistemi): da se izbegne stvaranje nekontrolisanih lokalnih žarišta OIE; da su OIE u stanju da stabilizuju mreže kada je to potrebno; da se efektivo sprovodi projektovanje OIE.
Prelazak na vece nivoe od iznad 30% ucešca OIE u ukupnoj proizvodnji elektricne energije zahteva transoformaicju sistema. Medutim i to traži ispunjenje tri uslova: razvoj raznih OIE na nacin koji odgovara sistemu, uz korišcenje postojece tehnologije; poboljšanje operativnosti elektroenergetskog sistema i tržišta na osnovi od dana, do dana: i investiranje u dodatne fleksibilne izvore. Takva transformacija, medutim, zavisi od toga da li je elektroenergetski sistem „stabilan“, tj. da nisu potrebne znacajne investicije za obezbedenje kratkorocnih potreba u potrošnji, ili je sistem „dinamican“ što zahteva velike investicije na kratak rok radi zadovoljenja rastuce potrošnje, ili zamene dotrajalih kapaciteta. Publikacija ukazuje na primer Evrope, koja ima „stabilne“ sisteme, ali problem stvara odsustvo rasta potrošnje energije, pa izgradnja dodatnih OIE kapaciteta dovodi citav sistem u ekonomski stresnu situaciju. U takvim slucajevima transofrmacija zahteva izgradnju novog fleksibilnog sistema uz postepeno gašenje nefleksibilnih delova starog sistema. Vlade sa stabilnim sistemima su stoga suocene sa teškim izazovom raspodele tereta troškova prevremenog zatvaranja starih proizvodnih kapaciteta, što se može ostvariti jedino uz saradnju vlasti i industrije, kazala je Van der Hoeven. Nasuprot tome, u dinamicnim sistemima kakvi su oni u Indiji, Kini i Brazilu vetro i solarni kapaciteti mogu biti troškovno-efektivna rešenja za rast potrošnje energije, konstatovala je celnica IEA. Balkans.com

Investiranj u termoelektrane umesto u OIE

BRISEL/PARIZ – Deset najvecih evropskih energetskih kompanija, koje proizvode više od polovine elektricne energije u Evropi, a samo delic toga iz novih “zelenih izvora”, mogli bi da ožive svoje zarade ako bi se usmerili na obnovljive izvore, saopšteno je iz organizacije Greenpeace. Ova globalna ekološka organizacija u izveštaju objavljenom u cetvrtak iznosi podatak da je velikih 10 proizvelo 2012. godine 58% od ukupno proizvedene struje u Evropi, a samo 4% od toga iz ne-hidro OIE, odnosno vetra i sunca. Istovremeno su uvecane evropske investicije u ugalj i prirodni gas, uprkos pada potrošnje, pa su energetske kompanije dodale u protekloj dekadi 85 gigavati (GW) kapaciteta termoelektranama na fosilna goriva. Analiticari su procenili da bi oni sada trebalo da ugase oko 50 GW tih termoelektrana do 2017. ako žele da održe profite makar na umanjenim nivoima zarada iz 2012. „Umesto da su koristili ta sredstva za ulaganje u suštinsku promenu poslovnih modela, radili su upravo suprotno“, konstatuje se u izveštaju. Od 2008. godine 20 najvecih javnih energetskih kompanija u EU izgubili su više od pola biliona evra tržišne vrednosti, dok su istovremeno postizale dobre rezultate u svojim malim OIE portfeljima. Iberdrola, E.ON i Enel su ukupno godišnje iz OIE poslova zaradivali cetiri do pet milijardi evra, navodi Greenpeace. Reuters navodi da velike energetske kompanije svoju poslovnu politiku zasnivaju na stanovištu da konvencionalne elektrane na gas i ugalj jedine mogu garantovati stabilno snabdevanje energijom. Agencija podseca da su u okviru ad-hoc grupe Magritte ove kompanije uz podršku evropske teške industrije i nekih zemalja clanica, poput Britanije, postigle da Evropska komisija predloži u januaru klimatsku politiku za 2030. zasnovanu samo na jednom cilju – smanjenju emisija štetnih gasova za 40% u odnosu na 1990. Medutim Greenpeace, u saradnji sa drugim slicnim ekološkim organizacijama, zahteva da EU energetsko-klimatski paket za 2030. obuhvati sva tri obavezujuca cilja, poput 20-20-20 za 2020., odnosno pored smanjenja gasova, cilj za udeo OIE i za smanjenje potrošnje energije, odnosno povecanje energetske efikasnosti.

Retroaktivno smanjenju potsticajnih cena energije

ATINA -Ministarstvo energije Grcke zatražilo je od energetskog regulatora RAE da za jedan mesec odloži primenu odluke o povecanju doprinosa za obnovljive izvore energije (OIE), javlja u utorak portal energia.gr i dodaje da vlada u meduvremenu planira da donese odluku o retroaktivnom smanjenju potsticajnih cena energije za solarne kapacitete u zemlji. RAE je doneo odluku da se od 1. marta poveca doprinos za OIE koji placaju svi potrošaci energije u zemlji za cak 98%. Odluka je posledica nagomilanih dugovanja proizvodacima OIE od preko 700 miliona evra i obaveze Grcke prema poverilackoj “trojci” da eliminiše taj deficit do kraja ove godine. Prema poslednjim informacijama, Vlada u Atini ce u martu doneti odluku o retroaktivnom (u vesti se ne precizira od kada) smanjenju cena za elektricnu energiju proizvedenu iz solarnih parkova od 25%. Vlasnici solarnih kapaciteta ce se istovremeno odreci nadoknade za poslednja cetiri meseca u zamenu za produženje ugovora o otkupu.

Sprečavanje emitovanja milona tona CO2 novom tehnologijom

LONDON – Royal Dutch Shell rukovodi pripremom prvog u svetu velikog projekta hvatanja i skladištenja ugljendioksida (capture and storage -CCS) iz termoelektrane na gas u vlasnitšvu škotske kompanije SSE, saopšteno je u ponedeljak iz tog naftnog kolosa i vlade u Londonu. Britanski ministar energije Ed Davey rekao je da ce projekat, ako bude završen, godišnje sprečiti emitovanje milion tona CO2 u atmosferu iz termoelektrane Peterhead u Aberdinšajeru u Škotskoj. Vlada je obezbedila multimilionsku podršku za inženjerijske dizajnerske i finansijske radove na projektu, dodao je on. CCS tehnologija je za sada isprobana na nekoliko manjih pilot projekata u svetu, ali još nije komercijalno primenjena na velikim kapacitetima. Vlada procenjuje da bi do 2050. CCS tehnologija mogla uštedeti više od 30 milijardi funti (50 mlrd.$) godišnje u borbi za klimatske ciljeve. Peterhead CCS planira da kaptira i skladišti u dubinu zemlje 85% emisija CO2 iz jedne od tri turbina na gas elektrane i trebalo bi da bude operativna krajem dekade. Ed Daniels, predsednik kompanije Shell UK kaže da bi uspeh ovog projekta mogao pomoci diverzifikaciji severnomorske naftne i gasne privrede i pomoci dugorocnoj stabilnosti tog sektora. Reuters

Bez uglja nije realno

LONDON -Proizvodnja elektricne energije iz elektrana na ugalj u Velikoj Britaniji zabeležila je prošle godine pad od 2,1% (u odnosu na 2012.) -na 40.7% udela u engleskom energetskom miksu te zemlje. Bez obzira na novo stanje ugalj je i dalje prvi izvor elektricne energije Britanije. Prema podacima koje je objavilo tamošnje ministarstvo energije i klimatskih promena, elektrane na prirodni gas ucestvuju sa 26.7% u ukupnoj proizvodnji struje, a nuklearke sa 21.1%. Reuters

Gas iz škriljaca obezvredio ugalj

LONDON -Energetske kompanije u Nemackoj danas u proseku gube oko 15 evra po svakom megavatčasu proizvedenom u termoelektranama na gas. Na svakom MWh proizvedene iz uglja zarade oko 13 evra. Zbog ovakve situacije u poslednjih godinu i po dana, desetak najvecih evropskih energetskih kompanija zatvorilo je gasne elektrane snage 21 gigavat. Šta kvari racunicu?Ogromne izvozne kolicine americkog uglja, kome je jeftin škriljni gas oduzeo tržište u toj zemlji, dramaticno su smanjile njegovu cenu u Evropi, pa je proizvodnja u elektranama na ugalj postala znatno isplativija. Osim toga privredna kriza izazvala je pad potrošnje energije u Evropi, što je uništilo sistem otkupa dozvola za emisije CO2 -mehanizma koji je trebalo da finansijski penalizuje korišcenje uglja. Cena 1 tone emisije CO2 i dalje iznosi oko 7 evra, što ne pokriva ni polovinu pozitivne razlike u ceni proizvodnje enegije izmedu gasa i uglja. Na kraju, skok proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, zbog njihove stohasticne, unapred zadate prirode, rezultirao je potpunim smanjenjem cenovnog diferencijala izmedu bazne i vršne energije, takode jednog od glavnih aduta gasnih elektrana. Primer je E.On-ova elektrana u Irschingu, koja je zahvaljujuci svojim vrhunskim tehnološkim karakteristikama bile sposobna od mirovanja dostici punu proizvodnu snagu u samo pola sata. Zbog toga je bila idealna za pokrivanje iznenadnih porasta potrošnje, ali kada je cena takve vršne energije pala, rad elektrane je postao neisplativ. (E.On je na kraju pristao na kompromisno rešenje i umesto gašenja odlucio da elektrana tokom naredne tri godine nastavi povremeno da radi, i to kad je cena energije na bezi dovoljno visoka). Prema podacima Instituta za svetske resurse, u ovom trenutku u svetu se gradi ili planira gradnja 1.199 termoelektrana na ugalj, ukupne instalisane snage od 1,4 miliona megavata. Dve trecine od toga u Kini i Indiji. Pretprošle godine udeo uglja u svetskom energetskom bilansu iznosio je 30,3%, nikad više od 1969. godine. Procenjujuci da ovo ipak nije dugorocna slika, neke kompanije prognoziraju rast isplativost proizvodnje elektricne energije iz gasa. Australijska investiciona banka Macquarie nedavno je kupila više gasnih elektrana u Velikoj Britaniji, a jedan takav objekat kupio je i najveci svetski trgovac energijom Vitol. Japanski Marubeni, je kupio je gasne elektrane u Portugaliji. Stav da ce gasne elektrane moci profitabilno da funkcionišu u specificnim tržišnim nišama i pojedinim državama deli i ruski Gasprom, koji je nedavno objavio da je zaintereisovan za kupovinu gasnih elektrana u Evropi, ali samo u onim državama gde proceni da postoji mogucnost rasta. (Tekst prireden iz Poslovnog dnevnika)

Brisel i Berlin nisu ni na istim pozicijama

BRISEL -Ministar energije i vicepremijer Nemacke upozorio je u Briselu Evropsku komisiju “da se igra vatrom” ako namerava da primora vladu u Berlinu da ukine izuzeca od placanja doprinosa za obnovljivu energiju svojoj teškoj industriji. Stavljajuci do znanja da pozicije Brisela i Berlina oko ovog pitanja ipak nisu približena, kao što je to izgledalo tokom nedavne posete EU komesara za konkurenciju Nemackoj, Sigmar Gabriel (na slici dole desno) je rekao: „Mora biti jasno svakome onome ko u ovom slucaju ne bude pažljivo vodio racuna o nemackoj industriji, da se igra sa vatrom – ne samo u Nemackoj, vec i u EU“, citira 27. februara EurActiv pretnju koju j e Gabriel izgovorio tokom nedavne (20/FEB) posete Briselu i razgovora sa celnicima EK. Dodatno zaoštravajuci ovu tezu po povratku kuci, on je upozorio: „Ako se posle evropskih izbora pokaže da Komisija priprema predloge koji ce biti pretnja nemackoj industriji ... onda nas ne treba iznenaditi ako nas evropski izbori udare u lice“. Nemacka vlada je u više navrata jasno stavljala do znanja da ce brza reforma njenog Zakonma o OIE (EEG), ukljucujuci tzv. „specijalnu šemu izravnanja“, odnosno smanjenja tereta energetski intenzivnim kompanijama – biti centralni projekat novom sazivu parlamenta. Finalni dogovor izmedu Brisela i Berlina o buducoj podršci OIE i kontraverznim rabatima najvecim potrošacima energije ocekuje se za 9. april ove godine. Toga dana, kabinet Angele Merkel treba da potpiše nacrt revidiranog EEG koji bi trebalo da stupi na snagu 1. avgusta ove godine.

OIE kamen spoticanja

BRISEL -Nemacka vlada podnela je tužbu Sudu pravde u Luksemburgu zbog istrage koju EU vodi zbog oslobađanja dela energetski intenzivne privrede od placanja doprinosa za OIE, objavili su u petak tamošnji mediji. Pregovori dve strane oko ovog problema su još u toku, ali je rok za podnošenje tužbe isticao u ponedeljak, 4. marta, prenose mediji. Xinhua

Kolosi gube zbog smanjene proizvodnje iz konvencionalnih izvora energije

ESEN -RWE, drugo najvece nemacko komunalno preduzece najavilo je da ocekuje neto gubitak u iznosu od 3 milijarde evra za 2013. godinu. Zvanican izveštaj bice objavljen ove nedelje, kada ce se znati konkretan iznos
gubitaka. Nemacki dnevnik Handelsblatt navodi kako ce ovo biti prvi put da je RWE objavio iznos gubitaka za celu godinu, što je još jedan od pokazatelja problema koji muce evropske proizvodace elektricne energije. Neto gubitak je u prvom redu posledica pada ukupnih prihoda od 4.8 milijardi evra i to prvenstveno zbog smanjene proizvodnje iz konvencionalnih izvora energije. Nagli prelazak na obnovljive izvore energije u kombinaciji sa slabom potražnjom unutar EU vrlo je teško pogodio gotovo sve proizvodace elektricne energije. Uprava RWE-e se u skladu sa novim stanjem kompanije odlucila prošle nedelje na smanjenje plata menadžmenta.

Zatvaranje satarih termoelektrana

KARLSRUE -Nemacko javna kompanija EnBW najavila je zatvaranje dve stare elektrane na ugalj na jugozapadu zemlje, ukupne snage 250 MW. Iz EnBW-a objašnjavaju da se ova odluka temelji na brzim strukturalnim promenama u nemackom energetskom miksu, a posebno rastu kapaciteta obnovljivih izvora energije cime su konvencionalne elektrane na fosilna goriva stavljene pod poseban ekonomski pritisak i prinudena na smanjenje broja radnih sati. Osim toga, marginalizacija elektrana na fosilna goriva maksimalno smanjuje mogucnost za ekonomski održive aktivnosti, dodaje se u saopštenju. Dve elektrane u gradu Heilbronu, koje ce biti zatvorene puštene su u rad tokom 60-ih godina prošlog veka. DPA

Politika blokira turski ulazak u EU

ANKARA -Evropska unija trebalo bi da ubrza otvaranje energetskog poglavlja u pregovorima o pristupanju Turske EU, zbog vitalnog znacaja koji za Evropu predstavljaju energetski transportni pravci koji idu preko te zemlje, konstatovali su u govorima na energetskom forumu u Ankari 26. februara turski ministar energije i britanski ministar za evropska pitanja. Britanski EU ministar David Lidington je to rekao na energetskom forumu u Ankari, a potom u intervjuu tamošnjoj agenciji Anadolu podsetio da otvaranje Poglavlja 15 blokira EU clanica Kipar i dodao da blokiranje svih poglavlja mora u što skorijem roku biti uklonjeno, kako bi se otvorio put ulasku Turske u EU. Turski ministar Taner Yildiz je na Forumu ukazao na vitalnu ulogu njegove zemlje u omogucavanju snabvdevanja EU energijom iz više izvora i rekao da je otvaranje energetskog poglavlja blokirano „iz politickih razloga“.

Prekid u snabdevanju strujom

NIKOZIJA – Kiparska elektroenergetska kompanija (EAC) pocela je od prošle nedelje sa protestnom akcijom prekida u snabdevanju strujom, zbog odluke vlade da prihvati uslove Trojke kreditora (Evropska komisija, Evropska centralna banka, MMF) i najavi planove prihavtiacije ove i dve druge strateške poludržavne firme, telekomunikacija i uprave luka. Sporazum sa Trojkom zahteva od vlade da obezbedi na ovaj nacin deo od ukupno 5,8 milijardi evra koje bi vratila na ime medunarodnog kreditnog paketa od 10 milijardi evra. Vlada od privatizacije tri poludržavne kompanije planira prihod od 1,4 mlrd. €. EAC je najavio rezove u isporuci elektricne energije zbog štrajka svojih radnika kada je Vlada obecala kreditorima da ce parlamentu predložiti 5. marta usvajanje prateceg zakona. Cyprus Mail

Novi regulator u naftno gasnoj privredi

LONDON - Britanija ce do kraja godine formirati novo regulatorno telo za domacu naftno-gasnu privredu, saopštio je prošle nedelje tamošnji ministar energije Ed Davey, prihvatajuci predlog koji je potekao iz samog sektora. Inicijativu je prošle godine pokrenuo ekspert u tom sektoru Sir Ian Wood navodeci da je poslednji trenutak za formiranje novog regulatora radi maksimizacije eksploatacije preostalih 24 milijarde barela nafte ispod britanskih voda Severnog mora. The Courrier

Gasprom daje popust grcima

ATINA – Gasprom je pristao da smanji cene izvoznog gasa grckoj državnoj kompaniji DEPA za 15%, potvrdeno je 25. februara iz ministarstva životne sredine u Atini. GreekReporter.com prenosi da je nova cena ispod 400 dolara za 1.000 kubnih metara, u odnosu na 470$/1.000m3 koliko je DEPA placala do sada. Nova cena važice retroaktivno za isporuke od juna 2013. godine. Popust je dogovoren u paketu sa produženjem dugorocnog ugovora izmedu dva partnera koji istice krajem 2016. za još deset godina, do 2026. uz obavezu Gasproma da godišnje izvozi u Grcku 2,5 do tri milijarde kubika gasa.

RWE optužuje administraciju

ZAGREB -Hrvatska trenutno nema likvidno veleprodajno tržište za otkup energije na transparentan nacin. Pripreme za pokretanje energetske berze ili saradnju s postojecim energetskim berzama u susednim zemljama poput madarskog HUPX-a moraju se ubrzati, rekao je u utorak za Poslovni dnevnik celnik hrvatske podfirme nemackog energetskog kolosa RWE, Karl Kraus. On takode ukazuje i na problem nemogucnosti za nove ucesnike u ovom sektoru da kupuju elektricnu energiju od HEP Proizvodnje po jednakim uslovima kao HEP-ODS i HEP-Opskrba. Odredene cene elektricne energije H-OPS-a kao nezavisnog operatora u sklopu HEP grupacije neopravdano su visoke. Nabavka se uglavnom temelji na HEP-ovim hidroelektranama koje proizvode elektricnu energiju na gotovo nultom varijabilnom trošku, ukazuje Kraus. On konstatuje da HEP iz tog razloga ostvaruje dodatnu zaradu od balansiranja ponudom i potražnjom elektricne energije na uštrb konkurenata, što je protivno regulativi EU. Na kraju, nužna su dodatna unapredenja u pogledu postupka promene snabdevavaca, kaže predsednik Uprave RWE Hrvatska. Kraus ukazuje na odredene veštacki stvorene administrativne prepreke koje znatno usporavaju brzinu prebacivanja, “što naše klijente frustrira, a nas sprecava da ostvarimo uspeh na tržištu”.

Kontrolisana cena gasa

ZAGREB -Ina je ocenila da ce odluke vlade kojima je hrvatska naftna kompanija obvezna da isporucuje Hrvatskoj elektroprivredi (HEP) domaci prirodni gas po regulisanoj ceni za domacinstva godišnje koštati kompaniju 250 do 350 milijona kuna (oko 33 do 46 miliona evra). Vlada Hrvatske je 27. februara donela set odluka kojima snabdevanje distributera koji gas prodaju domacinstvima, od 1. aprila pa u sledece tri godine prebacuje sa Inine firme Prirodni plin na HEP, kao snabdevaca na veleprodajnom tržištu. Vlada je donela i odluku kojom obavezuje Inu da gas proizveden na podrucju Hrvatske prodaje HEP-u, kao i odluke o ceni po kojoj je HEP dužan da prodaje gas javnom snabdevacima za snabdevanje domacinstava. Prema tim odlukama, Ina ce gas proizveden u Hrvatskoj prodavati HEP-u po ceni od 0,1842 kune (0,024 evra) po kilovatsatu (kWh), a HEP distributerima za 0,2595 kuna/kWh (0,.034 evra/kWh). Svodeci tu cenu na kubni metar, u Ini navode da su do sada, kroz firmu Prirodni plin, prodavali gas za 2,2 kuna (oko 0,29 evra) po kubiku kategoriji domacinstava, dok ce ga od sada prodavati po 1,7 kuna m3. Istovremeno, regulisana cena HEP-a prema javnim snabdevacima domacinstava bice 2,4 kune (0,31 evro) po m3, navode iz Ine i svode racunicu na godišnji gubitak sopstvenih prihoda od 250 do 350 miliona kuna. Ministar privrede Ivan Vrdoljak je obrazlažuci te odluke istakao da se moglo dogoditi, da Vlada nije reagovala, da od 1. aprila distributeri nabavljaju gas u javnoj nabaci što bi izazvalo skok cena tog energenta za domacinstva. Ovim smo omogucili da ostanu na istom nivou i nema poskupljenja, rekao je Vrdoljak. Vlada je istovremeno obvezala Inu da HEP-u za ove namene godišnje prodaje 5,8 miliona MWh (+/-10%). Takode je donela i odluku o odredivanju prioriteta prilikom sprovodenja postupka za raspodelu kapaciteta sistema skladišta gasa snabdevacu na veleprodajnom tržištu gasa, kojom se definiše dodela 70% ukupno raspoloživog skladišnog kapaciteta, što, kako je navedeno u obrazloženju, zadovoljava potrebe potrošnje kupaca iz kategorije domacinstvo. Iportal.hr

Opredeljenje OIE u Sloveniji

LJUBLJANA -Vlada Slovenije treba narednih dana da se konacno opredeli o planu gradnje 10 novih hidrocentrala u srednjem delu slovenackog toka reke Save. U izradi su urbanisticki planovi za prve tri hidrocentrale (Suhadol, Trbovlje, Renke), za ciju je gradnju potrebno osigurati 400 miliona evra. Ceo lanac od 10 hidroelektrana po sadašnjim predvidanjima gradio bi se iducih dvadeset godina.. Vrednost celog projekta procenjuje se na 1,5 milijardi evra. Hidrocentrale pojedinacne snage od 15 do 68 megavata imale bi ukupnu proizvodnju od 1.029 gigavatsati elektricne energije, prenosi ljubljansko Delo.

Profit investiran u mrežu

SOFIJA - Petar Dokladal, izvršni direktor CEZ Bulgaria, demantovao je da ovaj distributer koji snabdeva električnom energijom preko dva miliona domaćinstava na zapadu te zemlje, ostvaruje viškove profita i iznosi ta sredstva van Bugarske. U intervjuu bugarskoj novinskoj agenciji, takođe menadžer češke energetske kompanije za ovaj region Evrope, kazao je da je zarada iz proteklih devet godina investirana u prenosnu i distributivnu mrežu, u poreze i doprinose.

Hidroelectrica u problemu

BUKUREŠT – Rumunsko državno preduzeće Hidroelectrica vraćeno je u proceduru reorganizacije uz ponovno određivanje stečajnog upravika, prenosi 26. februara SeeNews informaciju dobijenu od jednog od akcionara najvećeg proizvođača električne energije u toj zemlji. Prema tom izvoru, Bukureštanski apelacioni sud je u utorak zamrznuo odluku drugog suda koji je iz proceduralnih razloga bio zatvorio proces pravne reorganizacije preduzeća. Tom odlukom slučaj se vraća pred arbitražnog sudiju, saopštio je direktor investicionog fonda Proprietatea Franklin Templeton. Hidroelectrica je zbog nelikvidnosti ušla u stečaj 2012., a izalša iz stečaja 26.juna prošle godine. Vlada poseduje 80,06% akcija kompanije.

25. 02. 2014.

Obaveza prijave planiranja energetske infrastrukture

BRISEL - Savet EU usvojio je 20. februara regulativu kojom će vlade biti u obavezi da prijave planirane energetske infrastrukturne projekte u oblasti nafte, prirodnog gasa i uglja, kao i proizvodnju biogoriva i hvatanje, transport i skladištenje CO2 nastalog iz tih projekata. Posredstvom tih informacija Evropska komisija (EK) će moći da pravi poređenja i evaluacije, ili da predlaže relevantne mere, posebno vezane za balansiranja u
oblasti snabdevanja i potrošnje energije, saopšteno je iz EU press kancelarije. Vlade će morati da obaveštavaju EK svake dve godine o energetskim projektima čija je gradnja, ili uklanjanje počelo, ili gde je doneta finalna investiciona odluka. Komisija će do 1. januara 2017. odlučiti da li da regulativu proširi i na oblasti proizvodnje nafte i gasa. Regulativa stupa na snagu 20 dana po objavljivanju u službenom listu EU. europa.eu

Transparentniji podaci na evroppskim berzama

LAJPCIG – Nemačka energetska berza EEX saopštila je u sredu da će do sredine godine otvoriti platformu
preko koje će davati transparentnije podatke o evropskom tržištima električne energije i prirodnog gasa. Odluka se tumači kao efekat zaoštravanja EU regulative u oblasti manipulisanja cenama energenata na svetskim berzama, prenosi Reuters. Iz lajpciške berze je saopšteno da će bilo kojoj evropskoj državi biti dostupna platforma na kojoj će se objavljivati podaci o kapacitetima, stepenu korišćenja i raspoloživosti proizvodnih pogona, stanju rezervnih, odnosno skladišnih kapaciteta i potrošnji električne energije i prirodnog gasa. EEX je do sada na svojoj platformi objavljivao ove podatke samo za Nemačku i Austriju. EEX navodi da će bjavljivati
informacije u sklčadu sa EU EU regulativom o integritetu i transparentnosti energetskog tržišta (REMIT) koja
će biti implementirana do leta. Informacije će takođe dostavljati EU reglatornoj agenciji ACER i evropskom udruženju mrežnih operatera ENSTO. Neke od evropskom firmi u oblasti veletrgovine strujom i gasom su kritikovale nova EU pravila o transparentnosti tržišta, navodeći da uvećavaju troškove i eliminišu arbitražne mogućnosti u poslovanju, posebno manjim igračima, piše Reuters.

Počeli pregovori sa gruzijom

TBILISI, BEČ - Evropska komisija je zvanično 20. februara počela pregovore sa Gruzijom o pristupu Energetskoj zajednici (EZ). EU komesar za energiju Gunther Oettinger je na sastanku u Tbilisiju rekao da će Gruzija pridruživanjem EZ privući investicije i ostvariti bliže veze svog stanovništva i biznisa sa ostalim članicama EZ i Evropskom unijom. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač ocenio je otvaranje pregovora kao značajan signal da je Gruzija na putu da razvije svoja energetska tržišta na jedan drživ način. On je dodao da se EZ pokazala kao efektivno sredstvo za podržavanje reformi i podsticanje investicija u energetskom sektoru. Naredna runda razgovora zakazana je za 19. mart u Briselu. Energy-community.org

Grci se ne obaziru na upozorenja

ATINA – Grčka će uvesti „fleksibilne cene” električne energije velikim industrijskim potrošačima energije, saopšteno je u utorak iz vlade u Atini, uprkos upozorenja međunarodne poverilačke trojke (IMF-EU-ECB) da time dodatno slabi državne finansije. Najava vanredne mere dolazi posle prošlonedeljne objave dva domaća metalurška kolosa, Halyvourgiki i Hellenic Halyvourgia, da će zbog visokih cena električne energije početi sa
otpuštanjima. Atina će meru sprovesti preko tzv. „sporazuma o neprekinutom snabdevanju“, koji dozvoljavaju velikim potrošačima električne energije da privremeno otkače svoje fabrike sa mreže i dobiju povrat sredstava od državnog prenosnog operatera, rekao je ministar razvoja Kostis Hatzidakis. Poverilačka „trojka“ (IMF-EU-ECB) je svojevremeno blokirala ovakve nagodbe, ocenjujući da oni mogu da nanesu finansijsku štetu kako mrežnom operatoru, tako i samim kompanijama. Grčki energetski sistem je zamalo doživeo potpuni kolaps u vreme finansijske krize sredinom 2012., potseća Kathimerini.

Evropska komisija protiv Irske

BRISEL - Evropska komisija (EK) podnela je Evropskom sudu pravde zvaničnu tužbu protiv Irske zbog nepoštovanja Trećeg energetskog paketa, tražeći da se toj zemlji odredi kazna od 20.358 evra dnevno, sve dok ne ispuni zahteve evropskih standarda. EK smatra da građanima Irske nije ponuđen adekvatan izbor distributera energije i podseća da je zahtev za liberalizaciju evropskog energetskog tržišta trebalo ispuniti do marta 2011. godine. Prema planu, sve zemlje EU su od 2011. godine obavezne da na tržištu energije stvore konkurentne uslove da svako domaćinstvo ima mogućnost izbora sa kojom će distributerom da potpiše ugovor o snabdevanju energijom. Komisija vodi već devet istraga o kršenju normi Trećeg energetskog paketa u pet zemalja EU, Litvaniji, Sloveniji, Estoniji, Rumuniji i Irskoj. Evropska komisija je tužila i Kipar evropskom Sudu pravde zbog neprimenjivanja direktive o obaveznim rezervama nafte i derivata. Direktiva obavezuje članice da drže rezerve nafte i naftnih derivata kako bi obezbedile stabilno snabdevanje u mogućim krizama EurActiv, European Commission

Rešenje za uklapanje gasovoda Južni tok

BEOGRAD - Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope Dirk Buschle izjavio
je u nedelju da je moguće pronaći rešenje za uklapanje gasovoda Južni tok u evropsko zakonodavstvo. Buschle je za portal Euractiv i agenciju Beta rekao da postoji mogućnost koja proističe iz sistema evropskih propisa, a podrazumeva izuzimanje iz procedure, kroz koje je na primer prošao Transjadranski gasovod (TAP), ali da je potrebno uzeti u obzir i širu, političku sliku. "Južni tok je projekat koji je u interesu mnogih zemalja. Ranije se o njemu govorilo iz ugla obezbedjivanja stabilnosti snabdevanja, a u ova teška vremena je možda najvažniji iz perspektive ulaganja. U Energetskoj zajednici ga pozdravljamo pre svega zbog izgradnje infrastrukture", naglasio je Buschle. On je dodao da ako dijalog koji o ovom projektu vode Brisel i moskva bude racionalan, zasnovan na tome kako da se projekat, odnosno medjuvladin okvir, prilagodi tako da se uklopi i u evropske propise, onda će morati da dodje do izvesnih izmene medjuvladinih sporazuma koje treba da budu bazirane na jednom modelu za sve zemlje.

Uvozi proizvodnja energije u EU

BRISEL – Danska je jedina EU država koja je bila neto izvoznik energije u 2012., dok su najmanje zavisni od uvoza energije bili Estonija (17%) i Rumunija (23%), pokazuju najnoviji podaci Evropske statističke službe (Eurostat). Između 2006. i 2012. potrošnja energije smanjena je u 24, od 28 država članica EU, odnosno porasla je samo u Estoniji, Holandiji, Poljskoj i Švedskoj. U 2012. najveći proizvođači energije u EU bili su Francuska (133 miliona tona ekvivalenta nafte – 17% od totala u EU), Nemačka (124 Mt, 16%), V.Britanija (116 Mt, 15%), Poljska (71 Mt, 9%) i Holadija (65 Mt, 8% od ukupne proizvodnje u EU). Zajedno, tih pet država zahvatale su 64% ukupne proizvodnje energije u EU.

Grcima niže cene gasa

ATINA – Grčka je postigla sporazum sa Gaspromom o smanjenju cena ruskog gasa retroaktivno od juna 2013., saznaje u četvrtak Reuters iz dva izvora u Atini. Nemienovani funkcioner u grčkom ministarstvu energije kazao je agenciji da će dogovor biti objavljen narednih dana, dok je drugi izvor naveo da će nova cena biti ispod 400$ za  1.000 kubika (sa sadašnjih 470$). Agencija takođe navodi da će sadašnji ugovor između Gasproma i grčke državne  kompanije DEPA, koji istiće 2016., biti produžen do 2026. uz isporuke Gasproma od 2,5 do tri milijarde kubika godišnje.

Nepromenjena cena gasa za Ukrajinu

KIJEV - Ukrajina se nada da se cena ruskog gasa neće promeniti, rekao je 24. februara v.d. ministra za energetiku Edward Stawicki (na slici). Rusija se u decembru saglasila da Kijevu smanji cenu gasa sa oko 400 dolara, koliko je Kijev plaćao od 2009. godine, na 268,50 dolara za 1.000 kubnih metara. Smanjenje cene gasa bilo je dio šireg finansijskog dogovora koji je Moskva potpisala sa Kijevom nakon što je Ukrajina odustala od
Sporazuma o trgovini i prodruživanju sa EU. Dva izvora iz Gasproma rekla su da ta kompanija trenutno ne planira da Kijevu vrati prethodnu cenu gasa, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Cene zavisne od meteo uslova

LONDON – Cene prirodnog gasa u Evropi pašće za više od 20 % u prvom kvartalu zbog najblaže zime od 2008. na ovamo, dok snežne oluje u SAD guraju troškove energije u toj zemlji na najviši nivo u poslednje četiri godine, javlja 20. februara Bloomberg

Traži se fleksibilnost dugoročnih evropskih ugovora

OSLO – Norveški Statoil će od 1. maja spojiti svoja odeljenja za trgovinu prirodnim gasom i naftom, što objašnjava postepenom orijentacijom tržišta sa cena gasa vezanih za naftu, na likvidnija spot tržišta. Potpredsednik kompanije za marketing Eldar Saetre navodi da se, osim toga, zaoštrava konkurencija što zahteva jačanje efikasnosti. Sada je manje od polovine veletrgovine gasom u Evropi vezano za dugoročne naftno-indeksirane ugovore, naspram bezmalo 100% pre iszbijanja finansijske krize 2008. koja je primorala EU regulatore da liberalizuju kontinentalna tržišta, kaže Thierry Bros, analitičaru u Societe Generale. Globalna trgovina gasom skočiće 30% do 2018., što će pojačati pritisak na izvoznike da revidiraju dugoročne ugovore. Statoil ima trgovačke kancelarije u centrali u Stavangeru, u Londonu, Singapuru, Stamfordu i Kalgariju sa 360 zaposlenih u naftnom tržištu i 370 u trgovini gasom. Kompanija je u 2012. prodala 95,8 milijardi kubika gasa, 714 miliona barela nafte i 171 milion barela tečnog gasa, od čega je manje od 40% bilo njegove proizvodnje. Statoil više ne veže cene gasa za naftu u ugovorima sa nemačkim kupcima, niti u poslovima sa severozapadom Evrope, dok procesi liberalizacije južnih i istočnih evropskih tržišta još nisu dostigli isti stepen, kaže Saetre. GDF Suez je ovih dana saopštio da dugoročni evropski ugovori moraju postati fleksibilniji ako žele da prežive
konkurenciju jeftinog uvoznog uglja kao sirovine za termoelektrane. Saetre kaže da Statoil uvodi inovacije prilagođavajući pojedine ugovore individualnim potrošačima, uključujući vezivanje cena za proizvođače električne energije za odnos između tokova cena struje i gasa. Bloomberg

Izuzeća od obaveze plaćanja samo odabranim

BERLIN - Evropski komesar za konkurenciju saopštio je novinarima u Berlinu da će Evropska komisija 9.aprila usvojiti nove smernice vezane za državnu pomoć u oblasti energije i prirodne sredine, koje treba da stupe na snagu 1.jula. Posle razgovora sa nemačkim ministrom energije Sigmarom Gabrielom, Joaquin Almunia je rekao 17. februara da se izuzeća od obaveze plaćanja doprinosa za obnovljive izvore energije mogu odobriti pojedinim segmentima industrija, poput proizvođača čelika, aluminijuma i cinka. Frankfurter Allgemeine Zeitung tumači ovo kao nagoveštaj kompromisa Brisela i Berlina oko nemačke politike izuzimanja energetki intenzivnih sektora industrije od plaćanja nameta za OIE. Formalni dogovor dve strane očekuje se 9.aprila, piše list..

Uravnotežiti proizvodnju i potrošnju energije iz OIE

SOFIJA - Vlada Bugarske stala je u odbranu poreza od 20% na prihod proizvođača solarne i energije vetra, odgovarajući 19. februara na zahtev predsednika države Rosena Plevnelijeva Ustavnom sudu da proglasi neustavnim taj porez uveden 1. januara „jer stvara različite uslove za poslovanje u sektoru OIE na štetu solarnih i vetro-kapaciteta“. Vlada u stavu usvojenom u sredu navodi da je cilj novog poreza da spreči buduća povećanja
proizvodnje iz OIE, odnosno uravnoteži proizvodnju i potrošnju ovog oblika energije. Vlada argumentuje da cene OIE nisu određene na slobodnom tržištu, pa su investitori svesno ušli sa poslovima na regulisano tržište podložno prilagođavanjima režima. Novinite

Milioni za podvodni kabl

PODGORICA - Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) uložiće tokom 2014.godine 20 miliona evra u projekat podvodnog kabla od Crne Gore do Italije, kazao je 19. februara portalu Analitika izvršni direktor CGES-a Ivan Bulatović. On je dodao da će ukupna ulaganja CGES-a u projekat podvodnog kabla na relaciji Crna Gora-Italija iznositi više od 100 miliona evra. U realizaciji tog projekta, CGES će u ukupnoj investiciji
učestvovati oko 20 odsto, s tim što je gro sredstava obezbeđeno kroz kreditne aranžmane sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), naveo je Bulatović

Nafta po tržisnim cenama

ZAGREB – U četvrtak je u Hrvatskoj stupio na snagu novi Zakon o tržištu nafte i naftnih derivata, a time i odredba kojom je prestao da važi Pravilnik o utvrđivanju najviših maloprodajnih cena goriva. Ubuduće će se cene nafte i naftnih derivata utvrđivati u skladu s pravilima kojima se uređuju tržišni odnosi, izuzev kada Vlada može da odredi u periodu od najviše 90 dana najviši nivo maloprodajnih cena - „radi zaštite potrošača, regulacije tržišta ili drugih opravdanih razloga“. Praktično, cene goriva u Hrvatskoj moći će da se menjaju na dnevnoj bazi i više neće biti objavljivane na portalu državne kompanije Ina, već isključivo na benzinskim stanicama. Prvog dana ni jedan od distributera derivata u Hrvatskoj nije menjao cene goriva, prenose lokalni mediji. Croenergo

Kontrola nad domaćim tržištem gasa

ZAGREB – Od prvog aprila prvi put u Hrvatskoj glavni snabdevač domaćinstava prirodnim gasom neće biti Ina, odnosno njena podfirma Prirodni plin, već Hrvatska elektroprivreda (HEP), saznaje Poslovni dnevnik i navodi 23. februara da bi tu odluku vlada u Zagrebu mogla usvojiti već naredne nedelje. Reč je o odluci o imenovanju javnog snabdevača na veleprodajnom tržištu, funkcije definisane u novousvojenom Zakonu o tržištu gasa. Pojednostavljeno, radi se o firmi kojoj će domaći proizvođači prirodnog gasa biti obavezni da prodaju taj energent po regulisanoj ceni i uslovima, a koji će ona onda, opet po regulisanoj ceni prodavati lokalnim distributerima. Radi se o poslu koji je do sada obavljao Prirodni plin. Zagrebački poslovnjak ukazuje da je značaj ove odluke u tome što time Vlada faktički preuzima kontrolu nad domaćim gasnim tržištem, barem što se tiče domaćinstava. U naredne tri godine - što je maksimalni rok trajanja ovog režima – cene gasa za domaćinstva određivaće Vlada, a tek od 2017. moglo bi doći do liberalizacije. S druge strane, list odluku Vlade dovodi u vezu sa pregovorima koje vodi s mađarskim MOL-om vezano za promenu ugovora o upravljanju Inom. Naime, jedna od glavnih tačaka neslaganja upravo je pitanje nepreuzimanja Ininog gasnog biznisa, na što se hrvatska vlada obvezala ugovorom iz 2009. Država se tada obvezala da kupuje domaći gas po ceni ruskog gasa na granici, a posao je trebalo realizovati otkupom firme Prirodni plin. Međutim, tadašnji premijer Jadranka Kosor nije ispoštovala ugovor pa je Prirodni plin ostao Inin. Firma je nastavila da prodaje gas snabdevačima po regulisanoj, nižoj ceni, a Ina njoj po višoj 'ruskoj' ceni. Posledica je bila to da se u bilansu Prirodnog plina akumuliralo više milijardi kuna gubitaka. Pošto je kasnije zagrebački Županijski sud doneo nepravomoćnu presudu prema kojoj je i taj ugovor bio deo korupcijskog aranžmana uhapšenog expremijera Iva Sanadera s MOL-om, Vlada dug ne priznaje. U tim okolnostima u Vladi su procenili da je takav status krajnje rizičan po sigurnost domaćeg snabdevanja gasom, pa su odlučili da aktiviraju instituciju snabdevača na veleprodajnom tržištu, pojašnjava Poslovni. List navodi da HEP u novoj ulozi ne bi trebalo da ostvari značajniju zaradu, ali će osetno povećati prihode i delom nadoknaditi negativan trend pada prihoda iz osnovne delatnosti zbog libaralizacije cene struje. Ina će, s druge strane, biti oslobođena odgovornosti koja je firmu proteklih godina ozbiljno opterećivala, a dobiće i HEP-u pouzdanog kupca za značajan deo svoje proizvodnje.

Nafta kao strateska roba

SARAJEVO - Vlada Federacije BiH (FBiH) utvrdila je u sredu Predlog zakona o naftnim derivatima, kojim su ovi energenti prepoznati kao strateška roba. U saopštenju Vlade FBiH navodi se da je ovo prvi put da je u FBiH predložen zakon koji reguliše naftnu privredu. Srna

Dominacija nad maloprodajnim naftnim tržištem

ZAGREB – Rosnjeft razmatra preuzimanje hrvatske naftne kompanije Ina, ali i udela u slovenačkom Petrolu, objavljuje u nedeljnom broju Večernji list, pozivajući se na jedan „poverljiv dokument“ ruske kompanije. Zagrebački dnevnik navodi, naime, da ovaj zaključak proizlazi iz „studije o regionalnom širenju Rosnjefta“, dokumenta klasifikovanog kao “poslovna tajna” koji kaže da poseduje. „Ujedinjeni Petrol i Ina imali bi dominantan uticaj na maloprodajnim naftnim tržištima Hrvatske i Slovenije, vrlo ozbiljnu poziciju u BiH i poziciju za daljnji razvoj u Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu i Albaniji. Na veleprodajnom tržištu, kompanija bi krenula u razvoj i prema zapadu, pa bi svojim derivatima ozbiljno konkurisala i na tržištima južne Austrije i Mađarske, a kasnije i severne Italije“, prenosi navodnu „analizu iz Rosnjefta“ Večernji list.

21. 02. 2014.

Dodatno vreme za pomirenje razlika

BRISEL -Lideri EU nameravaju idućeg meseca da se dogovore o rokovima za razvoj energetskih i klimatskih ciljeva za 2030., ali će finalnu odluku o tim merama odložiti za drugi deo godine, objavljuje 17. februara Bloomberg pozivajući se na dve osobe upućene u ovo pitanje. Većini vlada bloka od 28 država potrebno je dodatno vreme da pomire razlike oko predloga Evropske komisije, navode izvori koji su tražili da ne budu imenovani zbog politike zabrane izlaska u javnost sa otvorenim pitanjima. EU predsednici i premijeri će se ovom temom prvi put baviti u Briselu 20. marta i mogli bi pomeriti odluku za kasnije ove godine, navode izvori.
Debata o tajmingu za usvajanje ciljeva za 2030. podeljena je na države zapadne Evrope, poput Britanije i Francuske, koje su za brzu odluku i onih na istoku, predvođenih Poljskom, koji su zabrinuti da bi nove obaveze mogle dodatno podići cene energiji. Evropska komisija je predložila smanjenje emisija ugljendioksida od 40% u 2030., dvostruko više od cilja za 2020. To bi zahtevalo u proseku godišnje investicije od 38 milijardi evra, stoji u papiru koji je EK objavio 22. januara. Ukoliko bi se zadržao sadašnji sadašnji ritam smanjenja emisija CO2, on bi u EU do 2030. dostigao svega 32%, navodi Bloomberg.

Odlaganje klimatskih ciljeva
VARŠAVA -EU treba da odloži određivanje klimatskih ciljeva za 2030. za iduću godinu, kada i druge države sveta treba (na klimatskom samitu u Parizu) da objave svoje ciljeve, rekao je državni sekretar Poljske za klimatsku politiku. Marcin Korolek, koji je predsedavao lanjskim UN samitom o klimi u Varšavi, dodao je da EU odluke o klimatskoj i energetskoj politici moraju da uzmu u obzir globalne procese, ili će se ponoviti neuspeh iz samita u Kopenhagenu, kada drugi nisu odgovorili na unilateralne akcije Evrope. Izjava Koroleka dolazi posle ocene EU komesara za energiju Gintera Etingera (28/JAN) da su „arogantni i glupi“ oni koji misle da EU klimatski plan može da spase svet, potseća Reuters.

Moguća da blokiraju planiranu nemačku tranziciju ka OIE
BERLIN, LONDON, BRISEL -Grupa ključnih EU država, uključujući Nemačku, Britaniju i Francusku, dogovorila je platformu u kojoj zahteva od Evropske komisije da “temeljno revidira” najavljene smernice ograničenja državne pomoći energetskim sektorima. Uvidom u papir, koji je EK dostavljen pre dve nedelje, EurActiv prenosi 13/FEB konstatciju zemalja potpisnica da bi ograničavajuće mere Brisela, najavljene za april ove godine, mogle da nanesu “masivnu štetu” industrijama … da blokiraju planiranu nemačku tranziciju ka OIE i britansku ka nuklearnoj energiji... U papiru se predlozi EK karakerišu kao “jednostavno preuranjeni, zbog odsustva iskustva u ovom složenom, dinamičnom polju”. Analitičari ukazuju na “neprincipijelnu koaliciju” na kojoj je zasnovana pomenuta “platforma” jer Nemačka, s jedne strane, brani izuzeća od plaćanja doprinosa za OIE koje odobrava svojoj teškoj privredi, a subvencije je uvela radi podsticanja ulaganja u “zelenu energiju” zbog odluke o gašenju nuklearki. Britanija, s druge strane, energetsku strategiju bazira na razvoju nuklearne energije, pa brani pravo da država garantuje otkupne cene struje investitorima u taj sektor . EurActiv prenosi ocenu eksperta iz European Policy Centre Marka Johnson-a koji smatra da ni Berlin ni London ne mogu, niti imaju jake argumente, da zaustave donošenje smernica EK, već jedino mogu odložiti njihovo objavljivanje. Jedan neimenovani nemački zvaničnik, koga citira agencija, međutim, ukazuje da Berlin smatra da je energetska politika prvenstveno u nadležnosti država.


Sporna cena megavat-časa iz NE

LONDON – Ključni projekat energetske strategije Velike Britanije doveden je u pitanje zahtevom EU komesara za konkurenciju Hoakina Almunije vladi u Londonu da mu objasni zašto je potrebna državna pomoć da bi se sagradila nuklearna elektrana Hinkley Point, na jugozapadu Engleske. On je novinarima u Londonu rekao da mu je ovo pojašnjenje neophodno kako bi pre kraja ove godine doneo konačnu odluku da li je odobravanje visoke otkupne cene struje proizvedene u budućoj elektrani, uz državne kredite, protivno EU pravilima o dozvoljenoj državnoj pomoći privredi. Izjava Almunije usledila je pošto je Evropska komisija već izrazila sumnje vezane za garancije koje je London dao francuskom EDF-u za projekat skup 26 milijardi dolara, pa londonski  mediji pišu da postoje ozbiljne sumnje da Brisel neće odobriti da se projekat nastavi pod sadašnjim uslovima. Najspornija je cena od 92,50 funti (111,2 evra) koju država garantuje EDF-u za svaki megavat-čas proizveden u nuklearki u narednih 35 godina, a što je više nego duplo iznad sadašnje cene električne energije. powerengineeringint.com

Kretanje radnika uslovilo prekogranični prenos električne energije

BRISEL-Evropska komisija je prekinula pregovore sa Švajcarskom oko sporazuma o prekograničnom prenosu električne energije posle rezultata referenduma o ograničenju imigracije u toj zemlji, saopšteno je u ponedeljak iz EK. Navodi se da će dalji tok ovog procesa morati da bude stavljen u kontekst ishoda refrenduma zbog koga će Švajcarska vlada morati da sa EU ponovo pregovara o jedva postignutom sporazumu o slobodnom kretanju radnika. Učešće Švajcarske u stvaranju jedinstvenog elektroenergetskog tržišta Evrope je bitno zbog interkonekcija koje idu preko teritorije te države, posebno prema Italiji. Reuters

Mediteran koristi sverno morska iskustva

BRISEL – Evropski parlament predložio je Briselu da pokuša da privoli ne-EU države područja  Mediterana, Crnog i Baltičkog mora da u svoje legislative uključe severnomorska iskustva u oblasti zaštite od posledica izlivanja nafte. Preporuka je sadržana u izveštaju koji je za Komitet za ribarstvo Parlamenta pripremila ekipa eksperata univerzitata u škotskom gradu Aberdinu, prenosi 11. februara škotski The Herald.

Dobrovoljne cene za malog  potrošača

MADRID –Vlada Španije objavila je spisak distributera električne energije koji će, umesto po dosadašnjem sistema regulisanih cena Tarife krajnjeg resursa (TUR) moći da snabdevaju kupce po novom sistemu Dobrovoljne cene za malog  potrošača (PVPC), objavila je 11. februara agencija Europa Press, Prema novoj regulativi, kompanije kojima je odobreno ovo pravo, pored ostalih Endesa, E.On, Iberdola i Gas Natural, moraju imati najmanje 100.000 potrošača. Predlozi fiksne cene za ostatak godine kupcima, koje moraju biti objavljene do 30. aprila, omogučiće potrošačima uštedu na troškovima vezanim za regulisane cene po sistemu TUR. Španska komisija za konkurenciju će do 15. maja odrediti iznos koji mora da bude vraćen potrošačima, ako fiksne cene električne energije određene po sistemu PVPC za prvi kvartal 2014. budu iznad prosečnih cena na tržištu. Tržište električne energije u Španiji liberalizovano je 2009. godine, ali je potrošačima koji nisu želeli da biraju snabdevača ostavljena mogućnost plaćanja struje po sistemu krajnjeg resursa.

Moratorijum na projekat gradnje 800 kilometara dugog dalekovoda

BERLIN – Nemačka priprema projekat gradnje 800 kilometara dugog dalekovoda koji bi električnu energiju dobijenu od vetra na severu prenosio kroz čitavu zemlju. Naime, energetska mreža u ovoj zemlji je dugačka gotovo 1,8 miliona kilometara, od čega je oko 35.000 km visokonaponskih dalekovoda koji su postavljeni tako da prenose električnu energiju iz termoelektrana koje su građene tamo gde ima i uglja,  prvenstveno na zapadu ili jugozapadu zemlje, dok se OIE kapaciteti nalaze mahom na vetrovitom severu. Delekovod sever-jug je zapravo osnovna transverzala velikog plana iz koje bi se odvajalo 36 dalekovodnih „krakova“. Predviđa se ukupno 2.800 kilometara dalekovoda, kako nadzemnog na nosačima visokim i  po 70 metara ili, mnogo skupljim podzemnim električnim vodovima. Već 2022. bi glavni pravac ovog dalekovoda nazvanog Sued.Link trebalo da bude pušten u pogon uz investiciju procenjenu na deset milijardi evra. Četiri koncerna, Tennet, Amprion, 50Hertz i TransnetBW su prošle nedelje predstavili i kuda će otprilike ići ta "žica" kroz Nemačku, što je odmah izazvalo bunt stanovnika područja preko koga će ići dalekovod. Ispalo je da je najglasniji protivnik ovog projekta upravo najjužnija pokrajina Bavarska, koja bi trebalo da ima i najviše koristi. Ali to je pokrajina s intenzivnom poljoprivredom, a 450 kilometara dugačak ogranak mora prolaziti preko brojnih oranica i blizu naseljenih mesta. Stoga je bavarska vlada zatražila moratorijum na projekat, dok ne bude sigurno da je on Nemačkoj uopšte potreban. To je odmah izazvalo buru protesta u čitavoj zemlji, a posebno koncerna uključenih u njegovu gradnju. Oglasio se i Brisel, tačnije bivši nemački pokrajinski političar, a sadašnji EU komesar za energetiku, Günther Oettinger koji "ne razume" oklevanje Bavarske i smatra gradnju takve trase "nužnom i hitnom", piše Deutsche Welle

Simens kritikuje inveticije u energetske proizvodne kapcitete

FRANKFURT – Izvršni direktor nemačkog industrijskog konglomerata Siemens, Joe Kaeser, kritikovao je 11. februara ogromne investicije u proizvodne elektroenergetske kapacitete u Nemačkoj. U razgovoru za medijsku grupaciju Straubinger Zeitung, Kaeser je okarakterisao milijarde evra utrošene u taj sektor energije kao “neoprezno postupanje sa parama poreskih obveznika”. Naveo je da su troškovi vezani za subvencije snabdevanju električnom energijom (iz OIE) u Nemačkoj prošle godine ukupno iznosile 23 milijarde evra, dok je tržišna cena proizvedene struje iznosila svega 3 milijarde evra. SeeNews

Retroaktivne uplate u OIE

BERLIN -Nemačka vlada povećala je na 5,1 milijardu evra masu izuzeća energetski intenzivnoj industriji od obaveza plaćanja doprinosa za obnovljive energetske izvore u 2014. u odnosu na lanjskih 4 milijarde evra, iako evropski antimonopolski regulator zbog ove mere vodi istragu protiv Berlina. Nemačka Federalna kancelarija za kontrolu privrede i izvoza objavila je podatke za 2014. u utorak, a zbog pomenute istrage nikakva izuzeća neće biti plaćena u 2015.,
prenosi Reuters. Oko 2.000 najvećih potrošača energije u nemačkoj privredi oslobođeni su nameta na OIE koji  plaćaju obični potrošači električne energije u toj zemlji, ali im preti opasnost da to retroaktivno uplate, ako EU oceni da se radi o nedozvoljenoj državnoj pomoći privredi.

Bez dogovora o snabdevanju KAP-a
PODGORICA – Vlada Crne Gore i italijanska kompanija A2A nastaviće saradnju u Elektroprivredi (EPCG) i pošto istekne aktuelni petogodišnji ugovor krajem godine, saopšteno je u četvrtak iz kabineta premijera, posle razgovora Mila Đukanovića sa generalnim direktorom A2A Renatom Ravanelijem. "Nastavljamo saradnju. Država će povećati vlasništvo u EPCG sa 55 odsto, a A2A odustaje od prava na većinsko vlasništvo koje ima prema ugovoru. Italijani će dobiti novi period za izvršno upravljanje EPCG”, rečeno je Vijestima u pregovaračkom timu Vlade. Još nije precizirano kakve će sve obaveze sadržati aneks ugovora. O spornom pitanju -snabdevanju KAP-a i cene struje za kompaniju ostalo je da Italijani odluče šta je prihvatljivo. "Partneri će nastojati za KAP da obezbede struju po ceni od 38 evra po megavat-satu uz pristojnu dobit EPCG. A2A treba da vidi koja bi cena bila optimalna", saopštilo je novinama nekoliko učesnika pregovora.


Gas ima istu cenu
SOFIJA – Bugarska gasna kompanija Bulgargaz predložila je zadržavanje postojeće neto cene prirodnog gasa za lokalne potrošače od 630 leva (439$/322€) za 1.000 m3 i u drugom kvartalu ove godine (bez PDV-a i akciza). Predlog cene za naredni kvartal Bulgargaz je dužan da ga objavi javnosti mesec dana pre nego što ga dostavi na razmatranje i odobrenje energetskom regulatoru. SeeNews


Pad profita

SOFIJA – CEZ Razpredelenie Bulgaria zabeležila je u prošloj godini pad neto profita od čak 62%, saopštila je u ponedeljak ova podfirma češke energetske kompanije ČEZ. Neto prihod u 2013. iznosio je 18 miliona leva (9,2 miliona evra), na ukupnu vrednost prodaja od 610 miliona leva, 6,4% manje nego u 2012. Bugarska filijala ČEZ-a posluje u regionu Sofije i delu zapada i severa ove zemlje. SeeNews


Promena nadležnosti nad nacionalnom gasovodnom kompanijom

BUKUREŠT – Vlada Rumunije prebacila je u petak sa ministartva finansija, na generalni sekretarijat nadležnost nad nacionalnom gasovodnom kompanijom Transgaz i elektroenergetskim mrežnim operaterom Transelectrica. U obrazloženju se, pored ostalog, navodi da ministarstvo finansija treba da promoviše Zakon o prihodima pa je protivno EU zakonima da se istoj instituciji istovremeno povere funkcije upravljanja i regulisanja. Uredba utvrđuje prava i obaveze koje se odnose na status akcionara u kompanijama Transelectrica i Transgaz, a predstavnike države u Skupštinama akcionara određivaće Generalni sekretarijat na sugestije premijera.

10. 02. 2014.


Objedinjeno tržište podstiće razvoj tržišta

LJUBLJANA - Agencija za saradnju evropskih regulatora (ACER) pozdravila je u utorak početak funkcionisanja projekta objedinjavanja dnevnih (spot) tržišta električnom energijom u severozapadnoj Evrope. Od 4. februara ovaj projekat omogučava blisko povezivanje organizovanih tržišta - berzi električne energije na ovom području EU koje obuhvata Austriju, Belgiju, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Holandiju, Letoniju, Litvaniju, Luksemburg, Nemačku, Norvešku, Poljsku, Švedsku i Veliku Britaniju. Spajanje tržišta električnom energijom će značajno da podstakne razvoj jedinstvenog EU energetskog tržišta, kroz formiranje relevantne referentne cene, što za posledicu ima jačanje konkurencije u korist potrošača, navodi se u saopštenju ACER. Od 4. februara, Španija i Portugalija, koje su radile kao integrisano tržište od 2010. godine, će takođe početi da koriste istu platformu objedinjenog tržišta i ugovorne procedure, da bi se u narednim mesecima pridružile regionu severozapadne Evrope. Najzad, Italija i Slovenija bi trebalo da isto realizuju do kraja ove godine. Odatle bi se u objedinjeno dnevno tržište električnom energijom uključio i region srednje i južne Evrope, što se prema procenama ACER-a, teško može očekivati u toku 2014. Još izazovniji je cilj objedinjavanja unutardnevnih tržišta električnom energijom. acer.europa.eu

 EURELECTRIC “Manifest” predlaže mese za uspostavljanje “novog energetskog sistema”

BRISEL – Vodeći evropski proizvođači električne energije, objavili su u ponedeljak preko svog udruženja EURELECTRIC “Manifest” u kome kreatorima energetske politike u EU predlažu seriju konkretnih mera u cilju uspostavljanja “novog energetskog sistema”, odnosno “preusmeravanje EU energetske i klimatske politike” na premisama što manjih troškova i konkurencije. Zalažući ce za opšte-evropski prilaz ovom pitanju, ova platforma evropske elektroenergetske industrije za period do 2050., kaže da nacionalne regulatorne inicijative koje ne uzimaju u obzir njihove posledice po druge zemlje članice EU ne smeju da ostanu na snazi. U “Manifestu” predstavljenom evropskom komesaru za energiju Ginteru Etingeru, ovaj sektor energetske privrede poziva kreatore EU politike da ciljeve dekarbonizacije traže preko troškovno-efikasnijih mera, da ograniče intervencije i remećenje tržišta. Dokument, koji je usvojio odbor direktora EURELECTRICA ispred elektroenergetske privrede 31. evropske države, izlistava seriju poteza koje tvorci EU energetske politike treba da preduzmu radi ostvarenja tri cilja: dostavljanja troškovno-efektivne, konkurentne energije evropskoj privredi i potrošačima; obezbeđenja isporuka putem konkurencije i inovacija i smanjenjem posledica po prirodnu sredinu i klimu. U saopštenju Udruženja se navodi da inicijative “Manifesta” predstavljaju kompas za postizanje napretka u rešenju glavnih političkih pitanja, koji elektroenergetska industrija želi da vidi u narednih 12 meseci. eurelectric.org

Izveštaj za smanjenje troškova

BRISEL – Evropska komisija objavila je 5. februara Izveštaj u kome predlaže puteve za smanjenje troškova koje potrošačima i privredi stvaraju sve veće maloprodajne cene energije u Evropi. Uprkos padu veleprodajnih cena električne energije i stabilnim veleprodajnim cenama prirodnog gasa, maloprodajne cene energije u Evropi znatno su porasle između 2008. i 2012. Prisutne su i razlike u cenama među državama EU, pri čemu neki potrošači plaćaju 2,5 do 4 puta više nego drugi. S težištem na gasu i struji, u Izveštaju o cenama i troškovima energije ključna poruka je da se do kraja ove godine završi formiranje jedinstvenog tržišta energije i nastavi razvijanje energetske infrastrukture, čime bi se podstakla ulaganja i konkurencija i na taj način pojeftinila energija. EK, pored ostalog, navodi da EU po potrebi mora pomoći i zaštiti određenih sektora industrije fiskalnim prenosima i izuzećima, kao i smanjenjima poreza i nameta.

Manipulacija tržištem kažnjiva zatvorom

BRISEL - Evropski parlament podržao je propis prema kojem će se lažiranje kamatnih stopa i insajdersko trgovanje kažnjavati zatvorskom kaznom. Reč je o novim pravilima koja će stupiti na snagu 2016, a na osnovu kojih bi trgovci osuđeni za insajdersko poslovanje i manipulaciju tržištem mogli da budu kažnjeni zatvorom od najmanje četiri godine, a oni koji daju informacije za ovakvo trgovanje od najmanje dve godine. Manipulacije na tržištu nisu krivično delo u Austriji, Bugarskoj, Slovačkoj i Sloveniji, a postoje odredbe u krivičnom zakonu zakonu za dojave za insajdersko trgovanje u Češkoj, Grčkoj, Finskoj, Nemačkoj, Italiji, SLoveniji i Spaniji. Povod za novi propis je afera “Libor”, sa nameštanjem kamatnih stopa, kao i lažiranja prilikom trgovanja naftom i gasom.
EUobserver

Kritike “Plana za klimu i energiju

STRAZBUR - Poslanici Evropskog parlamenta zatražili su da budu obavezujući ciljevi za smanjenje emisija CO2 od 40 odsto, za udeo OIE od 30 odsto i rast energetske efikasnosti od 40 odsto do 2030. godine. Oni su kritikovali predlog “Plana za klimu i energiju do 2030” EK, koja je predložila da se uvede obavezujući cilj od 40 odsto za CO2, a neobavezujući od 27 odsto za OIE i ništa za energetsku efikasnost. Rezolucija nije pravno obavezujuća, ali je neophodan dogovor EP, EK i članica da bi plan bio usvojen. European parliament Euractiv

CO2 stvara nestabilnost na tržištu

PARIZ - Predloženi mehanizam EK za stabilizaciju cena CO2 je „remek delo Briselske tehnokratije“ koji bi mogao da stvori još veću nestabilnost na tržištu, smatra grupa profesora koja je analizirala “Plan za klimu i energiju do 2030”. Jean-Michel Charpin, ekspert za finansije francuske vlade, predvodiće tim zadužen za predloženu reformu EK i do kraja februara predstaviće francuski predlog o klimi do 2030. “Stabilnost tržišta CO2 je ključna”, istakao je on, i dodao da sadašnja cena od oko pet evra po toni nije zadovoljavajuća. Euractiv

 Pokrenuti tužbu protiv ruske kompanije

LONDON – Gasprom još nije uklonio brige Evropske komisije (EK) vezane za cene i ostaje mogućnost da Brisel zbog toga pokrene tužbu protiv ruske kompanije zbog zloupotrebe monopolskog položaja, rekao je u petak komesar za konkurenciju EU Joaquin Almunia EK od septembra 2012. vodi istragu povodom navodnog Gaspromovog ometanja konkurencije u nekim od država članica. Gasprom je u januaru saopštio da želi rešenje ovog spora, ali da nije spreman da menja svoju cenovnu politiku u EU državama u istočnoj Evropi. Almunia je obelodanio u petak da je postignut napredak vezan za ispunjenje obaveva u dva, od tri sporna pitanja ... „jer Gasprom želi da izbegne da Brisel pokrene drugi stepen sa otvaranjem mogućnosti kažnjavanja kompanije“. „Međutim, oko cena nismo postigli ono što nam je potrebno“, rekao je Almunia i dodao da EK zbog toga nastavlja sa pripremanjem Saopštenja o primedbama koje bi moglo biti usvojeno narednih meseci“. On je naveo da Brisel može da donese odluku da su obaveze od strane Gasproma ispunjene, ako u međuvremenu dobije dovoljno dobre predloge sa ruske strane. Potpredsednik Gasproma Aleksander Medvedev je međutim rekao da je kompanija dostavila Komisiji „činjenične dokaze koji pokazuju da nema osnova za sumnje o određivanju neopravdanih cena gasa na nekim istočno evropskim tržištima“. U saopštenju Medvedeva objavljenom u Briselu, dodaje se da se sada radi na dostavljanju dodatnih dokaza radi odgovora na pitanja EK, kako bi se pronašlo zadovoljavajuće rešenje. Reuters
POSLOVI

Grci prodaju deo prenosne mreže

ATINA – Grčki parlament usvojio je u četvrtak zakon o privatizaciji svoje elektroenergetske mreže, u nameri da privuče investicije i obezbedi snabdevanje strujom svojih ključnih ostrvskih turističkih destinacija. Novi zakon omogučava potencijalnim investitorima da kupe udeo od 66% u mrežnom operatoru ADMIE, koji širom zemlje poseduje visokonaponske dalekovode dužine 11.000 kilometara. Prodaja ADMIE nije deo obaveza koje je Grčka preuzela od međunarodnih kreditora u okviru paketa finansijske pomoći od 240 milijardi evra, prenosi Reuters.

Nema nuklearki bez garantovane cene


PRAG – Vlade Češke neće odobriti garantovane cene za električnu energiju koja treba da bude proizvedena iz proširene češke nuklearne elektrane Temelin, rekao je premijer Bohuslav Sobotka tokom prošlonedeljnog obražanja parlamentu. Kako piše list Hospodařské Noviny, izvršni direktor grupacije ČEZ Daniel Beneš rekao je ranije da ovaj češki energetski kolos neće potpisati ugovor o gradnji dva nova reaktora NE Temelin pre odobravanja garantne otkupne cene struje, ili neke druge šeme obezbeđenja 15 milijardi dolara visoke investicije od strane države.

Mađarska gradi nove nuklearne reaktore

BUDIMPEŠTA – Mađarska je prihvatila finansijske uslove gigantskog kredita od deset milijardi evra, koji će Rusija odobriti toj zemlji za gradnju dva nova reaktora snage po 1.200 MW u jedinoj mađarskoj nuklearki Paks, rekao je tamošnji ministar privrede Mihalji Varga. Kamate na kredit, koji će se otplaćivati od 2025. do 2046. godine iznosiće 4, 4,5 i 4,9 odsto, rekao je Varga javnoj televiziji MTV u četvrtak. Varga je rekao da će 20% projekta finansirati mađarska država, kao i da
bi ugovor mogao biti potpisn narednih dana.

Hrvatski “Dalekovod” gradi u Poljskoj

ZAGREB - Konzorcijum Dalekovod Polska i poljske firme ZUE izabran je za izvođača radova na projektu izgradnje dvostrukog 400 kilovoltnog (kV) dalekovoda Kozienice-Oltarzew za poljskog operatora prenosnog sistema PSE, a ugovor je vredan nešto više od 110 miliona evra, saopšteno je iz hrvatske kompanije Dalekovod, vlasnika firme Dalekovod Polska. Reč je o projektu "ključ u ruke", a radi se o izgradnji 132 kilometra dalekovoda koji povezuje TE Kozenice, jednu od najvećih elektrana u Poljskoj, s Varšavskom regijom. Energetika-net

Severni tok se širi

MOSKVA - Gasprom razmatra mogućnost postavljanja još dve cevi u svom gasovodnom sistemu Severni tok (Nord Stream), saopšteno je u četvrtak posle sastanka čelnika ruske kompanije Alekseja Milera i generalnog direktora konzorcijuma Nord Stream AG, Matthiasa Warniga. Na sastanku su razmotreni rezultati studije izvodljivosti tog projekta, kao i rezultata konsultacija sa vlastima i drugim sektorima Baltičkog regiona, kuda ide gasovod. Studija je potvrdila ekonomsku isplativost postavljanja još jedne, ili dve dodatne cevi, u skladu sa dugoročnim potrebama evropskog tržišta za gasom, kao i mogućnosti obezbeđenja potrebnih investicionih sredstava u bankarskom sektoru. Sama ruta za dodatne cevi bi se naknadno trasirala, stoji u saopštenju u kome se ne navodi ni jedna brojka. Itar-TASS 

Gasna transportna mreža po Trećem energetskom paketu

VILNJUS – Gasprom je preneo Litvaniji da će primeniti EU tržišna pravila i prodati udeo u gasnom transportnom sistemu te zemlje, rekao je u petak premijer Baltičke države. „Gasprom je pristao da ne dovodi u pitanje (sprovođenje) EU Trećeg energetskog paketa. O tome smo postigli sporzum“, rekao je Algirdas Butkevicius posle sastanka sa čelnikom Gasproma Aleksejem Milerom u Sočiju. Iz Gasproma još nije komentarisana ova informacija, prenosi Reuters. Vlada Litvanije od ranije želi da kupi udele koje Gasprom i nemački E.ON imaju u gasnoj transportnoj kompaniji te zemlje Amber Gridu i na taj način vrati kontrolu nad firmom privatizovanom pre 10 godina. Amber Grid je prošlog avgusta izdvojen iz litvanske gasne kompanije Lietuvos Dujos u obe te kompanije Gasprom i E.ON imaju udele od 37,1%, odnosno 38,9%. Vlada Litvanije kontroliše preostalih 17,7%.

Francusko-nemačke integracije
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE - OIE
PARIZ – Francuska i Nemačka treba da formiraju savez preko koga bi postavili standarde vezane za osetljivo pitanje stabilne integracije obnovljivih energetskihg kapaciteta u evropsku prenosnu mrežu, predložila je prošle srede Francuska unija elektroenergetske industrije UFE. Pre toga je francuski predsednik Francois Hollande rekao da njegova vlada razmatra formiranje „velike francusko-nemačke kompanije za prenos energije“, navodeći tom prilikom kao uzor evropskog proizvođača aviona Erbas (Airbus). Platts

Pad instalisani kapacitet fotonapona

BERLIN - Ukupno dodatni instalisani kapacitet fotonapona u Nemačkoj pao je u prošloj godini za čak 55%, na 3,3 GW. Poređenja radi, prošle godine instalirano je ukupno 7,6 GW. Ukupna snaga solarnih elektrana u toj zemlji iznosi 35,7 GW i više je nego utrostručena u poslednje četiri godine. Prema tamošnjem udruženju solarne energije BSW, cene novih FN modula pale su za 25% u poslednje dve godine, dok su istovremeno subvencije smanjene za više od 50%. Takođe, vlada u Berlinu je lani ograničila na 52 GW solarne kapacitete čija proizvodnja električne energije može da bude subvencionisana. EMP

“Retroaktivna pljačka“

MADRID – Vlada Španije izazvala je žestoke reakcije proizvođača energije vetra obustavljajući sve subvencije na cenu električne energije proizvedene iz ovih OIE projekata završenih pre kraja 2004. godine. Radi se o ukupno 8,4 gigavati eolskih elektrana koje su izgrađene u toj zemlji do kraja pomenute godine. Odluka vlade znači da preko 37% kapaciteta vetroelektrana u Španiji više neće dobijati subvencije na cenu proizvedene električne energije. Udruženje sektora energije vetra u Španiji okarakterisalo je odluku, obrazloženu vladinim podacima i statistikama na 1.700 strana, „retroaktivnom pljačkom“. Investitori u ovaj OIE sektor u Španiji navode da su bili privučeni svojevremeno da ulažu novac u gradnju vetroparkova obećanjem vlasti da će najmanje dve decenije uživati tzv. povlašćene tarife za proizvedenu električnu energiju.

Smanjenje izgradnje vetrokapaciteta posledica regulatornih mera
BRISEL – Izgradnja novih vetrokapaciteta u EU smanjena je za osam odsto u 2013., u odnosu na prethodnu godinu usled pada investicija u taj OIE sektor u Španiji (za 84%), Italiji (65%) i Francuskoj (24%) u odnosu na 2012., saopšteno je iz Evropskog udruženja energije vetra (EWEA). Tokom minule godine evropski vetroenergetski kapaciteti uvećani su za 10.917 megavata. Na kraju 2013. godine ukupni vetroenergetski kapaciteti u EU iznosili su 116.774 MW. U saopštenju se navodi da je to posledica „(negativnih) regulatornih mera na tržištu i političke neizvesnosti (vezane za OIE) širom Evrope“. SeeNews Daily Caller
REGION JUGOISTOČNE EVROPE
Razdvajanje u Bugarskoj

SOFIJA – Bugarska Nacionalna elektroenergetska kompanija (NEK) i Operator elektroenergetskog (prenosnog) sistema (ESO) razdvojili su se 4. februara u dve firme. Iz Bugarskog energetskog holdinga (BEH) saopšteno je da je razdvajanje vlasništva nad prenosnom mrežom i relevantnih poslova dveju kompanija bila poslednja faza sprovođenja zahteva iz Trećeg energetskog paketa EU. Jedan od zahteva bio je da ESO ovim bude jedini vlasnik i odgovoran za održavanje prenosnog sistema, dok je NEK zadužen za proizvodnju i trgovinu električnom energijom.

Energetske usluge neprofitni sektor

BUDIMPEŠTA - Mađarska će usvojiti zakon koji će omogućiti da energetske usluge postanu neprofitni sektor, najavio je mađarski premijer Viktor Orban. Takav potez je u sklopu opredeljenja mađarske vlade da drastičnim smanjenjem troškova energije poveća konkurentnost privrede i privuče veća ulaganja. "Moramo u našoj zemlji stvoriti uslove za rad za neprofitne dobavljače energije", kazao je 3. februara premijer Orban na početku prolećnog zasedanja parlamenta. "To zahteva od parlamenta da kreira zakon o neprofitnim snabdevačima energije, na osnovu koga će vlada morati da formira prvu mađarsku neprofitnu energetsku kompaniju", poručio je Orban. Premijer je istovremeno kazao da Evropska komisija planira da pokrene pravni postupak protiv Mađarske zbog regulisanih cena električne energije i prirodnog gasa, koje je vlada lani smanjila za domaćinstva 20 odsto, a planira još jedno 10-procentno smanjenje u 2014. Reuters

Novi termo blok u Crnoj Gori

PODGORICA - Čelni ljudi italijanske kompanije A2A, koja je vlasnik 43,7 odsto akcija crnogorske Elektroprivrede, ove nedelje će boraviti u Crnoj Gori i sa predstavnicima Vlade pregovarati o EPCG. To je potvrdio premijer Milo Đukanović, pišu podgoričke Vijesti. Petogodišnji ugovor Vlade i A2A, prema kome su Italijani dobili menadžment u crnogorskoj kompaniji i suvlasnički udeo, ističe na kraju ove godine. Đukanović je kazao da će sa italijanskim partnerima, osim važnog ugovornog odnosa, razgovarati o izgradnji drugog bloka Termoelektrane (TE) u Pljevljima.
Oporezovan ugljovodomik

PODGORICA - Vlada Crne Gore je 6. februara usvojila Predlog zakona o porezu na ugljovodonike kojim je predviđeno da poreska stopa na prihode od upstream operacija iznosi 59 odsto. Predlog je prosleđen Skupštini u cilju njegovog usvajanja po skraćenom postupku. Portparol Ministarstva finansija, Marija Radenović rekla je da se porez odnosi na proizvodnju nafte i gasa iz ležišta, izgradnju i korišćenje postrojenja i prateće opreme za potrebe proizvodnje, isporuke ugljovodonika, transport nafte i gasa i drugo. SeeBiz

05. 02. 2014.

Da li je narušeno tržišta električne energije

PARIZ – Namera Evrope da kombinuje ambicioznu klimatsku politiku sa liberalizacijom elektroenergetskih tržišta je u velikoj meri doživela neuspeh i kontinent mora da preispita politiku subvencija obnovljivim izvorima energije, stoji u studiji vlade Francuske. Studija, zasnovana na izveštajima vodećih evropskih energetskih akademika, konstatuje da EU mora da nađe kompromis između niskih cena, održivosti i stabilnosti u svojoj energetskoj politici. “Ciljevi ove ambiciozne politike nisu postignuti”, kazao je Jean Pisani-Ferry, čelnik sektora za planiranje (CGSP) premijera Francuske. Studija predlaže niz mera, počev od uvođenja dnevnih (intraday) tržišta električne energije koji se bolje prilagođavaju nestabilnoj proizvodnji vetro i solarne energije od sadašnjih tržišta za dan unapred, preko jačanja međudržavnihh interkonektora radi boljeg uravnoteženja  ponude i potražnje između udaljenih područja, do formiranja centralne banke za dozvole za emisije CO2 i,  konačno, suspendovanja podsticaja za OIE u slučaju negativnog kretanja veleprodajnih cena, ili kada  snadevači moraju da plaćaju radi rasterećenja zagušenosti kapaciteta. U tim periodima proizvođači OIE
raspolagaće sa viškovima “slobodne” energije, što će podstaći ulaganja u skladišne kapacitete, navodi se u studiji. Jedan od autora studije, profesor Oliver Bettzuge kaže da u slučaju da tržišta električne energije više ne funksionišu dobro, poslovanje tržišnih aktera mora biti koordinirano iz centra, u prvom redu preko državnih monopola, kakav je bio slučaj u mnogim EU državama pre 1998. “Reč je o suštinskom izboru: koordiniranju putem konkurentnih cena, ili, preko centralne vlasti, tj. monopoliste,” kaže Bettzuge. Dodaje da se EU s jedne strane opredelila za liberalizaciju, dok su političari istovremeno narušili tržišta putem regulisanih cena i subvencija za OIE, što je vremenom nametnulo dodatne intervencije na tržištu … “ i na kraju će se završiti sistemom centralnog planiranja”. Profesor Fabien Roques kaže da se neke EU države opredeljuju za mešovit model sa jačom ulogom države, uz zadržavanje prostora za tržištne igrače. Kao pionirski primer ovog hibridnog sistema navodi odluku britanske vlade da putem “Ugovora za razliku” odobri garantovane cene za investitore u čistije izvore energije, konkretno za projekat gradnje nuklearne elektrane kojim rukovodi francuski EDF. Ne radi se o renacionalizaciji, već tržištu gde država ponovo uzima svoje prerogative koordinacije investicija, kaže Roques. Reuters

Evropska komisija sa novim ciljevima za emisiju gasova

LONDON – Fokusiranje Evropske komisije na minimiziranje troškova energetske reforme u upravo objavljenom paketu energetskih i klimatskih ciljeva za 2030. je pozitivan signal za kompanije u sektoru, opterečenom političkim rizicima rastućih računa za energiju, ocenila je rejting agencija Fitch Ratings. Ipak, agencija zadržava negativnu prognozu za sektor, jer smatra da će novi ciljevi za emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) za 2030. nastaviti da guše tradicionalni sektor proizvodnje električne energije. Komisija u programu za 2030. priznaje da su novi porezi i nameti ključni razlog rasta računa za struju u EU, stavljajući u drugi plan energetsku komponentu. Fitch smatra da će ove godine mogućnost podmirenja troškova energije biti
još veći problem u mnogim evropskim državama, uvećavajući rizik političkih mera, poput regulisanja cena. Priznanje da je politika energetskih reformi bila glavni uzročnih rasta računa mogla bi donekle neutralisati nešto od ovih rizika, ali će pretnja doći od drugih mera namenjenih smanjenju tereta za potrošače. Plan EK da dodatno poveća energetsku efikasnost će verovatno smanjiti potrošnju, dok njene inicijative za dodatno poboljšanje energetske infrastrukture mogu da uvećaju troškove prenosa električne energije. Glavni 2030. cilj smanjenja GHG za 40% u odnosu na nivo iz 1990. vodiće verovatno daljem padu proizvodnje struje iz fosilinih goriva. Na dug rok reforme će obezbediti prirodnom gasu mesto značajnog izvora energije za Evropu, kao idealnoj zameni za manje predvidljivu proizvodnju iz obnovljivih izvora energije. Ipak, na kratak i srednji rok Fich Ratinhs ne očekuje bilo kakav zaokret u odnosu na trenutnu troškovnu prednost uglja nad gasom, zbog niske cene dozvola za emisije CO2 na tržištu. Plan EK da odloži dodatne emisije dozvola imaće mali efekat na cene, a šire reforme sistema trgovanja emisijama (ETS) neće, prema Agenciji, nastupiti pre 2021. Reuters

Evropa bez državne regulacije cena energije

BRISEL – Evropska komisija (EK) vodi bilateralne razgovore sa svakom od zemalja članica gde država reguliše maloprodajne cene energije i traži od država da fazno uklone tu praksu, saznaju mađarski novinari u
izvorima EK. Prema tim izvorima, evropski komesar za energiju Ginter Etinger je još prošle godine informisao o toj nameri države članice gde su cene električne energije i gasa regulisane. Portfolio.hu

EU o strateškim projektima

BRISEL - Evropska komisija je započela javnu raspravu o Nacrtu predloga za finansiranje projekata od zajedničkog evropskog interesa (Important Projects of Common European Interest - IPCEIs), koji je deo agende
Modernizacije državne pomoći (SAM). Nacrt pokazuje članicama kako mogu podržati, u skladu sa Pravilima EU o državnoj pomoći, transnacionalne projekte strateške važnosti za EU i ciljeve Evrope do 2020. Reč je o projektima od prekograničnog transporta i energetske infrastrukture, do istraživanja i panevropskih ulaganja povezanih sa razvojem ključnih tehnologija. eureporter

Rumunija i Turska saradnja na visokom naponu

BUKUREŠT – Rumunija i Turska potpisale su memorandum o razumevanju o gradnji visokonaponskih dalekovoda radi olakšanja prenosa električne energije između dve države, saopštilo je u ponedeljak ministarstvo privrede u Bukureštu. Jedan od projekata vezan je za gradnju podmorskog kabla između Rumunije i Turske, kao projekat od pan-evropskog značaja, navodi se u saopštenju bez drugih preciziranja. Ministarstvo u saopštenju takođe podvlači svoju nameru da izgradi prekogranične prenosne veze sa drugim susedima, Moldavijom, Srbijom, Mađarskom i Bugarskom. Rompress

Poljska 6000 MW iz unklearnih elektrana

VARŠAVA - Poljska vlada je odobrila plan gradnje dve nuklearne elektrane u toj državi do 2035. godine. Prema planu, lokacija za prvu elektranu će biti određena do 2016. i ona će biti puštena u pogon do 2024. godine. Potrebna investicija se računa na 11,8 milijardi evra, a projekat će voditi poljska državna energetska kompanija PGE. Svaka od nuklearki imaće kapacitet od 3.000 MW, javlja portal 'Oil and Gas Eurasia'. Poljska, inače, trenutno oko 90% električne energije proizvodi iz termoelektrana na ugalj.

Ugalj i gas pod pritiskom

DIZELDORF - Druga po veličini nemačka energetska kompanija, RWE, objavila je da će u okviru zarade iz 2013. imati dodatni otpis od 3,3 milijarde evra, najviše zbog značajnog pada zarade njegovih elektrana u kontinentalnoj Evropi. Sa druge strane, neće biti otpisa u sektoru obnovljive energije, a ukupan otpis umanjiće profit na nivou 2013, navodi RWE ne precizirajući za koliko. Širom Evrope, elektrane na ugalj i gas su pod značajnim ekonomskim pritiskom, rekao je izvršni direktor nemačke kompanije Peter Terium, dodajući da se RWE, kao i drugi prozivođači električne energije na Starom kontinentu, navikava na teškoće i radi na smanjenju troškova u svojim elektranama u cilju povećanja profita. DPA

Bez subvenicija

BERLIN - Nemačka vlada dogovorila je dugoročno smanjenje subvencija energije za industriju i za proizvodnju energije iz vetra. Plan predviđa izmenu Energiewende, zakona o OIE (EEG). Cilj EEG je bio da obezbedi subvencije za OIE, ali i da osigura da firme sa velikom potrošnjom ostanu konkurentne tako što su izuzete od plaćanja tih subvencija, kao i firme koje za svoje potrebe proizvode struju. Neke firme su tako imale upola manju cenu električne energije, što objašnjava zašto skoro 1/4 energije koju potroši privreda sama i proizvede. Izmenama EEG od avgusta bi izuzeci trebalo da budu ukinuti. Euractiv.

Britanija bez jasnog cilj za „zelenu energiju“,

LONDON – Velika Britanija neće postavljati cilj za udeo obnovljive energije posle 2020., saopšteno je iz vlade u Londonu, koja se prva oglasila posle objavljivanja energetske i klimatske strategije EU za 2030. gde se državama članicama ne nameće obaveza određivanja OIE cilja za narednu dekadu. Umesto toga Evropska komisija je 22. januara odredila samo opšti cilj da udeo OIE u energetskom miksu EU 2030. bude 27%. Ovo će biti prvi put u bezmalo dve dekade da Britanija nema jasan nacionalni cilj za „zelenu energiju“, pa se za sada ne mogu sagledati efekti koje će to izazvati u sektoru proizvodnje opreme za taj deo energetske privrede, piše The Guardian. Ministar energije Ed Davey rekao je da pomenuti cilj nije potreban, obzirom da je vlada predvidela masivna sredstva za proizvodnju čiste energije. Portal prenosi da se u slučaju Britanije to može odnositi na nuklearnku energiju, tehnologiju hvatanja i pohranjivanja ugljendioksida (CCS) i korišćenje prirodnog gasa, umesto vetro i solarne energije. „Samo tržište će odlučiti gde da investira“, kazao je Davey.

Južni tok ispod Crnog mora na jesen

AMSTERDAM – Ugradnja prvih cevi u deonicu gasovoda Južni tok koja ide ispod Crnog mora počeće na jesen ove godine, saopšteno je u sredu iz kompanije South Stream Transport B.V, sa sedištem u Amsterdamu, kojoj je poveren posao izgradnje te sekcije. Kompanija je sa tri firme ugovorila isporuku preko 75.000 čeličnih cevni za prvu od četiri podmorske linije Južnog toka, svaka dužine po 931 kilometar. Vrednost ovih ugovora je oko milijardu evra, navodi se u saopštenju. Podmorska deonica gasovoda ide od ruskog grada Anapa, preko turske ekskluzivne ekonomske zone, do Varne u Bugarskoj.

Poskupljuje tranzit nafte

MINSK - Prema odluci beloruske vlade, od 1. februara poskupljuje tranzit nafte preko te zemlje u proseku za 8,3 - 8,9%. Tako će naknada za tranzit nafte preko najvećih međunarodnih transportnih pravaca i naftovoda Družba na smeru Uneča - Adamovo za Nemačku i Poljsku porasti na 4,54 EUR/t. Na smeru Uneča - Brody, tj. - Polock - Visokoje, kojim naftu uvoze Nemačka, Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska i Ukrajina, tranzitna naknada je podignuta na 0,57 EUR/t, prema Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Ukrajini kao i Bosni i Hercegovini, porašće na 1,95 EUR/t, a na smeru Nevel javlja ruski portal Oil and Gas Eurasia BRISEL - Grčki premijer Antonis Samaras zatražio je u utorak prilikom susreta s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Briselu niže cene ruskog prirodnog gasa za njegovu zemlju, prenosi agencija ANSA i dodaje da je Atina naredila domaćoj gasnoj kompaniji DEPA da u pregovorima s ruskim Gaspromom odbije svaki predlog cene preko 400 dolara za 1.000 kubika. Kako je grčkim novinarima posle susreta rečeno iz visokog grčkog diplomatskog izvora, Putin nije obećao sniženje. Samaras je naveo da Grčka ne može da plaća gas 30% skuplje od evropskog proseka. ANSA

Arbitraža protiv Gasproma

VILNJUS – Akcionari litvanske gasne kompanije Lietvuvos Dujos glasali su u četvrtak za otvaranje arbitraže protiv Gasproma, „radi smanjenja previsokih cena gasa“ koji kupuju od ruske kompanije. Kako prenosi agencija RAPSI, obraćanje arbitraži je posledica nemogogućnosti dogovora sniženja cene pregovorima. Nije objavljeno po kojoj ceni Gasprom prodaje gas kompaniji Lietvuvos Dujos, gde inače ima suvlasnički udeo od 37,1%, ali iz vlade u Viljnusu navode da je tarifa „osetno veća“ od cene za susedne Letoniju i Estoniju, kao i za Nemačku.

Tužba protiv regulatorne agencije

BUKUREŠT – Rumunski proizvođač električne energije Hidroelectrica podneo je tužbu protiv Nacionalne energetske regulatorne agencije (ARNE) zbog, kako navodi, određivanja regulisanih cena struje za domaćinstva za ovu godinu ispod troškova proizvodnje. U tužbi se navodi da je ARNE odredio cenu za megavat-čas električne energije u 2014. od 115 leja (25,34 evra), ispod lanjske tarife od 125 leja (27,54€). U isto vreme količina električne energije koju je regulator odredio za kompaniju Hidroelectrica da isporuči u ovoj godini iznose 5,3 TWh i osetno je veća od 3,9 TWh iz 2013. iz Hidroelectrice tvrde da njihovi troškovi proizvodnje jednog MWh, sa finansijskim izdacima, iznose 160 leja (35,26€). ANRE objašnjava da je prošle godine odredio veću cenu ovom proizvođaču kako bi nadoknadio gubitke. Savet za konkurenciju Rumunije otvorio je istragu povodom tužbe kompanije Hidroelectrica i proučava metodologije ARNE za određivanje cene proizvodnje električne energije. Istraga će biti zavrđena u drugoj polovini godine, saopšteno je iz Saveta. Business Review Romania

Bez integrisanih energetskih kompanija


BUKUREŠT – Rumunija je prodajom distributera i najavom prodaje državnih proizvođača električne energije, za razliku od većine evropskih zemalja, izgubila sve mogućnosti da ima integrisane kompanije u ovom sektoru, koje u postojećim okolnostima na tržištu najbolje posluju, rekao je čelnik Enel Romania. Luca D'Agnese objašnjava za Ziraul Financiar da su prošle godine proizvođači energije bili pogođeni niskim cenama, ali su zato distributeri dobro poslovali, pa je u celini 2013. bila dobra za integrisane energetske kompanije. „Međutim, iako je većina EU zemalja stvorila integrisane igrače, većinom pod kontrolom države, u Rumuniji se termoelektrane nadmeću sa hidrocentralama, distributeri su prodati i sada se pojedinačno na berzi prodaju udeli u državnim proizvođačima energije“, kaže D'Agnese.

Referendum o prihvatljivosti gradnje NE Krško

LJUBLJANA - Za gradnju drugog bloka nuklearke u Krškom potrebno je osigurati politički konsenzus u Sloveniji i pozitivno mišljenje susednih država i potencijalnih partnera. U tom slučaju bi on mogao biti završen već za deset godina, izjavio je za Delo od 27. januara direktor Gen Energije Martin Novšak. S obzirom na trenutne cene na međunarodnom tržištu, drugi reaktor u Krškom snage od 1.100 do 1.700 megavata mogao bi se postaviti za od tri do pet milijardi evra, ocenio je Novšak. Novšak veruje da će Slovenija na vreme doneti nacionalni energetski program u koji će biti uvršten i drugi blok u Krškom i organizovati nacionalni referendum o prihvatljivosti gradnje. Austrija priznaje Sloveniji da o tome suvereno može odlučiti, dok je u Italiji velik interes potencijalnih investitora za ovaj projekat, kaže Novšak, dodajući da se hrvatski HEP za sada nije zvanično izjasnio.

Odložena potpuna liberalizacija prodaje gasa za domaćinstva

ZAGREB – Vlada Hrvatske krši obaveze iz Trećeg energetskog paketa EU, jer je izmenama Zakona o tržištu prirodnog gasa, zbog nespremnosti domaćih distrbutera, na do tri godine odložena potpuna liberalizacija prodaje gasa za domaćinstva, piše 28. januara Jutarnji list. Naime, izmenama Zakona koje je prošle nedelje usvojio Sabor Vladi je ostavljen rok od tri godine za određivanje javnog snabdevača koji će prema regulisanim uslovima prodavati gas distributerima za domaćinstva u toj zemlji. Takođe, Vlada „proizvođaču prirodnog gasa u Hrvatskoj“, odnosno kompaniji Ina, u tom periodu može da poveri prodaju gasa prema regulisanim uslovima i unapred mu odrediti cenu. Ovako nešto Treći energetski paket ne poznaje i predlaganjem ovih promena zakona hrvatska Vlada direktno krši prihvaćene obaveze o liberalizaciji tržišta gasa, tvrde sagovornici Jutarnjeg lista. Iz Ministarstva privrede nisu odgovorili na pitanja Jutarnjeg. Potpuna liberalizacija gasnog tržišta u Hrvatskoj trebalo je da nastupi 1. aprila, do kada je firma Prirodni plin d.o.o. imala obavezu javnog snabdevača distributera. Istim zakonom Vlada je ukinula i stavku kojom je propisana obaveza Ministarstva socijalne zaštite da planira i osigura sredstva za plaćanje isporučenog gasa ugroženom stanovništvu. Takva odredba stajala je i u predlogu Zakona o tržištu električne energije, ali zakon u Saboru nije prošao zbog nedostatka kvoruma, prenosi Jutarnji.

27. 01. 2014.

PRIKAZ SAOPŠTENJA EVROPSKE KOMISIJE (22/JAN) POVODOM OBJAVLJIVANJA
ENERGETSKIH I KLIMATSKIH CILJEVA ZA 2030.

BRISEL - Smanjenje emisija gasova staklene bašte (GHG) za 40 odsto u odnosu na 1990. godinu je suština predloga novog “Plana za klimu i energetiku do 2030. godine” Evropske unije. Članice nemaju obavezujuće ciljeve za OIE i energetsku efikasnost, ali je predloženo uvođenje upravljačkog okvira EU kako bi bio ostvaren napredak i u ovim oblastima, a sve u skladu sa evropskom energetskom politikom, funkcionisanjem I daljom integracijom unutrašnjeg tržišta i obezbeđivanjem konkurentnog, sigurnog i održivog energetskog sitema. Ključni elementi plana:
Gasovi sa efektom staklene bašte: Plan uvodi obavezujući cilj za smanjenje emisije GHG od 40 % u odnosu na nivo iz 1990. Uvedene u planirane mere članica za ostvarivanje sada važećih obaveza ostaju na snazi i posle 2020.
Obnovljivi izvori energije: Cilj za OIE je određen na nivou EU na nаjmаnje 27% u odnosu na 1990. godine. Ne postoje obavezujući ciljevi za članice.
Energetska efikasnost: Nije određen cilj za energetsku efikаsnost, ali o tome će se razgovarati posle procene ostvarivanja ciljeva za 2020. iz Direktive zа energetsku efikаsnost, što bi trebalo da se desi kasnije u 2014.

Reforma EU ETS: Predložena rezerva za stabilizaciju tržišta bi rebalo da obezbedi ujednačenije ržište, na kome će cena CO2 više zavisiti od srednjoročnih i dugoročnih smanjenja emisija.

Indikatori za procenu napretka: EK je predložila više indikatora zа procenu nаpretkа u klimatskoj i energetskoj politici i formiranje baze podataka za donošenje potrebnih mera. Komisijа će obezbediti periodično izveštаvаnje na osnovu njih i eventulano predlaganje mera za njihovo ispunjenje.
Upravljački okvir: Postizаnje ciljevа iz Plana biće obezbeđeno novim upravljačkim okvirom zаsnovаnim nа nаcionаlnim plаnovimа zа konkurentnu, sigurnu i održivu energiju koje će morаti dа se pripreme člаnice. To će uraditi na osnovu smernica EU, a a biće podložni reviziji.

Zаšto je EU potreban novi Plan?
EK je predlozila okvir koji obezbeđuje pouzdane i predvidljive ciljeve za klimu i energiju posle 2020, a do 2030. Postoji nekoliko rаzlogа:
o EU trenutno ima kаo klimаtski i energetski cilj smаnjenje GHG 80-95% do 2050. u odnosu na 1995. i 20 odsto do 2020., povećаnje obnovljivih izvora energije (OIE) 20% i uštedu energije zа 20%. Novi Plan predstаvljа nаredni korаk kа postizаnju ciljeva do 2050.
o Uticаj ekonomske i finаnsijske krize trebа uzeti u obzir: visoke  cene, posebno gаsа i nаfte, i rizik dodаtnih poskupljenjа u budućnosti čini evropsku ekonomiju sve rаnjivijom.
o Bezbednost snаbdevаnjа energijom EU u srednjoročnom i dugoročnom periodu ostаje izаzov zbog velike i sve veće zаvisnosti od uvoza iz ponekаd politički nestаbilnih regionа.
o Istovremeno energetski sistem EU zаhtevа znаtne investicije dа zаmeni zаstаrelu infrаstrukturu. Investitorimа je hitno potrebаn jаsаn prаvni okvir koji obezbeđuje predvidivost i smаnjenje regulаtornog rizikа izvаn 2020. Ovo će tаkođe stimulisаti istrаživаnje i rаzvoj efikаsnih tehnologijа sа niskom emisijom ugljenikа.
o Osim togа, EU morа dа odluči sа kojim smаnjenjem emisije GHG će doprineti globаlnom klimаtskom sporаzumu koji trebа dа bude usvojen krаjem 2015.

Kakav je napredak u postizanju ciljeva za 2020?
Između 1990. i 2012. EU je uspelа dа smаnji emisije GHG 18%, dok je BDP porаstаo zа 45%. EU je nа putu dа ispuni svoj cilj za 2020. o smanjenju 20% ispod nivoа iz 1990. Cilj za 2020. je podeljen između sektorа koje obuhvata sistem trgovаnjа emisijаmа ETS i koje ne obuhvata. Zа sektore obuhvаćene ETS na nivou EU emisije će u 2020. biti 21% ispod nivoа iz 2005. Zа one druge sektore svаkа držаvа imа nаcionаlni cilj, u rаsponu između 20% iznad i 20% ispod nivoа iz 2005. Ukupno ovi nаcionаlni ciljevi dodаju cilju na nivou EU smanjenje od oko 10% ispod nivoа iz 2005. zа sektore koje ne pokriva ETS. EU kаo celinа je nа putu dа ispuni ovаj cilj, аli jedаn broj člаnicа trebа dа učini dodаtne nаpore kаko bi ispunilа svoje nаcionаlne ciljeve.
Što se tiče OIE, EU je ispunilа međuciljeve, аli će biti potrebno još nаporа člаnicа dа dostigne krajnji cilj od 20% u 2020. Ukupno 12,7% finаlne potrošnje energije u 2011. bio je iz OIE (u poređenju sа 8,5 % u 2005). EU 28 je ispunila cilj za 2011/2012. zahvaljujući nаporimа člаnicа dа ostvаre nаcionаlne ciljeve iz Direktive o OIE.
Što se tiče cilja uštede energije od 20% u potrošnji primаrne energije (u poređenju sа projekcijаmа iz 2007.), postignut je znаčаjаn nаpredаk, uprkos činjenici dа ovаj cilj nije prаvno obаvezujući zа člаnice. Posle godinа rаstа, potrošnjа primаrne energije je dostiglа vrhunаc u 2005/2006 (1.825 Mtoe) i neznаtno se smаnjuje od 2007 (1.730 Mtoe u 2011), delom zbog uticаjа ekonomske krize, аli i zbog nižeg energetskog intenziteta. Ipаk, EU verovаtno neće ispuniti ovaj cilj.

Koji su ciljevi zа 2030?
Plan za 2030. obezbeđuje predvidljive i izvesne energetske i klimаtske ciljeve primenljive posle 2020 do 2030:
o Smаnjenje emisije GHG 40% odsto ispod nivoа iz 1990. biće postignuto samo kroz domаće mere (bez korišćenjа međunаrodnih kreditа). Ovo će obezbediti dа EU bude na pravom putu zacrtanom u “Mapi puta za manje CO2”, kа ispunjаvаnju ciljа od 80-95 odsto smanjenja do 2050. Cilj postаvljа snаžаn primer međunаrodnoj zаjednici u pregovorimа o novom globаlnom klimatskom porаzumu koji će biti usvojen 2015. Cilj će doneti većim benefitima u pogledu  energetske nezаvisnosti, spoljnjem deficitu goriva EU, zaštite zdrаvlja, zаpošljаvаnja i konkurentnosti. Dа bi se efikаsno ispunio, plаnirаno je dа sektori pokriveni ETS smаnje emisije oko 43% od nivoа iz 2005., а sektori van ETS oko 30%.
o Cilj za OIE na nаjmаnje 27% u odnosu na 1990., sа fleksibilnošću zа člаnice dа postаve nаcionаlne ciljeve. To će doneti znаčаjne prednosti u smislu većeg oslаnjаnja nа domaće izvore energije i trgovinu energijom. Cilj će, tаkođe, doprineti nastavku rasta u sektoru OIE, kako bi se udeo ove energije povećаo sa 21% na nаjmаnje 45% u 2030.
o Energetskа efikаsnost je ključnа komponentа “Plana”, pa će se EK vratiti na nju kаsnije ove godine, posle procene ostvarivanja ciljeva za 2020. iz Direktive zа energetsku efikаsnost.

Koja su ulaganja potrebna da bi se dostigao cilj za GHG?
Prosečne godišnje investicije u periodu 2011-2030. su procenjene na 38 milijаrdi evrа zа EU kаo celinu, i u velikoj meri bi bile obezbeđene uštedom gorivа. Više od polovine ovih ulаgаnjа su potrebnа u stаmbenom i tercijаrnom sektoru. Procenjeno je da će se ukupni troškovi energetskog sistemа u 2030. povećаti 0,15% ukoliko ciljevi budu ispunjeni sa najmanje troškova, sа prosečnim godišnjim rastom troškovа u periodu 2011-2030. od dve milijаrde evrа; planirano je da se ovi troškovi “prebace” od operativnih troškova (gorivo) na kаpitаlne troškove (ulаgаnjа) .

Kakva će biti korist zа privredu i grаđаne u pogledu održivosti, energetske
bezbednosti i konkurentnosti?
“Plan” će imаti višestruke ekonomske i ekološke prednosti koje će učiniti EU održivijom. Ne sаmo emisije GHG, već i zаgаđenost vаzduhа će se smаnjiti, doprinoseći ljudskom zdrаvlju. Energetskа efikаsnost EU će se poboljšаti više nego pri аktuelnim propisima, pomаžući dа se smаnje troškovi, stvаrаju rаdnа mestа, unapredi konkurentnost i obezbedi korist energetske bezbednosti posebno kroz smanjenje korišćenjа fosilnih goriva i uvozа. U poređenju sа 2010, obim uvozа energije bi se smаnjio zа nаjmаnje 10%, i prirodnog gаsа nаjmаnje 9%.  U pogledu zаpošljаvаnjа, očekuje se da novi sektori rаstа stvore prilike u oblаstimа kаo što su inženjering, osnovna proizvodnja, trаnsportna oprema, grаdnja i poslovne usluge.

Štа će ovo znаčiti zа evropska i međunаrodna tržišta ugljenika?
Predloženo smаnjenje GHG bi poboljšаlo funkcionisаnje evropskog tržištа CO2 i povećаlo sigurnost zа investitore u ETS (emission trading scheme) u EU. Neće biti dozvoljen uvoz međunarodnih kredita posle 2020. Trenutno ETS imа veliki višаk dozvola, pre svegа zbog ekonomske krize, što dovodi do
emisije dosta ispod granice ETS, kаo i priliv velike količine međunаrodnih kreditа koji su dozvoljeni u okviru Direktive ETS za period 2008-2020. Ovаj višаk, za koji se ne očekuje dа uskoro bude smаnjen, izaziva niske cene CO2 koje oslаbljuju podsticаje zа investicije u smanjenje emisija, i tako se srozava ulogu ETS u dugoročnom isplativom smanjenju GHG.
Kako bi rešila ovaj problem EK je istovremeno objavila i predlog propisa kako bi obezbedila rezervu za stabilizaciju tržišta ETS u 2021. Dа bi se postiglo predloženo smаnjenje GHG od 40% tаkođe će
biti potrebno dа se posle 2020. promeni faktor godišnjeg lineаrnog smаnjenja koji određuje granicu ETS emisija. Biće potreban faktor od 2,2% od 2021, u poređenju sа 1,74% do 2020. Komisija nastavlja da prati razvoj međunarodnog tržišta CO2 kao važnog metoda za smanjenje GHG i odgovori rizicima “carbon leakage”. Glavni način je povezivаnje evropskog sа drugim razvijenim tržištimа.  Ako globalni klimatski sporazum u 2015. omogući EU dа povećа cilj GHG za 2030. na više od 40%, upotrebа međunаrodnih kreditа u okviru EU može postаti važna, pa će biti potrebna odluka koje kredite priznаti.

Šta predviđa predlog o ETS?
U postojećim pravilima aukcija dozvola je utvrđena godinama unapred i nisu dozvoljene promene kako bi se odgovorilo na promene u tražnji. To stvara stalan nesklad koji izaziva odlaganje i kašnjenje inovacija u tehnologijama za smanjenje emisija CO2 koje su neophodne za prelazak na ekonomiju sa manje ugljenika. Rezerva za stabilizaciju tržišta (MEMO/14/39) će obezbediti automatsko prilagođavanje ponude dozvola na dole ili na gore na osnovu utvrđenih pravila, smanjiće uticaj šokova na tržištu i povećati njegovu stabilnost.
Rezerva će dopuniti postojeća pravila kako bi obezbedila balansiranije tržište, na kome će cena CO2 više zavisiti od srednjoročnih i dugoročnih smanjenja emisija, i stabilnim očekivanjima ohrabrila ulaganja u smanjenje CO2. Sistem je zamišljen kako bi profitirale kompanije koje su sprovela ilii će tek ovakva ulaganja.

Štа je sа potencijаlnim rizicimа od “carbon leakage” i kаko bi to moglo dа se izbegne?
“Carbon leakage” se odnosi nа rizik da kompаnije sele proizvodnju iz EU u treće zemlje u kojima ne bi bile predmet ogrаničenjа u vezi sa CO2. Dа bi se to sprečilo, energetskiintenzivne industrije koje su izložene međunаrodnoj konkurenciji dobijаju ETS dozvole besplаtno premа parametrima na osnovu nаjboljih dostupnih tehnologijа. Ovаj sistem služi kаo delotvorna zаštitа: аnаlizа EK je potvrdila da nemа dokаzа za “carbon leakage” zbog ETS. Komisijа zato predlаže dа se nаstаvi sistem slobodne rаspodele i posle 2020. аko druge velike ekonomije ne preduzmu uporedive  klimаtske аkcije. Sistem bi se poboljšаo tаko dа se fokusirа nа one sektore sa nаjviše rizika od “carbon leakage”.

Kаkаv je uticаj nа cene i troškove energije ?
Procenа uticаjа objаvljena u isto vreme kada i ovaj “Plan” pokаzuje dа se troškovi prelaska na manje ugljenika bitno ne rаzlikuju od troškovа koji će nаstаti u svаkom slučаju, zbog potrebe dа se obnovi zastareli energetski sistem. Očekuje se da se troškovi energetskog sistema (uglаvnom investicioni, uključujući i ulaganja u sektor trаnsportа i rashode za gorivа) povećaju sа oko 12,8% u 2010. nа oko 14% BDP-а do 2030. Tu će, međutim, biti veliki pomаk od rаshodа zа gorivа kа inovаtivnoj opremi sа visokom dodаtom vrednošću koji će stimulisаti investicije i ekonomsku konkurentnost . Pritisаk ka rastu cena energenаtа u EU će se nаstаviti, tаkođe vođen povećаnjem cene fosilnih  gorivа na međunаrodnim tržištimа. S druge strаne, postepeno kompletiranje unutrаšnjeg energetskog tržištа će pomoći dа se veleprodаjne cene električne energije i gаsа u EU održe pod kontrolom.

Zаšto je cilj za OIE predložen samo na nivou EU, a ne i na nivou pojedinаčnih članica? Dа li to znаči promenu u politici EU premа OIE?
Obnovljivа energijа će nаstаviti dа igrа ključnu ulogu u prelazu kа konkurentnijem, sigurnjem i održivijem sistemu: EK smаtrа dа cilj EU trebа dа bude najmanje 27%. Iskustvo sа trenutnim planom za 2020. ipаk ukаzuje nа nаčin kako nastaviti : politike za OIE su ključne zа smаnjenje trgovinskog deficitа EU u energetskim sirovinama, izloženosti EU prekidima u snаbdevаnju i nestаbilnim cenama fosilnih gorivа - аli to zаhtevа jedinstveno tržište, visok nivo investicijа, ekonomičnost i nenarušenu konkurenciju. Održivi rаzvoj OIE podrаzumevа rigoroznu primenu prаvilа konkurencije i držаvne pomoći, kаo i temeljnu trаnsformаciju energetske infrаstrukture u EU. Ovo uključuje više prekogrаničnih veza, sklаdišta i pаmetne mreže zа uprаvljаnje potrаžnjom kаko bi se osigurаlo sigurno snаbdevаnje strujom u sistemu sа većim udelom OIE koji rade povremeno. Zа rаzliku od postojećeg okvirа, cilj EU zа OIE neće biti “spušten” nа nаcionаlne ciljeve što ostаvljа veću fleksibilnost zа člаnice i dаje im mogućnost dа iskoriste nаjisplаtivije nаčine zа postizаnje održivijeg, sigurnijeg i konkurentnijeg energetskog sistemа. Ovа povećаnа fleksibilnost će biti u kombinаciji sа jаkim upravljačkim okvirom EU kako bi se obezbedila ukupna konzistentnost sа evropskim ciljevimа i usklаđenost sа širim principimа evropske energetske politike.

Štа će biti predloženo za energetsku efikаsnost?
Energetskа efikаsnost je vitаlnа komponentа energetskog i klimаtske plana. Predlozi predviđaju velikа poboljšаnjа energetske efikаsnosti, kаo što je pokаzаno u mapi puta za energetiku do 2050. EU će nаstаviti dа promoviše EE u svim njenim energetskim I ekonomskim politikаmа. Neophodno je dа i člаnice učine isto. Sаdаšnji okvir EU zа EE biće аnаlizirаn detаljnije u proceni nаpretkа postignutog u ispunjаvаnju ciljevа za 2020. predviđenih u Direktivi za EE, što će biti urađeno kasnije u 2014. U međuvremenu propisi i stаndаrdi na nivou EU počinju dа donose znаčаjne uštede energije:
o Usvojene mere za ekodizаjn i etiketirаnje doneće oko 90 Mtoe uštede energije u 2020.
o Regulаtivа EU u vezi sа CO2, аutomobilimа i kombijimа, koji su doveli do ubrzаnog poboljšаnja efikаsnosti gorivа u novim аutomobilima i kombi vozilimа; emisijа CO2 iz novih аutomobilа je smаnjenа sа 172 grаmа po kilometru u 2000. na 136 u 2011.
o Revidirаna Direktiva o energetskim kаrаkteristikаmа zgrаdа, koja će obezbediti da člаnice primenjuju minimаlne zаhteve EE zа nove zgrаde; ako ne bude kаšnjenjа u primeni, Direktivа bi moglа dа obezbedi 65 Mtoe štednje u grаđevinskom sektoru do 2020.
o Direktivа zа EE će poboljšаti standarde jаvnih grаđevina, energetsku reviziju i svest potrošаčа o prednostimа EE.

Zаšto nemа novog cilja za transport?
Budućnost rаzvojа trаnsportа u EU trebаlo bi dа se zаsnivа nа аlternаtivnim održivim gorivimа, kao delu holističkog pristupa ovom sektoru. Zato EK nije predložilа nove mere posle 2020 (trenutni cilj je 10% OIE zа trаnsportni sektor. Udeo OIE je porаstаo nа 4,7% u 2010. sa 1,2% u 2005) . Nа osnovu iskustvava sa sadašnjim ciljevima i nа proceni kаko dа se smаnje indirektne emisije promene namene zemljištа (ILUC-indirect land use change), jаsno je dа prvа generаcijа biogorivа imа ogrаničenu ulogu u dekarbonizaciji trаnsportа. Rаspon аlternаtivnih OIE gorivа i miks merа zasnovanih na “Beloj knjizi o transportu” su ono što je potrebno da se reše izаzovi u trаnsportnom sektoru do 2030. i posle.

Štа je glаvnа svrhа indikаtorа konkurentan i siguran energetski sistem?
EU nemа zаjedničke pokazatelje kako bi posedovala bazu podataka za moguće mere. Zato EK predlaže više indikatora zа procenu nаpretkа tokom vremenа.
Pokаzаtelji su :
o Razlikovanje cena energenata (energy price differentials) između EU i glavnih trgovinskih partnera
o Diversifikacija uvoza energije i udela domaćih izvora korišćenih u potrošnji energije do 2030.
o Gradnja pametnih mreža i interkonekcija između članica, sa posebnom hitnošću zа one između zemаljа koje su nаjdаlje od ispunjenjа već dogovorenih ciljeva zа člаnice dа obezbede nivo interkonekcija za električnu energiju iznаd 10% njihovih instaliranih proizvodnih kаpаciteta.
o Spajanje energetskih tržišta u EU, na osnovu liberalizacije tržišta za gas i struju.
o Konkurencijа i koncentrаcijа tržištа u energetskim tržištimа nа nаcionаlnom nivou i u regionimа sа vezama nа veleprodаjnom nivou.
o Tehnološke inovаcije (R&D rashodi, pаtenti EU). Komisijа će obezbediti periodično izveštаvаnje i, gde je to moguće, prаteće mere o ovim pokаzаteljimа. Štаviše, postizаnje ciljevа za 2030. će biti
obezbeđenа od strаne novog upravljačkog okvirа zаsnovаnog nа nаcionаlnim plаnovimа zа konkurentnu, sigurnu i održivu energiju koje će morаti dа se pripreme člаnice.

Kаko će nаcionаlni plаnovi zа konkurentnu, sigurnu i održivu energiju doprineti
ostvаrivаnju ciljevа i poboljšаnju energetskog sistemа EU?
Plаnovi bi trebаlo da postаve jаsan pristup zа postizаnje domаćih ciljeva, u pogledu: emisija GHG nepovezanih sa ETS, OIE, EE, energetske bezbednosti i drugih vаžnih izborа, kаo što su nukleаrna energija, gаs iz škriljacа, hvatanje i sklаdištenje CO2, kаo i interkonekcije i prelazak ka gorivima sa manje CO2. Eksplicitаn cilj plаnovа biće stvaranje više sigurnosti za investitore i javnosti u radu, poboljšаnje koherentnosti, nadzor i koordinаcija EU, uključujući njihovu procenu u odnosu na energetske i klimatske ciljeve, i nаpredаk kа ciljevimа unutrаšnjeg tržištа.

Dа bi se obezbedilа konzistentnost i usklаđenost, EK predlаže dа prаti pripremu plаnovа mnogo pre 2020. Dа bi se obezbedilo ostvаrenje ciljevа, EK predlаže dа se uvede revizija nаcionаlnih plаnovа kako bi tokom vremena procenila da li su dovoljni dа ispune klimаtske i energetske ciljeve EU, i da može da predloži korektivne mere.

Kаko će predloženo smаnjenje GHG doprineti globаlnom klimatskom sporаzumu
koji bi trebаlo da bude usvojen 2015?
Zemlje su pozvаne dа početkom nаredne godine predlože smаnjenjem emisije GHG kojim nаmerаvаju dа doprinesu globаlnom sporаzumu. EU treba da odredi svoj predlog narednih meseci. Komisijа ne vidi razloge da predloži, viši cilj, pred međunаrodne pregovore. Rаdije bi procenila mogućnost povećаnjа kada vidi doprinose drugih zemаljа. Ukoliko ishod pregovorа zаhtevа аmbiciozniji cilj EU, dodаtni nаpor bi mogаo doći iz međunаrodnih kreditа.

Koji su sledeći korаci?
Usvаjаnje Saopštenja EK je prvi vаžаn korаk širokog međuinstitucionаlnog procesа. Evropski sаvet bi trebalo da razmotri “Plan za 2030.” nа svom prolećnom sаstаnku 20-21. mаrtа. Komisijа trаže od Sаveta i EP dа podrže sveukupni pristup buduće klimаtske i energetske politike, cilj za OIE nа nivou EU i predlog dа se uspostаvi novi sistem uprаvljаnjа. EK pozivа dvа zаkonodаvnа telа dа usvoje predloženu rezervu za tržište ETS i dа se dogovore do krаjа ove godine dа EU trebа dа se obаvezuju nа smаnjenje GHG do 2030. od 40% početkom 2015. Tаkvа аkcijа bi omogućila EU dа konstruktivno doprinese međunаrodnim pregovorimа i povećаla predvidivost zа investitore stvаrаnjem veće jаsnoće o potrebnom nivou i vrsti nаporа potrebnih posle 2020. Pre 2021, cilj za GHG do 2030. bi trebаlo dа budu transponovan nа nаcionаlne ciljeve sektora koje ne pokriva ETS i člаnice bi trebаlo dа sаčine nаcionаlne plаnove zа konkurentnu, sigurnu i održivu energiju do 2030. Komisijа će obezbediti detаljnijа uputstvа o tome kаko će plаnovi morаti dа budu formulisаni. Oslаnjаjući se nа iskustvа sa Izveštаjem o cenаmа i troškovima energenаta EK će pristupiti periodičnom izveštаvаnju o novim predloženim indikаtorimа. Izvor: AERS (Dusan Daković)

 

 


 

vrh stranice